У 1980. години у СФРЈ је било 4.432 хиљада ТВ претплатника што је 197,3 на 1.000 становника. Већина домаћинстава је имала ТВ, што је била једна од мера развијености у свету у то време (уз веш машине, фрижидере и осталу опрему за домаћинство).
Приложене податке треба користити са опрезом јер су ТВ претплатници заокружени на хиљаде. При истом броју становника није свеједно да ли се ставља у однос са 2.501 или 3.499 претплатника, уколико стоји број 3. Може значајно да утиче на показатеље.
Број нула, који може да значи од нула до 499 претплатника, стоји код општина Калиновик и Неум у БиХ, Плужине, Шавник и Жабљак у Црној Гори, Трговиште у Србији и Ластово у Хрватској.
Највећи апсолутни број ТВ претплатника имали су највећи градови, главни на првих пет места: Београд, Загреб, Сарајево, Љубљана и Скопље.
Међу првих 50 по 14 је било из Србије изван покрајина и Хрватске, по седам из БиХ и Војводине, четири из Словеније, две из Македоније, Приштина из КиМ и Титоград из Црне Горе.
Када се посматра број ТВ претплатника на 1.000 становника у врх избијају општине из Словеније и Хрватске – укупно 41 од тога 22 из прве и 19 из друге. Има још пет општина из Србије ван покрајина, две из БиХ (Сарајево и Мостар), Тиват из Црне Горе и Чока из Војводине. Пошто је велики број општина са мање од 10 хиљада претплатника, могуће је да се стварни резултати значајно разликују од израчунатих, због последица заокруживања.
Још пре добијања резултата у мислима ми је био Сабато из Абадона, где младим комунистима каже да јесте за револуцију, али је против ње уколико ће након ње деца бити затупљена ТВ-ом уз кока колу.
Светозарево је најбоље рангирано из Србије ван покрајина на 18. месту. То је до сада најбољи ранг овог града, а очекивао сам да ће бити код индустријске развијености. Из садашње перспективе постаје јасније зашто је као Јагодина постала плодно тле за „чунга, бунга“ журке и сличне настраности.
ТВ претплатници нису регистровани на Ластову и у Неуму, Плужинама, Шавнику и Жабљаку. При дну листе се налази чак 18 општина на Косову и Метохији међу 40 најгорих. Косово је тада имало демографску експлозију, па је уместо гледања ТВ-а практиковало „сиротињску забаву“.
Упоређујући стопу претплате са виталним променама израчунали смо да је постојала негативна корелација између броја претплатника и стопе наталитета од -0,3, позитивна стопе ТВ претплате и стопе морталитета +0,337 и негативна између ТВ претплате и природног прираштаја од -0,352. Слабе корелације указују да су и други фактори утицали на висину наталитета и морталитета осим претплате на ТВ.