POGLEDI: Biomasa može grejati domove

Energija biomase pruža velike mogućnosti za uštedu i zagrevanje prostorija korištenjem praktično “otpada” sa njiva. Prilikom gorenja dobijamo kvalitenu “zelenu” energiju uz manje pepela, manje potrebnog skladišnog prostora. Svake godine u Srbiji posle obavljanja poljoprivrednih radova ostane oko 12,5 miliona tona biomase, odnosno i otpadaka posle obavljenih radova i sakupljanja letine. Biomasa je najstariji izvor energije koji je čovek koristio i predstavlja zajednički pojam za brojne, najrazličitije proizvode biljnog i životinjskog sveta. Biomasa je definisana kao biorazgradivi delovi proizvoda, otpada ili ostataka iz poljoprivrede, šumski otpad i otpad srodnih industrija kao i biorazgradivi delovi industrijskog i gradskog otpada.  Paljenjem strnjike nanosi se šteta u domaćem agraru. Naposletku, kako stručnjaci često ističu, pogotovo poslednjih godina, vatra uništava korisne mikroorganizme u gornjim slojevima zemljišta. Samim tim se drastično reducira plodnost. Smanjuje se sadržaj humusa u zemljištu i uništava celokupan azot koji je potrebno naknadno nadomestiti đubrenjem. Paljenje štetno za zemljište! Zagrevanjem zemljiišta pri paljenju slame izgori i do tri tone humusa po hektaru. A, za stvaranje centimetra humusa potrebno je 100 godina! Veliki je problem što u Srbiji nepostoji pravilnik o proizvodnji peleta. I dok se čeka taj propis svake godine se baci oko 600.000 tona otpada!

Branislav GULAN

Energija biomase pruža velike mogućnosti za uštedu i zagrevanje prostorija korišćenjenjem praktično “otpada” sa njiva. Prilikom gorenja dobijamo kvalitenu “zelenu” energiju uz manje pepela, manje potrebnog skladišnog prostora.  Biomasa je najstariji izvor energije koji je čovek koristio i predstavlja zajednički pojam za brojne, najrazličitije proizvode biljnog i životinjskog sveta. Biomasa je definisana kao biorazgradivi delovi proizvoda, otpada ili ostataka iz poljoprivrede, šumski otpad i otpad srodnih industrija kao i biorazgradivi delovi industrijskog i gradskog otpada. Sve ovo su samo neki od primera gde se ponašamo kao veliki bogataši jer bacamo, odnosnu nekorsitimo otpad u Srbiji. Čak, nije retkost da se otpad, koji bacamo, moramo uvoziti! A, kada bi  ga koristili  i reciklirali, mogli bi da imamo  energije i za grejanje domova u selima i gradovima!

Poljoprivrednu biomasu čine ostaci godišnjih kultura kao to su: slama, kukuruzovina, oklasak, stabljike, ljuske i koštice. Za Srbiju bi posebno bila interesantna upotreba ostataka i otpadaka iz poljoprivrede u cilju dobijanja energije, toplotne, al i električne. Plus ako se zna da je 58 odsto teritorije pod obradivim površinama. Iskustva iz razvijenih zemlja, u Evropi posebno Danske, pokazuju kako se radi o vrednom izvoru energije koji se ne bi trebao zanemariti, kaže Jelena Bunčič, predsednik  Nacionalne asocijacije za biomasu ,,Serbio’’.

Vlasnik Point Group INT i predsednik Kluba ,,Prvrednika’’ u Srbiji Zoran Drakulić, ukazuej na niz problema u energetskoj stabilnosti Srbije kroz pametno korišćenje otpada, biomase i cirkularne ekonomije. On posebno ukazuje na mngoe probleme u saadnji sa nadležnima u ministarstvu energetike Srbije. Jer, po njegovom mišljenju oni su mnogo odvojeni od prakse u ovoj oblasti. Da vlast neradi ono što je potrebno praksi u ovoj delatnosti, najbolji dokaz je činjenica da je Srbija donedavno  imala 90 proizvođača peleta u zemlji, da nas ih radi samo 10! Po rečima Drakulića, i tih desetak što rade, čine to samo sa 31 odsto kapaciteta. Razlog su loši  uslovi za ovu proizvodnju. Po njegovim rečima od 2012. godine bilo je nekoliko milijardi dinara gubitaka u ovoj oblasti. A, kada bi se organizovano radilo u ovoj oblasti, sa otpadom koji ostane, recimo na, 300.000 hektara njiva mogli bi da rešimo probleme grejanja cele Srbije! Veliki je problem što u Srbiji nepostoji pravilnik o proizvodnji peleta. I dok se čekajući tajpravilniki njegovu primenu, svake godine se baci oko 600.000 tona otpada.

Trune otpad drveta

U Srbji svake godine ostane neiskorišćeno da trune oko 500.000 tona drveta! Istovremeno proizvođačima peleta je potrenbo za rad svega 40.000 tona otpada od drveta, do koga teško dolaze. Tako dok ta sirovina propada, mi moramo da uvozimo i otpad i pelet! Veliki problem u Srbiji je i to što nam propada na poljima organski otpad! Od ukupnog organskog otpada, neiskorišćeno ostaje čak 60 odsto! Kada bi se to iskoristilo  značajno bi povećali izvoz, a smanjili uvoz proizvoda koje bi dobili ovom preradom.  Slični problemi su i kod naših suseda.Tako Zlatko Špoljar, iz firme Prokurist i Consultare za ovu oblast iz Hrvatske, navodi da u ovoj zemlji ostane neiskorišćeno oko 150.000 tona bio otpada.

Dok se  značajne količine papirnog otpada u Srbiji bace, mi moramo da ga uvozimo! Primera radi, 50 odsto otpada koji se u Srbiji reciklira je papir, navvodi je Danijela Ošap, direktor kvaliteta, ekologije, razvoja i kontinualnih unapređenja beogradske Fabrike kartona Umka. Po njenim rečima papir može čak 30 puta da se reciklira. U 2022. godin oko 2,8 miliona tona papira je otišlo na otpad.

Prema sirovini koju koriste za dobijanje određene biomase data je slededa podela:

• biomasa iz drvne industrije;
• poljoprivredna biomasa;
• energetski zasadi;
• biomasa sa farmi životinja;
• biogoriva;
• gradski otpad;

Sledi primer, nakon berbe kukuruza. Na zemljištu ostaje kukuruzovina, stabljika sa lišćem. Budući da je prosečni odnos zrna i mase 53 odsto prema 47 odsto, proizilazi kako biomase ima približno koliko i zrna. Iako je neosporno kako se nastala biomasa mora prvenstveno vraćati u zemlju, preporučuje se zaoravanje 30-50 odsto te mase. To znači da za energetsku primenu ostaje najmanje 30 odsto. To predstavlja značajnu količinu, a sa adekvatnim tretiranjem te količine biomase moglo bi se puno uštedeti,  ta energija mogla bise iskoristit za ogrev zimi ili za sušenje poljoprivrednih kultura i slično, navodi u svom radu dipl. ing. Dragan Kolčić, PSSS Zaječar. Uštedela bi se energija koja se do sad koristila za tu namenu. Procenat od 30 odsto iskoristljivosti biomase kukuruzovine sa jedne strane se može činiti mali, ali … Za poljoprivredna područja kao što su Semberija, Vojvodina i drugi gde se godišnja proizvodnja kukuruza meri u stotinama hiljada tona to predstavlja jako veliki izvor energije.

Energija biomase za grejanje

Biljke bogate uljem ili šećerom, u velikim količinama (ugljenik C), kao što su: brzorastuće drveće i kineske trske s godišnjim prinosom od 17 tona po hektaru, eukaliptus s prinosom 35 tona suve materije po hektaru, zelene alge s prinosom od 50 tona po hektaru., predstavljaju veliko neiskorišćeno bogatstvo. Biljke bogate uljem ili šećerom u Srbiji najviše prinose postižu s topolama, vrbama i jablanima. Svojstva ovakvih energetskih zasada su: kratka oplodnja, veliki prinosi, korišćenje otpadnih voda, đubriva i taloga (vegetacijski filteri) i izbegavanje viškova u poljoprivrednoj proizvodnji. Na toplotnu moć nedrvne biomase podjednako utiču udeo vlage i pepela. Udeo pepela u nedrvnim biljnim ostacima može iznositi i do 20 odsto pa značajno utiče na toplotnu moć, supstance koje čine pepeo nemaju nikakvu energetsku vrednost.

Izmet životinja (anaerobna razgradnja u digestoru), spaljivanje lešina (npr.prerađivačke farme), negde oko 110 tona stajnjaka (stajsko đubrivo) i 250 tona kukuruzne silaže godišnje je dovoljno da se dobije oko osam miliona kilovat/sati struje, što je ušteda oko 16.000 tona lignita plus, ne ostaje velika količina štetnog pepela. Biogas je mešavina metana CH4 (40-75 odsto), ugljen dioksida CO2 (25-60 odsto) i otprilike  dva odsto ostalih gasova (vodonika H2, sumporovodonika H2S, ugljen monoksida CO).

Poljoprivrednu biomasu čine ostaci godišnjih kultura kao to su: slama, kukuruzovina, oklasak, stabljike, ljuske i koštice. Za Srbiju bi posebno bila interesantna upotreba ostataka i otpadaka iz poljoprivrede u cilju dobijanja energije, toplotne a i električne. Plus ako se zna da je 58 odsto teritorije pod obradivim površinama. Iskustva iz razvijenih zemlja, u Evropi posebno Danske, pokazuju kako se radi o vrednom izvoru energije koji ne bi trebao zanemariti.

Sledi primer, nakon berbe kukuruza na obrađenom zemljištu ostaje kukuruzovina, odnosno stabljika sa lišćem. Budući da je prosečni odnos zrna i mase 53 odsto prema 47 odsto, proizilazi kako biomase ima približno koliko i zrna. Iako je neosporno kako se nastala biomasa mora prvenstveno vraćati u zemlju, preporučuje se zaoravanje 30-50 odsto te mase. To znači da za energetsku primenu ostaje najmanje 30 odsto. To predstavlja značajnu količinu, a sa adekvatnim tretiranjem te količine biomase moglo bi se puno uštedeti, jer ako se ta energija iskoristi za ogrev zimi ili za sušenje poljoprivrednih kultura i slično. Uštedela bi se energija koja se do sad koristila za tu namenu. Procenat od 30 odsto iskoristljivosti biomase kukuruzovine sa jedne strane se može činiti mali, ali … Za poljoprivredna područja kao što su Semberija, Vojvodina i drugi gde se godišnja proizvodnja kukuruza meri u stotinama hiljada tona to predstavlja veliki izvor energije! Biogas je oko 20 odsto lakši od vazduha i bez mirisa i boje. Temperatura zapaljenja mu je između 6.500 C i 7.500 C, a gori čisto plavim plamenom. Njegova kalorijska vrednost je oko 20 MJ/Nm3 i gori sa oko 60 odstom efikasnošću u  konvencionalnim biogasnim pećima. Jedan i po kubik biogasa je ravan sa jednim kubikom prirodnog gasa, koji uvozimo.

Ili, jedan hektar kukuruzne silaže dovoljan je za proizvodnju 10.000 kubika biogasa, od kojeg nastaje preko 20.000 kilovat/sati struje, a to je dovoljno za oko pet domaćinstava na godišnjem nivou. Negde oko 500.000 hektara raznih biljaka dalo bi snagu oko 1.000 MW, što je u srazmeri proizvodnje jedne značajnije elektrane. Pitanje je zašto Srbija koristi dovolјno biomasu kao energent?

Više cene električne energije i gasa navele su polјoprivrednike da razmišlјaju o biomasi kao energentu. Suša je ove 2024. godine smanjila prinos useva, pa je na njivama manje i žetvenih ostataka. Kad ne ostane na njivi, polјoprivrednici biomasu najviše koriste u stočarstvu.  Ali, nema, recimo, organizovanog otkupa žetvenih ostataka iz atara Žablјa za pelet ili za biogasna postrojenja,  Sve se iskoristi za stočarstvo ili se zaore. Nama daju stajsko đubrivo, jer mi sami ne držimo stoku. Ne bavimo se time dugi niz godina. Tako da je to I neka kompenzacija“, kaže Ivan Kapetanov, polјoprivrednik iz Žablјa.

Trenutno imamo 34 biogasna postrojenja za struju koja uglavnom koriste silažu i stajsko đubrivo. Instalirana snaga im je 33 megavata godišnje. Ta tehnologija je prilagođena farmama. Postoji i alternativa koja troši slamu i suve ostatke sa njive uz korišćenje industrijskih tehnologija. „Vabio tehnologija ne treba stajnjak uopšte, može da koristi samo slamu. Recimo, 7.000 tona slame nam je potrebno za jedan megavat. Za farmerske biogasne tehnologije potrebno je za jedan megavat do 17.000 tona silaže i nekoliko hilјada tona različitog stajnjaka“, navodi Duško Bošković iz preduzeća „Vabio holding“ Srbija.

Prevoz i trošak

Biomasa je kabasta, pa je prevoz do pogona prerade preko 50 kilometara – trošak. „Da bi biomasa mogla da se prevozi na adekvatan način, da bi to bilo isplativo na prvi način, mi moramo da imamo posebna specijalizovana vozila koja podrazumevaju prevoz količine veće od dvadeset tona, što je danas karakteristično“, ističe Nataša Rubežić, iz Nacionalne asocijacije za biomasu.

Biomasa će dobiti na značaju tek kada poraste cena električne energije, što će se neminovno desiti, procena je učesnika konferencije o obnovlјivim izvorima energije koja je održana u Novom Sadu. „Paralelno sa produkcijom biomase kao energenta moramo da podižemo sistem pristupa zelenom novcu i pristupa finansiranju opreme i infrastrukture koja je potrebna za korišćenje biomase“, naglašava Siniša Mitrović iz Privredne komore Srbije. Sa 3.257.100 hektara korišćenog poljoprivrednog  zemljišta u Srbiji, posle ubiranja useva ostane više od 12,5 miliona tona biomase.

Ratari Srbije praktikuju paljenje strnjike otkako postoji poljoprivreda kod nas. Međutim, ovo predstavlja sve veći problem. Naime, dim od zapaljenih žetvenih ostataka ne samo da šteti zdravlju, već umnogome ometa i saobraćaj, dovodeći ljude u opasnost. Kamera jednog građanina zabeležila je ogroman požar na njivi u Putincima, pre dve godine. Vatrena stihija je dimom gušila komšije i ozbiljno ugrožavala saobraćaj. Snimak je prvo osvanuo na Instagramu, a potom ga je objavio portal 192.rs.

Opasnost od paljenja strnjike

Svake jeseni u sezoni poljoprivrednih radova, nesavesni pojedinci na svojim njivama pale ostatke useva i tako izazivaju požare. Paljenje strnjike je zastarela, štetna i ilegalna praksa, zbog koje stradaju ljudi i životinje, uništavaju se šumski ekosistemi, smanjuje se plodnost zemljišta i nanosi šteta poljoprivredi. Svake godine posle obavljanje letnjih i jesenjih poljoprivrednih radova u Srbiji, a to je u 2024. godini bilo žetva pšenice na oko 650.000 hektara, ali i kukuruza na 950.000 hektara kao i ubiranja drugih jesenjih poljoprivrednih useva na ostalim agrarnim površinama, na njivama ostane više od 12,5 miliona tona poljopivrednih otpadaka.

Najčešče oni se spaljuju što je štetno! I ne samo što se šire požari na njivama, štetnoje za zemljište, nego paljenje utiče i na smanjenje prinosa u sledećoj žetvi. Međutim, na naučnim skupovima koji su tada organizovani, ali i svih ovih godina, to je uvek bio problem o kome se samo govorilo, ali nikada do danas nije rešen. Brojke o uništavanju otpadaka posle obavljenih radova su gotovo identične. Je, na obradivim površinama, zbog plodosmene, samo se menjaju usevi… Tačnih podataka o štetama, nije bilo ni tada, ali nema ni sad. Međutim, gotovo svake godine požari se rašire pa bude i ljudskih žrtava. A, to su uvek najveće i nenadoknadive štete. Sve ovo ističe Bransilav Gulan, analitičar i publicista. On posebno, ukazuje da se o svemu ovome govorilo, kao velikom problem i pre pola veka, na početku njegove radne karijere. Čak su se pominjalii isti podaci kao i danas, zabelčeženo je i naučnim radovima i medijskim izveštajima. Ne postoji ni jedna korist od palјenja žetvenih ostataka. A, i pre pola veka pa  danas se pominje da ih posle ubiranja useva ostane oko 12,5 miliona tona.

„Tako je radio I moj deda“ je rečenica koja se često može čuti od uhvaćenih u prekršaju palјenja žetvenih ostataka. Šteta je nesaglediva, jer sagorevanjem bilјnih ostataka stvara se gust dim koji je često uzrok saobraćajnih nezgoda na putevima. Dim zagađuje vazduh koji udišemo, vatra u zemlјištu uništava bilјni svet i tako smanjuje njegovu plodnost. Pošto sugestije i apeli ne daju plodnost, država represivno deluje. Vršilac dužnosti direktora Uprave za polјoprivredno zemlјište u Ministarstvu polјoprivrede Vlade Srbije Branko Lakić, 2023. godine bio je istakao da su kazne za fizička lica tada bile do 50.000 dinara, a za pravna do 1.000.000 dinara. On podseća da će gazdinstva polјoprivrednika koji je palio strnjište biti stavlјeno u pasivan status.

Paljenje strnjike je najlakši način da se „očisti“ njiva od žetvenih ostataka, odnosno da se sa nje uklone ostaci useva – slama i kukuruzovina. Poljoprivrednici smatraju da je paljenje i jeftiniji način uklanjanja žetvenih ostataka, ali to je zato što ne vide skrivene troškove šteta koje nastaju spaljivanjem. Takođe, zabluda je uverenje nekih poljoprivrednika da je pepeo koristan kao izvor hranivih materija za biljke. Od paljenja strnjike nema značajnih koristi, samo velike štete za poljoprivrednike. Paljenjem strnjike drastično se smanjuje plodnost zemljišta, ugrožava bezbednost ljudi i imovine, povređuju se i stradaju životinje i uništava se priroda.

Štetno za zemljište, opasno po ljude!

Paljenjem žetvenih ostataka uništavaju se korisni mikroorganizmi u zemljištu i sitne životinje važne za stvaranje humusa, poput kišnih glista. Sa slamom takođe izgori i do tri tone humusa po hektaru! Ono što ostaje nakon gorenja je pepeo, koji se spira kišom i raznosi vetrom. Na taj način nestaje plodni sloj zemljišta. Azot, koji je uništen paljenjem, potrebno je ponovo nadomestiti đubrenjem, čime se zemljište natapa hemikalijama. A, mi danas prirondo gnojivo skoro uopše nemamo, a nedostaje nam i veštačko đubrivo! Nema ga jer nema stoekl u stajama. Prema poslednjem popisu, čiji su rezutlasti objavkljenei na poečtku 2024. Godienj ustajamna Srbije, odnsono vlasništvu 313.495 gazdinstava koji se bave stočarstvom, pema pdoaciamj RZS ima samo 725.408 grla goveda, 2.263.705 svinjnnja, 1,7 milioaj ovaca, 149.558 koza. To blago, kako se nekad stoka zvala u SRbji, ne dovoljnjo za fabriku pod otvoenim nebom, a to je 3.257.100 hektara korišćenog poljoprivrednog zemljišta.

Požari se lako šire i za trenutak mogu zahvatiti pomoćne objekte ili domaćinstva ljudi i tako ugroziti njihove živote i imovinu. Plantaže različitih zasada koje se nalaze blizu oranica gde se spaljuju žetveni ostaci često stradaju, a štete se mere u hiljadama evra. Da ova zastarela i štetna praksa odnosi i ljudske živote, pokazuju podaci MUP-a, prema kojima je u požarima izazvanim paljenjem na otvorenom, dokraja 2022. godine život  izgubilo desetak ljudi, trididesetak je povređeno, a bilo je povreda i vatrogasaca. Paljenje na njivama koje su u blizini puteva ugrožava i saobraćaj, jer dimne zavese prekrivaju puteve i smanjuju vidljivost vozačima.

Jedna grančica može da zapali celu šumu. Požari se lako šire i zahvataju velika područja. Zbog paljenja strnjike stradaju šume i čitavi ekosistemi. Pre nekoliko godina požar zbog paljenja strnjike je zahvatio i rezervat prirode „Carska bara“ u blizini Zrenjanina. Tada su stradale stotine hektara pod trskom, dosta drugog barskog rastinja, vidikovac i drvene staze. Zbog paljenja strnjike na njivama i izazivanja požara, stradaju divlje životinje. Posebno su ugroženi mladunci i ptice čija su gnezda na zemlji, poput fazana. Paljenje uzrokuje zagađenje vazduha i emitovanje većih količina ugljen-dioksida, najvećeg uzročnika efekta staklene bašte. Na taj način doprinosi se sve ćešćim vremenskim nepogodama koje su posledica klimatskih promena. Jednom rečju, sve loše što uradimo prirodi, vraća nam se.

I po zakonu zabranjeno!

Zakon o zaštiti od požara zabranjuje paljenje strnjike na otvorenom, a za počinioce su bile davno ui ostale, previđene visoke novčane kazne – 10.000 – 50.000 dinara za fizička lica, odnosno 300.000 – 1.000.000 dinara za pravna lica. Ukoliko se požarom ugrozi život i imovina ljudi, Krivični zakonik Republike Srbije, propisuje i zatvorsku kaznu. Zaoravanje biljnih ostataka posle žetve, daleko je korisnije za zemljište. Na taj način, stvara se rastresit sloj zemljišta na površini oranice, poboljšava vlažnost zemljišta, a biljkama se obezbeđuje više hranljive materije!

Najčešće gori suva trava, strnjika, biljni otpad. Spaljivanjem se ugrožava sopstvena, ali i bezbednost drugih ljudi. Širenjem požara čini se materijalna šteta i na okolnim objektima. I pored toga što je zabranjeno loženje vatre na udaljenosti  200 metara od ruba šuma, izuzev na određenim i vidno obeleženim mestima, to se nepoštuje! Ali, svake godine i pored apela nadležnim, najčešće seljaci opet pale strnjike. To je bio slučaj i ove godine. Najčešče, posle obavljene žetve pšenice. Primeri iz poslednjih godina bili si u okolini Carske bare kod Zrenjanina gde je u 2022. godini kada je gorelo oko 800 hektara, zatim u okolini Inđije bilo je više desetina požara, ali slično se dešavalo i u celoj Srbiji.

Fruška gora, Srpska sveta gora

U Srbiji postoji planina, Fruška gora, na kojoj ima 16 jezera i 40 vodopada, a krase je i neki od najlepših predela naše zemlje. Ona je zbog svojih 17 manastira poznata i kao srpska Sveta gora, ali ni to nije dovoljno da bi joj posvetili pažnju i brigu koju zaslužuje, tako je  u nekoloiko godina bilo slučajeva kada je gorela gotovo cela ova vojvođanska planina. Pećina Beli majdan, Ledinačko jezero, livada Kišelez, jezero Moharač, Iriški venac, nebrojeni vinogradi, izletišta, guste šume, samo su deo prirodnih lepota Fruške gore. Ona je i dom velikog broja kulturnih spomenika, na njoj je nastalo 35 pravoslavnih manastira, većinom od XV. do XVIII. veka, od kojih je sačuvano 17. Međutim, umesto da brižljivo čuvamo i pazimo na takvo blago, mi smo ga zatrpali smećem, uništavamo šumu sečom i paljevinama bez mere, na njoj smo ostavili napuštene objekte kao kuće duhova… Ljubitelji prirode, ekolozi i planinari upozoravaju da Frušku goru zbog svega toga nećemo uspeti da sačuvamo od uništenja!? Situacija je, kažu, takva da ako se uskoro ne donese jasna strategija kako zaustaviti loše pojave u najstarijem nacionalnom parku, bogata prirodna i istorijska riznica postojaće samo na papiru.

U Nacionalnom parku Fruška gora kažu da je situacija veoma komplikovana. Navode da često isti ljudi budu kažnjavani zbog bacanja smeća ili bespravne seče, odsluže svoje mizerne kazne i nastave postarom. Kako navode, postoje oni koji se divljom sečom bave kako bi preživeli, a postoje i oni koji dolaze iz daljih delova Srbije samo da bi se bavili krivolovom, šumokrađom i podigli divlji objekat. Članovi Gljivarskog udruženja Novog Sada kažu da obilaze mnoge nacionalne parkove u Evropi, ali da Fruška gora to jednostavno više nije. Priča se i seče sve živo, motorke, kamioni i traktori rade bez prestanka, još malo ćemo moći da vidimo Vrdnik iz Novog Sada. Tamo gde su bila stabla, sada je šipražje. Stavljaju tucanik na planinarske staze. Nemarni su i sami posetioci, ima onih koji ostavljaju sve iza sebe. U okolinama vikend naselja i sela stalno se pali strnjika, ljudi su opsednuti time, gore i rubni delovi šuma. Kao da smo se svi dogovorili da uništimo Frušku goru, kažu mnogi članovi gljivarskog i planinarskog udruženja. Čuvari su zbog novog zakona ostali bez oružja pa ih lopovi napadaju sekirama i motornim testerama. Zaštićeno područje Fruške gore prostire se na oko 26.000 hektara, odnosno na dužini nešto većoj od 80 kilometara i prosečnoj širini od oko petnaest kilometara!

Kako saznajemo, jedan od predloga koji bi mogao da se razmatra kako bi Fruška gora bila sačuvana jeste i mogućnost da se oni koji uništavaju okolinu kažnjavaju za narušavanje prirodnog dobra, a ne samo za bacanje smeća ili nelegalnu seču šume. Iako je tako nešto predviđeno Zakonom o zaštiti prirode, a kazne su čak i do tri miliona dinara za pravna lica, u praksi se to do sada retko primenjivalo, kažu ekolozi.

Koliko je Fruška gora kao nacionalni park ugrožena govori više primera uništavanja.

1. Seča drveća

Gotovo da nema staze koja nije zakrčena deblima. „Gole seče“ ima na lokalitetima Zmajevac – Vrdnik, kod hangara na Paragovu, restorana „Arena“, prema TV tornju, Ledinačkom jezeru, i prema skoro svim naseljehnim mestima na obodu planine! U Nacionalnom parku kažu da oni seku planski, ali je problem u nezakonitoj seči drveća;

2. Smeće

Smeće jednostavno ne može da se ne primeti gotovo na svakom mestu, a baca ga ko gde stigne, upozoravaju vec godinama mediji. Građani misle da komunalne službe iz parka redovno odnose đubre, a to nije istina, nego tek u nuždi. Na izletištima će vas dočekati gomila smeća – pričaju planinari, koji ga i sami često čiste, ali uzalud;

3. Kuće duhova

Fruška gora postala je groblje za hotele, odmarališta i bolnice, nekada poznate, a danas prave kuće duhova. Hoteli „Osovlje“, „Ležimir“ i bivše odmaralište „Pošta“ samo su neki od dvadesetak napuštenih i ruiniranih objekata u koje danas svako može da uđe. Radi se o vlasništvu nekih odavno propalih firmi, a uglavnom se nalaze na najlepšim mestima i vidikovcima;

4. Požari

Na obodima NP, iznad naselja, meštani i vikendaši često pale strnjiku, a požari se šire i na obode šuma. U NP smatraju da to jedino adekvatne kazne mogu da reše. Vatrogasci su tako gasili šumu kod Ležimira, a požar je izazvao čovek koji je palio baštenski otpad;

5. Deponije

Legalna deponija Tancoš – Beočin nalazi se na tek 900 metara od NP i prostire se na 35.000 kvadrata. S druge strane svako fruškogorsko selo ima najmanje jednu divlju deponiju u svojoj blizini. Iako ih komunalci povremeno uklanjaju, ne mogu da uklone posledice koje je otpad ostavio u zemljištu, vodi i vazduhu. Na divlje deponije bacaju se čak i leševi životinja;

6. Uništeni putevi

Mnogi putevi na Fruškoj gori nisu popravljani decenijama. Takav je i jedan od najprometnijih, Partizanski put, dug 70 kilometara. U nadležnosti je šest opština, koje ne mogu da se dogovore o obnovi! 

Već dugi niz godina unazad, Vlada Srbije, odnosno njeno ministarstvo zaštite životne sredine upozoravaju  na veliku štetnost i pogubne posledice paljenja strnjika na njivama. I ove 2024. godine  je podsetilo na neophodnost primene efikasnih, korisnih i sigurnih metoda zaoravanja ostataka žetve.Jer, paljenje strnjike zakonom je zabranjeno i kvalifikuje se kao krivično delo, a za počinioce su predviđene visoke novčane kazne, ističu zvaničnici ovog ministarstva. Dodaju i da su štete namernih paljenja useva višestruke.Paljenjem strnjike nanosi se šteta domaćem agraru. Naposletku, kako stručnjaci ističu, pogotovo poslednjih godina, vatra uništava korisne mikroorganizme u gornjim slojevima zemljišta. Samim tim se drastično reducira plodnost. Smanjuje se sadržaj humusa u zemljištu i uništava celokupan azot koji je potrebno naknadno nadomestiti đubrenjem. Zagrevanjem zemljiišta pri paljenju slame izgori i do tri tone humusa po hektaru. A, za stvaranje centimetra humusa potrebno je 100 godina! Paljenjem žetvenih ostataka, kako navode predstavnici Ministarstva, se nepovratno izgubi, odnosno vraća u atmosferu, oko šest kilograma azota po toni slame. „Spaljivanjem strnjike ne smanjuje se samo kvalitet zemljišta, već se požar neretko proširi na okolinu uništavajući čitave ekosisteme, ugrožavajući divljač, biljne i životinjske vrste, devastirajući zaštićena područja,“ pisali su iz Ministartstva poljoprivrede u saopštenjima za javnost.

Zagađenje vazduha i emitovanje veće količine ugljen dioksida koji je u najvećoj meri uzročnik efekta staklene bašte utiče se na klimatske promene. Zbog njih su sve češće ekstremne vremenske nepogode, koje nepovoljno utiču na prinose i učinak ratara. Pak, sa druge strane, trendovi više prosečne temperature vazduha utiču i na veći rizik od požara, koji postaju sve destruktivniji.      

                                    (Autor je analitičar i publicista)