Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Često se ističe da bez sela – nema ni Srbije. I to nije fraza. Sela su veoma važna ne samo kao sirovinska baza i mesto gde se proizvodi hrana, već i za čuvanje teritorijalnog integriteta naše države. Očuvanjem sela reašvamo strateška ekonomska, damografska, ali i vojnobezbednosna pitanja izuzetno značajna za opstanak Srbije, kaže Mlan Krkobabić, ministar za Brigu o selu u Vladi Srbije. Zato je i spasavanje zadrugarstva, sela i varošica, i – spasavanje Srbije! ,,U akciji 500 zadruga u 500 sela“ koja je trajala četiri godine novčanu pomoć dobilo je 207 starih i novih zadruga. Ukupan iznos je oko 2,2 milijarde dinara. Na taj način je pomognut njihov rad. Pored toga, za to vreme osnovano je još 1.100 novih zadruga. Sa ovim je taj plan razvoja zadrugarstva u ovom projektu za to vreme čak i premašen po broju novih zadruga. Međutim, zadrugarstvo je i sad u krizi jer u selima nema prerađivačke industrije koja je nestala za vreme pljačkaške privatizacije, uz pomoć države, posle demokratskih promena 2000. godine
Piše: Branislav GULAN
Sela čuvaju teritorijalni interitet države
U trenutku pisanja ovog teksta, početkom oktobra 2024. godine, MBS funkcioniše u tri glavna pravca. To je kupovina kuća u selima uz pomoć države i dodela onima koji ih nemaju. Na taj način do sada je dodeleljeno 3.100 kuća za toliko porodica koje su prvi put rešile svoj stambeni problem. Odlkučili su da odu i žive na selu. Na taj način sela su dobila 13.000 novih stanovnika. Među njima je oko 3.000 dece! Ako znamo da jedna Crna Trava, mala opština na jugu Srbije, ima samo 1.500 stanovnika, onda je po ovim brojevima izgrađeno deset sela. Jer, postojeća sela su dobila oko 13.000 novih žitelja!
Prateći dešavanja u svetu i bližem okruženju, u Republici Srbiji, kao zemlji sa potencijalom u poljoprivrednoj proizvodnji, prema mišljenju Zadružnog saveza Srbije, agrarna politika bi trebalo da se, prvenstveno, koncentriše na nekoliko mera. To su: ulaganja u znanje i nove tehnologije, ulaganja u stočarsku proizvodnju na nacionalnom nivou, definisanje novog koncepta podrške udruženim poljoprivrednim proizvođačima, kao i podrške invecticijama koje realizuju zadruge s obzirom na to da one podižu nivo zapošljavanja, udružuju poljoprivrednike i stvaraju finalni proizvod.
Zadrugarstvo Srbije ima tradiciju dugu više od 130 godina. Prve zemljoradničke zadruge na teritoriji tadašnje Srbije, osnovane su 1894. godine, i to u Vranovu kod Smedereva, a potom i u Azanji, u Malom Orašju, Mihajlovcu i u Ratarima. Zadruga „Azanja“ osnovana je 22. marta 1894. godine, a registrovana 11. aprila iste godine: Važno je reći da ova zadruga i danas postoji. Zadružni savez Srbije, kao asocijacija zemljoradničkih i zanatskih zadruga, osnovan je 1895. godine, samo godinu dana posle osnivanja prvih zadruga u Srbiji.
,,U tranzicionom periodu zadrugarstvo Srbije, a posebno zemljoradničko zadrugarstvo, nalazi se u izuzetno nepovoljnom položaju. Problem zadružne svojine poslednje tri decenije nije rešen, što je otežavajući faktor uspešnog razvoja zadruga. Potrebno je istaći da zemljoradničko zadrugarstvo nije bilo ni u sistemu podsticaja Ministarstva poljoprivrede i Ministarstva privrede od 2004. do 2012. godine i da je tek donošenjem Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, u 2013. godini, izjednačeno sa pravima registrovanih gazdinstava. Nerešenim pitanjem imovine, zemljoradničke zadruge imaju otežan pristup tržištu kapitala, jer praktično nemaju čime da garantuju. Nedostatak kreditnih sredstava ograničavajući je faktor za obavljanje tekućih aktivnosti i posebno obezbeđenje investicionih sredstava za kapitalno ulaganje u objekte i opremu u prerađivačkoj industriji’’, ističe Nikola Mihailović, predsednik Zadružnog saveza Srbije.
Najbolji značaj zemljoradničkog zadrugarstva ilustruje struktura i veličina poseda kod gazdinstava koja se bave poljoprivrednom proizvodnjom. Prema popisu poljoprivrede iz 2012. godine, prosečna veličina poseda je oko četiri hektara, a koncentracija je izvršena kod nešto više od 5.500 gazdinstava, koja u proseku obrađuju preko 96 hektara, a u strukturi ukupnih obrađenih poljoprivrednih površina u Republici Srbiji učestvuju sa 18,7 odsto. Pitanje je kako racionalno organizovat, kod 508.365 gazdinstava sa malim i srednjim posedom, ako nećemo oživeti zadrugarstvo?
U Srbiji sad postoji 4.073.703 hektara rspoloživog zemljišta. Od toga se korsiti 3.257.100 hektara. U Srbiji sad postoji 508.365 gazdinstava. _toi je za 56.000 gazdisntava manje nego 2018. godine.Stoačrstvo, se bavi 313.495 gazdinstava. Sto je sve manje. Prema podocima popisa, saopštenih na početku 2024. godine, a u koje stočari neveruju, sad je u Srbiji u stajama 725.408 goveda (pad za 17,7 odsto odnosu na popis iz 2018. godine), svinja je 2,26 miliona grla (pad za 30 odsto), zatim ovaca 1,7 miliona grla (pad 5,4 odsto), koya 149.558 grla (pad ya 31,5 odsto), 22,02 miliona grla živine (pad za pet odsto) 1,26 miliona košnica pčela (rast za 38 odsto). Rast je samo broja košnica, ali ne i tona u proizvodnji meda. Jer, je optimalan broj košnica oko 800.000, a ostalo je prijavljeno da bi se dobijale subvencije. Popis je pokazao da se poljoporivredomm u Srbiji bavi oko 1.150.653 lica. Prosečan broj članova i stalno zaposlenih na porodičnom gazdinstvui je 2,2! Tek svaki 11 nosilac gazdinstvfaje malđi od 40 godina. Prosečna veličina poseda u Srbij je 6,4 hektara.
Razvojne perspektive
Potrebno je istaći da se sve poljoprivrede razvijenih zemalja zapada zasnivaju na principu zemljoradničkog zadrugarstva, kroz koje su primarni proizvođači povezani i udruženi, jer su akcionari u prerađivačkim kapacitetima, kao i u trgovinskim lancima, koji distribuiraju njihov prerađeni proizvod. Kroz ovaj trojni interes primarni poljoprivredni proizvođač je motivisan da proizvede kvalitetnu sirovinu, da se ista što bolje preradi, te proizvede prehrambeni proizvod i isti plasira po maksimalnim cenama, koje omogućavaju ekonomsku egzistenciju svih u lancu proizvodnje i prodaje.
Obezbeđivanje mesta i uloge, koji ovaj oblik organizovanja ima u razvijenim državama, započeto je kod nas 2012. godine, da bi donošenjem Zakona o zadrugama 2015. godine bilo značajno unapređeno. Prvi put posle Drugog svetskog rata, 2017. godine, u budžetu Republike Srbije bila su obezbeđena bespovratna sredstava za unapređenje rada zemljoradničkih zadruga. Sagledavajući i analizirajući sve faktore može se zaključiti da zadrugarstvo u Srbiji ima perspektivu i budućnost, jer dok postoje poljoprivredni proizvođači, postoji i potreba da se oni međusobno udružuju. Poljoprivredne zadruge bi trebalo da se povezuju po ugledu na evropske, koje imaju lidersku poziciju na tržištu, a što bi značilo i međusobno povezivanje proizvođača, ali i povezivanje sa naučnim institucijama, kako bi najnoviji naučni rezultati našli primenu praksi. Ukoliko se zadrugari ne budu povezivali i ukrupnjavali ne da će ih uništiti nego će ih ugasiti, odnosno pojesti vel,,ike multinacionalne kompanije. Sve ovo swtoji I danas, ali trega istaći da je zadruigarstovg I dans u dubokoj krizi, jer nema prerađiačke industrije!
Ključno pitanje oživljavanja sektora zadrugarstva je u kadrovskom osposobljavanju zadruga, što bi dalo doprinos razvoju poslovnih aktivnosti, osavremenjavanju proizvodnje, unapređenju kvaliteta zadružnih proizvoda, kao i povećanju prinosa. U tom smislu u zadrugama je potrebno zapošljavanje agronoma, prehrambenih tehnologa, veterinara i stručnih lica iz oblasti ekologije i digitalizacije. Budućnost bi trebalo da donese primenu iskustava najboljih zadružnih sektora Zapadne Evrope u Srbiji, a prevashodno specijalizaciju zadruga i formiranje složenih zadruga. Svakde godien iz srednjih poljoprivrfednihjškoal u Sroibj izaše oko 2.500 svrsšenih srednjoškolaca. Neki odu da stuirijui, pa kada završe neka se vrat eda budumenadžeri uzadrugama. Ostlae kokji žele da ostaju nasleu, da tamo žvie i obašuju njvie, trea podsticati da to rade. Jer, tu je navjeći borj omaldien, koji imaju imanja, rolditelji su na selu, pa bolej je njih podsticdati da ostakju, nego da se ubešuju mladi iz grada da dolaze u sleo. Mada i tu sad ima usopeha kada dobijajaqu kuće na selu. Tako je do sada oko 3.100 porodica rešilo stambeni problem. A, sekla su dobial oko 13.000 novih žitelja.
Pored nedovoljnog zapošljavanja stručnih kadrova u selima i zdrugama, prisutan je i otežan pristup tržištu kapitala. Navedeni problem prisutan je i pored toga što je država proteklih nekoliko godina uspešno podržavala početnike u biznisu, posebno u sektoru malih i srednjih preduzeća, a gde su zadruge ostale neprimećene. Neophodno je da se, po prvi put, kada je reč o kreditiranju zadruga ̶ početnika u biznisu, pored Ministarstva privrede kao nosioca ovih aktivnosti, uključi i Fond za razvoj Republike Srbije. Uloga Fonda bi bila u kreiranju specifičnih mera namenjenih direktno zadrugama. U kreditiranje neophodno je uključiti i poslovne banke čime bi se značajno proširila dostupnost podrške. Ali, pre svega, toga potrebno je osnovati i agrarnu banku koja bi vodila te poslove. Na ovaj način obezbedilo bi se rešenje za zadruge, sa dobrom poslovnom idejom, koje nisu mogle da ispune uslove za finansiranje projekata, dodaje Mihailović.
Fond za razvoj zadrugarstva
Nesumnjivo, zadrugarstvo je bilo u usponu, sad je u opet u krizi, a u narednom periodu u planu je formiranje zadružnog fonda, povećanje broja zadrugara i što veća sinergija sa strukom i naukom. S tim u vezi postoji zalaganje za osnivanje Fonda za razvoj zadrugarstva, koji je predviđen i Zakonom, koji reguliše ovu oblast. Jedan od značajnih problema zadrugarstva u Srbiji je niska likvidnost, kao i nedostatak radne snage. Posebno, se ističe značaj zemljoradničkih zadruga za razvoj poljoprivredne proizvodnje na devastiranim područjima, koja su ostala bez radno sposobnog stanovništva, adekvatne infrastrukuture, a u njima je najviše napuštenog zemljišta, koje je osnov poljoprivredne proizvodnje. Dakle, trebalo bi iskoristiti potencijale koje poljoprivrednici imaju, pogotovo kada je reč o brdsko – planinskom području i to za stočarsku proizvodnju.
Povodom aktivnosti u vezi radomk poslednje Vlade Republike Srbije i sprovođenja programa „Srbija 2025“, kao i ,,Ekspa 2027’’, a u cilju unapređenja privrednog ambijenta i jačanja preduzetničkog sektora, predlaže se i formiranje Ministarstva za razvoj preduzetništva i zadrugarstva, kao posebnog ministarstva. Razvoj preduzetništva i preduzetničkog duha je generator novih radnih mesta, a razvoj zadrugarstva je najveća podrška opstanku seoskih sredina. Imajući u vidu aktuelan broj preduzetnika u Srbiji, koji dostiže 695.947, i broj svih oblika zadruga, koji premašuje 4.850, sa više od 100.000 kooperanata, formiranje posebnog ministarstva bilo bi od velikog značaja kako sa ekonomskog, tako i društvenog i socijalnog aspekta, pedlažu zadrugari Srbije.
Po tom predlogu zadrugara, pored aktivne politike zapošljavanja, Ministarstvo za razvoj preduzetništva i zadrugarstva obavljalo bi i druge poslove koji se odnose na male, srednje preduzetnike i zadruge, u cilju unapređenja proizvodnje i trgovine, zaštite i konkurentnosti domaćih proizvoda i saradnje ovog sektora sa inostranstvom. Sa socijalnog aspekta, formiranje ministarstva značajno je u sferi tržišta rada i zapošljavanja, uređivanja radnih odnosa, kao i saradnje sa sindikatima i udruženjima poslodavaca, te međunarodne saradnje na području rada i zapošljavanja, kao i penzijskog i invalidskog osiguranja.
Sagledavajući trenutno stanje i perspektive zadrugarstva u Republici Srbiji, nameće se zaključak da je neophodno insistirati na doslednom sprovođenju člana 12. Zakona o zadrugama, koji definiše da zadruga uživa posebnu zaštitu Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave u obavljanju njene pretežne delatnosti. Posebna zaštita iz ovog člana ogleda se u podsticanju zadrugarstva merama ekonomske, agrarne i stambene politike, kao i drugih razvojnih politika, uključujući odgovarajuće olakšice i pogodnosti, koje se utvrđuju posebnim propisima. Definisana je i mogućnost osnivanja posebnih fondova (fondacija) za razvoj zadruga od strane jedinica lokalne samouprave ili autonomne pokrajine, kao i obezbeđivanja sredstava u budžetu jedinica lokalne samouprave, autonomne pokrajine i republike. Reč je o sektoru koji sa mrežom od 800.000 članova koji ima značajnu ulogu u kreiranju političkog ambijenta i stabilnosti države. Mali i srednji preduzetnici i zadruge su važan pokretač društvenog razvoja i imaju veliki uticaj na sve ostale delatnosti, a značajno doprinose konkurentnosti naše privrede i kvalitetu životnog standarda stanovništva. Formiranje Ministarstva za razvoj preduzetništva i zadrugarstva, dato je prilikom formrianaj sadašnje vlade, pča se ponovo aktuelizuje, nesumnjivo bi se pozitivno odrazilo i na osnivanje novih preduzeća i zadruga i samim tim povećanje broja preduzetnika, koji bi značajno doprineli sprovođenju politike Vlade Republike Srbije i afirmaciji naše države u svetu, imajući u vidu da je 2023. godine formirano 50.000 novih firmi, od čega preduzetničkih 80 odsto, društva sa ograničenom odgovornošću 16 odsto, dok zadrugarstvu pripada četiri odsto.
Udruživanje u svetu danas predstavlja snažnu ekonomsku i okosnicu u ekonomijama razvijenih zemalja u svetu, a udružuju se i farmeri koji oseduju po nekoliko hiljada hektara zemlje i drugi, ne mali kapital. Koliko je udruživanje značajan svetski proces i trend za visoki respekt, najbolje ilustruju sledeći podaci: na planeti Zemlji udruženo radi i posluje više od 800 miliona do milijarde zadrugara koji su organizovani u 750.000 zadruga. Procenjuje se da je oko tri mlijarde ljudi povezano, na razne načine, sa radom zadruga. Zadruge obezbeđuju više od 100 moliona poslova širom sveta, što je za 20 odsto više od multinacionalnih korporacija. Oko 246.000 registrovanih zadruga zapošljava 4,8 miliona ljudi i ima 144 miliona članova zadruga, što znači da je skoro svaki treći građanin EU član neke zadruge. U zemljama zapadne Evrope karakteristična je specijalizacija zadruga. Tipično za zemljoradničko zadrugarstvo u razvijenim zemljama Evrope jeste praksa da je gotovo svaki farmer član jedne ili više zadružnih asocijacija – kooperativa.
Uprava za stočarstvo
Republika Srbija predstavlja specifičnu i zasebnu razvojnu celinu sa aspekta postojanja veoma povoljnih prirodnih uslova u pogledu ostvarivanja održivog razvoja stočarske proizvodnje. Uprkos tome, ova proizvodnja kod nas, i pored izuzetno povoljnih prirodnih uslova, nije održiva. Ekonomski indikatori održivosti stočarske proizvodnje u Srbiji, koji se ogledaju kroz njenu produktivnost i efikasnost, broj i strukturu grla, proizvodnju mleka i mesa, ni u jednom pogledu nisu na zadovoljavajućem nivou. Analizom navedenih ekonomskih indikatora i upoređivanjem sa ekonomskim indikatorima u okruženju, može se zaključiti da su produktivnost i efikasnost stočarske proizvodnje u Srbiji ispod nivoa produktivnosti i efikasnosti koji bi se mogao ostvariti imajući u vidu povoljne prirodne uslove. Broj grla i proizvodnja mleka i mesa su ispod mogućnosti, koje pružaju prirodni uslovi, stepen stručne osposobljenosti farmera, kao i izgrađeni proizvodni i preradni kapaciteti.
Posle najnovije popisa agrara Srbije i saopštenih rezultata, početkom 2024. godine vidi se da je sve manje ljudi koji žvie od poljoprivrede, zaposlenih u agraru, da je sve sve veći broju manjih parcela (ima ih ukupno oko 19 miliona) pa i ukupno obradivog zemljišta, da je i sve manje ljudi koji žive od agrara. Razlog je što poljoprivreda u Srbiji nije strateška privredna grana, osim u slučajevima kada poljoprivrednici izađu na ulice da protestuju. Ili kada protestuju pa vlasti ističu da je proizvodnja pšenice, kukuruza i repe, strateška delatnost. A, poljoprivreda u celini nije? Odmah se i postavlja pitanje kako je to strateška delatnost u grani, poljoprivredi, koja nije strateška delatnost u Srbiji!?
Prema podacima RZS u Srbiji postoji 4,07 miliona hektara poljoprivrednih površina.
Evo i slike poljoporivrede Srbije posle najnovijeg popisa obavljenog na kraju 2023. godine
Broj gazdintava 508.365
Površine koje se obrađuju 3.257.100 hektara
Broj goveda ? 725.408 grla
Broj svinja 2.263.705 grla
Broj ovaca 1.702.682 grla
Broj koza 149.558 grla
Broj živine 22.022.439 grla
Broj košnica? 1.261.323
Ukupan broj poljoprivrednika 1.150.653
Izvor: RZS/2024. godine
Zadruge su i danas ekonomska okosnica opstanka i ostanka u selima u Srboji. A, njih, kako piše u Ustavu Srbije, to su nseljena mesta, ima 4.720. Ali, i pored velikih ekonomskih potencijala na selu u Srbiji se i danas teško živi. Sela se decenijama prazne, pa i gase i nestaju sa mape Srbije. Za jednu deceniju će nestati njih oko 1.200. Prema podacima RZS do 2050 godine na mapi Srbije neće više biti današnjih čak 3.000, naseljenih mesta, ili sela!
,,Mladi ljudi odlaze u potrazi za boljim i udobnijim životom, i to je proces koji dugo traje i koji ne može ui potpunosti da se zaustavi, ne samo u Srbiji. Uvažavajući činjenicu da zadrugarstvu u Srbiji ima tradiciju dugu više od 175 godina, cilj je da se unapredi zadrugarstvo. Jer, ono u svetu aktivno okuplja 800 miliona ljudi. Cilj je da zadruge ponovo postanu ne samo ekonomsko, već i kulturno, socijalno psihološko i vaspitno sreditše razvoja sela i ,,magnet“ koji će mlade zadržati na selu i (uz bolju infrastrukturu, zadružne domove, pošte, ambulante, pristup internetu…) Zaustavljanje pražnjenja i nestajanja sela u Srbiji ima izuzetan bezbednosno politički značaj za očuvanje tgeritorijalnog integriteta Republike Srbije’’, navodi Milan Krkobabić, ministar za Brigu o selu.
Potreban novi koncept poljoprivrede
Dosadašnja istraživanja pokazuju da je potreban radikalan zaokret i koncipiranje konzistentne Strategije razvoja poljoprivrede i stočarske proizvodnje. Dakle, potreban je novi koncept poljoprivrede u Srbiji. Po zatovrenom nordijskom sistemu, organozanom u okviru svetskog modernog zadrugarstva.
Jer, danas je vrednost proizvodnje u Srbiji po jednim hektaru samo 1.200 evra, dok ukupna vrednost agrarne proizvdodnje nikada nije prešla vrednost od 5,6 milijardi dolara! To je samo posledica loše agroekonomske politike koja se vodi u zemlji. Država bi trebalo, sa svoje strane, preko Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, da respektabilno uvažava određene regije, odnosno razvojne celine, koje imaju veoma povoljne uslove za razvoj stočarske proizvodnje. Trebalo bi da se određenim merama agrarne politike deluje stimulativno na postojeće proizvođače, koji se bave stočarskom proizvodnjom (koja je u BDP agrara pre blizu8 tri godine učestvovala samo sa 28,1 odsto), kao i da se stvara povoljan ekonomski ambijent za širenje ove proizvodnje. Inače, učešče stoačrstva ako je ispog 60 odsto BDP agara, je kratakeristika nerazvijenih zemalja. Razvoj stočarske proizvodnje bi trebalo da se ogleda u povećanju broja grla, većoj produktivnosti, reproduktivnoj sposobnosti grla, te po tom osnovu i većim ekonomskim efektima. Sredbnje razvijenazemklaj trebala bi da ima svinaj koliko i stanvoinhika. Priemr je Dans gd eima 5,6 miliaon stanovnika i oko 32 milioan svinaj. U Srbkiji sad ima 6,6 miliona sanovbniak isamo 2,2 milioan svinja!
,,Primenom mera agrarne politike u uspostavljanju održivog razvoja stočarske proizvodnje, država mora da uvažava specifičnosti i zakonitosti poljoprivredne proizvodnje, kao strateške oblasti privređivanja. Koja bi bar trebgala da bdue strateška, ali još nije! Zašto, odgovo0rn se nalazi kod ljudi koji vod eovu zemlju. U skladu sa tim, potrebno je da država koncipira kreditne uslove za razvoj stočarske proizvodnje, posebno u regijama i na prostorima na kojima evidentno postoje izuzetno povoljni prirodni uslovi, dugogodišnja tradicija i odgovarajući nivo obučenosti proizvođača ̶ farmera za ovu proizvodnju. Poseban problem prisutan je u neadekvatnoj organizaciji proizvođača, što je bitno uticalo na njihov nepovoljan položaj u ovoj proizvodnji. Postojeća udruženja u okviru stočarske proizvodnje koja nisu opravdala svoje postojanje kroz čvršće povezivanje i ostvarivanje zajedničkih funkcija održivog razvoja stočarstva. Sagledavajući i analizirajući sve faktore, kako prirodne, tako i društveno-ekonomske dolazi se do zaključka da je u okviru Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, potrebno formirati Upravu za stočarstvo u cilju unapređenja stočarske proizvodnje u našoj državi’’, navodi Mihailović.
,,Uzrok mnogim nevoljama u poljoprivredi je i taj što Više od 60 zemljoradničkih zadruga nije moglo u proteklih šest godina da konkuriše na javne pozive Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu Vojvodine, zbog visokih kriterijuma. Posebno zbog strogih konkursnih uslova nisu mogle da učestvuju zadruge koje imaju pod ratarskim kulturama više od 100 hektara zemlje. Zadruge su iskoristile svega 1,57 odsto novca namenjenih za podsticaje iz Pokrajine, a posebno su na konkursima bile u nepovoljnom položaju velike zadruge kojima je potreban novac za investicije, imaju veliki broj kooperanata i zaposlenih u odnosu na manje zadruge’’, predočava predsednik Zadružnog saveza Vojvodine mr Jelena Nestorov Bizonj. Ona navodi da su zadruge najviše novca iskoristile na konkursima koji se odnose na navodnjavanje. I pored toga u Srbiji se 2023. godine navodnjavalo samo 47.529 hektara ili 1,4 odsto obadivih povrina. U svetu se prosečno navodnjava čak 17 odsto obradivih površina.
Podsekretar u Pokrajinskom sekretarijatu za poljoprivredu vodoprivredu i šumarstvo Aleksandar Panevski ističe da su preporuke Zadružnog saveza na mestu i da će ih Pokrajina prihvatiti, neke odmah ,a neke tek od naredne 2025. godine. Već od febraura 2024. godine zadruge koje imaju iznad 100 hektara pod biljnom proizvodnjom mogu da konkurišu za podsticaje na javnim pozivima sekretarijata. Daje se podrška osnivanju Fonda za zemljoradničke zadruge. U Zadružnom savezu Vojvodine ističu da više od 60 odsto zemljoradničkih zadruga nije moglo proteklih šest godina da konkuriše na javne pozove Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu zbog visokih kriterijuma. Posebno zbog strogih konkursnih uslova nisu mogli da učestvuju zadruge koje imaju pod ratarskim kulturama više od 100 hektara zemlje.
,,Zbog toga zadruge su iskoristile svega 1,57 odsto novca namenjenog za podsticaje iz Vojvodine, a posebno su na konkursima bile u nepovoljnom položaju velike zadruge kojima je potreban novac za investicije, a imaju veliki broj kooperata i zaposlenih u odnos na manje zadruge’’, kaže Jelena Nestorov Bizonj. Ona ističe da su zadruge najviše novca iskoristile na konkursima koji se odnose na gradnju sistema za navodnjavanje.
Nestaju mala sela i gazdinstva
Kada je reč o nestajanju sela i malih gazdinstava u Srbiji analizue pokazuju da se tu, mahom radi, o zaseocima i selima u kojima maksimalno ima 500 stanovnika. Jer, sa padom broja seoskiih domaćinstava, opada i broj polјoprivrednih gazdinstava, pa je i logično da se za poslednjih pet godina beleži njihovo smanjenje za 10 odsto. Sve to je pokazao i poslednji popis polјoprivrede. To je u stvari manje gazdinstava za više od 55.000 nego što ih je bilo pre pet godina! To znači da će do sredine veka, većina tih malih sela – nestati!
U Srbiji postoji polјoprivrednog zemlјišta 4.070.000 hektara
Broj gazdinstava 508.365
Površine koje se obrađuju u Srbiji 3.257.100 hektara
Broj goveda? 725.408 grla
Broj svinja 2.263.705 grla
Broj ovaca 1.702.682
Broj koza 149.558
Broj živine 22.022.439
Broj košnica? 1.261.323
Možda i ima toliko košnica u Srbiji. Ali, po proizvedenom medu može se izračuanti da ih nema više od 800.000. Sve ostale su prijavlјene kako bi se dobile subvencije od Vlade Srbije koje iznose 1.000 dinara po košnkicie. Ali one su bez meda! Inače rekordna proizvodnja meda u Srbiji bial je 2013. godine kada je proizvedneo oko 9.750 tona meda. Od toga je bilo izvezeno više oid 4.750 tona. Tada je Srboja od izuvozau jed aimala prihdo veći od 14 milioan dolara. To je bilo znatno više nešto što je ote godinej bio prihod od izvoza mesa koji je tada izunosio 14 miliona dolara!
Popis polјoprivredne radne snage u Srbiji, pokazao je da se ovim poslom bavi 1.150.653 lјudi!
Tri programa ministarstva za Brigu o selu sad su u praksi! Ministar za brigu o selu Srbije, Milan Krkobabić govoreći o tri programa koje ovo ministarstvo uspešno sprovodi sa cilјem oživlјavanja sela, a time i, kako je rekao za javnost, i popravlјanjem demografske slike u Srbiji. On je najavio da će se u narednom periodu zalagati i za socijalnu penziju i naglasio da ne bi trebala da bude manja od 150 evra.
„Početak jedne misije je da sačuvamo sela u Srbiji, naravno ne svih 4.720. Jer, to je iluzija nego ona koja zaista mogu da budu održiva. Kroz programe koji su u službi te misije – prazne kuće i mlade lјude koje uselјavamo, i to je banalna priča. Suštinska priča je da mladi lјudi sa svojim porodicama prave dom. Jedan, drugi, treći i tako 3,100 sa ukupno sa 13.000 lјudi i onda dobijamo mesta, sela u kojima je i broj đaka povećan do početka 2024. godine“, rekao je Krkobabić. Osim tri istaknuta programa, a to je dodleqa kuać onima koji hoće da žived na slelu, kupovian kombijam,a besplaana prevoz i Miholјskih igara, naglasio je ministar, a u pripremi je još aktivnosti. Svaki naš mlađi čovek u selu, koji želi i ima znanje i veštine imaće šansu da konkuriše za iznos od 10.000 evra bespovratnih sredstava i da krene da se bavi nekom od delatnošću koja nedostaje u selu – frizerski salon, apoteka, radionica. Sve ono što oni konstatuju da jednom selu nedostaje“, najavio je Krkobabić. Uslovi su generalno da je državlјanin Srbije, kazao je ministar, i mlađi od 45 godina. Svi koju konkuriš u do 1. novembra 2024. godine i ispunjvaju uslove dobiće svoj krov nad glavom!
Misija za izmenu demografske slike
U 61 opštini, dodaje, opsluženo je i 1.200 sela sa besplatnim prevozom minibusevima. „Dajemo do sedam miliona, za vozila, opština finansira vozača, gorivo i onda lјudi imaju besplatan prevoz. Za najstarije i najmlađe“, kaže ministar. Do sada je u selima finansijski je pomognuto 207 zadruga, sa 2,2 milijarde dinara, gde su napravlјeni i mali polјoprivredni pogoni. Vraćen je duh zadrugarswwtva pa je osnovano i 1.100 novih.
„Uz sve to organizovani su i ‘Miholјski susreti sela’ pa je i 250.000 učesnika bilo na tim susretima, što posetilaca, što učesnika u 97 opština. Samo u Loznici bio je defile od 5.000 lјudi“, naveo je Krkobabić.
Sve je to u sklopu misije, dodao je, koja ima zadatak da menja demografsku sliku i ispunjava strateške odluke. Jer, sela su najvitalniji deo Srbije. Stav države je jasan. Novca za prazne kuće biće koliko god bude zainteresovanih! Naravno da ispunjavaju uslove konkursa!
Zahvalјujuči ovoj akciji do sada je 13.000 lјudi dobilo „krov nad glavom“ u selima Srbije, dodelјen je 61 minibus za besplatan prevoz seoskog stanovništva u isto toliko jedinica lokalnih samouprava, oživlјeno je zadrugarstvo i pomognut rad 207 zadruga.
Već neko vreme, Ministarstvo za brigu o selu ističe se svojim programom dodele bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom.
,,Na pokretanje Programa dodele bespovratnih sredstava za kupovinu kuća sa okućnicom podstakla nas je činjenica da se više od sedam decenija sela Srbije prazne. I da je donedavno u našoj zemlјi, prema nekim procenama, bilo čak 150.000 praznih seoskih kuća, sa poznatim vlasnikom. To je posebno alarmantno za pogranična područja, u kojima ne smemo dopustiti stvaranje tzv. „puste zemlјe“. Zato, naselјavanje praznih seoskih kuća ima tri važna strateška cilјa: ekonomski, populacioni i bezbednosni’’, navodi Krkobabić.
Ekonomski smisao ogleda se u tome što u selima ostaje ili se iz grada u njih doselјava radno-aktivno stanovništvo. Reč je o mladim lјudima od znanja i veština koji oživlјavaju privredne aktivnosti. Posebno je važno da u funkciju stavlјaju neobrađeno polјoprivredno zemlјište pored okućnica, ali i zemlјište koje uzimaju u zakup. Na taj način u funkciju je stavlјeno više od 1.000 hektara, do nedavno zaparloženog polјoprivrednog zemlјišta.
Naselјavanjem praznih seoskih kuća u kratkom periodu – odmah menjamo demografsku sliku Srbije. Podmlađujemo seoske sredine u kojima žive stariji lјudi koji su pred penzijom. Tako oživlјavaju i škole i vrtići. Značajno je da su novi stanari seoskih kuća, u proseku mlađi od 30 godina. U svemu tome, vojno-bezbednosno stanovište je veoma bitno, jer ni jedan deo Srbije ne sme da ostane pust, bez naših lјudi. Značajno je da se do nedavno dodelilo ukupno 3.100 kuća za više od 13.000 žutelјa. Praktično, to je deset puta više od broja stanovnika Crne Trave ili kao jedna osrednja opština kao što je, primera radi, Rekovac! Pored činjenice da su novi stanari seoskih kuća mlađi od 30 godina, veoma važan je podatak da je trećina njih iz grada prešla u selo. Time se prvi put posle Drugog svetskog rata migracija selo – grad, u jednom svom delu odvija i u obrnutom smeru: grad-selo.
Najviše dodelјenih kuća je u opštini Bačka Palanka – 138, zatim sledi Sombor, dok na jugu Srbije prednjače opštine: Knjaževac, Aleksinac, Pirot, Dimitrovgrad itd. Selo sa najviše dodelјenih kuća je Bačko Petrovo Selo – 77, dok je na jugu Srbije selo Želјuša, opština Dimitrovgrad, sa 12 uselјenih kuća. Postoji interesovanje i u Medveđi i Bujanovcu, što posebno ohrabruje. Odziv za sve ove akcije je veliki. Jer, dnevno u Ministarstvo za brigu o selu stigne i više od 15 prijava za kuće. Sve ovo što se radi na sprovođenju nacionalnog programa za preporod sela u Srbiji, je posao za sve naredne genracije i ministre. Dakle, sve ovo je tek početak. Ovo je i misija za oporavak sela u Srbiji.
Poseban značaj ima kupovina mini buseva za ruralna pdročja. Jer, dobar deo sela nema veze sa svetom.Treba otići do lekara, do prodavnice, do drugog sela. Zato je osmišlјena kupovian mini buseva, koji kruže od sela do sela i prevoze narod. To se posebno pokazalao dobirm, jer u selima Srbije, pogotovu u pograničnim, brdsko-planinskim i nerazvijenim područjima na desetine hilјada lјudi je praktično bilo bez prevoza. I od sela do sela i od sela do grada, stariji su pešačili do lekara, a mlađi do škole. Na taj način, Ministarstvo za brigu o selu je u selima Srbije znatno povećalo mobilnost lјudi u seoskim sredinama. Za dve i po godine za besplatan prevoz dodelјen je 61 minibus u isto toliko jedinica lokalnih samouoprava. U svim poslovima, dodele kuća, kupovini mini buseva i Miholјskim susretima, zagarantovana je visoka stručnost i profesionalnost.
Seoski turizam je velika razvojna šansa Srbije. Manifestacija „Miholјski susreti sela“, koja je velika smotra kulturnog narodnog stvaralaštva za tri godine je okupila više od 450.000 posetilaca i učesnika. Probudila je stanovnike Srbije da se druže, pevaju, igraju, takmiče se u tradicionalnim sportskim disciplinama, i pre svega, neguju vrednosti zavičajne tradicije.
(Nastaviće se)