Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Piše: Branislav GULAN
U Evropskoj uniji (EU) jedan seljak u proseku hrani između 50 i 80 stanovnika. Na trpezi svakog Srbina 25 kilograma mesa manje nego u EU! Srpski seljak proizvodi dovoljno hrane za svega 15 ljudi, slovenački za 25, austrijski za 56, francuski za 77, a nemački čak za 152 osobe. Srbija je na nedavnoj sednici skupštinskog Odbora za poljoprivredu, krajem septembra 2024. godine, proglašena za zemlju koja mora da obnavlja svoj prehrambeni suverenitet. Jer, za sopstvene potrebe mora da uvozi hranu. Zavisna je od uvoza svinjskog i juneeg mesa, ribe, mleka i prerađevina. Nekadašnja zemlja svinja Srbij, iz koje je 1991. godini bilo bilo izvezeno svnjskog mesa za 762 miliona dolara u EU i SAD, sad mora to meso da uvozuoi da bi prehranila sopstveni narod, od 6,6 miliona žitelja. Sad je zemlja prinuđena na uvoz hrane, pre svega, svinjskog i junećeg mesa, mleka, mleka u prahu, sira i prerađevinja za šta je u 2023. godini bilo potrošeno čak 600 miliona evra! U toj u godini uvezeno je i oko 30.000 tona svinjskog mesa treće kategorije, 300.000 svinja za klaničnu industriju 500.000 prasića… Sve to nemože da pobnovi posrnuli stočni fond u zemlji. Jer, nije ni uništavan nekoiko godina, već nekoliko decenija. Sad približno toliko vremena trea, uz ubzani razvoj da se on obnovi. U oborima je sad samo 2,25 miliona grla svinja, a toliko ih je u Srbiji bilo 1947. godine, odmah posle Drugog svetskog rata. Ili još jedno poređenje u Srbiji je dalek 1863. godine, na 1.000 stanovnika bilo 1.300 svinja. U to vreme uz SAD je bilo samo nešto više od 800 svinja na isti broj stanovnika. Dakle, bili smo razvijeniji od SAD. Sad već daleke 1991. godine u Srbiji se podišnje proizvodilo ukupno oko 650.000 tona svih vrsta mesa i trošilo po jednom stanovniku oko 65 kilograma. Sad se proizvodi oko 400.000 tona svih vrsta mesa i troši po jednom stanovniku godišnje oko 38 kilograma. Dakle, proizvodnja je manja za 250.000 tona nego li pre tri i po decenije! Od 2000. do 2024-.godidemnj u Srbiji je bilo osam sušnih godina ukojima su uništeni usevi za oko sedam milijardi evra! Analize pokazuju da je rast agara u poslednjoj decneiji bio samo 1,7 odsto! Dakle, Strategija agrara, odnosno poljoprivredni Usav, je bio skup nerealnih i noestvarivih želja kreatora agroekonomske politike i političara. U protekloj deceniji to je bila decenija pada, a ne rasta proizvodnje.
Stara izreka kaže „snaga na usta ulazi“ izgleda da više ne važi bar kada je meso u Srbiji u pitanju. Naime, pe tri 2020. godine, svaki stanovik Srbije u proseku godišnje pojeo po 41,8 kilogram mesa, što je rpe nekoliko godina bilo manje nego što je jeo 1991. Godine,čak za 23 kilograma. Sada je to manje nego u EU za 25 kilograma! Da bi Srbija stigla zemlje EU po proizvodnji i potrošnji potrebno jeda prođe više od pola veka. Naravno uz ubrzani razvoj. Pored mesa, značajno je opala i potrošnja hleba u Srbiji. Sad se troši i samo 48 kilograma hleba godišnje po jednom stanovniku, a tome treba da se doda i potrošnja po 11 koilograma peciva. Dakle, ukupna potrošnja hleba po jednom stanovniku je oko 59 kilograma godišnje. Pre nepunu deceniju prosečna potrošnja hleba bila je oko 83 kiklogama, a pre deceniju i po i više od 100 kiklograma po jednom stanovniku godišnje.
U evropskoj proizvodnji goveđeg mesa Srbija ima manje od jedan odsto!
Govedarstvo čini značajnu granu stočarstva i nivo njegove razvijenosti predstavlja osnovni prametar razvijenosti ukupne poljoprivredne proizvodnje jedne zemlje. Najpovoljnija područja za razvoj ove grane su prvenstveno livade i pašnjaci. Govedarstvo može biti mlečno, mlečno – mesno i mesno govedarstvo
Broj goveda u svetu iznosi oko 1,5 milijardi grla u proizvodnom ciklusu. Najveći odgajivač goveda je Indija, sa 200 mliona grla, koja daje 13 odsto ukupnog svetskog broja. Ona je specifična zemlja gde se zbog verskog faktora goveda uzgajaju i radi proizvodnje mesa i mleka, ali ne za svoje već, pre svega, inostrano tržište. Proizvodnja goveđeg mesa u svetu iznosti 68 miliona tona godišnje, što iskazano po stanovniku iznosi nešto ispod 10 kilograma. U strukturi svetske proizvodnje goveđe meso zauzima treće mesto (iza svinjskog i pilećeg) i učestvuje sa 22 odsto. Regionalno posmatrano najveći proizvođač je Amerika koja daje skoro polovinu svetske proizvodnje. Na trećem mestu nalazi se Evropa iza Amerike i Azije, sa učećšćem od 16 odsto. Vodeći svetski proizvođač goveđeg mesa su SAD sa proizvodnjom od 12 mliona tona, što čini skoro 20 odsto ukupne svetske proizvodnje. Prosečno u SAD se godišne kopje oko 35 miliona grla goveda. Postoji više od 60 klaničnih industrija. Od toga četiri kompanije kontrolišu više od 80 odsto zaklanih grla goveda u SAD“, navodi dr Branislav Vlahović, profesor novosadskog Poljoprivrednog fakuteta.
Četiri kompanije koje kontrolišu više od 80 odsto zaklanih grla goveda u SAD su:
Tržište goveđeg mesa može da se podeli na dva podrtržišta: tržište svežeg i hlađenog mesa – uglavnom potiče od utovljenih mlađih kategorija goveda i tržište zamrznutog goveđeg mesa – starijih kategorija, koje se uglavnom, koristi za preradu (konzerve, hamburger,, kobasičarski proizvodi…)
Međunarodni promet svežeg i hlađenog mesa iznosi 3,5 miliona tona, dok promet zamrznutog mesa iznosi oko 5,6 miliona tona. Ukupan promet na niovu je od desetak miliona i u isti dospeva 15 odsto ukupne svetske proizvodnje ove vrste mesa. U strukturi prometa goveđe meso nalazi se na trećem mestu, iza pilećeg i svinjskog sa učešćem od 27 odsto. Vrednost izvoza goveđeg mesa iznosi oko 45 milijardi dolara godišnje.
Sa stanovišta obrade u međunarodni promet dolazi u četvrtima (prednja i zadnja četvrtina) kao i u osnovnim delovima takozvano konfekcionirano meso. Sa sanovišta temperature može biti hlađeno (do četiri stepena), duboko zamrznuto meso (od minus 18 do minus200 stepeni i odmrznuto, odnosno defrostrirano meso.
Vodeći svetski izvoznik – Indija
Najveći regionalni izvoznik hlađenog i zamrznutog goveđeg mesa je Evropa, koja u svetskom izvozu učestvuje sa 25 odsto. Vodeći svetski izvoznik goveđeg mesa je Indija koja izvozi 1,5 miliona tona, a tu dominira zamrznuto meso. U međunardonom prometu učestvuje sa 15 odsto. Na međunarodom tržištu ostvaruje ukupnu vrednost izvoza od skoro pet milijardi dolara. Najveći izvoz usmeren je u Vijetnam, Egipat i Maleziju. Veliki izvoznici predstavljaju i zemlje Evropske unije, zahvaljujući, pre svega, merama jedinstvene agrarne politike (Common Agricultural Policy – CAP). Zemlje ove ekonomske grupacije usvojile su jedinstvene standarade za promet goveđeg mesa, na osnovu mesnatosti – EUROP.
Najveći regionalni uvoznik goveđeg mesa je Evropa
Ona apsorbuje trećinu ukupnih svetskih količina! Najveći uvpoznik goveđeg mesa u svetu su SAD koje uvoze oko milion tona, što čini oko 10 odsto ukupnog sveskog uvoza. Za SAD je karakteristično da je najveći proizvođač goveđeg mesa, ali predstavlja od najvećeg svetskog uvoznika! Postoji nekoliko razloga, pre svega, visok nivo potrošnje, visokih dohodak potrošača… Prilikom uvoza mesa SAD primenjuje razne vidove barijera, pre svega, uvozne kvote, razne vrste tarifa, tehničke barijere koje se odnose na zdravstvene i sanitarne zahteve, kao i poštovanje visokih standarda kvaliteta, najveći uvoz se realizuje iz Australije, Meksika i Kanade. Najveći svetski uvoznici su Kina, Japan, Rusija i Ialija. Zajeddo sa SAD apsorbuju trećinu svetskog uvoza.
,,Najveći globalni potrošač goveđeg mesa su SAD sa nešto preko milion tona godišnje. Slede Brazil, Kina, Argentina i Rusija. Potrošnja goveđeg mesa izražena po stanovniku u svetu iznosi oko 10 kilograma. Regionalno posmatrano i najeću potrošnju imaju potrošači u Severnoj Americi gde potrošnja iznosi više od 30 kilograma po jednom stanovniku. U evropskim zemljama potrošnja je niža, pre svega, usled navika u potrošnji, i iznosi skoro 20 kilograma godišnje po jednom potrošaču. Ovo je uslovljeno navikama u potrošnji. Najveću potrošnju u svetu ima Argentina sa 54 kilograma. Visoka domaća proizvodnja, kao i navike u potrošnji uticali su na potrošnju i ove vrste mesa. Evidentno je da među najvećim potrošačma nema evropskih zemalja, koji su relativno mali potrošači ove vrste mesa. Najveći evropski potrošač je Danska. Na potrošnju goveđeg mesa značajan uticaj imaju i kompanije koje se bave proizvdonjom i prodajom takozvane ,,brze hrane“ – fast food’’, kaže Gulan.
Tržište goveđeg mesa u Srbiji – kad su pune staje 725.000 goveda
Prema podacima, u boljim godinama kada su pune staje, u Srbiji se uzgaja 725.000 goveda. To jew rezultat poispša poljoprviredce koji je saopšten 2024. godine. Stoačri kažu daje taj broj danas mnogo manji. Uzgoj goveda organizovano je kod dva vida proizvodnje, u agroindsustrijskom (poljoprivrednim) preduzećima i porodičnim domaćinstvima. Uzgoj goveda dominantno je u rukama porodičnih gazdinstava, koja poseduju preko 90 odsto stočnog fonda ali i uzgajaju mali borj grla po domaćnstvu. Agroindsutrijska preduzeća karakteriše uzgoj sa većim brojem grla, po pravilu boljeg rasnog sastava. Najveći broj grla uzgaja se u regionu Šumadije i Zapadne Srbije (oko 45 odsto). Sledi region Vojvodine sa 28 odsto, a zatim region južne i istočne Srbije sa učešćem od po 20 odsto i region Beograda sa sedam odsto učešća. Analizirajuići po okruzima najveći broj grla gaji se u Zlatiborskom okrugu (opštine Arilje, Bajina Bašta, Kosjerić, Nova Varoš, Požega, Priboj, Prijepolje, Sjenica, Užice, i Čajetina) koji daju oko 10 odsto kupnog broja grla u Srbiji.
Proizvedemo godišnje 10 kilograma po stanovniku, pojedemo tri
Proizvodnja goveđeg mesa u Srbiji u proseku uglavnom iznosi oko 73.000 do 86.000 tona godišnje, što preračunato po stanovniku iznosi oko 10 kilograma. Poslednjih godina potrošnja se kreće od 3,1 do 3,5 kilograma po jednoim stanovniku. Prisutan je trend značajnog pada i proizvodnje i potrošnje. Pre desetak godina prizvodnja je iznosila oko 120.000 tona!
U evropskoj proizvodnji Srbija učestvuje ispod jedan odsto i nalazi se u drugom delu među evropskim zemljama. U strukturi ukupne proizvodnje mesa u Srbiji, goveđe meso nalazi se na trećem mestu, iza svinjskog i pilećeg. Telesna masa goveda pri klanju izuzetno je mala, a posebno krava i junadi (kreće se između 450 – 480 kilograma). Neodgovajuća je i struktura klanja grla jer se još uvek kolje veliki broj teladi u odnosu na ukupan broj zaklanih grla i na borj zaklanih krava i junadi. U strukturi zaklanih grla dominantno mesto imaju goveda za klanje sa 70 odsto učešća, dok je još uvek visoko učešće teladi čak 30 odsto, što je svakako nezadovoljavajuće u odmosu na ukupnu produkciju mesa u zemlji. U zemlji Srbiji postoji i oko 40 većih industrijskih kapaciteta za klanje goveda i veliki broj malih komunalnih i individualnih klanica. Ukupan broj zaklanih grla iznosi oko 300.000, a od toga manje od polovine kolje se u velikim klaničnim kapacitetima. Ukupni kapaciteti za klanje goveda iznose nešto manje od milion grla.
Kriza tovnog govedarsta Srbije!
Tovno govedarsvo u Srbiji je u dubokoj krizi. Sad kada se ukazuje šansa za izvoz, svaki put se javljaju novi problemi. Jednom nema dovoljni stoke, drugi put je problem sa tržištem… Pošto se država javljala sa različitim merama, koje nisu donele rezullate stočari su sami odučili da se organizuju, predlože program mera i krenu u akciju, kako bi stabilizovali stanje u ovoj grani koja je desetkovana.
Da je stanje devastirano najbolje ukazuju podaci iz godine kada se raspadala Jugoslavija. Tada je u svet iz te ,,trule“ Jugoslavije izvezeno 54.000 tona najkvalitetnijeg crvenog mesa ,,bebi bifa“. Od toga samo iz Srbije oko 34.000 tona. Od 1996. godine kada su ublažene sankcije Srbiji doneta je kvota za izvoz junetine, a u okviru toga i ,,bebi bifa’’ u kolilini od 8.875 tona godišnje. Zbog loših strategija i agropolitičkih mera, posle toga staje u Srbiji su ispražnjene. Prazno je 200.000 skoro isto toliko staja za tov stoke u Srbiji!
Rezultati loše politike su da se proteklih godina, recimo, ,,bebi bif“ iz Srbije 100 puta manje izvozio nego pre tri i po decenije. Nekada je izvoz bio oko 34.000 tona, a danas je to godišnej između 300 400 tona godišnje. Evo i rezultata u Srbiji koji su stočare doveli u sitauciju da se sami organizuju. Jer, shvatili su, ne da će propasti, nego će nestati, ako se prepuste merema države i stihiji tržišta. Jer, poješče ih velike multikompanije.
Pošto Srbija danas ima manje od 1,36 odsto od ukupnog broja stanovnika EU, to znači da ima i 58,9 odsto nižu proizvodnju od prosečne u EU. Po glavi stanovnika najveću proizvodnju imaju Poljska, Mađarska, dok je najniža u EU – na Malti. Govor brojki najbolje prikazuje broj stoke u ovoj privrednoj grani.
Pad prizvodnje i porošnje
Danas se u Srbiji troši godišnje tek 15 kilograma svinjskog mesa po jednom stanoviniku. Do pre nekoliko godina ta potrošnja bila 18 kilograma. Dokaz siromaštva u Srbiji je smanjivanje potrošnje svinjskog mesa. Istovremeno raste potrošnja živinskog mesa. U vreme kada je porasla potrošnja po jednm stanovniku živinskog mesa na 18 kilograma godišnje, opala je potrošnja svinjskog samo na manje od 15 kilograma mesa. Sad se u Srbiji proizvodi manje od 200.000 tona svinjskog mesa godišnje. Stalno je u porastu uvoz, zemlja je zavisna od uvoza ovog mesa, mleka i prerađevina… Samo za te potrepštine u 2023. godini, po rečima presednika Odbora za poljopriredu Skupštine Srbije Marijana Rističevića potrošeno je oko 600 miliona evra. U 2024. više od toga je potrošeno za već za prvih šest meseci 2024. godine, rečeno je na Javnoj raspravi o agraru u Skupštini Srbije. Živinskog mesa se proizvodi oko 125.000 tona, a porošnaj je oko 18 kilogra,ma po stanvoniku godišnje. Proizuvdoi se sad junećeg mesa 86.000 tona, a godišnja potrošnja po jednomm stnanovniku je oko 3,5 kilograma. U Srbiji se godišnje potroši oko 3,1 kilogama ribe godišnje po jednom stanovniku. Zemlji je godišnje potrebno 50.000 tona rečne i morske ribe. Ali, u zemlji se proizvodi samo 15.000 tona rečen ribe, dok se sve ostalo mora uvoziti. Dakle žitelji Srbije jedu 35.000 tona ribe iz uvoza. U zemlji se sad troši godišje po sanovniku oko 38 kilograma svih vrsta mesa i proizuvodi ukupno oko 400.000 tona. Sad već daleke 1991. godine Srbija je bila država u kojoj se godišnje prozvodi oko 650.000 tona svih vrsta mesa i trošilo po stanovniku oko 65 kilograma.
Po rečima Branislava Gulana, analitičara i publiciste i člana Naučnog društva ekonomista Srbije, naša je zemlja siromašna agrarna država sa veoma niskom produktivnošću, zbog čega je, uz nizak standard, i potrošnja hrane u Srbiji ispod proseka EU, što je posebno primetno kod konzumiranja mesnih namirnica.
U Srbiji se godišnje po jednom stanovniku troši 15 kilograma svinjskog mesa, a u EU 32 kilograma. Potrošnja junetine kod nas je manja od četiri kilogranama godišnje, a u Uniji 15 kilograma. Nešto bolje stojimo sa živinskim mesom, koga ovdašnji stanovnik u proseku pojede 18 kilograma godišnje, dok u EU ta količina iznosi 21,6 kilograma, ili svega za četiri kilograma više. Ali, godišnja potrošnja svinjskog mesa opala je na samo 15 kilograma, sa daljom tendencijom pada. Slična situacija je i sa potrošnjom drugih namirnica, a najveće razlike su konstatovane kod mlečnih proizvoda. U Srbiji se prosečno po stanovniku potroši oko 180 litara mleka i prerađevina godišnje, dok u EU ta količina iznosi u proseku 300 litara. Najveća razlika je kod putera. Prosečan građanin Srbije koristi 200 grama putera godišnje, a građanin EU između četiri i čak pet kilograma, navodi analitičar kaže Gulan i dodaje da u ličnoj potrošnji žitelja Srbije na hranu odlazi oko 42 pa do 48 odsto prihoda, što je najviše u Evropi.
Hranu u Srbiji prozvodi 508.365 poljoprivrednih gazdinstava. Prosečan broj zaposlenih na gazdinstvu je 2,2 lica. Ukupnno se obrađuje 3,25 miliona hektara njiva. Prosečna starost je preko 60 godina. Tek svaki 11 nosilac gazdinstva je mlađi od 40 godina. Već ugašenim stočarstvom, gde je simobičan brj grla, još uvek se bavi oko 313.495 gazdinstava!
Pošto je pala potrošnja mesa, mannje se jede i hleba. Sad se godišnje troši samo 48 kilograma, a tome treba dodati i oko 11 kilograma peciva. Dakle, ukuno oko 59 kilograma. Pre samo jednu deceniju trošilo se godiš oko 100 kilograma hleba godišnje po jednom žitelju. Tada smo se po potrošnji bili približili i EU. Ali, sad je Srbiji za godišnju ishranu, semenarstvo u za obavezne rezerve od 10 odsto u mirnodopsko vreme potrebno oko 1,55 miliona tona pšenice. Za potrebe Srbije to se može proizvesti na 300.000 hektara. Razloga za ovakvo stanje ima dosta. Broj stanovnika u Srbiji se smanjio za 500.000 pa je sad potrebno hrane za 6,6 miliona žitelja. Dakle, manje je ljudi, manja je potrošnja mesa i hleba. Uz sve to svaki dan u Srbiji je na ivici gladi oko 500.000 njenih žitelja.
Za poslednje tri decenije, do pojave bolesti Koroen 19, stopa rasta srpske poljoprivrede iznosila je 0,45 procenata. U poslednjoj deceniji, od 2014. do 2024. godine, kada se sprovodila strategiaj razvoja poljoprivrede Srbije, plan rasta je bio 9,1 odsto, odnsonjo ako je loša godina da to bude 6,1 odsto. Od 2000. do 2024-.godidemnj u Srbiji je bilo osam sušnih godina ukojima su unišeni usevi za oko sedam milijadri evra! Analize pokazuju da je rast agara u poslednjoj decneiji bio samo 1,7 odsto! Dakle, Strategija agrara, odnosno poljoprivredni Usav, je bio skup nerealnih i noestvarivih želja kreatora agroekonomske politike i političara. U protekloj deceneiji to je bila decenija pada, a ne rasta proizvodnje.
– Poslednja Strategija za razvoj poljoprivrede usvojena je 2014. godine i predviđa rast od oko 9, odsto godišnje. Strašna je činjenica da smo već u prvoj godini primene ove Strategije registrovali pad poljoprivredne proizvodnje – naglašava Gulan.
Kada se pogleda proizvodnja pšenice, Srbiji je za godišnju potrošnju potrebno oko 1,2 miliona tona pšenice za ishranu naroda, zatim oko 150.000 tona za robne rezerve u mirnodopsko vreme i oko 150.000 tona za semensku proizvodnju. Dakle, ukuipno nam treba oko 1,55 miliona tona, kaže direktor ,,Žitozajednice’’ Zdravko Šajatović. Sve ostalo što proizvedemo možemo da izvozimo, naravno kada imako kupce. Prošle 2023. godine kao i 2024. godine proizvodnja pšenice donela je gubitke. Jer, u 2023. godine na proizvodnju po jednom kilogamu na hektaru gde je prinos bio pet tona, bila je 33 dinera.uz šrinos od pet toan po hektaru. U 2024. Godini cena je bgila oko 29 dianra pop o kilogamu ako je prinso po ektaru bio 5,5 tona. Cena na tržištu je bila mnogo manja. Ali, i prinos se smanjuje jer se umesto kvalitetnog sortnog semena čak 60 odsto seje pšenica ,,tavanka’’. Slično se ocenjuje i u jesenjoj setvi 2024. Godien kada će biti posejno moda tek nešto više od 500.000 hektara.
U žetvi svake godine učestvuje oko 481.000 traktora i oko 25.000 kombajna, koliko ima mehanizacije prema podaciam RZS I poslednjem poslednjem popisu, objavlejnom na početku 2024. godine. To je zabeleženo i u žetvi pšenice koja je 2024. godine obavljena na oko 600.000 hektara. Rekordnkih prinosa nema odavno. Na njiama vlada pravo šarenilo ako se pogledaju prinosi. Najveći razlog je upotreba nedeklarisanog semena ,,tavanka“na 60 odsto površina. Zatim redeukovana jr obrada njiva, manja je upotreha mineralngo đubriva, dok nema stoke pa ni stajskog gnojiva. Razlog su i mnogo veći troškovi od tržišne cene. Sve dok je tako nećče biti rekordnih prinosa, kao što ih je bilo pre dve, tri, četiri decenije. Rekordna proizvodnja pšenice u Srbiji zabeležena je daleke 1991. godine i to u visini od 3.736.503 tone! U 2024. Godien to je iblo 2,9 miliona tona. Nekadašnji rekrodi su samo nerealne i neostvarive želje.
Prema podacima Produktne berze u Novom Sadu, tržište pšenice je proteklih dana bilo izuzetno mirno. Ponuda je bila nešto veća od tražnje, da bi u drugoj polovini sedmice tražnja bila izraženija od ponude. Pšenicom se trgovalo u cenovnom rasponu od 22,50 do 23,50 din/kg bez PDV-a u zavisnosti od parametara kvaliteta i pariteta.
RZS: Manja proizvodnja pšenice i kukuruza nego 2023., više šljiva i jabuka!
U Srbiji je na dan 5. septembra 2024. godine, prema prethodnim rezultatima, bilo proizvedeno 2,90 miliona tona pšenice, što je za 15,9 odsto manje u odnosu na proizvodnju ostvarenu u prošloj godini, objavio je danas Republički zavod za statistiku. Malina je proizvedeno manje za 4,7 odsto, a višanja za 5,5 odsto.
Očekivana proizvodnja kukuruza je 5,42 miliona tona tona, što je za 18,2 odsto manje u odnosu na prošlogodišnju proizvodnju.
U poređenju sa prošlom godinom, očekuje se veća proizvodnja šećerne repe za 4,3 odsto, suncokreta manja za 7,1 odsto a soje manja za 32,3 odsto.
U odnosu na desetogodišnji prosek, od 2014. do 2023. godine, proizvodnja pšenice je veća za 2,4 odsto, suncokreta za 3,7 odsto, dok su smanjene proizvodnja soje za 28,4 odsto, kukuruza za 15,1 odsto i šećerne repe za 8,6 odsto. U poređenju sa proizvodnjom iz 2023. godine, očekuje se veća proizvodnja šljiva, za 6,8 odsto i jabuka, za 2,5 odsto. U odnosu na desetogodišnji prosek, očekuje se smanjenje proizvodnje šljiva za 12,3 odsto i jabuka za 12,4 odsto. Očekivana proizvodnja grožđa u Srbiji manja je za 1,4 odsto od prošlogodišnje, što je za 15,1odsto manje u odnosu na desetogodišnji prosek.
Konačni podaci o proizvodnji useva, voća i grožđa u 2024. godini biće objavljeni u martu 2025. godine.
(Nastaviće se)