Годишњи одмор провео сам у Црној Гори, од поновног ноћења у Мојковцу (линк) до боравка у Будви, од 3.10. до 13.10.2024.
Основни утисак – изненађење – представљала нам је неколико пута поновљена реченица „ви сте наши“. Ваљда им је „преко главе“ Руса, Украјинаца и припадника осталих нација, па је и етничким Црногорцима и Србима представљало малу радост да чују српски језик, а у мноштву других језика.
По повратку са одмора изашли су први резултати пописа на нивоу општина (линк), и моја знатижеља била је највише усмерена на утицај литија на повратак српском народу, јер је црногорски народ млађи од старости Матије Бећковића, и то посебно у општинама Мојковац, Колашин, Шавник и Жабљак. У овим општинама ме је интересовало да ли су Дробњаци и Морачани повећали изјашњавање као Срби, јер су припадали српским племенима удаљеним од старе Црне Горе (Цетиња и његовог блиског окружења)?
У односу на претходни попис, Црна Гора је добила четири нове општине: Гусиње, Петницу, Тузи и Зету, где је у Гусињу и Петници одвојена издвојена етничка већина Бошњака из општина Плав и Беране, у Тузију Албанска већина из општине Подгорица и у Зети сличан број Црногораца и Срба из општине Подгорица. Ова издвајања из матичних општина имала су свој утицај на етничке промене у Берану, Плаву и Подгорици.
Осим повећања броја општина, на етничке промене утицај су имале унутрашње миграције између два пописа, витални догађаји, спољне миграције и промена у етничком изјашњавању.
Основна запажања из резултата пописа су ми:
- Преполовљен број Муслимана и последично, делом, повећан број Бошњака (-10.375 и +5.351). Ово је главна етничка промена уз изјашњавање Срба и Црногораца. Пошто се као Муслимани (што значи Словени исламске вероисповести) изјашњавало већином старије становништво, пад броја је био очекиван, али у себи садржи и део лица који су одлучили да се изјашњавају као Бошњаци. Црногорци и Муслимани су етнички настали од 1944. године а Бошњаци око 1992. па је ово важна промена у етничком подмлађивању.
- Повећање броја Руса за 11.878 и Украјинаца за око 3.000 (3087 приликом пописа 2023, али без тачног податка за 2011).
- Повећање броја Срба за 27.260 или за 15,3% и смањење броја Црногораца за 22.429 или за 8,0%. То је апсолутна промена. Међутим, уколико се пође од чињеница (1) да су Срби већина у демографски најстаријим општинама и (2) да се број Срба смањио у Србији, С. Македонији и Хрватској, овде треба видети и колико је ово велика промена у националном изјашњавању. Значи, није се 27.260 лица више изјаснило да су Срби, већ много више, јер су претходно изјашњени Срби у великом броју преминули од претходног пописа. Уколико пођемо од претпоставке да би се број Срба смањио за 10%, као између претходна два пописа, у 2023. би очекиван број био око 160 хиљада, што значи да је око 45 хиљада лица променило национално изјашњавање из Црногораца у Србе. Посматрано на нивоу општина овај раст броја Срба, у односу на очекивану промену, догодио се у свим црногорским општинама осим у Плаву, Плужинама и Рожајима. У првој је смањен због издвајања Гусиња, а у другој су Срби велика већина па нису могли да амортизују пад броја променом изјашњавања Црногораца, а у Рожајима су и Срби и Црногорци изузетно малобројни па је и овде, као у Плужинама, пад последица демографског одумирања малобројних Срба.
- Посматрано на нивоу општина, (1) раст броја Срба и пад броја Црногораца догодио се у осам општина: Бару, Беранама, Бијелом Пољу, Даниловграду, Котору, Никшићу, Подгорици и Жабљаку, (2) раст броја и Срба и Црногораца имали су Будва и Тиват, (3) смањење броја и Срба и Црногораца имали су Андријевица, Цетиње, Херцег Нови, Колашин, Мојковац, Плав, Плужине, Пљевља, Шавник и Улцињ, (4) раст броја Црногораца уз смањење броја Срба имало је Рожаје.
- Посматрано у процентним поенима (1) Црногорци су повећали релативни удео само у Беранама (због издвајања Петнице), Цетињу и Рожајима, (2) Срби су повећали удео у свим општинама осим у Будви (досељавање Руса и Украјинаца), Херцег Новом (из истог разлога) и у Рожајима.
- Жабљак је једина општина у којој су Срби постали апсолутна већина, док то нису били у време претходног пописа. У Шавнику се смањила разлика у односу Црногорци и Срби (са 53,8% према 42,4% на 50,5% према 46,8%), што се догодило и у Колашину (са 57,4% према 35,8% на 52,1% према 42,1%), и у Мојковцу (са 59,1% према 35,5% на 54,0% према 41,7%). Ово је била моја основна знатижеља у вези са пописом, а као последица одржаних литија. Међутим, повратак у Србе догодио се у готово свим општинама, а не само у овим.
Jedan komentar
Ping: Етничке промјене у Црној Гори између два пописа – нека запажања | Журнал