Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Setva u Srbiji 2024. godine suočila se sa brojnim izazovima, od produženog trajanja zbog predomišlјanja proizvođača, do problema sa deklarisanim semenom i subvencijama. Polјoprivrednici su, suočeni s rastućim troškovima proizvodnje i globalnim geopolitičkim krizama, morali sami da se prilagođavaju i snalaze, dok su državne podrške ostale minimalne i zakasnele. A, agrarni buđžet je najveći u istoriji! Bio u 2024. i biće u 2025. godini. Bio bi idelan kada bi bila zdrava polјoprivreda i da se taj novac dobro rasporedi. Ovako, zadovolјni će biti samo oni koji dobiju pare. Ratovi, preusmeravanje resursa na vojnu industriju i smanjenje podrške agraru dodatno su opteretili primarne proizvođače širom sveta, uklјučujući i Srbiju. Uprkos tome, preliminarni podaci ukazuju da je jesenska setva bila uspešna.Vlada nikada nije dokument validne Strategije razvohja polјoprivrede Srbije od 2014. pa do 2024. godine uputila Parlamentu na razmatranje i usvajanje. Možda i zato što niko ozbilјno nije ni mislio da tu strategiju sa reči pretoči u dela. Jer, da je usvojena u Skupštini Srbije, onda bi obavezivalasve vlade da je sprovode. A, u njoj su bile nerealnebrojkerazvoja od 9,1 odsto, odnosno 6,1 odsto godišnjeu lošije rodnim godinama. Praksa je to pokazala jer je rod za jednu deceniju imao rast od samo 1,7 odsto! Za jednu deceniju, od 2014. do 2024. godine, godišnji rast proizvodnje je samo 0,17 odsto!
Prema podacima Sunčice Savović, direktora Udruženja ,,Žito Srbije’’, zasejano je 580.000 hektara pšenicom, 97.000 hektara ozimim ječmom, 30.000 hektara drugim strnim žitima, te 25.000 hektara ulјane repice. Većina površina, oko 70 odsto, zasejana je u optimalnom roku. Povolјni uslovi, uklјučujući padavine početkom oktobra, omogućili su brzo i ujednačeno nicanje useva. Usevi su ušli u razvojnu fazu bezbednu za prezimlјavanje, a do sada nije zabeležen značajniji napad glodara, lisnih vaši ili cikada. Stručnjaci za zaštitu bilјa preporučuju pažlјivo praćenje stanja.
Setva opada zbog problema u semenarstvu
Veliki problem predstavlјa visoka zastuplјenost nedeklarisanog semena, što je posledica urušavanja domaćeg semenarstva. Ovaj proces traje poslednjih pet do šest godina, ubrzan epidemijom korona-virusa i rastom cena inputa. Instituti koji su nekada bili vodeći u kreiranju domaćih sorti žitarica i hibrida značajno su oslablјeni, što se odražava na polјoprivrednu proizvodnju. Rehabilitacija semenarstva zahteva dugoročnu strategiju i odgovorno angažovanje nadležnih državnih organa, ali takva inicijativa još nije zvanično pokrenuta.
Pored semenarstva, izazovi se ogledaju i u problemima tehnološkog kvaliteta zrna, prisustvu aflatoksina u kukuruzu i truleži korena šećerne repe. Rešenje ovih problema zahteva angažovanje vrhunskih stručnjaka i razvoj dugoročnih planova, što trenutno izostaje. Srpski farmeri ostaju prepušteni improvizaciji, dok se globalni trendovi u agraru, uklјučujući geopolitičke tenzije, negativno reflektuju na njihovo poslovanje.
Za narednu 2025. godinu, predviđanja su neizvesna. Ratovi i ekonomske turbulencije nastaviće da utiču na agrarni sektor, dok je malo verovatno da će doći do značajnog rasta izvoza primarnih proizvoda iz Srbije. Bez ozbilјnijih reformi i podrške, srpski polјoprivrednici suočavaju se s neizvesnim izazovima i ograničenim mogućnostima za oporavak i napredak.
Besplatna analiza zemlјišta
Polјoprivredni proizvođači se poslednjih godina suočavaju sa brojnim izazovima. Repromaterijal poskuplјuje, klimatske promene utiču na smanjenje prinosa, a cene žitarica i industrijskog bilјa stagniraju ili se smanjuju. U takvim uslovima mnogi polјoprivrednici traže načine da smanje troškove proizvodnje. Jedno od rešenja je besplatna analiza zemlјišta, koja im pomaže da saznaju koliko tačno mineralnog đubriva treba da unesu na svoje parcele. Dok svodi račune o prošlogodišnjoj proizvodnji, polјoprivrednik Stanislav Seležan iz Zrenjanina, kaže da je pre nekoliko godina radio analizu zemlјišta koje obrađuje i da su preporuke vezano za đubrenje parcela urodile plodom. „Na jednoj parceli je trebalo da povećam količinu fosfora, jer ga je bilo manje nego što je potrebno, a na drugoj parceli sam bio u okvirima koji su propisani, pa je trebalo da dodam samo onoliko koliko je bilјkama potrebno tj. koliko ga one troše iz zemlјišta“, pričao je za javnost Svetislav Seležan, polјoprivrednik iz Zrenjanina.
I proizvođači i stručnjaci se slažu da mnogi polјoprivrednici veštačko đubrivo bacaju otprilike, što nije dobro i što može negativno da utiče i na zemlјišta i na prinose. Da bi i oni koji hranu proizvode i država znali kakvog su kvaliteta oranice, resorno ministarstvo je u martu pokrenulo jednogodišnji projekat besplatne analize zemlјišta. Nažalost, ranije smo skoro svi imali stoku i stajsko đubrivo je mnogo značilo zemlјištu, pobolјšavalo je humus. Poslednjih decenija retko ko to ima i može da priušti, tako da su ove analize sve značajnije. Treba ih raditi i treba poštovati preporuke struke. Može i da se uštedi i da se pobolјša kvalitet zemlјišta.
Analiza, osnov za preporuku o pravilnom đubrenju
Analize zemlјišta se rade u laboratorijama Polјoprivrednih stručnih službi, a određuju se količina azota, kalijuma, fosfora, vlažnost i pH vrednost zemlјišta. U Zrenjaninu je planirano da se kroz projekat ministarstva obradi oko 40.000 uzoraka. „Projekat je koncipiran tako da svako gazdinstvo za bilјnu proizvodnju može da uradi besplatno analizu za četiri parcele. Proizvođači navode koje kulture planiraju tu da gaje naredne četiri godine i na osnovu rezultata analiza od stručnjaka dobijaju preporuke za đubrenje sa tačnom formulacijom đubriva koje mogu da koristi na svojim parcelama“, objašnjava Dragan Marković iz Polјoprivredne stručne službe Zrenjanin. „Ako se rade analize za voćne vrste onda proizvođači donose dva uzorka na dve dubine. Osim određivanja makroelemenata u zemlјi utvrđuje se i pH vrednost. To nam govori o kiselosti zemlјišta odnosno da li je zemlјište pogodno ili ne za kulture koje proizvođači žele da gaje“, dodaje Marković. Osim o količini đubriva koje je potrebno zemlјištu, proizvođači dobijaju i preporuke kada je najbolјe da se ono baci. „Fosfor i kalijum se dodaju pred oranje kada se unose na dubini od 30 centimetara, jer treba ravnomerno da se rasporede u celom oraničnom sloju. To se ne radi pred prolećnu pripremu zemlјišta“, kaže Marković.
U resornom ministarstvu objašnjavaju da se preporuke daju vlasnicima i korisnicima polјoprivrednog zemlјišta sa cilјem da se zaštite i očuvaju fizička, hemijska i biološka svojstva zemlјišta od prve do pete katastarske klase, a kako bi se na tim površinama postigli optimalni prinosi uz očuvanje životne sredine. „Analiza polјoprivrednog zemlјišta je jedna od osnovnih mera za postizanje visokih i stabilnih prinosa dobrog kvaliteta i predstavlјa indikator uticaja na životnu sredinu, agroekosistem i biosferu uopšte. Eksploatacijom zemlјišta često dolazi do poremećaja ravnoteže njegovih pojedinih sastojaka, što neminovno dovodi do njegovog oštećenja”, navode u Ministarstvu polјoprivrede. „Zemlјišta dobrog kvaliteta karakteriše visok sadržaj pristupačnih hraniva, dobra aeracija, infiltracija i retencija vode, stabilna struktura i visoka biološka aktivnost. U tom cilјu se predlaže redovna kontrola plodnosti i sadržaja opasnih i štetnih materija tj. monitoring kvaliteta zemlјišta”, dodaju nadležni.
Kad analize nisu besplatne pada interesovanje proizvođača za njih. Osim projekata koji je pokrenula država, pojedine lokalne samouprave godinama finansiraju analizu polјoprivrednog zemlјišta, a kako bi što više proizvođača znalo kakvog su kvaliteta njihove oranice i dobilo adekvatne savete.
U Zrenjaninu je interesovanje polјoprivrednika za besplatne analize zemlјišta dobro, jer grad finansira analize, pa proizvođači donose uzorke. Nažalost, u sredinama u kojima lokalne samouprave ne finansiraju ovakve akcije, lјudi su prestali da rade analize, jer moraju da ih plate. Znate, lјudi kad moraju da nešto plate, onda se toga odriču kako bi uštedeli i tada ne rade pravilno. U 2024. godini u budžetu grada Zrenjanina je za analize polјoprivrednog zemlјišta izdvojeno četiri miliona dinara, a zaposleni u Odseku za polјoprivredu i u Polјoprivrednoj stručnoj službi kontinuirano edukuju proizvođače o značaju ove mere. „Edukacije se sprovode tokom kasnog jesenjeg i zimskog perioda. Kontrolom plodnosti polјoprivredni proizvođači mogu da ostvare ekonomsku uštedu, jer dobijaju preporuku na osnovu koje mogu da nabave mineralno đubrivo, a ne da đubrenje obavlјaju ‘napamet’. Istovremeno, grad nakon izvršenih analiza dobija izveštaj o stanju zemlјišta na teritoriji koju pokriva”, objašnjavaju nadležni u Zrenjaninu. „Proizvođači koji obrađuju državno polјoprivredno zemlјište su u obavezi da rade kontrolu plodnosti prilikom „ulaska“ na parcelu, ali i prilikom napuštanja te parcele”, dodaju nadležni.
Aktuelni Zakon o polјoprivredom zemlјištu vlasnike, odnosno korisnike obradivog zemlјišta obavezuje da kontrolišu plodnost zemlјišta i evidentiraju količine unetog mineralnog đubriva i pesticida. Kontrole se rade po potrebi, a najmanje svake treće godine. Na vremenske prilike i tipove zemlјišta ne može se u velikoj meri uticati. Besplatna analiza zemlјišta je svakako prilika da se dobiju adekvatne preporuke i na taj način možda sačuva novac koji bi se bespotrebno dao za đubrivo. Ako više prinsoe važnoje da se obavlјa analoizha zemlјišta, pa potom da se seje dekačlrisano seme.
Važno sejati deklarisano seme!
Preme podacima polјoiprivrednih stručnih službi procenjujd se da je ove jeseni pšenica posejana na 580.000 hektara. Od toga je oko 280.000 hektara zasejano sa deklarisanim semenom. Zakonom o republičkom budžetu za 2025. godinu, za polјoprivredu je opredelјeno rekordnih 149,5 milijardi dinara, što čini čak 7,5 odsto ukupnih prihoda za narednu godinu. Subvencije imaju najveće učešće u budžetu za agrar jer je za podsticaje opredelјeno oko 111,4 milijarde dinara. Posle usvojenih izmena Zakona o podsticajima u polјoprivredi, najviše koristi imaće oni koji se bave proizvodnjom mleka i mesa, ali i ratari.
Predviđeno je da ove godine polјoprivrednici koji su ostvarili pravo na subvencije za kvalitetne priplodne mlečne i tovne krave ostvaruje i pravo na dodatna sredstva za kvalitetne priplodne krave prvotelke. Izmenom propisa država je i zvanično odobrila regres za upotrebu sertifikovanog semena u iznosu do 17.000 dinara po hektaru, uz obrazloženje da će se na ovaj način omogućiti stabilniji prinosi i bolјi kvalitet proizvoda. Ovo je jedno od klјučnih uvećanja u bilјnoj proizvodnji, a predviđeno je i da ova vrsta podsticaja u 2025. godini važi za račune izdate od 1. avgusta 2024. pa do dana podnošenja zahteva.Kako je ranije saopštilo Ministarstvo polјoprivrede, regres za seme određen je kao regres za sertifikovano seme, a novi iznos koji će dobijati polјoprivrednici znatno je uvećan u odnosu na dosadašnji od 6.000 dinara.
Zašto je važno sejati sertifikovano seme pšenice? Poznato je da je sa ovom ratarskom kulturom poslednjih godina bilo najviše problema jer su ratari smanjivali troškove setve upotrebom pšenice „sa tavana”. Prema proceni stručnjaka, i ove sezone takva pšenica zauzima oko 50 pa možda i 60 odsto ukupnih površina pod žitom.
Kako kaže profesor dr Miroslav Malešević, jedan od vodećih domaćih stručnjaka za strna žita, ova praksa se ustalila, i to ne samo zbog toga što proizvođači nisu imali dovolјno novca da nabave sertifikovano seme. Već i zato, kako ističe, što je domaće semenarstvo dugo u krizi, a proizvodnja nedovolјna. Procenjuje da je 280.000 hektara zasejano deklarisanim semenom pšenice. Srbiji za setvu 600.000 hektara treba oko 120.000, 130.000 tona semenske pšenice, a ove godine je proizvedeno svega oko 65.000 tona i to je problem, smatra naš sagovornik. Veći iznosi subvencija za upotrebu deklarisanog semena trebalo bi da podstaknu semenarske organizacije da proizvedu veće količine, ističe Malešević. Po njegovim rečima, korišćenje semena „sa tavana” ne mora nužno da znači drastično manji prinos u žetvi.
Ukoliko se pravilno dezinfikuje i doradi sopstveno seme može da smanji prinos oko pet odsto. Međutim, dodaje, problem je to što je značajno veća verovatnoća da seme „sa tavana” ne bude dobro zaštićeno od bolesti, pa će proizvođač morati da koristi veće količine sredstava za zaštitu, što znatno poskuplјuje proizvodnju. Zbog toga je klјučno da se oporavi semenarstvo u Srbiji. Da se podstiču semenarske kuće na veću proizvodnju i smanji deficit koji imamo. U suprotnom, ako nemamo domaće semenarstvo, u potpunosti bismo pali u zavisnost od multinacionalnih kompanija, odnosno uvoznog semena. To se praktično već dešava kod kukuruza kaže Miroslav Malešević.
Za polјoprivredu izdvojeno 149,5 milijardi dinara u budžetu za 2025. godine!
Zakonom o budžetu Srbije za 2025. godinu za polјoprivredu je opredelјeno 149,5 milijardi dinara, što čini sedam i po odsto ukupnih prihoda budžeta države za narednu godinu, saopštilo je Ministarstvo polјoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Od ukupnog iznosa, 138,5 milijardi dinara predstavlјa budžet Ministarstva polјoprivrede, šumarstva i vodoprivrede (MPŠV), dok je preostalih 11 milijardi dinara predviđeno da se vrati polјoprivrednicima kroz refakciju akciza za gorivo. Ministar polјoprivrede, šumarstva i vodoprivrede dr Aleksandar Martinović istakao je za javnost da će Ministarstvo nastaviti sa ulaganjem u jačanje agrarnog sektora, u cilјu razvoja održive i konkurentne polјoprivrede i pružanja podrške srpskim proizvođačima za plasman proizvoda na domaće, evropsko i svetsko tržište hrane. Skupština je usvojila i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u polјoprivredi i ruralnom razvoju, kojim se unapređuje situacija u kojoj se nalaze polјoprivrednici koji se bave proizvodnjom mleka i mesa.
Izmenom tog zakona omogućava se regres za upotrebu sertifikovanog semena u iznosu do 17.000 dinara po hektaru, a upotreba sertifikovanog semena omogućava stabilnije prinose i bolјi kvalitet proizvoda. Predviđeno je i da pravo na regres za sertifikovano seme u 2025. godini važi za račune izdate od 1. avgusta 2024. ove godine do dana podnošenja zahteva. Tim zakonom je, takođe, predviđeno da u ovoj godini lice koje je ostvarilo pravo na podsticaje za kvalitetne priplodne mlečne i tovne krave, ostvaruje i pravo na dodatna sredstva za kvalitetne priplodne krave prvotelke, navedeno je u saopštenju.
Fijasko desetogodišnje strategije
I dok je većina paora,a psoebno vlast zadovolјni sa obavlјenom jesenjom setvom, tema zimskih razgovora je fijasko desetogodišnje strategije polјoprivrede od od 2014. do 2024. godihne. Jer, rast polјoprivrede u lošim godinama trebalo da je bude 6,1, a u proseku godišnje bio oko bio svega 0,17 odsto!
Strategija razvoja polјoprivrede Srbije, koja je trebalo da bude klјuč za ubrzan razvoj sektora, zvanično je istekla 31. jula 2024. godine. Jer, strategija u polјoprivredi je Ustav u ovoj delatnosti! No, s obzirom na to da nova nije doneta, njena važnost ove desetogodišnje je produžena do kraja 2024. godine godine. Ali bez javne rasprave, što ostavlјa mnogo prostora za kritike.
Recenzija ovog dokumenta, koji je izradilo 240 stručnjaka, predstavlјena je još krajem jula 2014. godine na Polјoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, a Vlada Srbije je strategiju usvojila 31. jula iste godine. Međutim, obećanja o javnoj raspravi u Skupštini Srbije nikada nisu ispunjena, piše Biznis.rs.
Prema ovom ambicioznom dokumentu, planiran godišnji rast polјoprivrede trebalo je da iznosi 9,1 odsto u dobrim godinama, odnosno 6,1 odsto u lošim. Realnost je, međutim, pokazala surovu sliku – da je desetogodišnji rast bio samo 1,7 odsto, dok je prosečan godišnji rast, nezvanično, bio u proseku svega 0,17 odsto! Strategija je pisana na 145 strana, a finansirana je sa 8,2 miliona evra iz fondova tri evropske zemlјe. Glavni recenzent bio je prof. dr Kovilјko Lovre, bivši savezni ministar polјoprivrede i profesor Ekonomskog fakulteta u Subotici. On je kritički govorio o tom dokumkentu, uz isticanje da je loš, zatim da je urađen sa netačnim, podaciam, i da je štetan za polјoprivredu i zemlјu ako se ostvari. Tvrdio je da je dokument klјučan za razvoj sektora,-. Govoreći o njegovimj lošoim stanama, sve se to ostvarioilo našta je on upozoavao kao loše. To su pokazali i ostvareni rezultati. Umeswto strategije rasta, imali smo straegiju pada!
Ako se vide podaci o proizvodnji hrane u protekloj deceniji onda i nije čudno što je Srbija od izvoznika hrane postala zavisna od uvoza. Samo u 2022. godini uvezeno je 300.000 prasića i oko 300.000 tovlјenika za klanice, a i 2023. godine do jula uvezeno je 180.000 prasića i 18.000 tona zamrznutog svinjskog mesa. U prošloj 2023.godini bio je odobren je uvoz ukupno 500.000 prasića. U oborima je pre jedne bilo 1,1 krmača prasilјa, a sad ih je manje od 100.000. Kada se raspadala SFRJ iz nje se u svet izvozilo oko 34.000 tona ,,bebi bifa“godišnje, a danas se izvozi samo između 300 i 400 tona godišnje. Dakle, 100 puta manje! Tada se u Srbiji godišnje proizvodilo i oko 650.000 tona svih vrsta mesa, i trošilo po stanovniku oko 65 kilograma godišnje. Danas se proizvodi oko 400.000 toan svih vrsta mesa i troši godišnje po jednom stanovniku oko 38 kilograma. U Evropi se po stanovnuku danas troši više od 65 kilograma godišnje svih vrsta mesa. Dakle, po 25 kilograma više nego u Srbiji! To je Srbija danas i slika njenog razvoja agrara u poslednje tri i po decenije!
Strategija pada u procentima, septembar 2024
2014. godine + 2,0 odsto
2015. godina – 7,7 odsto
2016. godina + 7,7 odsto
2017. godina -11,4 odsto
2018. godina +15,1 odsto
2019. godina – 1,7 odsto
2020. godina + 2,2 odsto
2021. godina – 5,7 odsto
2022. godina – 7,8 odsto
2023. godina + 9,0 odsto – rast na preispitivanju?
2024. godina pad? odsto – očekuje se dvocifren pad!?
I baš te 2014. godine prilikom donošenja te još uvek validne strategije, Vlada je obećala polјoprviredi med i mleko. Jer, tada je vlada na čijem čelu je bio današnji predsednik Srbije, ministar polјoprivrede, njegov dana[nji savetnik, usvojila Strategiju polјoprivrede i ruralnog razvoja Srbije za period od 2014. do 2024. godime, u kojoj je piše da će se agrar u narednom periodu godišnje razvijati tempom od 9,1 odsto, odnosno po 6,1 odsto godišnje! Ispostavilo se da do sada, za proteklih deset godina skoro nikakvog rasta nije ni bilo. Autori strategije su, izgradili svoju viziju na neosnovanim pretpostavkama, istkao je Lovre je prilikom recenzije Stretegije 2014 – 2024. godine , pa je i naglašavao tada da predvišeni rezultati nisu zabeleženi ni u jednoj zemlјi sveta, a čak i da se ostvare bili bi pogubni za ekonomiju i zemlјu u celini. A, pre donošnja njen razvoj obećavao je godišnji rast agrara od 9,1 odsto, a u lošijim godinama 6,1 odsto. To su bile samo nerealne želјe kreatoa strategije i njihovih nerealnih obećanja za političare.
Naprotiv, u 2021. godini agarna proizvodnja je imala pad, kao i u 2022. godini kada je pad bio blizu osam odsto. Ako je za utehu, taj dokument na 145 strana pisalo je oko 240 naših eksperata. Za izradu tog dokumenta, uzboravak na Zlatiboru i Tari, sebe su častili sa 8,2 miliona dolara ili evra, koji su namenski stigli iz tri evropske institucije. Vlada nikada nije dokument uputila Parlamentu na razmatranje i usvajanje. Možda i zato što niko ozbilјno nije ni mislio da tu strategiju sa reči pretoči u dela. Jer, da je usvojen u Skupštini Srbije, on bi obavezivao sve vlade da je sprovode. Ovako, ona je donela probleme onima koji su je pisali i proizvođačima, Vladi Srbije i potrošačoiam koji plaćaju ceh takvog rada.
Sad strategiju pišu stranci!
Još alarmantnija je situacija sa izradom nove, buduće strategije, koja je trenutno predmet oštrih kritika. Ministarstvo polјoprivrede odbilo je da Odboru za polјoprivredu Skupštine Srbije dostavi okvirni nacrt buduće strategije na 100 strana kao i ugovore sa izvođačiamn poslova, za raspavu na sednicui Odbora. Od toga je 10 ahutora, iz Bosne i Hercegovine, još deset iz Slovenije i četiri konsultanta iz Srbije. Da bi se uradila nova strategija prvo je potrebna da se uradi sektorska analiza ove postoeće, koja nije ostvarena onako kako je obećano. Inače, taj okvirni nacrt buduće Strategije, već je urađen. Ali je i odbije od strabne članova Odboar za polјoprivredu. Jer, nskiu imali prilikui na das vide taj document. Vredno je istaćči da JE Minsitarstov polјoiprvirede , pored tog okvirnog Nacrta strategije razvoja polјopruivrede, skupštinskom Odboru za agrar, odbiloi da dosaiv na uvid I potisane ugovore sa strancima, autorimqa tog dog dokumenta.
Analitičar Branislav Gulan kaže da je projekcija rasta bruto investicija u polјoprivredi od 10-15 odsto godišnje, u Strategiji čija validnsot uskoro izlazi, takođe bila kritikovana, odnosno nereaklna.“Jer, podaci u nnij su ukazivali ukazuju da je udeo polјoprivrede u ukupnim stranim investicijama između 0,7 i 1,6 odsto, što pokazuje slab interes stranih investitora. U takvom okruženju rast investicija potreban za proširenje navodnjavanih površina za 210.000 hektara bio je gotovo nemoguć. Jer, još daleke 1977. godine kada je visoki funkcioner tadašnje SFRJ Stane Doalonc otvarao hidrosistem D-T-D kod Novog Bečeja, rečeno je da će se navodnjavati 510.000 hektara, a odvodnjavati million hektara. Odvodnjavanje je funkcionisalo do 2005. godine. Tada je hidrosistem već bio zapušte, pa nije mogao da primi suvišne vode. Jer, kada je građen iskopano je 135 miliona kubika zemlјe, a sada za njegovo funkcionisanje treba očistiti 15 miliona kubika mulјa! Jer, tek tada bi on bio funkcionalan za plovoidubu, za privredu i za turizam… Ako ovako ostane, to će biti jedna od navjećih promašenih investicija u toj oblasti u Evropi! Jer tada u njegovu izgadnju, koja je tajala tri decenije, uloženo blizu milijardu dolara.
Dokaz promašenim prognozama navodnjavanja su podaci RZS, da je u 2023. godini u Srbiji navodnjavano samo 47.529 hektara oranica. Od 3.257.100 hektara korišćenog polјoprivrednoh zemlјišta navodnjava se tek 1,4 odsto obradivih površina. Istovremeno u svetu se navodnjava čak u proseku 17 odsto obradivih površina. Pored vode za visoke prinose i dve pa i tri žetve u Srbiji nedostaje prirodno gnojivo. A, da bi njega bilo staje moraju biti biti pune goveda. A, toga nema. Jer 313.495 stočarskih gazdinstava u Srbiji, prema podacima RZS tovi samo 725.408 goveda, 2,263.705 grla svinja, a u torovima se nalazi 1.702.682 ovce, 149.558 grla koza, više od 22 miliona grla živine i 1,26 miliona košnica.
Misija od nacionalnog značaja
Zemlјa kao što je Srbija sa 4.073.703 hektara raspoloživog zemlјišta i 508.365 gazdinstava u kojima radi 1.150.653 lica (u svakom gazdinstvu so po 2,2 osobe) trebalo bi da ima:
- Bar 1,6 miliona goveda;
- Oko 6,5 miliona svinja;
- Više od tri miliona ovaca;
- Više od 95 miliona pilića i osam miliona koka nosilјa;
Srbija to nema! Ona je zemlјa koja se sve do nedavno hvalila da može da hrani pola
Evope, a sad mora da uvozii hranu za ishranu sopstvenog stanovništva. Ovo su želјe i realne potrebe. Da bi se one ostvarile, potrebna je, pre svesga, politička volјa, zatim polјoprivreda da postane stratreška grana u delima i u praksi, a ne samo u obećanjima i da se problemi sistemski rešavaju na ulici. Jer, to je onda samo, da se ,,gase požari“. Jer, od takvog načina rada i rešavanja problema nema koristi ni vlast, ni proizvođači ni potrošači!
Misija od nacionalanog značaja!
Da bi se ovi problei rešili, potrebno je da se vrati prerađivačka industrija u sela, gde ima 1.100 novosnovanih zadruga , zatim u njima je i 3.520 uselјenih kuća sa blizu 16.000 lјudi. Po rečima ministra za Brigu o selu Milana Krkobabića, ovaj program je široko prihvaćen i prerasta u misiju od nacionalnog značaja! Zato nema stajanja, nastavlјamo sa ovom, akcijom već početkom 2025. godine. Jer, to od nas traže mladi lјudi Srbije čiji zahtevi za dobijanje kuća na selu stižu u ogromnom broju. Raduje što su to sve lјudi starosti oko tri decenije, kao i da je trećina njih iz grada pa hoće da ide da živi u selu. Sada su to obrnuti procesi u odnosu na vreme od pre samo nekoliko godina kad se iz sela odlazilo u grad. Za četiri godine trajanja ovog programa, dodelјene kuće broje se u hilјadama i nalaze se u svim krajevima Srbije. Otvoreni su i novi vrtići, oživeli sokaci, a puste ulice dobile su ulično osvetlenje Jer, konačno njima neko i prolazi. Jer, čuje se i dečja graja u selimama što znači da da u njima ima života. Najbolјi dokaz koliko je to, je poređenjr sa jednom Crnom Travom u kojoj cela opština ima 1.500 stanovnika. A, sad su prazna sela u Srbiji dobila 16.000 novih žitelјa. To je kao da smo osnovali deset novih sela!
Sve to omogućavaju i dokumenta koja pretpostavlјaju da Srbija raspolaže obilјem neiskorišćenih agrarnih resursa. Jer, prosečno gazdinstvo u Republcii Srbiji danas je veličine 6,4 hektara, a raspolaže samo sa jednom kravom, pet svinja, tri ovce, tri košnice i 43 živine! U Srbiji dans ima 508.365 polјoprivrednih gazdinstava . U njima ima po 2,2 lica.
Takođe, predviđanja o razvoju trgovine putem Produktne berze u Novom Sadu, sa godišnjim rastom od 11,4 odsto, smatraju se preterano optimističnim jer ova institucija ni ne funkcioniše kao prava berza. Iako je strategija formalno postavila adekvatne cilјeve, poput rasta proizvodnje i stabilizacije prihoda proizvođača, predložene mere ne garantuju njihovo ispunjenje. Uloga Direkcije za robne rezerve, koja bi trebalo da postane efikasan tržišni mehanizam, ocenjena je kao neodrživa u kontekstu postojećeg zakonodavstva i dosadašnjih iskustava.
Prva godina sprovođenja Strategije polјoprivrede i ruralnog razvoja 2014. godine umesto očekivanog rasta od 6,1 donela je pad proizvodnje od čak osam procenata. Srbija je beležila nižu proizvodnju nego tokom 2014. godine kada su katastrofalne poplave smanjile rod. Posavlјa se pitanje šta će doneti nova strategijaPrvo je bilo palnirano da njena važnsot bude od 2025. do 2034. godine. kada je oan odbijena na sesdnici Odbora za polјoprivedu Skupštine Srbije, istaknuto je da je njena validnost skraćenae za dve godine i da će biti upotreblјiva do kraja 2032 godine?! (B. Gulan)