Економска развијеност република, покрајина и народа и народности у СФРЈ 1980.

Одступања у укупној и пољопривредној развијености општина у СФРЈ (линк), где су се на дну листе, као општине са највећим одступањем укупне у односу на пољопривредну, налазило 28 општина са српском националном већином међу 30 општина, мотивисала су ме да проширим истраживање на раније пописе становништва, а како бих констатовао економске миграције као последицу укупне неразвијености, услед претежне пољопривредне делатности.

Са мапа о густини насељености и националној заступљености лако се може закључити да су Срби чинили већинско становништво на великим подручјима која су имала ниску густину насељености у Хрватској и у Босни и Херцеговини.

Низак степен економске развијености у овим ретко насељеним подручјима био је снажан фактор за миграције ка индустријским центрима у периоду од 1945. до 1991. године. На жалост, пописни подаци из 1948, 1953. и 1961. нису упоредиви са пописима из 1971. и 1981. године, па смо овде могли само да узмемо податке о економској развијености у 1980. години и да их ставимо у однос са променама у броју становника од 1971. до 1981. године, а како би увидели да је економска заосталост утицала на миграције становника, националне и опште. Тиме ћемо се бавити у посебном прилогу о миграцијама Срба у периоду 1971-1981.

Овде смо увели појам економске развијености народа а како бисмо увидели разлике које су припадници истог народа имали у зависности од република и покрајина у којима су живели. Словенија и Словенци су били етнички најхомогенији и код њих су разлике између народног дохотка републике и Словенаца као народа најмање. Али, код других народа разлике су биле мотиватор за миграције из неразвијених општина и република ка развијенијим.

Основна претпоставка за израчунавање дохотка народа је да су његови припадници имали исти доходак као и припадници других народа у одређеној општини. На пример, уколико је неки Албанац чистио улице у Словенији и имао три пута мањи доходак од просечног у тој општини, ми полазимо од тога да је имао исти као и остали у општини, независно од ове реалне чињенице да нисмо у праву. Уколико је било 10 Албанаца у општини са 30.000 становника, њихово „отимање“ дохотка овом претпоставком осталим становницима те општине је статистички занемарљиво, а они су свакако имали значајно већи доходак него што би имали на КиМ, Црној Гори или С. Македонији.

Под претпоставком једнаких дохотка по становнику свих народа у истој општини можемо да податке подигнемо на ниво република и СФРЈ, а како би израчунали НД народа и народности.

Прва малена табела приказује упоредо НД република и покрајина и народа и народности. Основни увиди су:

• Словенци имају мањи НД од Словеније јер су у њој живели и други народи који су присвајали део дохотка за себе.
• Албанци имају већи НД од Косова и Метохије јер су га стварали и у Македонији, Црној Гори и у другим републикама и Војводини.
• Хрватска, попут Словеније, има већи НД од Хрвата јер су Срби у Хрватској имали већи доходак од Хрвата у БиХ, и због других народа у Хрватској.
• Црногорци су, попут Албанаца, стварали већи НД него што је имала Црна Гора због њиховог стицања у свим осталим деловима СФРЈ.
• За Србе и Муслимане, као и Југословене и остале, ситуација је најмање јасна, јер су живели у свим републикама и АП и нису имали пресудну већину у БиХ.

Друга табела о НД по становнику у републикама и по народима и народностима пружа нам матрицу за међурепубличке миграције. Даје и увиде и о односима унутар република.

• Уколико су други народи долазили да зараде у Љубљани (као најразвијенијем делу Словеније), онда је логично да имају (изузев Мађара и Рома) веће просечне дохотке у Словенији у односу на Словенце.
• У БиХ су Срби и Хрвати имали мање просечне дохотке од Рома (!?), зато што су већином живели у сиромашнијим општинама док су Роми били сконцентрисани у Сарајеву и развијенијим градовима. Муслимани су били незнатно развијенији од Срба и Хрвата, али су и они били испод просека, док су сви остали (Црногорци, Словенци, Албанци, Мађари, Роми, Југословени и Остали) били изнад просечне развијености зато што су били сконцентрисани у индустријским центрима.
• У Црној Гори су сви били изнад просечне развијености осим Албанаца и Муслимана, док су Црногорци били незнатно изнад просека. Слично је као и са три народа у БиХ и осталима.
• У Хрватској су Срби и Мађари били испод просечне развијености у Хрватској, док су Хрвати били мање од 1% изнад просечне развијености. Сви остали су били изнад просечне развијености услед концентрације у Загребу и у другим индустријским центрима. Срби у Хрватској су били око 10% у просеку развијенији него у Србији изван покрајина, а мање развијени него у Словенији и Војводини. Ипак, овде треба имати у виду да су просечну развијеност Србима давали индустријски центри где су били мањина, док су били екстремно заостали у општинама у којима су чинили већину, па им је Србија била боље решење од останка у сиромаштву.
• У Македонији су Македонци били око 6% изнад просечне развијености док су Албанци били на 75,7% од просечне развијености. И Муслимани су били испод просечне развијености док су сви остали народи били изнад просека.
• У Словенији су Словенци били 1,3% испод просечне развијености док су Мађари били за 33,5% испод просечне развијености а Роми за 8,2% испод, док су сви остали народи били изнад просечне развијености. Када се посматрају колоне у којима се налазе народи и народности лако се може уочити колико је Словенија била релативно јак магнет за усељавања.
• У Србији ван покрајина Срби су били готово идентичне развијености као и територија, Албанци су били чак 60% испод просечне развијености и испод просечне су били и Муслимани (-40,3%), Роми (-13,5%) и остали (-1,9%). У односу на матичне републике, мотив за усељавање имали су Црногорци који су имали готово 50% већи доходак по становнику у односу на Црну Гору. Хрвати су имали за 4,5% веће приходе него у Хрватској (утицај Београда у односу на просечну развијеност у Хрватској), а Мађари су у ужем подручју Србије имали највеће приходе на територији СФРЈ.
• На КиМ су најмање приходе по становнику имали Хрвати због концентрације у пар насеља са изузетно ниским приходима. Испод просека били су и Албанци и Муслимани, док су Срби и остали били изнад просека. Срби су имали надпросечан удео у Приштини и Митровици, док су Албанци били много више пољопривредно становништво до Срба. Осим политике етничког чишћења коју су Албанци спроводили над Србима и разлике у дохоцима биле су огромне јер је прелазак у ужу Србију значио 2,5 пута веће приходе (60.001 према 23.650 на КиМ) а у Војводину преко три пута, мада је релативна удаљеност Војводине деловала одбојно у односу на могућност насељавања у Краљеву, Крушевцу, Јагодини, Крагујевцу и Смедереву.
• У Војводини су Срби били незнатно испод, а Хрвати и Мађари незнатно изнад просечне развијености, док су Роми (-10,6%) и остали (-7,0%) били испод просека.

Посматрајући изоловано само колоне можемо посматрати јачину материјалних мотивација за исељавања истих народа и народности унутар СФРЈ. Словенија је за све народе била најразвијенија. Највећа одступања у односу на Словенију имали су Хрвати са КиМ (13.988), Муслимани са КиМ (19.067) и Албанци са КиМ (18.230) у односу на њихове припаднике у Словенији.

Роми у Словенији су имали већу развијеност од Срба и Хрвата у свим републикама и покрајинама осим у Словенији. Ово, наравно, под претпоставком да су у општинама становања имали исте приходе као Словенци, што је далеко од реалности.

Хрвати из БиХ имали су скоро двоструко већу мотивацију за исељавање у Хрватску, у односу на Србе из БиХ да се насељавају у Србију. Ипак, мотивације за исељавање не потичу од просечних развијености него из подручја која су много мање развијена од просека за БиХ.

Трећа табела претвара динаре народног дохотка у проценат развијености у односу на просечан у СФРЈ.

Четврта представља суштину извршених прорачуна – однос удела доходака народа у укупном дохотку СФРЈ у односу на његов удео у укупном становништву. Словенци су били 87% изнад просека, Мађари 26,8% изнад (упркос испод просечној развијености Мађара у Словенији и Хрватској), Југословени на +19,8%, испред Хрвата са +17,1% док су Срби били на -5,2%.

Најмање развијени били су Албанци (-63,9%), Муслимани (-33,8%) и Македонци (-28,3%) док су Црногорци (-9,3%) били блиски Србима и просечној развијености.