Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Okvirni Nacrt nove strategije agrara Srbije na oko 100 strana uradila su 24 stručnjaka iz Bosne i Hercegovine i Slovenije. Po 10 iz svake bivše članicee Jugoslavije i četiri konsultanta iz Srbije! Nije sve u novcu – ako hoćemo jako stočarstvo, moramo da očuvamo pašnjake!
Udruženja odgajivača tovnih goveda iz Vojvodine traže od Ministarstva poljoprivrede da se uvede red u korišćenje pašnjaka i spreči preoravanje. Pašnjaci su, kažu, osnov za povećanje proizvodnje, jer bi se njihovim maksimalnim korišćenjem u Srbiji umesto sadašnjih 25.000, moglo gajiti 150.000 kvalitetnih tovnih grla!
Na pašnjacima u Mužljanskom ritu kod Zrenjanina u sušnom periodu se mogu napasati samo otporne tovne rase goveda, kao što je angus. Farmer Željko Šesta iz Mužlje očekuje da se bar deo novca od zakupa državnog zemljišta vrati kroz zajednička ulaganja za poboljšanje kvaliteta pašnjaka.
„Pašnjake je potrebno oplemeniti prirodnim đubrivima, ako treba da se pašnjaci zalivaju. Da bismo mi stočari u to uopšte ušli mora da postoji saradnja između nas i države. Država zna da naplati zakup pašnjaka. Jednako hektar oranice, jednako hektar pašnjaka“, navodi Željko Šesta, odgajivač goveda iz Mužlje.
Da bi sačuvali ekosistem nizije i pašnjake, pokrajina je u severnom Banatu proglasila zaštićenom zonu od oko 5.700 hektara na području Parka prirode „Slatine u dolini Zlatice“.
„Nije bilo kontrole i dosta pašnjaka je uzorano. Da ispravimo te greške, ti pašnjaci su vrlo bitni za stočare. Imamo dosta turista, eko turizam je već počeo da funkcioniše tako da dosta posećenosti imamo“, kaže Šandor Tot, iz Parka prirode „Slatine u dolini Zlatice“.
Zakon kaže da se ne može izvršiti prenamena pašnjaka bez obzira u čijoj je svojini. Korišćenje pašnjaka stočarima obezbeđuje višestruke uštede.
„Bez pašnjaka jeftina proizvodnja i sigurna proizvodnja u tovnom govedarstvu u sistemu krava – tele nije moguće. Jer mi kroz pašnjačko držanje goveda obezbeđujemo uštedu u potrošnji hrane oko 60 odsto“, ističe Čedomir Keco, iz Udruženja „Agroprofit“.
Najbolji primer gde je se sad nalazimo kada su u pitanju tovna junad je činjenica da se iz Jugoslavije u svet 1991. godie izuvozilo čak 54.000 tona najkvalitetnijeg jnećeg mesa ,,bebi bifa’’, dok je od toga iz Srbije bilo 34.000 tona. Posle toga se stočni fond u Srbji se uništavao, odnono smanjivao po stopi od tri do dva odsto godišnje. Izvoz ,,bebi bifa’’ se smanjio za 100 puta. Sad se godišnje izvozi u proseku oko 400 tona! Stočni fong je nestao u Srbiji, a uporedo sa njm su nam nestala i tržišta. Njih su sad zauzeli drugi! Obnova stočnog fonda ide upoedo i sa obnovom sela u Srbijie. Jer, pozatnmo je da bez sela nema ni Srboije. A, pema podacima RZS Srbije 20250. godine sa mape Srbnije će nestati 3.000 sela.Da se sa obnvom sela ide,podatak je da je u seliam mladima dodlejno 3.100 praznih kuća. Tako su sela dobila 13.000 novih stanovnika. Koliko je to najbolja potvrda je činjenica da, recimo, dаanas opštoan Crna Trava ima 1.500 staovnika. Dakel, Srboija j3e samo zanekočliko godina kupovine pčraznih kuač u seliam dobila 10 novih sela! Povoljno je to što jeto što sad imamo novi rtrend kretanja grad – selo. Jer, trećina onih koji su došli na selo da žive, došli su iz grada. Nekada, kada se odlazilo iz Srbije kretanja su bila selo – grad. Oovo su pozitivniprimer ka opstgabku sela. Sad je potrebno da se u seliam gd eje osnvoanoi 1.100 novih zadruga vratai prerađivačka indjustirja. Jer, na sednkici Odbora zha poljorpvirfedu Skupštienj
Srbije nedostatak prerađivačke industirje u seliam je označlen kao glavni razlog da je Srbija izgubial samodovljnost u snabdevanju. Zhato nju sad treba hitno vratiti u sela, kako bi se pokrenula proivodnja i otvorila nova radna mesta!
Odgajivači tovnih goveda okupljeni u dva udruženja su na sastanku u Lukinom Selu kod Zrenjanina istakli da je zakup pašnjaka za narednu godinu povećan sa 3.500 na 17.000 dinara po hektaru. Očekuju da se uradi analiza stanja sa pašnjacima, kao i sektorska analiza u tovnom govedarstvu pre donošenja nove poljoprivredne Strategije. A, nejna izrada je u toku I to bez konsultacije poljoporivrednika iz Srbije. Ali, i bez struke i nauke iz Srbije. Autoni okvirngo koncepta na 100 strana su su 24 stgručnjaka iz Bosne i Hercegovine i Slovenije. Konkrfentok po 10 eksperata iz Bosne i Hercegovien, zautim 10 iz Slovenije i samo četiri konsultanta iz Srbije. Dakle, iz Srbijej u kojoj ima više desetina hiljada poljoprivrednih stručnjaka nema nijednog autora te buduće strategije koja treba da se usvoji do kraja ove 2024. godine.
Inale prethjodhna strategkiaj koaj još uek važno donta je krajem jula 2014. godine. Validnost joj je izašla 31.jula 2024. godine. Zbog toga što još nova nij doneta, validnost postojećee je produžena do kraja 2024. godine. Postojeću strategoiji,čiaj valdinsto uskroo ističe, pisalo je 240 domaćih autora. Ona sadrži 145 strana. Oni su predivdeli da će se poljoprivrda Srbije od 2014. pa do 2024 godine godišnej razvijati po stopi od 9,1 odsto, odnosno u lošijim godinama po stopi 6,1 odsto. Umeswto razvoja tat đ+strategiaj je imal aviše padova nego uzletaq.. Sad na isteku njen ukuipan rast za deset godina bio je oko 1,7 odsto! Za rad taqkve loše strategiej pada, a ne rasta, oni susebe častili sa 8,2 milioan dolra, evra stranih donacija namenjenih za ovaj loše urašeni posao.
Vrednost poljoprivredne proivzudonej u Srbiji po jednom hektaru je samo 1.200 evra. Nikada do sada ukupna vrednost agrarne proizvodnje u Srbiji nije prešla brojku od5,6 milijardi evra! Tu proizvodnju obavlja 508.365 gazdinstava.
Srbija raspolaže ukupno sa 4.073.703 hektara. Prema podaciam RZS postoji 3.257.100 hektara korišćenog poljoprivrednog zemljišta. Od ukipnog broja gazdinstava njih 313.495 se bavi stočarstvom.
Za poslednjih pet godina govedarstvo ima pad za 17,7 odsto, proizvodnaj svinaj za 30,7 osto u toroviamj je manje ovaca za 5,4 odsto, koza je manje za 31,5 odsto, živine je manje za pet odsto. Jedino imamo više košnica za 38 odsto! Ali, sve nisu pune ni meda ni pčela. Broj je povećan kako bi vlasnici dobijali trećinu subvencija zakošnce u kojima nema pčela! Ukupno u poljoprivredi Srbije radi 1.150.655 lica. Po gazdinstvu je 2,2 zaposlena. Prosečna sarost nosioca gazdinstva je 60 godina. Tek svaki 11 nosilac gazdinstva je mlađi od 40 godina. Prosečno gazdinstvo u Srbiji je veličine 6,4 hektara. Na njemu postoji samo jedno govedo, pet svinja, tri ovce tri košnice pčela kao i 43 grla živine.
Pitanje je šta će se sad nalaziti u budućoj strategoiji i u Srbiji kada je agrar u pitanju. Jer, u njenoj izradi nema ni naših eksperata, ali ni mišljenja proizvođača, koji treba da je sprovedu u delo!
Zabraniti preoravanje parcela!
Održavanje pašnjaka je najbolje, gotovo savršeno, tamo gdje postoji ispaša krava i ovaca. Inače, u državi danas, po poslednjem popisu imamo samo 2,25 miliona svinja, 1,7 miliona ovaca i oko 725.408 krava! To je na najnižem nivou za poslednjih pola veka! Ali, državna administracija je u potrazi za novcem pa je pre pet – šest godina pašnjake stavila u program zakupa, a zakupci su krenuli da preoravanju te parcele. Iako je morala d u takvim slučajevima interveniše, to nije radila i poljoprivredna inspekcija. Zašto, to samo oni znaju! Jer, nije jasno ni koji zakon se primenjuje na pašnjake, iako je na snazi Zakon o vraćanju utrina i pašnjaka selima na korišćenje koji je objavljen u Službenom glasniku RS broj 16/92, ili i u nekim drugim.
Prema programu zaštite biodiverziteta, koji proklamuju u EU, stočari Srbije, ima ih oko 313.000, predlažu da se pašnjaci vrate stočarima bez nadoknade i da se stočari obavežu da će održavati ove površine u periodu od 30 gdoina. Na bazi takvog ugovora sa vlasnikom pašnjaka, što je potrebno jedinstveno rešiti, da farmer ne gubi pravo na zakup zemljišta po osnovu prava prečeg zakupa ako dobije pašnjak.
Prazna sela, prazne saje pa i pašnjaci! A, oni moraju da služe za ispašu stoke! A, ona je decenhjama uništabna. Da se sad vratila na polja, treba takođe da prođe nekoliko decenija jer se to nemože uraditi preko noći!
Traže da se omogući preseljenje goveda tokom leta u regione gde ima ispaše (brdski uslovi, pored reka…) i da se zabrani prodaja otkosa sa pašnjaka tamo gde je dozvoljeno košenje i da se to odnosi samo na stočare!
Stočari zahevaju da se sačini i registar pašnjaka uz pomoć poljoprivrednih savetodavnih službi i to po sastavu trava (atlas), održivosti, nameni i vodnom režimu. Traži se da ministarstvo poljoprivrede otpočne prave i statusne promene kako bi stočari mogli da nesmetano učestvuju u aranžmanima po kojima dobijaju nadokandu za održavanje i ispašu na pašnjacima.To se radi po ugledu kako se već primenjuje, recimo u Hrvatskoj i Rumuniji.
Zahteva se da Uprava za zemljište obustavi izdavanje u zakup pašnjaka na predlog lokalnih uprava i da raskine sve ugovore koji su nezakonito sklopljeni. Pored toga traži se da se utvrde pravila korišćenja pašnjaka strogo namenski za stočare i prema standardima čuvanja i održivosti biodiverziteta, da nadležne inspekcije obave kontorlu po prijavama stočara i da lokalna uprava i gazdinstva koja zloupotrebljavaju pašnjake za takva nedela odgovaraju.
,,Smatramo da je sektor za ruralni razvoj Ministarstva poljoprivrede Srbije naša tačka oslonca, uz poljoprivredne savetodavne službe, za koriščenje i čuvanje pašnjačkih površina i da ovaj resor bude suorganizator održavanja stručnog savetovanja o očuvanju i budućnosti korišćenja pašnjaka u Srbiji“, navodi Čedomir Keco, predsednik Udruženja ,,Agroprofit“ iz Novog Sada.
U ovoj oblasti čeka je visoko kotirana zemlja, dodaje Keco. Mi smo u okviru tovnog govedarstva ostvarili velike rezultate i možemo biti zadovoljni. Trenutno u tovu imamo oko 25.000 goveda, a kada smo počeli 2010. godine imali smo svega 457 grla! Naši stoačri su u međuvrenu naučili kako se gaji tovna rasa, asada nama predstoji da se izborimo za pašnjake, tačnije da se stočarima omogući da na njima napasaju grla, ane da da ihkose i preoravaju. Srbiaj je zemlja ukojoj danas po hektaru ima samo 0,30 grla goveda. Druge zemlje na koje se ugledamo imaju najmanje po 2,5 grla goveda po hektaru!
Analize pokazuju da je ukupna povrršina pašnja u zakupu prema ugovorima u hektarima bila:
Agroekonomska godina Ukupna površina na Prosečna cena zakupa
ugovorima o zakupu (ha) evra po hektaru
2023/24 38.275,96 62,05
2022/23 35.737,20 55,00
2021/22 33.030,89 47,33
2020/21 30.047,76 31,69
2019/20 22.678,01 27,73
2018/19 17.338,62 33,88
U ovom poslu već ima gazdinstava koja se izdvajaju u rad. Između ostalih to su, recimo Magdolna Fekač, koja n na farmi uzgaja 130 grla, zatim Adam Bugar u okolini Zrenjanina prvi je lansriao dostavu svog junećeg mesa na kućnu adresu i Petar Bratić, čija porodična kompaniaj ,,Angus premium“ uzgaja od 800 do 1.000 grla grla i na tržište plasira takozanu junetini zamrznutu na suvo, dakle proizvod koji je već potvrđen kao najbolji u regionu. (B. Gulan)