Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
U Srbiji se nalazi 4.073.703 hektara raspoloživog poljoprivredngo zemljišta. Od toga se koristi 3.257.100 hetkara. Pod šumom je oko 504.104 hektara, nekorišćenog poljoprivrednog zemljišta je 122.257 hektara, a ostalog zemljišta oko 190.242 hektara. Po toj izlazećoj strategiji vrednost poljoprivredne proizvodnje u Srbiji po jednom hektaru je samo 1.200 evra. Nikada do sada ukupna vrednost agrarne porizvodnje u Srbiji nije stigla do željenih šest milijardi evra ili dolara. Tu proizvodnju obavlja 508.365 gazdinstava. U njima je zaposleno 1.150.365 lica. Prosečan broj članova i stalno zaposlenih na porodičnom gazdinstvu je 2,2 osobe. Prosečna starost nosioca gazdinstva je 60 godina. Tek svaki 11 nosilac gazdinstva je mlađi od 40 godina! Znači starci nam oru njive. Prosečna veličina gazdinstva je 6,4 hektara. U proseku u svakom tom gazdinstvu se nalazi po jedna krava, pet svinja, tri ovce, po tri košnice pčela i 43 grla živine.
Piše: Branislav GULAN
Kada je reč o mehanizciji u Srbiji postoji 481.000 traktora. To samo izgleda veoma dobro, čak smo i premehanizovani. Međutim, trećina traktora stara je oko tri decenije. Većina je čak starija i od svojih vlasnika. Moćne, lepe i velike mašine ima samo manji broj veleposednika.
Odgovorni su zato što ni sad od njih nisu tražili da podnesu izveštaj o (ne) sprovođenju validne strategije, pa tek onda da se na osnovu tih iskustva piše nova.Već su odmah krenuli u pisanje nove, bez analize ove kojoj validnost ističe. Novu strategiju opet pišu bez učešća neposrednih proizvođača hrane u Srbiji! Na tu lošu stranu ukazuju sami proizvođači hrane. Zato ni od buduće strategije, ako se tako nastavi, ne očekuju boljitak.
Strategiju kojoj se bliži kraj usvojila je Vlada Srbije, 31.jula 2014. godine i tada je rečeno da će ona ići u parlament na razmatranje u usvajanje. Jer, da je usvojila i Skupština Srbije, potom bi ona bila obavezujuća sve sve sledeće vlade i ministre! Ali, to se nije dogodilo. Vrednost agrarne proizvodnje u Srbiji je oko 1.200 evra godišnje po hektaru. Ukupna vrednost proizvodnje na 3.257.000 hektara nikada nije se primakla željenoj brojci od šest milijardi dolara godišnje! Vrednost te proizvodnje po hektaru u Danskoj je 37.000 evra, Holandiji više od 27.000 evra, a to su zemlje kojima teži Srbija. U svetu u kome težimo novac se obrće 52 puta godišnje, a u Srbiji samo jednom godišnje u proseku!
Tu se i nalazi kvačka njihovog uspeha i našeg neuspeha!
Novi, 16 ministar agrara od 2000. godine, nije došao na to mesto kao znalac u ovoj oblasti već kao čovek koji je mesto ministra zaslužio radom u politici prethodne partije Srpske radikalne stranke i sadašnje SNS. Dakle, on neće biti novi čovek i ministar sa ovlašćenjima u toj oblasti već, faktički samo državni sekretar u obavljanju tih poslova, ističu znalci u toj oblasti. Jer, neće imati moć, ali čim nema moć, neće imati ni volju, ništa da menja. Prvo što bi trebalo da se menja je da bi agrar morao da bude strateška privredna grana! Ali, agraru se to obećava samo kada poljoprivrednici izađu na ulice, da će dobiti. Znači uskoro će stići i novo obećanje, ali neće se dogoditi u praksi. I još je smanjeno? I to ne u celosti nego samo granama koje su u krizi kao što je sad stočarstvo! To je onda opet ,,gašenje požara’’, a samo sistemsko rešavanje problema, umesto uredbama, može doneti boljitak svima. Rad kao što je sad, to dobro neće doneti ni vlastima, ni proizvođačima, a ni narodu. Dok god se sistemski to nereši nema boljitka!
I tek kada je došlo vreme za odlazak te pogubne strategije pada, koja je za jednu celu deceniju imala rast od samo 1,7 odsto, dok je to godišnje bilo predviđeno da bude 9,1 ili u lošijoj godinji 6,1 odsto. Tu odlazeću strategiju, na 145 strana, koja je Ustav za poljoprivedu, pre jedne decenije, kada je premijer bio sadašnji predsednik države, pisalo je 240 domaćih eksperata. Za taj loš iloš dokument, koji nije mogao sa netačnim podaocima ni da se ostvari u praksi autori su sebe častistili sa 8,2 miliona evra donacija od tri strane zemlje. Rezultat te loše strategije je da je tu Strategiju usvojila samo Vlada Srbije. Neizvršeno obećanje je bilo da će ona ići na raspravu u Skupštinu Srbije, pa da će kasnije obavezivati sve ministre da je sprovode. To je bilo samo neizvršeno obećanje, kao i mnoga druga u poljoprivredi Srbije do danas. Rezultat njenog sprovođenja je da Srbija više nije zemlja koja ima dovoljno hrane za ishranu 6,6 miliona stanovnika od svoje proizvodnjepa pa mora da je uvozi. Odbor za poljoprivredu Skupštine Srbije obavestio je javnost da je u 2023. godini za uvoz mesa i prerađevina i mleka i prerađevina potrošeno oko 600 miliona evra. A, ta suma novca, je uvećana za 10 osto, i potrošena je za iste namene već za šest meseci 2024. godine, rečeno je na javnom govoru o poljoprivredi u Skupštini Srbije uz prisutvo oko 120 proizvođača hrane. Odbor za poljoprivredu je zaključio da je poljoprivredi Srbije potrebno vratiti prehrambenu industriju! Ona je opljačkana posle demokratskih promena 2000. godine uz pomoć države. To je rezultat sprovođenja tog dokumenta, iako je bilo upozorenja od strane struke da je loš, pre njegovog usvajanja na vladi Srbije.
I dok je ta desetogodišnja strategija ona još validna, do kraja 2024. godine, stigle su još teže i lošije vesti za poslenike ove grane u Srbiji. Ona zvanično nije ni strateška delatnost, a to se proizvođačima obećava da će biti, samo kada izađu na ulice da se čuje njihov glas Tako je sad sve iznenadila i vest da su okvirni Nacrt nove, buduće strategije poljoprivrede Srbije od 2025. navodno do 2034. godine, već napisala 24 autora iz Bosne i Hercegovine i Slovenije. Po 10 iz svake dve bivše članice Jugoslavije i četiri konsultanta iz Srbije. Protiv takvog pisanja, Ustava poljoprivrede, a to je nova strategija bio je i Odbor za poljoprivredu Skupštine Srbije. Da nešto među onima koji odlučuju nije u redu videlo se po tome što je nadležno Ministarstvo za poljoprivredu i vodoprivredu, odbilo svom telu, Odboru za poljoprivredu Skupštine Srbije, da dostavi okvirni nacrt Nove buduće stragije, na uvid i raspravu. I ne samo nacrt, negoje odbiejna i dsptavasvih ugovora sa autorima tog dokumenta na uvid članovima odbora! Na sednici članovi Odbora Sklupštuien Srbije za poljoprivrdu, su ostali bez odgovora, na postavljena pitanja, od predstavnika ministarstva poljoprivrede! Nije ga bilo ni na pitanje ko i s kakvim pravom je skratio samovoljno odlučio da nam stranci pišu sgtrategiju. Kao da oni bolje znaju od nas samih šta nam treba? Dakle, nisu dobili na uvid ni okvirni nacrt strategije ni potpsiane ugovore.Ministarstvo je odbilo da im dostavi ta dokumenta, bez obazloženja! Nema ni odgovora ko je imao pravo da skrati vreme trajananja te buduće strategije sa 2034 do 2032. godine?
Nestaju mala sela i gazdinstva
Kada je reč o nestajanju sela i malih gazdinstava u Srbiji analize pokazuju da se tu, mahom radi, o zaseocima i selima u kojima maksimalno ima 500 stanovnika. Četvrtina tih sela ima manje od po 100 žitelja. Jer, sa padom broja seoskiih domaćinstava, opada i broj poljoprivrednih gazdinstava, pa je i logično da se za poslednjih pet godina beleži njihovo smanjenje za 10 odsto. Sve to je pokazao i poslednji popis poljoprivrede, čiji su rezultati objavljeni na početku 2024. godine. To je u stvari manje gazdinstava za više od 56.000 nego što ih je bilo pre pet godina! To znači da će do sredine veka, većina tih malih sela – nestati! Za jednu deceninju će nestati oko 1.200 sela koja sad imaju do 100 stanovnika. Prema podacima RZS do 2050 godine od 4.720 naseljenih mesta, kako piše u Ustavu, sa mape će nestati njih oko 3.000! Jer, Srbija po svom Ustavu odavno nema više nijedno selo, već piše da su to naseljena mesta.
U Srbiji postoji poljoprivrednog zemljišta 4.070.000 hektara
Broj gazdinstava 508.365
Površine koje se obrađuju u Srbiji 3.257.100 hektara
Broj goveda? 725.408 grla
Broj svinja 2.263.705 grla
Broj ovaca 1.702.682 grla
Broj koza 149.558 grla
Broj živine 22.022.439 grla
Broj košnica? 1.261.323 grla
Kretatori egroekonomske politike, ali i političare koji odobravaju takvu poltiku, mora da zabrine činjenica da danas u 600 slea u Srbiji nema nijedne krave. Nekada je po svakom hektaru morala da bude bar po jedna krava.Za krah agrara Srbije, zbog koga je prošle 2023. godine moralo da se uveze hrane čak za 600 miliona dolara, a za još 660 milioma doalra, uvezeno i za šest meseci 2024. godien, odgovorni su oni koji nisu raspravljali o nesprovođenju Strategije razvoja poljoprivrede od 2014,a do 2024. godine. Ćutali su iako je ona beležila više pada nego li rasta. Ćutali su kao i mnogo puta do sada kada se godišnje gasilo po 100 zadruga i kada je do gašenja sad dovedeno 1.200 sela, a do 2050. godine nestaće ih u Srbiji čak 3.000! U tom ćutanju na krah proizvdnje hrane ponajviše se ističu se trustovi mozgoa u SANU, odnosn Akademijskog odboru za selo. Nekada su podržavali gašenje zadruga i nestanak sela u Srbji, da bi sad promenili mišljenje i pdoržavaju povratak zadruga i opstanak sela. Nisu digli glas ni zašto u Srbiji zvanično više nepostoji nijedno selo po Ustavu Srbije. Jer doprinos njihovog rada je da se sela izbace iz Ustava i u njemu napiše da su to samo naseljena mesta! Sve to čine u svom trećem životnom dobu. Cilj im je da operu lične biografije iz vremena kada su gasili zadruge i sela! Zato sad veoma često sa nadležnim ministrima posećuju sela, i narodu obećavaju skori dolazak srećnog i lepog života u selima. Čak su im i naslovi o budućnosti sela prisutnim u savetovanjima njima u SANU proteklih godina, isti i ponavljaju se svake godine. Slikaju se u selima, aplaudiraju govornicima… Često puta ne znaju ni gde se nalaze i u kom i kakvom selu, ali znaju zašto su tu! Da bi oprali grehe iz svoje biografije iz prošlosti!
Svake godine u Srbiji nestane po 25.000 hektara najplodnijih oranica. Izgubi se na puteve, bespravnu gradnju, infastruktruru, davanje na pokolon strancima koji dolaze… U svetu se za slične namene izgubi oko 30 miliona hektara, što je veličina jedne Italije! Ponajviše ode za građevianrstvo, infrastrukjutu, bespravnu gradnju…
Dakle, zakasnele su sve akcije jkoje pokreće akademijski odbor za selu SANU, sa kašnjenejm od pola veka kako bi počeli da spašavaju argar i sela u Srbiji. To je zadocnela akcija, loše pripremljena, od ljudi u poznom životnom dobu. Njima je tek sad devoluirala pamet, pa bi da vraćaju zadruge i sela koje su uništili. A, tim selima gde se osnivaju zadruge, osim političkog markentiga i ubeđivanjanja kako dolazi bolji život, potrebni su mali prerađivački pogoni. Njih nema jer su opljačkani posle promena 2000. godine uz pomoć države! A, njih nema jer je već četiri godine je zaustavlejna akcija na obnovi zadrugarstva. Država je od 2017. pa do 2021. godine osnovala 1.100 novih zadruga i vratila duh zadrugarstva. Ali, nije i oduzeteu imovinu, za čega je potrebno više milijardi dinara!
Najbolji dokaz zadocnelih akcija bio je i Naučno – stručni skup „Budućnost sela i poljoprivrede u Srbiji’’ – strukturni problemi i modeli održivog razvoja, koji je održan u SANU, 15. maja 2024. godine. Da bi se obnovilo to što je srušeno treba da prođe najmanje sedam decenija koliko je i uništavnao. Uz novi koncept poljoprvirede, to treba da rade mladi ljudi, neopterećeni sa prošlošću uništavanja sela i agrara!Pre donošenja Strategije kojoj izlazi validnost 31. jula 2024. godine njen recenzent prof dr Koviljko Lovre, između ostalog je upozoravao kreatore da njeni autori koriste netačne podatke, te otuda i projekcije i vizija razvoja poljoprivrede je bila potpuno nelogična i besmislena. Izvedene projekcije pokazivale su tada, a danas se dokazalo, da se poljoprivreda razvijala sasvim suprotno od razvojnih zakonitosti. Ono što su autori Strategije bili projektovali još ni jedna država nije uspela da ostvari. Šta više, bilo bi porazno za našu privredu i poljoprivredu da su se te prognoze i obećanja realizovala u praksi. Sve loše se ostvarilo na šta je upozoravao nekadašnji savezni ministar poljoprivrede Jugoslavije. Ali, kada je on upozoravao šta će nam se desiti niko se nije na to obazirao. Dokaz je da ni jedna primedba iz javnih rasprava o predlogu tadašnje strategije iznesena u Beogadu, Nišu i Novom Sadu, tada nije prihvaćena od vlasti! Strategija je usvojena u Vladi Srbije krajem jula 2014. godine, uz obećanje da će ona biti upućena na razmatranje i usvajanje u Skupštinu Srbije. To se nikada nije dogodilo i to je bila velika obmana tadašnje vlasti. Njen premijer tada je bio sadašnji predsednik države!
A mogli bi samo od poljoprivrede da ostvarimo današnji godišnji BDP Srbije. To je blizu 70 milijardi dolara. Ali, onda bi trebalo sve iz korena menjati. Vlast nema ni volju no vremena za to! Čovek koji će da vodi ministarstvo poljoprivrede nije tu da povećava proizvodnju da bude bolje narodu, i onima koji proizvode sirovine za hranu, nego je došao na to mesto da sprovede zadatke partije na vlasti koja ga je tu postavila! To znači da produže sa obmanama i prevarama, a to znači obezbede i svoj što duži ostanak na vlasti. Dakle, on ne zna, ne može i neće se upuštati u takve nove avanture. Važno je da se ne talasa niti može niti zna da učini, nešto novo za opšti boljitak, kada je ova oblast u pitanju. Po onome što će da radi on će biti samo državni sekretar, odnosno saobraćajac, koji nastavlja lošu politiku čiji se rezultati vide iz strategije koja je pri kraju. Kreirali su je ljudi iz njegove partije i sprovodili je u delo. Ne smeta im što je sve to loše urađeno i što nema odgovornih za neodgovorno, odnosno loše obavljen posao!
Dakle, ostaju samo obećanja vlasti i nadanja proizvođača da će biti bolje! To im ni do sada nije nedostajalo, pa su tek izlaskom seljaka na ulicu da traže pravdu skretali pažnju da postoje. Mnogi čekajući to bolje sutra, često su ga hteli već danas, ali mnogi su odlazili sa ovog sveta, a da ga nisu dočekali kada je agar u pitanju. Od obećanja o agraru kao obećanoj budućoj strateškoj grani samo im se daju nova obećanja i kada misle da stižu do njih, ona im postaju sve dalja. To će se dogoditi i sa ovim novim ministrom koji ulazi za njega u potpuno novu, nepoznatu oblast. Takvi će biti i rezultati. Jer, dosadašnji takav način rada dosnosio je nove probleme koji su se morali na ulici rešavati. A to je bilo samo gašenje požara. Takav način rada nikada nikome dugoročno nije doneo boljitak. Ni vlastima, ni proizvođačima hrane ni narodu. Probemi se mogu rešavati jedino sistemski. Sve dok se tako ne budu rešavale nedaće, a to neće biti ni ovog puta, neće biti uspeha u proizvodnji hrane ni sa novim 16. ministrom od demokratskih promena u Srbiji 2000. godine.
Hrane će biti sve manje, biće skuplja proizvodnja što pokazuju analize RZS i Privredne komore Srbije! Srbiaj je već sad zavisna od uvoza da bi prehranikla svoj narod. Nema više samodovpojnsot, ukaznao jena sednici Odbora za poljopriveud Skupštien Srbije. I ne samo to. Nemae ni perspektivu ukoliko u sela nevrati prerađivačku industirju. Jer, zahvaljujućji radu Ministartstv za brigu o selu, u selkiam je osnovano 1.100novih zaderuga. U selima je beskućnicima dodlejeno 3.100 kuća. Sela sudobial 13.000 novoih stanovnika. Ako sepogelda da opština Crna Trava ima samo 1.500 stanovnkka, onda se po ovome vidi das mo fakat dobikli deset takvih novih sela. Ali, ako u tim selikam gd esu onovane nove zadruge ne bude prračivačkih kapaciteta, koji će priapdati zadrugama, neće biti perspektive za te mlade ljude koji su došli u sela da žvie. Prosek starosti je30 godi, trećina je otišla iz grada da živi na selu. A, prvi put imamko kretanja grad – selo. Do sada je uvek bilo obrnuto samo i isključiov selo – grad.
Agraru oteto četiri milijarde evra!
Evo I dokaza o pljačkanju sela pa iu tome trebga tražiti razloge zašto su sela ostgala pusta I zašto se gase. Jer, koncept neoiliberalizma ostavio je loše i duboke tragove na polјoprivredu Srbije. Korporativni cilј je stvaranje i prisvajanje profita. Cilј kooperativa ili zadruga je služiti svojim članovima i zajednici! To znači da postoji politička renta u Srbiji, kaže eks ministar polјoprivrede u SFRJ dr Kovilјko Lovre. „Istraživanje pokazuje da je u vremenu od 2008. do 2018. godine iz subvencija koje su namenjene polјoprivredi, a koje su iznosile devet milijardi evra, isceđeno, odnosno oteto, čak četiri milijarde evra! To ukazuje da od dodelјenih subvencija 70 odsto pripada polјoprivredi, a 30 odsto ostaje ostalim učesnicima. Tu je i deo političke rente koja se uzima! I taj novac se uzima od onih koji obrađuju njive, koji proizvode hranu za opstanak i ostanak zemlje. Niti se to priznalo da im se novac uzima, niti im se nekada kaže gde se taj ukradeni novac se troši! Nikada im se za to niko nije izvinio, a svake godine im zavlače ruku u džep! Polјoprivredu u tom vremenu karakteriše nizak nivo investicija od samo 2,5 odsto od ukupnih bruto investicija. Kada je reč o stranim direktnim investicijama, tu nema velikog interesovanja za agrar! U vremenu od 2016. do 2018. godine iz ministarstva poljoprivrede stočarima je upućeno 28 milijardi dinara, a od do 2018. do 2020. godine još 26 miliajardi dinara iz istog minstarstva je otišlo za ruralni razvoj. To je ukipnjo 54 milijarde ili 460 mliona evra! Državna revizorska institucija je to konrolisala i utvrdila da nema rezultata, ali ni traga parama! A, da se zna koliko je para nestalo, samo agararni budžet je u 2021. godini bio 400 miliona dolara. Da je taj novac stigao do stočara i sela, ne bi bilo protesta na ulicama. Proizvđači hrane bi bili tada na njivama, u stajama, ekonomskim dvorištima… Ni do danas danas nije utvrđeno ko je odgovoran za neodgovoran rad i gde je nenamenski otišao taj novac. To nikada nije rečeno poljoprivrednicima. To je tabu tema za ovu vlast! Sve to, odnsno stanje u agraru, razlog je zašto su oni na ulicama i u protestima. To je utvrdila državna revizorska institucija u redovnoj kontorli trošenja državnog novca. Nikada nije utvrđeno gde je trag tim ogromnim param i gde su nenanmenski završile. Dakle ni sad novi ministar ništa bolje neće doneti u agraru. Niti će pokrenuti istragu da se sazna istina o nestanku tih para!
Rezultat rada sadašnjih vlada su sve češći protesti na ulicama. Zato su oni ponovo odlučili da po prvi put kod novog ministra, 16 po redu od 2000. odine, protestuju i zatraže pravdu. Opet su dobili novo obećanje, ali pare još nisu! Poručuju da nemaju više nameru da čekaju da im država ispuni zahteve, a proteste i blokade puteva trenutno vide kao jedini način da ih nadležni shvate ozbiljno. Ovakvu odluku doneli su posle održavane Javne rasprav o agraru u Skupštini Srbije, 12. jula 2024. godine, gde je bilo više kritika nego pohvala za vođenje agrarne politike u Srbiji. Sad će ponovo na ulice da bi se čuo njihov glas, 1. novembra 2024. godine.
(Autor je analitičar i publicita)