ZBORNIK RADOVA ,,SAVREMENO ZADRUGARSTVO U SRBIJI’’ (2.): Samo udruživanje rešava probleme!

 U 2023. godini u Srbiji se prema podacima RZS navodnjavalo samo 47.529 hektara njiva. To je 1,4 odsto obradivih površina. U svetu se navodnjava čak 17 odsto obradivih površina! Kada je pušten u rad hidrosistem D-T-D, 1977. godine, narodu je tada bilo obećano da će se navodnjavati 510.000 hektara njiva i da se odvodi suvišna voda sa milion hektara. Sve je to ostao samo san na papiru! Jer, njive su žedne vode, pa zato na njima nema ni dve ni tri žetve godišnje, što bi se realno moglo! A, to je obećavamo narodu. Ali, obećanja su ostala u fiokama, a potvrda tome je poslednji podatak RZS da se u Srbiji navodnjava samo 1,4 odsto obradivih površina!

Branislav GULAN

• Prema podacima RZS u 463, a to je10 odsto sela, odnosno naselјenih mesta u Srbiji nema nijednog maloletnog deteta!
• Čak 55 sela, odnosno naselјa, nema ženskog stanovništva;
• Više od 500 sela nema asfaltnu vezu sa svetom, niti put do magistrala!
• Čak 90 odsto njih nema asfaltni put u selima!
• U 315 sela, odnosno naselјa, nema ženskog stanovništva koje je u fertilnom periodu (a to je od 15 do 49 godine)!
• Prema podacima RZS, u 545 sela nema ženskog stanovništva u optimalnom dobu, a to je od 20 pa do 34 godine života;
• U 2.894 naselјa, odnosno, sela Srbije broj starijih od 60 godina je dvostruko ili veći od broja mladih od 19, a u 168 sela nema sanovništva mlađeg 50 godina!
• Prema poslednjem popisu krajem 2023.godine, a prema podacima RZS, polјoprivredom se bavi 57,6 odsto muškaraca i 42,4 osto žena na selu od ukupnog broja od 1.150.653 polјoprivrednika!
• Analitičari ističu da je najveća bolјka polјoprivrede Srbije, usitnjenost gazdinstava i nedostatak organizovanja na nacionalnom nivou;
• Statistika beleži da u toj rascepkanosti imamo čak 19 miliona mini parcela!
• Broj košnica je u porastu, ima ih više od 1,1 miliona, ne samo zbog potražnje za medom, već i zato što pčelari jedini imaju sektorsku nacionalnu organizaciju! Rekordna proizvodnja meda u Srbiji bila je 2013. godine u količini od 9.750 tona. Tada je bilo izvezeno više od 4.750 tona meda. To je tada u zemlјu donelo 14 miliona dolara, što je tada bilo više od meda nego od izvoza mesa!

     Stručnjaci ističu, da bi nam selo opstalo, a potom i ostalo, moramo da počnemo da izvozimo prerađevine, umesto robe u rinfuzi. Izvozimo soju, kukuruz i pšenicu, umesto da kukuruzom bez GMO hranimo stoku. Ili od kukuruza u višim fazama prerade, može da se dobije oko 5.000 raznih proizvoda. Pa kada se prodaje imao bi i mnogo višu cenu nego kao sirovina! Jer, cena takvog mesa i mleka drugih proizvoda iz viših faza prerade izuzetno je visoka. U prodaji oni bi doneli znatno više novca nego prodaja sirovine u zrnu! Svetli primeri su Šumadije i Zapadne Srbije, gde je i najmanji pad i broja gazdinstava i polјoprivredne proizvodnje!

     Trenutno Srbija u tovu imamo oko 25.000 junadi, pa se očekuje da bude i potražnje, pre svega, za izvoz. Međutim, organizacija prodaje je loša, pa i ovo malo junadi što imamo u tovu kod stočara, nije moguće da se proda. Primer je kod Svetozara Murgaškog, na Čeneju kod Novog Sad, koji u maju 2024. godine imao zaprodaju osam utovlјenih bikova, ali nije bilo kupaca. Umesto zarade, imao gubitke u tovu. Obećavaju mu da će uskoro se prodavati junad iz RS, što znači da nisu hranjeni GMO. Šansa za prodaju, i danje je u obećanjima. Nadamo se prodaji  u KiNјi i bivšem nesvrstanom svetu… Ali, sve to je samo u obećanjima i čekanjima.

     Zato je i poruka zadrugaima i kooperantima u Srbiji, da se udruže! Jer, u protgivnom ne da će nestati, nego će ih pojesti velike multinacionalne korporacije koje su sve više prisutne u Srbiji. U tom slučaju biće najamni radnici na svojim nekadašnjim imanjima. Vlast u Srbiji je dosledna: Svake godine svetliju budućnost, farmerima pomeraju  u – budućnost. Žitelјi Srbije bi da bar jednom bolјe žive ove nego naredne godine. Dosadilo im čekanje i samo prazna obećanja od istorijskih promena. Jer, selјanima u Srbiji uvek se obećava bolјitak za sutra. A, oni ga čekajui već danas, a on nikada da stigne. I tako čekajući to obećano sutra mnogi od njih odu sa ovog sveta. Jer, prosek starosti života stanovnika sela, koji obrađuju njive, veći je od 65 godina! Odgovor je da je Srbija sve siromašnija, odnosno najsiromašnija zemlјa u bivšem YU regionu. Naravno ako se pogleda polјoprivreda i prihod od nje. Dokaz toga je da je sadašnji režim uveo oko 800 dažbina i da samo daje obećanja za bolјi život koji im je sve dalјi.

Večite reforme

     I posle 2000. godine u Srbiji traje neprekidna reforma sa novim obećanjima za svetliju budućnost.  Po ocenama vladajućih garnitura u Srbiji ona se nalazi na dobrom putu, ali je cilј na sve dužem štapu. Kao kada se gleda spajanje neba i zemlјe, pa kada se približiš tom cilјu, on postane sve dalјi! A, to je i put doborovolјne propasti žitelјa sela! Jer, ta obećanja su još uvek samo – očekivanja. Rezultat je da radnici i oni  koji žive na selu imaju put doborovolјne propasti, a to je nesiguran i neizvestan prekarni rad!

     Kada je reč o očekivanjima i čekanjima, pozivam se i na Ivu
Andrića koji je pisao: ,,Zaraziti nekog čekanjem (što je danas, recimo u čekanju bolјet života na selu – primedba B.G.) predstavlјa i najsigurniji način vladanja nad njim, što znači učiniti ga i nepokretnim i bezopasnim potpuno i zauvek. I ta obmana čekanjem tvrđa je od svakog zatvora i jača od najjačih bugagija, jer se, sa mnogo sreće i veštine iz zatvora može pobeći i okova se čovek može osloboditi, ali te obmane, nikad ni doveka!  I tako prihvativši prećutno uslove života koji vam se postavlјaju, živite kako vladalac hoće, upravo i ne živite, nego strplјivo čekate, sve dok se sav vaš žkivot, zajedno sa ovim što ste očekiali, ne pretvori u strplјenje i beskrajno čekanje, što znači da ste prihatili taj rajinski način života! A, to je isto što i put dobrovolјne propasti za sebe i svoje potomstvo. Da ne bi morali da vas sami ubijaju, zarazili su vas tim čekanjem, koje vas održava u životu i polagano ubija’’.

     Međutim, lјudi na selu i neosećaju to svoje čekanje kao teret ni kao poniženje, jer su se i sami pretvorili u čekanje. To se najbolјe vidi po životu u selima gde je u ruinama 50.000 praznih kuća bez vlasnika i naslednika. I još oko 150.000 onih na kojima piše da trenutno u njima niko ne živi! Doduše, svih tih nekad beše 200.000 kuća, a sad je dodelјeno 2.750, za koliko ih je smanjen broj. A, da bi se, ovim tempom dobili stanari i novi vlasnici, potrebno je da prođe pola veka! To je proces dug kao i čekanje bolјeg života na selu!

     Jer, dobro je što je u selima osnovano 1.100 novih zadruga. Ali, selima treba i toliko malih prerađivačkih kapaciteta. Da oni koji dođu da žive u selo da imaju gde da se zaposle, da pored kuća imaju i prihod, odnosno posao i zaradu za život. Da u tim pogonima rade i prerađuju agrarne proizvode u više faze prerade, ali i da ih preko zadruge prodaju u prodavnciama koj bi se otvarale u 1.000 sela gde sad nepostoje! Jer, za sad u selima nema prerađivačkih kapaciteta, koji su nestali u plјačkaškoj privatizaciji, uz pomoć države, nakon demokratskih promena 2000. godine. Iz sela će se manje odlaziti. U njima će biti malih porodica, a taj život zavisi od žena. Da li će se udavati i hteti da žive na selu, rađati delu, hraniti stoku! Samo u otm sluičaju uz poltiičlku podršku takvim akcijama, sela, odnosno varošice imaju šansui za opstanak i ostanak.

     Sva ta naselјa, pre svih sela, posebno u ruralnim sredinama su iscepkana, bez upotrebne infrastrukture a tu neće ni migranti da dolaze, da ih ožive i sa tim moramo da se pomirimo! Nešto drugačiji slučaj je sa 460 vojvođanskih sela, koja su planski pravlјena, ali i ona doživlјavaju depopulaciju. Napreduju sela u kojima postoji i dobra zadruga sa više desetina zaposlenih. U takvim selima postoji i neki mali prerađivački kapacitet, gde se lјudi zapošlјavaju.

Međutim, ostali su duboki loši tragovi u zadrugarstvu iz prošlosti. Najvidlјiviji su u Vojvodini. Jer, u njoj je nacionalizacijom, posle Drugog svetskog rata, oduzeto oko 700.000 hekt oranica, a za isrpavalјanje ove nepravde prema vlasniciam tog zemlјišta, potrebno je da država idzvohNјi jednui do dve milijarde eva. A, soada je više od 120.000 hekrara zadružne imovine privatizovano i to je bilo protivzakoniot jer je ta imov9ina već imala titulare. Prvi, izvpornoi zadruižniprincipui definisani su i usvojeni 1895. Godine na Prvom osnoivačkom kongersu Međuanrdongo zadružngo saveza u Londonu kada je kao nevladina međunarodna organizaciju osnovalo 207 predsgavnika zadružnih organizacija (saveza) osnovalo iz 11 zemalјa svega, među kojima je bila i Srbija. Pre početka Drugog svetskog rata, na 15 kongresu Međuanrdonog zadružnog saveza 1937. godine u Parizu, prihvaćeni su, kao važeći sledeći principi:

Deset zapovesti za zadrugare:

1. Radi sve peko zadruge i na organizaciju zadrugarstva, jer je samo u zadrugarstvu spas čoečanstva i jedini put ka uspehu;
   1. Zadrugarstvo udružuje sve lјude, bez obzira na veu inardonost. Zato nijedan zadrugar ne treba u zadrugu da unosiklasnu ili versku borbu, već treba da bude prema svakom lјubazan, nesebičan, iskren i predusretlјiv!
   1. Nikada neuobražavaj da si mnogo učinio za narpedak zadrugarstva, već uvek i dalјe radi kao da za njega nisi ništa učinio;
   1. Samo zadruigarstvo radi u korist članvao Zadruge. Pokoravaj se stoga zadružnim zakonima, pravilima i zaklјučcima;
   1. Poštuj svoju Zadrugu i brata zadrugara, pa ćeš i i ti srećan i zadovolјan biti;
   1. Ne ubijaj uzgled Zadruge, već razvijaji zadrugarsku lјubav među zadrugarima, jer bez te osnove zadrugarstvo je uopšte nemoguće!
   1. Ne čini nikada nikavke prestupe, već se pokaži da si primeran građanin i pravi zadrugar;
   1. Raduj se svakom napretku svoga brata zadrugara, jer će i na tebe doći red. Zapamti da je zadrugarstvu cilј da preobrati svet i oslobodi ga krize i nevolјe;
   1. Slušakj svaku zadružni i dobru pouku, jer će ti ona doneti samo koristi i nikad štete;
   1. Nikad ne zaboravlјaj svoju dužnostg prema zadruzi, jr će ti Zadruga donetoi i za tebe i tvoje druge – zadrugare ogromne i neizmerne koristi i blagodeti;
   1. Zadružni kalendar ,,Glavnog saveza zemlјporlјadničkih zadruga za prostu 1933 godinu.

      Zato se u svetu, pa i u Srbiji upućuje poziv na slogu i primenu od pet od ,,Dese zapovesti za zadrugare’’ Zadružnog kalendara Glavnog saveza zemlјoradničkih zadruga za 1933. godinu koji glasi: ,,Poštuj svoju zadrugu i brata zadrugara, pa ćeš i Ti zadovolјan biti!’’

     Komentar autora: Očito je da su ovi zadružniprncipui ,,zaboravlјeni’’ u trci za brzom zaradom. Najbolјi dokaz je protivzakonito u vreme tranzicije u Srbiji privfatizoiana privatna imovina (zadružna). To se radi u trci za b ogatstvom, pa novog vlasnika dobija imovina koja već ima titulara! Zaboravlјenis u ovi zadružniprincipi koji važe u celom svetu! Zadružni principi iz 1937. Godine zadržani su do 1966. godine, kada su na 23 kongresu Međunarodnog zadružnog saveaza u Beču modifikoani, ali ne bitno i izmenjeni. O zadružnim vrednsotima i principima, ako te interesuje, pogledaj član 4. važećeg aktuelnog Zakona o zadrugama donetog na kajui 2015. godine.

     Stanovnici sela GLAVINCA, PODNO PLANINE JUHORA, PODIGLI SU U CENTRU SELA SPOMENIK SRPSKOM SELjAKU I SELjANKI, JEDINSTVEN U SRBIJI.  Spomenik je delo akademskog vajara Ivana Markovića, koji prikazuje selјaka u prirodnoj veličini, u narodnoj nošnji, s motikom na desnom ramenu i testijom (zemlјanom posudom za vodu). Za vreme bolesti Korone 19. kada je stigao virus, meštani su im bili stavili na lice i medicinske hirurške maske. Selo je 1948. godine imalo 902, a na popisu iz 2018. godine oko 524 stanovnika. Sad ih ima smao nekoliko stotina!

     Prema podacima Ministarstva za brigu o selu Srbije, u njima je poslednjih godina osnovano oko 1.100 novih zadruga! To ukazuje da je vraćen zadružni duh. Ali, nije zadružna imovina oduzeta posle Drugog svetskog rata. Jer, siromašna država, danas nema dve – tri milijarde evra, da bi se to nadoknadilo. Kada svaka ta nova i stara zadruga na selu, budu imale prerađivačke pogone, onda će to biti dobra organizacija sela, privlačnih za bolјi seoski život.

     Šansu za opstanak ne mogu da imaju svih 3.000 sela, kojima preti nestanak do 2050.godine. Opstati i ostati mogu samo ona naselјena mesta koja se nalaze u blizini gradova, koji su dobrim saobraćajnicama povezani sa centrima, i imaju dobru infrastrukturu i sadržaje. U neka od tih urbanizovanih naselјa sve više se preselјavaju oni koji beže iz gradova, ali se oni retko i to samo sporadično bave polјoprivredom. U većini sela čeka se ko će biti poslednji da ugasi svetlo!

     Jer, posle demokratskih promena 2000. godine u Srbiji je obavlјena plјačkaška privatizacija uz pomoć države, pa su odneti ili uništeni postojeći mali prerađivački pogoni koji su se do tad nalazili u kombinatima u selima. Kada svaka ta nova zadruga (osnovano ih je 1.100), kao i one stare u selima, bude imale i male pogone da se u njima zapošlјavaju novi žitelјi sela, tada će sela bila privlačna za život.

     Sada u 2.750 dodelјenih seoskih kuća ima oko 10.000 novih stanovnika, a u tom slučaju, biće više interesovanja za odlazak u sela da se živi. Jer, u selime će tek tada biti svi uslovi za život kao i u gradu. Dobro je što je i sad jedna trećina onih koji odlaze da žive na selo i dobijaju kuće, baš iz gradova.  Jer, u tim novim pogonima, gde ih ima, oni koji se doselјavaju u ta sela, imaju šanse i da se zaposle. Radiće i prerađivati sirovine, koji su sami proizveli, u finalne proizvode, kao i ostali zadrugari i kooperanti.

• Prema podacima  Privredne komore Srbije, čak u 1.000 sela danas nema nijedne prodavnice! Da bi se snabdevali, stanovnici tih sela, moraju da putuju i po 30 kilometara da odlaze u druga naselјena mesta u snabdevanje. Otvaranjem malih pogona, u selima gde postoje novootvorene zadruge, a takvih je mnogo, čak 1.100, dobijaće se finalni proizvodi koji će se prodavati u tim budućim novotvorenim prodavnicama;
• Prema podacima RZS u 600 sela Srbije danas nema nijedne krave muzare!
• Potrebno je da od tih novih zadruga, bar njih nekoliko budu poput nekadašnjeg ,,Geneksa’’, ,,Progresa’’ i drugih nekada sličnih  firmi, koji bi radili kao oni nekad. To znači da se bave izvozom na veliko sve dok se ne stvore novi veliki izvoznici kakve smo nekad imali.

     Zadrugarstvo danas

    Po rečima Nikole Mihailovića, predsednika Zadružnog saveza Srbije, sektor zadrugarstva karakterišu sledeći podaci:

• U kontekstu zadrugarstva, Srbija ima oko 2.920 aktivnih zadruga, od kojih 293 imaju preovlađujuću delatnost u stočarstvu. Većina ovih zadruga se nalazi u centralnom delu zemlјe i obuhvata male polјoprivredne proizvođače. Oko 94 zadruge iz ove grupe iskazuju poslovne prihode, a neke od njih se bave i selekcijom u stočarstvu.
• Ukupan broj zadruga 5.127. To je ukupan broj svih vrsta zadruga (zemlјoradničke ili polјoprivreedne, stambene, potrošačke, zanatske, radničke, studentsko – omladinske, socijalne, zdravstvene, kao i druge vrste zadruga za obavlјanje proizvodnje, prometa robe, zusluga, i drugoih delatnosti) u skladu sa Zakonom o zadrugama;
• Prve zadruge kada su osnovane u Srbiji, imale su štedno kreditne službe! Danas one nepostoje, pa ih treba vratiti u zadružni sistem!
• Od ukupnog broja zadruga 2.902 su aktivne ili njih 57 odsto;
• Od tog broja aktivnih zadruga 75 odsto su polјoprivredne;
• U Srbiji 1.448 zadruga ima poslovne prihode!
• Ali, 664 zadruga imaju račune u blokadi;
• Sad se i 180 zadruga nalazi u postupku likvidacija;
• Od toga, 57 zadruga je u postupku stečaja;
• U novije vreme 1.908 zadruga je brisano iz Registra!
• Broj zaposlenih u zadrugama je 5.605;

Kraj strategije pada!

     Rezultati strategije agrara u Srbiji pokazuju pad u poslednje tri i po decenije. Poslednja Strategija razvoja polјoprivrede iz 2014. godine, koja važi do 2024., obećala je godišnji rast od 9,1 odsto, ali u lošojim godinama, atiroi su obgećali da će to biti oko 6,1 odsto. Ništa od toga se nije ostvarilo. Strategiju je pisalo 240 naših eksperata u oblasti agrara. Napisali su 145 strana. Naprotiv, Srbija je, umesto proizvodnje, povećala uvoz svinjskog mesa i tovlјenika, trošeći preko 200 miliona evra godišnje. Strategija je nazvana ‘strategijom pada’, jer nije dovela do pobolјšanja, ali je za njeno pisanje potrošeno 8,2 miliona dolara doniranih iz Evrope. Strategija ističe 2024. godine, a do sada nije unela značajnije promene u razvoj srpske polјoprivrede. Premijer Vlade Srbije kada je Strategija doneta bio je sadašnji predsednik Republike Srbije. Strategiju je 31. jula 2024. godine usvojila Vlada Srbije. Tada je narodu bilo obećano da će taj ,,Ustav’’ kada je polјopprivreda u pitanju biti  upućen na razmatranje i usvajanje u Skupštinu Srbije, a potom i na usvajanje. Samo tada bi ona bila obavezujuća za tadašnju, ali i za sve buduće vlade na sprovođenje u praksi. Međutim, to se nikada nije dogodilo! Po[tyo je sad u toku izrada novog poljoprivredngo usava Srboije,k odnosnjo stgrategije proizvodnje, validnsto postojećoj je produžena do kraja 2024. godine. Ali najnovija njena analiza pokala je da je to bila strategija pada i promašaja.

    Jer, za 10 godine njene primene razvoj poljoprvirede Srbije u toku te deceniji bio je samo 1,7 odsto! Ili godišnje tek 0,17 odsto. Dakle, daleko od želja vlasti i kreatoraagroeknjosmek politiek. Jer, oni su tada napisalo da će se agrar godišnje razviajtipo stopi od 9,1 ili u lošijim godinama po 6,1 odsto! Dakle, to je bio dokument netačan, urađen sa netačim, podacima… Pa su to pokazali i rezultati posle njegove primene u protekloj deceniji. Kada je dokument usvajan na Vladi Srbije, krajem jula 2014. godine,  na sve to loše u njemu, a to je štetnost i nemogućnost primene upozporavao je nekadašnji savezni ministar poljoprivrede u SFRJ prof dr Koviljko Lovre. On je bio i recenzent tog dokumetna, ali ništa od njegovih upozorenja tadašnja vlada, čiji je premijer bio današnji predsednik Srbije, nije uvazila. Međutim, sva upozorenja u u paksi su se poakzala – ispravnim. Dakle,  pokazalo tačnim! Rezultat neuvažavanja tih upozorenje su da je Srbija danas zavisna od uvoza hrane ako hoće da prehrani svih 6,6 miliona stanovnika. Stiglo je i upozorenje iz Skupštine Srbije da se u Srbiju mora vratiti i prerađivačak industrija, jer bez njena nema oporavka.

Pre jednu deceniju, 2014. godine doneta je strategija, koja umesto rasta, predstavlja pad proizvodnje u agraru Srbije. To je štetan dokument po državu za čiju kreaciju i posledice koje je ona donela niko još uvek nije odgovarao. Zbog njene štetnosti vrednost prihoda po hektaru u Srbiji je samo 1.200 evra, dok godišnja vrednost proizvodnje nikada nije prešla 5,6 milijardi dolara! U svetu je to najmanje 10 puta više! O rastu proizvodnje bile su samo naše želje! Dakle, u Srbiji deset godina posle donošenja ovog štetnog dokumenta po državu i narod, nema odgovornih za takav neodgovoran i štetan rad! Njeni tvorci su sami sebe čak i nagradili sa 8,2 miliona evra pristiglih donacija iz nekoliko evropskih zemalja za taj posao!

Neostvarena Strategija razvoja poljoprivrede Srbije!

KOMENTAR – RECENZIJA prof. dr Koviljka Lovre, Ekonomski fakultet Subotica, pre nego što je vlada usvojila ovaj Ustav razvoja agara, krajem jula 2014. godine:

,,Autori Strategije koriste netačne podatke, te otuda i projekcije i vizija razvoja poljoprivrede bila je potpuno nelogična i besmislena. Izvedene projekcije pokazale su da će se poljoprivreda razvijati sasvim suprotno od razvojnih zakonitosti. Ono što su autori Strategije projektovali još ni jedna država nije uspela da ostvari. Šta više, bilo bi porazno za našu privredu da se to ostvarilo.

Naime, autori su projektovali da udeo poljoprivrede u BDP privrede treba da se poveća do kraja perioda na 15 do 20 odsto. U varijanti da udeo poljoprivrede poraste na 15 odsto značilo je da je poljoprivreda do 2023. godine trebala da se razvija po stopi od 6,1 odsto prosečno godišnje, a nepoljoprivredni deo privrede da u istom periodu opada po prosečnoj godišnjoj stopi od -0,76 odsto. U varijanti da bi poljoprivreda ostvarila rast udela u BDP od 20 odsto trebalo je da se razvija po stopi od 9,19 odsto prosečno godišnje, uz istovremeni pad nepoljoprivrednog sektora od -1,36 odsto prosečno godišnje. Kakve su implikacije i besmisao ovako projektovanih veličina ne treba ni naglašavati.

Takođe, autori su projektovali rast bruto investicija u poljoprivredi od 10-15 odsto godišnje u nominalnom iznosu.

Nerealno ako se zna da poljoprivreda u Srbiji predstavlja neatraktivnu delatnost za strane investicije. Jer one u strukturi ukupnih sdi u Srbiji od 2004. do 2012. godine učestvuju samo sa 0,7 do 1,6 odsto!

U realnom izrazu to je znatno manje. Ako se uzme prosek nominalnog rasta od 12,5 odsto znači da ta sredstva neće ni približno biti dovoljna da se ostvari projektovani rast navodnjavanih površina (za 210.000 hektara). Što je bio čisti promašaj. Jer, u 2023. godini prema podacima RZS u Srbiji se navodnjavalo samo 47.259 hektara ili tek 1,4 odsto obradivih njiva.A, šta je sa ostalim investicijama u poljoprivredu, uključivši i zamenu osnovnih sredstava. Šta više, autori su ispustili iz vida vrlo bitan momenat udela poljoprivrede u bruto i novim investicijama.

Kada je u pitanju razvoj prerađivačke industrije autori Strategije ne razumeju distinkciju iz razvojnog puta industrije čiji je razvoj uslovljen gustinom stanovništva od industrije koja svoj razvoj zasniva na geografskim uslovima proizvodnje sirovina. Posle demorkatksih promena 2000. godine obavljena je pljačkaška privatizacija agrara, uz pomoć države. U toj akciji nestala je prerađivačka industrija iz sela, koja je opljačkana. U tome treba i tražiti uzroke nestajanja sela i nemogućnosti zapošljavanja u njima danas (primedba autora – B.G.)

Nažalost, autori očito nisu analizirali efekte dohodovne podrške našoj poljoprivredi, te nisu ni mogli imati adekvatne osnove za „viziju“ razvoja. Politika dohodovne podrške bez nekog oblika „propisivanja“ cena je potpuno neefikasan mehanizam.

Ne treba navoditi da sve razvijene zemlje, uključiv i EU, i danas propisuju neki od oblika cena poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. U EU to je interventna cena, dok su npr. u SAD zajmovna i ciljna cena.

Takođe, spoljno-trgovinska zaštita poljoprivrede je potpuno zanemarena od autora Strategije! A, Srbiji iako je bla osnviač, STO, još nije postala zvanično njena članica, posle osamostaljivanja. Kada će? (primedba autora analize).

I pored ovakvih upozorenja na štetno donošenje predložene i usvojene strategije od trustova mozgova agrara u Srbiji, vlada ništa od primedbi na javnim raspravama u Beogradu, Nišu i Novom Sadu, kao ni iz ove recenzije, koju je radio nekadašnji savezni ministar poljoprivrede Jugoslavije, dr Koviljko Lovre, ništa nije prihvatila ni usvojila! Vlada je donela Strategiju, koja i važi i danas, do 31. jula 2024. godine. Jedina razlika je u tome što je to umesto strategije rasta, u praksi se dokazala kao strategija pada! I nema odgovornih za tako loše urađen i štetan dokument. Najveće štete su po državu Srbiju i njenu proizvodnju hranu. Jer, je u zemlji je svako dana gladno više od 500.000 žitelja, opada izvoz hrane, a zemlje je od izvoznika postala zavisna od uvoza hrane! Pre svega, mesa!

Vlada usvojila Strategiju razvoja poljoprivrede

BEOGRAD, 31. jula 2014. (Beta) – Vlada Srbije usvojila je Strategiju poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije koja će važiti narednih 10 godina. Cilj tog dokumenta bio je unapređenje i modernizacija poljoprivredne proizvodnje, poboljšanje kvaliteta života u ruralnim područjima, održivo upravljanje resursima i zaštita životne sredine, navedeno je u saopštenju izdatom nakon sednice Vlade.

(Suša je u 2022. godini smanjila proizvodnju najmanje za trećinu ili 30 odsto, prema procena sredinom avgusta 2022. godine. Vrednost agrarne proizvodnje se decenijama godišnje procenjuje između četiri i pet milijardi dalara. U toj godini nezadovoljni seljaci, posle niza upozorenja aktuelnih vlasti, kod kojih nisu naišli na razumevanje, izašli su na ulice gde traže pravdu i nadoknadu. Teško je poverovati da država može da prizna elementarnu nepogodu jer za to nema novca. Posle toga izlazak seljaka na ulice je sve šečći jer se tamo jedino čuje njihov glas.

Dakle procena autora Strategije (nju je pisalo 240 eksperata iz Srbije na 145 strana), nije ostvarena! Na žalost ništa na šta je upozoravao prof. dr Koviljko Lovre, bivši savezni ministar poljoprivrede u Jugoslaviji, nije prihvaćeno? Zašto, to znaju samo oni koji su vodili zemlju i kreirali agrarnu politiku tih godina.

Inače agrarna proizvodnja u Srbiji za protekle tri i po decenije, do pojave bolesti Korone 19, imala je skroman rast od samo 0,45 odsto!

Ali, njegovo upozorenje je ostvareno. Autorima takve Strategije razvoja agrara Srbije isplaćeno je za loš rad oko 8,2 miliona evra. To je bio novac za trud koji je Srbiju odveo na nivo od pre Prvog svetskog rata, kada je u pitanju agrar i proizvodnja, posle toga!

Politička renta: Agraru uzeto četiri milijarde evra!

Koncept neoiliberalizma ostavio je loše i duboke tragove na poljoprivredu Srbije. Korporativni cilj je stvaranje i prisvajanje profita. Cilj kooperativa ili zadruga je služiti svojim članovima i zajednici! To znači da postoji politička renta u Srbiji, kaže eks ministar poljoprivrede u SFRJ dr Koviljko Lovre. Istraživanje pokazuje da je u vremenu od 2008. do 2018. godine iz subvencija koje su namenjene poljoprivredi, a koje su iznosile devet milijardi evra, isceđeno čak četiri milijarde evra! To ukazuje da od dodeljenih subvencija 70 odsto pripada poljoprivredi, a 30 odsto ostalim učesnicima. Tu je i deo političke rente koja se uzima! I taj se novac se uzima od onih koji obrađuju njive, koji proizvode hranu za opstanak i ostanak zemlje. Niti se to priznalo da im se novac uzima, niti im se nekada kaže gde taj ukradeni novac se troši! Nikada im se za to niko nije izvinio, a svake godine im zavlače ruku u džep! Poljoprivredu u tom vremenu karakteriše nizak nivo investicija od samo 2,5 odsto od ukupnih bruto investicija. Kada je reč o stranim direktnim investicijama, tu nema velikog interesovanja jer je od ukupnih SDI u agrar godišnje ulagano od 0,6 do najviše 1,7 odsto. (Istraživanje je obavio Ekonomski fakultet u Subotici)

 Pored niz upozuporenja, Vlada ništa nije prihvatila, pa je agraru obećal med i mleko! Rezutalti su pad umesto obećanog rasta proizvodnje!

Čeka se obnova zadrugarstva!

     U tome se i nalaze uzroci zašto je vrednost proizvodnje u po hektaru u agraru Srbije samo 1.200 evra. Odnosno ukupna vrednost proizvodnje u agraru Srbije nikada se nije približila ukupnoj očeekivanoj vrednosti od šest milijardi evra! Takav agrar nije konkurentan u svetu. Jer, vrednost proizvodnje po jednom hektaru u Danskoj je oko 37.000 evra, Holandiji je veća će od 25.000 evra po hektaru… Slično je i u drugim zemlјama EU! Samo u nekoliko većih firmi u Srbiji su se približili takvim vrednostima proizvodnje! Baš zato i obnovu zadrugarstva moramo shvatiti kao visoko patriotski čin! Jer, na putu do novih zadruga vodi nas ideja zajedništva i okuplјanja poštenih i vrednih domaćina. Inače, u proteklim decenijama zadruge su prolazile koz brojne transformacije i delile sudbinu društvenih i političkih promena, kroz koje je prolazila i naša zemlјa. Bilo je i promašaja i gušenja udruživanja i jačanja selјaštva. To se videlo i po protstima gde  svetu, zemlјama EU postoje po dva – tri udruženja, koji lako se dogovore kada nešto traže. Ali, u Srbiji postoji čak 88 udruženja proizvođača hrane. A, među njima nema dogovora prilikom nastupa, pa ni ostvarenja cilјeva.

Najveći veleposednici u Srbiji su:

• Industrija mesa ,,Matijević;
• Kompanija ,,Al dahra’’ iz Ujedinjenih arapskih emirata;
• ,,Delta’’;
• MK ,,Kostić’’;

Na listi su još ,,Almeks’’, ,,Ćorić agrar’’. Kompanije ,,Mile Blagojević’’, ,,Elit agrar’’, ,,Al Ravafed’’ , kompanija ,,Nicko’’…

     Industrija mesa ,,Matijević’’ u čijem sastavu je i ,,Matijević agrar’’, obrađuje oko 36.000 hektara zemlјišta širom Vojvodine i oko 2.000 hektara u Hrvatskoj. Prema pisanju  ,,Forbesa“ u njegovom vlasništvu je ukupno 33.000 hektara. On na njima proizvodi i komponente za stočnu hranu.

     U Srbiji postoji 451.000 traktora i više od 25.000 kombajna koje služe za obradu 3.257.000 hektara! To je previše mašina za tako malo njiva! Jer, nepostoje mašinski prstenovi kao u razvijenim agrarnim zemlјama! Ovakva mehanizacija je neiskorišćena, pa poskuplјuje proizvodnju!

     Prema podacima RZS u Srbiji ima 4,07 miliona hektara polјoprivrednih površina, kod kojih se koristi 3.257.100 hektara. Te površine obrađuje oko 451.000 traktora. Ali, većina te mehanizacije je i starija od svojih vlasnika. Svake godine broj obradivih njiva u Srbiji smanji se za 25.000 hektara! U svetu je to oko 30 miliona hektara, pa nestane površina jedne Italije!

     Evo slike polјoprivrede Srbije, posle poslednjeg popisa, na početku 2024. godine:

• Broj gazdinstava: 508.365; Najveći broj (224.433) u regionu Šumadije i Zapadne Srbije;

• Površine koje se obrađuju: 3.257.100 hektara; Najveća površina obrađenih njiva u    Vojvodini (1.474.709 hektara);

• Broj goveda: 725.408; Šumadija i Zapadna Srbija prednjače u broju goveda;

• Broj svinja: 2.263.705; Vojvodina prednjači u broju svinja (1.000.249);

• Broj ovaca: 1.702.682;

• Broj koza: 149.558;

• Broj živine: 22.022.439, od toga 9.794.304 u Vojvodini;

• Broj košnica: 1.261.323;

• U 600 sela Srbije u 2024. godini nije bilo nijedne krave. Najveći broj košnica (527.045) je u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji.

     Investiranje u zemlјoradničke kooperative

     Više od 60 zemlјoradničkih zadruga u poslednjih šest godina nije uspelo da konkuriše na javnim pozivima Pokrajinskog sekretarijata za polјoprivredu Vojvodine zbog visokih kriterijuma, posebno ukoliko zadruge imaju više od 100 hektara zemlјe pod ratarskim kulturama. Zadruge su iskoristile samo 1,57 odsto sredstava namenjenih za podsticaje iz Pokrajine, a posebno su bile u nepovolјnom položaju velike zadruge kojima je potreban novac za investicije. Iz Pokrajinskog sekretarijata za polјoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo ističu da će preporuke Zadružnog saveza Srbije biti prihvaćene i da će neke biti implementirane odmah, a neke u narednim godinama. Prvi put od februara 2024. godine, zadruge koje imaju preko 100 hektara pod bilјnom proizvodnjom mogu da konkurišu za podsticaje na javnim pozivima sekretarijata. Takođe, daje se podrška osnivanju Fonda za zemlјoradničke zadruge.

     Razvoj preduzetništva i preduzetničkog duha, prema predlogu predsednika Zadružnog saveza Srbije, biće istovremeno generator novih radnih mesta, a razvoj zadrugarstva je najveća podrška opstanku selskih sredina. Ministarstvo za razvoj preduzetništva i zadrugarstvo treba da bude matica za 700.000 preduzetnika i zadrugara, uklјučujući i 100.000 kooperanata organizovanih preko 5.000 svih oblika zadruga u Srbiji. Uz to, postoje neke administrativne prepreke koje ograničavaju uspeh zadrugarstva, kao što je celovitost u postupcima za upis zadružne svojine na postojećoj imovini.

Do 2000. godine, kada je posle demokratskih promena u Srbiji obavlјena plјačkaška privatizacija uz pomoć države. Do tada je bilo obavlјeno 17 velikih reformi u gradskim centrima sa oklo 65 granskih reformi u privredi. Država nij bila problem po sebi već ona je postla problem samo kada je loša. A, to je ona danas. Kada je agrar u pitanju, treba nam program koji će odmah početi da deluje i da se primenjuje. Sve jedno je kako će se zvati, akcija, strategija, koncept ili…

      Zaklјučak: Novi koncept agrara

      Istraživanja do sada pokazuju potrebu za radikalnim zaokretom i konzistentnom strategijom razvoja stočarske proizvodnje u Srbiji. Stoga, neophodno je uvođenje novog koncepta polјoprivrede u zemlјi, koji bi trebalo da implementiraju novi lјudi u agraru. Vrednost proizvodnje u Srbiji po jednom hektaru iznosi samo 1.200 evra, dok ukupna godišnja vrednost agrarne proizvodnje nikada nije stigla do šest milijardi dolara, što je rezultat loše agroekonomske politike. Država treba da postane respektabilna uklјučujući postojeće regione ili razvojne celine koje imaju pogodne uslove za razvoj stočarske proizvodnje.

     Uspostavlјanjem organizovane agrarne politike koja bi stimulisala postojeće proizvođače i omogućila proširenje ove proizvodnje, država može doprineti unapređenju stočarske proizvodnje. Razvoj stočarske proizvodnje treba da se odrazi u povećanju broja glava stoke, većoj produktivnosti, reproduktivnoj sposobnosti stoke i, kao posledica toga, većim ekonomskim efektima, pre svega, kroz izvoz.

     Primenom mera agrarne politike u uspostavlјanju održivog razvoja stočarske proizvodnje, država mora uvažavati specifičnosti i zakonitosti polјoprivredne proizvodnje kao strateške oblasti privređivanja. Ali, ona još uvek zvanipčno niej – sgtrateška grana! Osim kada selјaci protestuju kpa državai gaispožari obećava im med i mleko! U tom smislu, neophodno je da država koncipira kreditne uslove za razvoj stočarske proizvodnje, posebno u regionima sa izuzetno pogodnim prirodnim uslovima, dugogodišnjom tradicijom i odgovarajućim nivoom obučenosti proizvođača za ovu proizvodnju. Poseban problem prisutan je u neadekvatnoj organizaciji proizvođača, što značajno utiče na njihov nepovolјan položaj u ovoj proizvodnji. Postojeća udruženja u okviru stočarske proizvodnje nisu opravdala svoje postojanje kroz jače povezivanje i ostvarivanje zajedničkih funkcija održivog razvoja stočarstva. Jer, u ovoj grani je najteža situacija. Primera radi, stočarstvo Srbije danas učestvuje u BDP polјoprivrede samo sa 28,1 odsto. Sve ispod 60 odsto učešća stočarstva u BDP agrara, je nivo najnerazvijenijih zemalјa sveta!

Analizirajući sve faktore, kako prirodne, tako i društveno-ekonomske, dolazi se do zaklјučka da je u okviru Ministarstva polјoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije potrebno formirati Upravu za stočarstvo u cilјu unapređenja stočarske proizvodnje u zemlјi.

                            (Autor je analitičar i publicista)