Ранг општина и народа према густини насељености у 1981. години

У 1981. години просечна густина насељености у СФРЈ износила је 87,6 становника по квадратном километру.

Код густине насељености већа су одступања у односу на економску развијеност, јер се овде ради о географији и њеним екстремима, од повољних природних услова до неприступачних подручја неповољних за живот људи.

Густину насељености већу од 100 становника по км² имало је 138 општина, док је преосталих 333 имало мању.

Највећу густину насељености имао је Загреб испред Београда. Изола на трећем месту, Пиран на седмом и Требовље на десетом из Словеније указују на малу површину општина, све три су имале мање од 100 км². Ту су још Тузла, Ријека, Ниш, Нови Сад и Љубљана међу првих десет општина по густини насељености.

Посматрано по републикама и покрајинама, међу 50 са највећом густином насељености у БиХ се налазило једанаест, у Србији изван покрајина десет, у Словенији девет, на Косову и Метохији осам, у Хрватској седам, у Војводини три и Скопље у Словенији и Тиват у Црној Гори.

На дну листе 50 општина са најнижом густином насељености, све испод 30 становника на км², налазиле су се Плужине у Црној Гори, Калиновик у БиХ и Шавник у Црној Гори.

Највише општина било је из Хрватске, њих 17, па 14 из БиХ, осам у Србији изван покрајина, шест у Црној Гори, три у Македонији и две у Словенији, док није било општина из Војводине и Косова и Метохије.

Посматрано по етничкој већини по општинама, Срби су били већина у 24, Хрвати у 14, Црногорци у шест, Македонци у три, Словенци у две и Бугари у Босилеграду.

Последња табела приказује податке разврстане не по републикама, већ по народима и народностима где су чинили већину.

Срби су били апсолутна и релативна већина у 176 општина на површини од 100.531 км². Следе Хрвати са 110 општина, Словенци са 56, Муслимани са 48, Македонци и Албанци били су већина у по 27 општина, Црногорци у 15, Мађари у осам и у по две Бугари и Словенци.

Највећа густина насељености била је у општинама у којима су већина били Албанци, а најмања у две општине са бугарском већином и где су били Црногорци. Између 1971. и 1981. године густина насељености повећана је код свих народа, осим код Бугара и Словака, док је код Мађара незнатно повећана. Албанска демографска експлозија утицала је да се густина повећа са 110,4 на 139,2 становника на км².

Словенци су били етнички најхомогенији народ у Словенији и њихов удео у укупном становништву, у већинским словеначким општинама, износио је 94,0% у 1971. години и смањен је на 90,5% у 1981. години.

Најмању већину имали су Муслимани и у њиховим општинама са етничком већином удео је био истих 55,6% и у 1971. и у 1981. години. Мађари, Бугари и Словаци учествовали су са мање од 70% у 12 општина у којима су они били већина.

Ван општина у којима су чинили већину највише је било Срба (1.404.151), затим скоро једнако Хрвата (668.393) и Муслимана (610.729) док је најмање било Словенаца (43.823).

Релативно посматрано, у односу на укупан број припадника народа, највећи удео ван већинских општина у 1981. години имали су Мађари (49,4%), затим Црногорци (38,6%) и Муслимани (30,5%), док су најмањи удео имали Словенци (2,5%), Македонци (8,9%) и Албанци (14,3%). Срби, Хрвати и Муслимани су имали велику измешаност са релативним, а не апсолутним, већинама у БиХ, што је имало трагичне последице по припаднике сва три народа након избијања грађанског рата 1992. године.