Окупација, дисциплина и медијска манипулација

http://www.arhivja.autentik.net/images/okupacija_jagodine.pdf

Сав друштвени живот у граду свео се на кафане, биоскоп и цркву. Најпопуларније јагодинске кафане биле су: „Македонија”, „Српски краљ” и „Шарена кафана”. Редовно су посећиване (мада је то било строго забрањивано, нарочито у време трајања полицијског часа) и у њима су размењиване информације са фронтова, склапали су се послови, али и пијанчило (проблем је била музика јер су најбољи јагодински музичари – Цигани били на фронту).

У јулу 1916. године окупациона власт је одредила казне за „ово дубоко укорењено зло” – беспосличење по кафанама и гостионицама. Млађима од 18 година забрањена је посета, осим на путовању. Пунолетни су могли да иду три пута дневно: за време доручка (од 5 до 8 сати), ручка (од 11 до 14 сати) и вечере (од 18 до 21 или 22 сата). Прописано је да се сви објекти често контролишу и особе које крше наредбу приведу. За непоштовање казна је била : упућивање на јавне радове. Утврђено је да се ограничи точење алкохола, да се одреди време када је забрањено пити, забрањена је продаја пића пијаним и особама испод 18 година. Али, и поред ових мера, кафане су биле омиљено састајалиште Јагодинаца.

Биоскоп Вучић започео је са радом у току 1917. године, после изградње омањег аеродрома иза Пиваре. Радио је два пута недељно, са филмовима који су стизали из Београда, Ниша, Загреба и Новог Сада. Када је, временом ослабила полицијска контрола, дозвољено је ширем кругу грађанства да посећује пројекције. За време полицијског часа улазнице су важиле као пропуснице. Пројекције су приказиване у Симићевој кафани (данашњи Палас). Како су за, војне потребе, била одузета оба мотора, за покретање коноапаратуре коришћена је локомобила са вршалице трговца Радована Аћимовића. Да би се она пребацила из Бунара, преко Белице је обновљена полусрушена Каменита ћуприја. Од продатих улазница чак 80% је команда наплаћивала порез, тако да је Вучић једва намиривао трошкове.