Карл Маркс: Енглеска и светски економски циклуси

Као и период кризе, тако и период просперитета наступа на континенту касније него у Енглеској. Примарни процес одиграва се увек у Енглеској; она је демиург буржоаског космоса. Разне фазе циклуса кроз који буржоаско стално друштво пролази наступају на континенту у секундарној и терцијарној форми. Прво, континент извози у Енглеску неупоредиво више него у ма коју другу земљу. А овај извоз у Енглеску зависи опет од стања Енглеске, нарочито на прекоокеанским тржиштима. Затим, Енглеска извози у прекоокеанске земље неупоредиво више него цео континент, тако да је количина континенталног извоза у те земље увек зависна од прекоокеанског извоза Енглеске. Зато, ако кризе на континенту стварају револуције, ипак се њихов узрок увек налази у Енглеској. У екстремитетима буржоаског тела мора, наравно, пре доћи до катастрофе него у његовом срцу, где је могућност компензирања већа. С друге стране, степен у коме континенталне револуције делују назад на Енглеску уједно је термометар који показује у коликој мери те револуције стварно доводе у питање основе буржоаског поретка или уколико оне погађају само његове политичке творевине.

При том општем просперитету, кад се производне снаге буржоаског друштва развијају толико бујно колико год је то уопште могуће у оквиру буржоаских односа, о стварној револуције не може бити ни говора. Таква револуција могућа је само у периодима кад ова оба фактора модерне производне снаге и буржоаски облици производње, долазе у противречност један с другим. Разне свађе у које се сад упуштају претставници појединих фракција континенталне странке реда и у којима једни друге компромитују, никако не воде новим револуцијама, већ напротив, те свађе су могуће само зато што је основа друштвених односа тако сигуран и – што реакција не зна – тако буржоаска. О њу ће се разбити сви покушаји реакције који задржавају буржоаски развитак, као и сва морална негодовања и све ватрене прокламације демократа. Нова револуција могућа је само као последица нове кризе. Али она је исто тако неминовна као и ова.

Карл Макрс „Класне борбе у Француској 1848-1850“ Стр. 134-135. Култура, 1949.