Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
„Ministarstvo za brigu o selu i Pošta Srbije su na zajedničkom zadatku u cilјu bolјitka za žitelјe svih sela Srbije“, izjavio je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić i dodao „Niko ni u najudalјenijem selu neće biti zaboravlјen.“
Sastanak u Palati Srbija još jedan je korak da se država približi stanovnicima sela. „Ministarstvo će omogućiti nabavku multifunkcionalnih vozila. Šta je to? To je pokretna prodavnica sa svim neophodnim namirnicama i robom. Ujedno, to je i bankomat i šalter za pružanje svih usluga – poštanskih, ali i usluga lokalne administracije. Sve na jednom mestu i dostupno svima.“ poručio je ministar Krkobabić.
Direktor JP Pošta Srbije Zoran Anđelković izrazio je spremnost da Pošta Srbije raspolaže tim vozilima, da omogući pružanje svih navedenih usluga i zajedno sa Ministarstvom sagleda realne potrebe i zahteve staračkih domaćinstava u seoskim sredinama.
„Pošta je prisutna u 4.700 sela, čak i u najudalјenijim i rubnim delovima zemlјe i ovo bi bio način da se tim lјudima pomogne i učini dostupnim sve što im je potrebno, od svakodnevnih potrepština do prijatelјskog razgovora“, izjavio je Anđelković i dodao da će vozilo obilaziti sela po utvrđenom redu vožnje.
Na sastanku je dogovoreno da će ovaj pilot projekat biti pokrenut u narednom kvartalu u jedinici lokalne samouprave, odabranoj na osnovu preciznih kriterijuma.
Sastanku su u ime JP Pošte Srbije prisustvovali i izvršni direktor i šef Kabineta Vladimir Šarić, izvršni direktor Miloš Đurić, zamenik direktora Funkcije usluga Ferid Hamidović, zamenik direktora Funkcije poštanske mreže Jugoslava Ristić i lični asistent direktora preduzeća Tijana Rajković.
Ministarstvo za brigu o selu su uz ministra predstavlјali sekretar Ministarstva Snežana Petrović i pomoćnici ministra dr Siniša Perić,Tijana Nešić i Bojan Bogdanov, kaže se u saopštenju za javost ministarstva o selima Srbije.
Hiljadu sela bez prodavnice
Inače, prema podacima Privredne komore Srbije, u 1.000 sela nema nijedne prodavnic, pa žitelji sela moraju u susedna naseljena mesta da bi pazarili! Ovo je istaknuto i u PKS prilikom rasprave o Zakonu o trgovini, pre pola decenije.
Zahvaljujući ovom projektu MBS i Pošta Srbije, hiljadu sela u Srbiji, koja nemaju nijednu prodavnicu i uskoro će posećoivati prokretne prodavnice. O nekadašnjem životu na obroncima Jelice sa setom govore žitelji, sada raštrkanih domaćinstava. U dragačevskim selima koja su važila za bogata i imanjima i dečijom grajom, tek ponekog sretnete na putu, javila je Silvija Pašajlić iz RTS.
„Nekada je svako selo je imalo Dom kulture i preko zime igranke, prela, bilo svega, sade, sad kafić malo u Guču deca idu i to je to“ seća se Veso Veselinović.
Škole zatvorene, prodavnice nerade!
Mnoge škole u čijim klupama je bilo na stotine đaka sada su zatvorene, a prodavnice u centrima sela odavno ne rade.
“Bilo je dosta đaka, lepo je bilo, sad tu nema niko, niti idu u školu više, idu u Guči, Čačak i tako“, kaže Dragana Karaklajić, iz sela Zeoke kod Guče.
“Desetak kilometara ima do Guče, 15 do Čačka tako, kolima kad idemo nakupujemo šta nam treba i to je to“ , ističe Marinko Đurovljević, selo Grab kod Guče.
Žitelji čak 500 sela u Srbiji, od ukupno 4.700, u ovom momentu nemaju pristup osnovnim životnim namirnicama. Tokom vanrednog stanja, pretežno staračko stanovništvo koje naseljava ova najudaljenija naselja, uglavnom zavisi od solidarnosti mlađih komšija.
Zato je Milan Krkobabić, ministar za regionalni razvoj, apelovao na velike trgovinske lance da, u saradnji sa lokalnim samoupravama i mesnim zajednicama, pokrenu mobilne prodavnice. Prema Krkobabićevim rečima, ova dostavna vozila trebalo bi da obezbede redovno snabdevanje osnovnim životnim namirnicama i lekovima i u najudaljenijim selima u brdsko-planinskim i pograničnim područjima. Pozvao je sve zadruge i zadrugare da pomognu starijima od 70 godina u obavljanju prolećne setve i drugim poljoprivrednim poslovima na njivama, u plastenicima, voćnjacima, stajama…
U čak 1.000 sela u Srbiji ne postoji nijedna prodavnica, a 500 sela nema puteve, pa ni pristup osnovnim namirnicama, pišu „Večernje novosti“. Poseban problem je to što u Srbiji ima 217.000 poljoprivrednih proizvođača koji imaju do dva hektara zemljišta. A čak 120.000 njih je starije od 70 godina, objavile su V. Novosti, a objavio0 B.92.net, 31. marta 2020. godine.
Na 15-ak kilometara od Zrenjanina sve je manje stanovnika u selu Zlatica, koje je svoj procvat doživelo sredinom osamdesetih godina. Sada nemaju ni status naseljenog mesta.
„Nemamo prodavnicu, nemamo ni školu, ni predškolsku ustanovu. Odsečeni smo za bilo koji proizvod i potrebe građana moramo ići u drugo selo da se snabdevamo“, naglašava Dragan Radičević, iz sela Zlatica kod Zrenjanina.
“Voda u Zlatici nije za piće tako da za običnu vodu, koja je osnovna životna potreba naši ljudi moraju da idu u druga mesta. Veoma je teško“, kaže Nevenka Tanović, iz sela Zlatica kod Zrenjanina.
Opustela sela, staračka domaćinstva i u okolini Kraljeva. U Voljavči i Tavniku ista slika. Do prve prodavnice ima najmanje par kilometara.
“Koji nemaju kola otkud znam, dođu nekako. Šta će. Mora da se snađu. Ili nekoga zamole od dece male ili nekoga tu od meštana, ipak je ovo selo oće, svako se poznaje sa svakim“, kaže Gordana Milutinović, iz sela Tavnik kod Kraljeva.
“Ćerka mi donese iz Kraljeva, zato što putuje svaki dan. Da nije toga? Pa da nije toga onda ima ko ide, imadeju ove žene što idu dole, vode decu u školu, pa je onda škola tu blizu pa onda tako donesu nam“, kaže Gorica Obradović, iz sela Voljavče kod Kraljeva.
Malim prodavnicama u seoskim sredinama neophodan je podsticaj upozoravaju privrednici.
“Na našem području više od 70 posto opština i sela su, pripadaju nerazvijenom ili marginalizovanom području, a svrha je i zaustavljanje odliva ljudi sa sela, odnosno mogućnost povratka ljudi.“ tvrdi Biljana Kuzmanović, Regionalna privredna komora Valjevo.
Povratak mladih, bolji putevi u 500 sela koja nemaju vezu sa svetom, ali i opstanak malih prodavnica u selima šansa su za bolji život u ruralnim područjima. (B.G.)