Инвестиције по општинама СФРЈ, неки показатељи (5): инвестиције у проценту личних доходака

У 1980. години укупни издаци за запослене износили су 543,2 милијарде динара док су инвестиције износиле 435,8 милијарди па је стопа инвестиција у односу на личне дохотке износила 80,2%.

Удео издатака за зараде у новоствореној вредности у савременом свету креће се у распону од 35% у земљама са екстремно лошим условима за раднике па до 60% у високо развијеним земљама попут Француске или земаља на северу Европе.

Овај наш социјалистички показатељ је око 55,5% (100 ЛД + 80 инвестиције), и он се полако повећавао на штету инвестиција до 1990. године, када инвестиције нису биле веће од потребних средстава за амортизацију постојећих основних средстава.

Стопу инвестиција већу од 100% личних доходака имале су 143 општине а преосталих 328 имало је веће издатке за личне дохотке од инвестиција.

У врху листе су се налазиле општине у којима су се завршавали велики инвестициони пројекти па је Гацко имао 11 пута веће инвестиције од фонда зарада, Угљевик 9,6 пута, преко осам пута веће инвестиције имали су Драгаш и Ластово, шест пута веће Качаник и Кавадарци, пет пута Шавник, Крк и Зворник итд.

Укупно је у врху листе било 18 општина из Босне и Херцеговине, 10 из Црне Горе, 9 из Хрватске, 6 са КиМ, 3 из Србије и по две из Словеније и Македоније. Војводина није имала општина у врху листе и прва је Кикинда на 52. месту са инвестицијама које су биле 173,5% од ЛД у њој.

На дну листе налазило се по 13 општина из Хрватске и Србије ван покрајина, 8 из БиХ, по пет из Македоније, Војводине и Словеније, Подујево са Косова и ниједна из Црне Горе.

По називима општина у Србији и Хрватској може се закључити да се радило о сиромашнијим пољопривредним општинама са релативно мањим бројем становника.