POGLEDI: Neko gladuje, neko hranu baca (1.)

Trećina ukupno proizvedene hrane u svetu, ili oko 1,3 milijade tona godišnje završi u smeću, dok istovremno mnogo ljudi gladuje. Deo od tih bačenih 700 milijardi evra, baci se i u Srbiji, umesto da se preda onima kojima je potrebna pomoć. Postavlja se pitanje može li ukidanje PDV-a na donacije da usmeri viškove  tamo gde treba. Zato je Skupštini Srbije bila dostavljena inicijativa da se ukine PDV na doniranu hranu i tako podstaknu proizvođači i trgovci, pa da je usmere ka narodnim kuhinjama i sličnim organizacijama. Od rada nemačkog seljaka jede 152 ljudi, a dok poljoprivrednik u Srbiji hrani samo njih 15! U EU jedan seljak proizvodi hrane za blizu 80 stanovnika. Potrošnja hrane u Srbiji je ispod proseka EU, što je posebno primetno kod konzumiranja mesnih prerađevina

Branislav GULAN

Baciti ili pokloniti hranu? Nije malo onih koji se odlučuju za prvo. Zvanično, u Srbiji se za 365 dana baci između 770.000 i 900.000 tona hrane. Možda bi količinu smanjilo smanjenje PDV-a na poklonjenu hranu.Svako od građana, u proseku, godišnje baci više od 27 kilograma jestivih i 80 odsto kilograma nejestivih delova hrane, pokazala je analiza Centra za unapređenje životne sredine.

„Time će se oni podstaći da doniraju više hrane jer se sada više isplati da hranu unište nego da je daju. S druge strane, postoji velika potreba za time, kapaciteti narodne kuhinje prosto nisu dovoljni kao što nije dovoljna ni pokrivenost našeg stanovništva socijalnom pomoći“, ističe Milica Marušić Jablanović, poslanica Ekološkog ustanka, koji je i podnosilac predloga za dopunu Zakona o porezu na dodatu vrednost, kojim bi se ukinulo plaćanje PDV-a za poklonjene viškove hrane. Oni koji hranu prikupljaju računaju: u prošloj godini bilo je oko 400 tona. U ovoj godini, već su na tom obimu.

„Zahvaljujući našim donatorima koje imamo mnogo i sa kojima sarađujemo, oni nam dovoze njihovu donaciju – hranu do našeg skladišta, a onda mi zajedno sa našim partnerskim udruženjima iz našeg magacina dalje distribuiramo, gde pola (troškova) snosi donator tokom dovoza, a onda ostalo je na našim partnerskim udruženjima“, objašnjava Srđan Budimčić iz Banke hrane.

Ekonomska računica 

Pi-ar menadžerka jednog od najvećih domaćih trgovinskih lanaca Milica Popović napominje da kompanija u kojoj radi skoro jednu deceniju pomaže banke hrane u Srbiji svakodnevnim donacijama voća i povrća. „Od prošle godine uključili smo u donacije i ostale kategorije viškova hrane i samo tokom 2023. godine donirali smo 918 tona hrane korisnicima banaka hrane i građanima direktno“, precizira Popovićeva.

Ekonomska računica, na osnovu analize iz 2020. godine, pokazuje da bi se smanjenjem PDV-a prihod u državnu kasu smanjio za oko 25 miliona dinara, ali da bi se povećala vrednost donirane hrane za oko 160 miliona dinara. Ovakva mera nije nešto što je novo za Srbiju, u više od 20 zemalja EU ovakva mera je već usvojena. Postoje ograničenja da bi se sprečile zloupotrebe, na primer da se hrana može donirati samo registrovanim institucijama kao što su Banke hrane, Crveni krst, Narodne kuhinje i slični entiteti i da to može biti određenog nivoa ukupnog prometa – dva do pet posto. Najnovije u okolini se dogodilo u BiH gde je prošle godine ukinut PDV na doniranu hranu pred istekom roka trajanja. Evropa je podeljena po pitanju tog poreza – plaća se na primer u Austriji, Rumuniji, Švajcarskoj, a ne plaća u Francuskoj, Nemačkoj, Mađarskoj.

Inače, u Srbiji na granici apsočlutnog  siromaštva, prema podacima RZS iz 2022. godine, živi 6,9 odsto stanovništva odnosno 446.000 ljudi. U riziku od siromaštva, prema tadašnjem istaživanju je petina populacije ili 21,7 odsto, a količine donirane hrane trenutno su nedovoljne. Prema podacima onih koji se bave tim poslom, u Srbiji se dnevno baci oko dva miliona kilograma hrane. Prema analizi, donacije hrane u Srbiji bi mogle da budu uvećane na godišnjem nuivou za oko 160 miliona dinara, odnosno mogle bi da budu ukupno vredne 700 miliona dianra, ukoloikoo bi bio ukinut PDV na doancije za hranu. To bi obezbedilo blizu 1,2 miliona  dodatnih obroka godišnje u naordnim kuhinjama, preračunato po vrednosti obroka. Istraživanja pokazuju i da svaki zalogaj od ručka koji nam pretekne uglavnom završi u smeću. Iako se to čini da je zanemarljivo, statistika pokazuje da svaki stanovnik Srbije godišnje baci oko 28 kilograma hrane! I dok se o štednji struje uveliko govori, čak uvek imaju na stolu predlog, ako treba da se uvode i obavezne mere štednje. Prema hrani se odnosimo nedopustivo nemarno, kažu upućeni i navode, da u proseku, svalo domaćinstvo u Srbiji, godišnje baci hrane u vrednosti od oko 800 eva.

Trgovci bacaju hranu

U Srbiji na deponijama godišnje završi oko 250.000 tona hrane! Svaki zalogaj od ručka koji nam pretekne uglavnom završi na smeću. Statistika pokazuje da svaki stavovnik Srbije na godišnjem nivou baci oko 28 kilograma hrane. Bacalo bi se manje kada bismo imali Zakon koji bi motivisao i građane i kompanije da doniraju troškove. Trgovcima se više isplati da hrana završi u smeću, jer se na poklonjene namirnice plaća PDV!? Bačena hrana osim socijalnog, veliki je i ekološki problem. Mi sada imamo više od 90 odsto otpada koji se stavlja na deponiju. Dakle, to je jedan ogroman resurs koji bi mogao da postane jedan novi izvor eenergije, navodi Siniša Mitrović, rukovodilac Centa za cirkularnu ekonomiju u Privrednoj komori Srbije. On još dodaje da mi sada imamo čak 90 osto otpada koji se stavlja na deponije. Dakle, to je jedan ogorman resurs koji bi mogao da postane jedan novi izvor energije. Imamo model da se od bioenergana konvertuje električna energija.

Inače, pedlog za ukidanje PDV na donacije hrane, koji je pre dve godine upućen i u Skupštinu Srbije tada je podržalo 88 odsto stanovnika Srbije, prema istraživanju iz septembra 2020. godine. Od 27 zemalja EU u 20 zemalja nenaplaćuje se PDV na doniranu hranu. Podaci UN Agencije za hranu i poljoporivredu ukazuju da su nusprodukti uništavanja hrane jedan od najvećih zagađivača vazduha sa osam odsto učešča u ukupnoj emisiji gasova koji izazivaju efekat staklene bašte na globalnom nivou.

Koliko hrane treba Beogradu

Evo, koliko nam treba hrane, recimo u Beogradu.  Jer, kada se pomene glavni gad prva pomisao jeste bogat društveni i kulturni život. Pozorišta, bioskopi, noćni provod, samo su neka od prestoničkih obeležja. Međutim, manje je poznato da je više od Beograda poljoprivredno zemljište – čak 70 odsto teritorije.

Poljoprivredna proizvodnja oranizuje se u oko 60.000 zemljoradničkih gazdinstava na teritoriji Beograda. Čak 70 dosto teritorije glavnog grada čini poljoprivredno zemkljipte sa 160 sela i oko 40 zemljoradničkih zadruga. Prema pdaocima PKS u Beogradu se proizvede manje nego što se pojede hleba.  Tačnije, prema podacima  iz 2022. godine, proizvede se oko 90.000 tona hleba i peciva, dok se pojede oko 130.000 tona. Ali, se zato brašna proizvede više nego što se potroši – 100.000 naspram 16.000 tona.

Proizvede se malo manje mleka neto što se popije – oko 80 miliona litara konzumnog mleka naspram 85 miliona litara svežeg mleka.

Što se tiče mesa, proizvede se više nego što se pojede – 45.000 tona naspram 26.000 tona.

Šećera se proizvede skoro duplo više nego što se zaslađuju kolači i kafa – između 40.000 i 50.000 tona,  a proizvede se i oko 1.200 tona sirovog sojinog ulja.

Statistika pokazuje da bi Beograd mogao da izdržava sam sebe, kada je reč o osnovnoj hrani!

Međutim, Aleksandar Bogunović, iz Privredne komore ističe da se brojke vezuju za sedište firmi, te da to može stvoriti pogrešnu sliku, budući da, kako kaže dobar deo firmi ima sedište u Beogradu, a proizvodi van glavnog grada. S druge strane kao važan podatak za poljoprivredna gazdinstva u okolini Beograda ističe veliku potrošnju koja se beleži u prestonici. , Jer, u Beogradu je dva miliona stanovnika, dosta hotela, restorana, kafića, velika posećenost i stranih i tranzitnih turista. Sve to utiče na potrošnju – i ulja i brašna, jako velike količine idu kroz restorane, navodi Bogunović. Dodaje da se godišnje u glavnom gradu potroši i oko 100.000 tona povrća i oko 40.000 tona voća.

Zbog velike potrošnje, između ostalog, poljoprivrednicima koji su bliži Beogadu, lakše je nego onima s juga. Seljak u Beogradu nije toliko teško biti na pijaci li na tržištu, kao što je u ostalim delovima zemlje, baš zbog količina koje se potroše u glavnm gadu. Lakše je sigurno – infrastruktura, tržište, klimaski uslovi… Beograd ima izuzetne klimatske uslove za poljoprivrednu proizvodnju, a i grad obezbeđuje subvencije. Međutim, da li je lakše ili teže, u velikoj meri zavisi i od toga čime se poljoprvirednik bavi. U prednosti su oni koji se bave voćarstvom i povrtarstvom, zbog velikih hladnjača, lakšeg izvoza, velikog broja pijaca na kojima mogu prodati svoje proizvode.

Problemi u ovom poslu su neizbežni budući da je reč o fabrici pod otvorenim nebom. Jer, nijednim poljoprivredniku nije lako, ali država se trudi da mu olakša rad kroz podsticaje, edukaciju, u saradnji sa naukom i beslatnom obukom. Tu je na prvom mestu voćarstvo, pčelarstvo, organska proizvodnja koj je sad u povoju i sve više je zastupljena. Organska proizvdonja danas s eu Sribjio pbavlja na oko 24.000 hektara, a sa njim se avi oko 7.000 proizvođača, Sve već

I je izuvoz iz organske porizvodnje,a poslednji pdoaci su da je u svet otišlo iz Sribje ove hane u vrednsoti od oko 60 miliona dolara.

Troškovi proizvodnje i osiguranje prinosa samo su deo onoga što muči poljoprivrednike. Teško je iznositi prognoze toga kad i koliko će poskupeti. Nekad to bude 30 odsto, nešto ide i do  50 odsto. Cena inputa igra veliku ulogu, cena đubriva je tri puta veća i ona je vezana za cenu gasa. Bitno je da ga ima, država radi na tome, da se obezbede dovoljne količine đubriva… Što se tiče energetike, sve zavisi kolika će nam biti cena, još uvek imamo tu cenu i pod kontrolom, što je dobro, navodi Bogunović. Napominje i da prihodi proizvođača umnogome zavise od toga da li proizvode manju količinu i plasiraju na pijaci, ili proizvode veće količine za neku prerađivačku industriju.

Recimo da grad Beograd u Mladenovcu ima savetodavnu službu, koja može pomoći svima kojima su potrebni saveti oko osiguranja – budući da su uslovi osiguraajućih kuća teški jer je i rizik veliki. Ono što može da pomogne i olakša poroizvudonju su subvencije, koje daju i država i grad. Dobro je što se subvencioniše kupovina traktora, poljoprivrendih mašina, a tu su i podsticaji za voćarstvo i pčelarstvo. 

Proizvodnja seljaka u Nemačkoj i Srbiji

EWvo i podataka o proizvodnji hrane, a delom i one koja se baca  u  svetu, EU i Srbiji. Od rada nemačkog seljaka hrenae se  152 čoveka,  a evo koliko osoba nahrani SELJAK U SRBIJI! Član Naučnog društva ekonomista Srbije i Nacionalnog tima za preporod sela Srbije Branislav Gulan otkriva poražavajuće rezultate istraživanja o stanju naše poljoprivrede. Rezultat je da je Srbija siromašna agrarna zemlja sa veoma niskom produktivnošću. Jer, vrednsto agararne proizvodneju po jendim hetkaru u Sribji je samo oko 1.200 evrfa. To je reicmo u Danskoj 37.000 eva. Ima i u Srbiji takvih, ali se na prste jedne ruke mogu izbrojati. Poljoprivreda Srbije nije konkurentna u svetu. Jer, ukupna vrdnost proizvodnje na 3,25 milioan hektara njiva koje se se obrađuju I stoek u stajama, nikada nije premašila 5,6 milijardi evra!

To potvrđuju činjenice da jedan seljak u Srbiji proizvodi hrane za samo 15 ljudi. U Nemačkoj seljak proizvede hrane za čak 152 osobe, u Francuskoj za 77, u Austriji za 56, u Sloveniji za 25, a prosek u Evropskoj uniji je da jedan seljak hrani između 50 i 80 stanovnika,   objašnjava za javnost Gulan.On dodaje da je samim tim, uz nizak standard i potrošnja hrane u Srbiji ispod proseka EU, što je posebno primetno kod konzumiranja mesnih namirnica.

– U Srbiji se godišnje po jednom stanovniku sad troši 15,4 kilograma svinjskog mesa, a u EU 32 kilograma. Potrošnja junetine kod nas je oko 4,1 kilograma, a u EU 15 kilograma godišnje. Nešto bolje stojimo sa živinskim mesom, koga prosečan stanovnik sad pojede oko 18 kilograma godišnje, dok je u EU taj broj samo četiri kilograma veći – 21,6 , precizira Gulan.

I u sušnoj 2024. godini, koja je osma po redu od 2000. godine, u Srbiji će biti dovoljno hane za ishranu 6,6 miliona stanovnika. Ali, svih narednih godina zbog osiromašenja agrara, biće sve manjai sve skuplja proizvodnja, pkazuju analiez PKS.  Hrane će biti sve manje, a proivzdnja sve skuplja. Hrane neće biti previše, a dobar deo će gladovati. Već danas svakodnevno u svetu je gladno blizu milijarda ljudi!

,,Istovremeno u zemlјama kojima teži Srbija godišnji prihod po hektaru, recimo u Danskoj je čak 37.000 evra, Holandiji blizu 30.000 evra, Norveškoj isto toliko… Da bi se Srbija primakla ovim zemlјama i imala u prvo vreme prihod bar 10.000 evra po hektaru, potreban joj je novi koncept polјoprivrede po nordijskom sistem, u organizaciji zadruga sa novim kadrovima! To znači da bi sve trebalo da se obavlјa u zatvorenom krugu, po nordijskom sistemu, preko zadruga koje će da imaju prerađivačke kapacitete. A, sad ih ima tek poneka. Sve treba da se obavlјa i sa novima lјudima,  koji će kapital da obrću najmanje 50 puta godišnje! U tome se nalazi i klјuč nordijskog uspeha, i našeg neuspeha u agraru! Jer, kod nas se novac  obrće prosečno jednom godišnje. Ima onih koji to  čine  kao i u Danskoj, Nemačkoj idrugim razvijenjim zemljama više desetina  puta. Međuitim, takvih je u Srbiji,  veoma, veoma, veoma, mali broj“, navodi prof dr Vitomir Vidović, ekspert za stočarstvo iz Novog Sada.

Prema poslednjem popisu polјoprivrede Srbije, saopštenom u RZS na početku 2024. godine agrarno blago, ali po proizvodnji  i zaradi, to je i siramaštvo u Srbiji, čini:

• 508.345 gazdinstava;
• 3.257.100 obradivih hektara;
• 725.408 goveda;
• 2.263.705 svinja;
• 1.702.682 ovce;
• 149.558 koza;
• 22.022.439 živine;
• 1.261.323 košnica;
• 1.150.653 radnika u Srbiji se bavi agrarom;

Dakle, u Srbiji se svake godine smanjuje vrednost agrarne proizvodnje po hektaru, smanjuje se i ukupan prihod, opada i vrednost izvoza, koji je u ovoj 2024. godini dostigao najniži iznos u poslednjih nekoliko decenija!? Za prva četiri meseca izvoz agrarnih proizvoda iznosio je 411, a uvoz 414 miliona evra. Debalans u agraru odavno nije zabeležen kao 2024. godine. O tome najbolјu potvrdu daju podaci Uprave carina u Srbiji izneti na sednici Odbora za polјoprivredu Skupštine  Srbije, na početku juna 2024. godine. Prema njima nastavlјa se proces da agrar tone sve dublјe i Srbiju vodi u uvoznu zavisnost kako da prehrani 6,6 miliona stanovnika, što je za 500.000 manje nego što ih je bilo pre jedne decenije! Jer,  nekadašnaj zemlaj svina, Srbija sad mora da uvozi svinsjkgomeso trećše kategorije, dakleloše, za prehranu svog naroda. Sad u oobirma ima svinja,koliko ih je bilo posle Drugog svetskog rata. Istovremeno beleži se pad potrošnje svinjskog, a rast živinskog mesa! To je dokaz rasta siromaštva u zemlji.

Prema podacima RZS  poljoprivredi Srbije radi 1.150.653 lica. Oni obrađuju 3.257.100 hektara njiva.U Srbiji postoji 508.365 gazdinstava, a to je za 10 odsto manje nego pre šest godina.  Stočarstvom se sad bavi 313.495 gazdinstava. To je 14 odsto manje nego 2018. godine. Prosečno gazdinstvo je veličine 6,4 hektara. Od toga je 662.943 muškarca i 487.710 žena. Prosečan broj članova i stalno zaposlenih na porodičhnom gazdinstvu je 2,2. Prema podacima RZS prosečna sarost gazdisntva je 60 gaodina. Tek svaki 11 nosilac gazdinstva je mlađi od 40 godina! Najveći broj lica angažoanih u poljoprivrendoj proizvodnji je u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije, gde je i navjeći borj angažovanih žena, čak 231.228!

Da se loše radi, potvrđuje i činjenica da je u prva četiri meseca 2024. godine izvoz polјoprivrede iz Srbije bio vredan samo 411 miliona evra, dok je istovremeno za uvoz potrošeno 414 miliona evra! Prema podacima, od izvoza mesa u Srbiju je stiglo samo 24 miliona evra, dok je za uvoz mesa kako bi se narod prehranio, potrošeno za to vreme čak 94 miliona evra. U prvom kvartalu 2024. godine u Srbiju je od izvoza mlečnih proizvoda stiglo 64 miliona evra, a istovremeno je za uvoz ovih potrepština potrošeno 72 miliona evra! Kako bi se ovo teško stanje ublažilo neophodno je da polјoprvirednici dobiju podsticaje koji bi trebali da budu, u visini najmanjih na nivou zemalјa EU u okruženju. Uz povećanje podsticaja neophodna je i njihova izvesnost. Nova obećanja za stare podsticaje i za njinovo pvoećaće i sad su stigla. Ali, obećanja nisu ni do sada nedostajala! Ali, veća proizvodnja jeste. Podaci RZS pokazuju da je mnogo, mnogo, mnogo veća proizvodnja bila pre tri ili četiri decenije.

– U Srbiji se prosečno po stanovniku potroši blizu 200 litara mleka i prerađevina godišnje, a u EU je to je više od 300 litara. Najveća razlika je kod putera – prosečan stanovnik Srbije konzumira 200 grama godišnje, a građanin EU čak između četiri i pet kilograma – navodi Gulan.

Gulan dodaje i da učešće hrane u ličnoj potrošnji stanovnika Srbije odnosi tek oko 48 odsto prihoda, što je najviše u Evropi.

Srpska poljoprivreda za poslednje tri decenije ima stopu rasta od 0,45 odsto, a od 2000. godine 0,6 odsto. Poslednja Strategija za razvoj poljoprivrede usvojena je 2014. godine i ona je predviđala rast od 9,1 devet odsto godišnje, au lošiji,ijim godinama 6,1 Strašna je činjenica da smo već u prvoj godini primene Strategije registrovali pad poljoprivredne proizvodnje za osam odsto – kaže Gulan. Ali, rast  se nije ostvario.U ovoj deceniji sprovođenaju strategije, bilo je više padova, nego rasta proizvodneju, što se vidi iz tabele u prilogu. Mandat toj stgrategiji je istekao 31. jula 2024. godine. Pošto je urađen tek nacrt nove stretegije razvoja agrara,  koja treba da se usvoji do kraja  2024. godine, ovoj staroj, koja je u stvari strategija pada, a ne rasta,  je validnost produžena do kraja  2024. godine. Do tada treba da se usvoji ova koja je još u izradi. I u njoj se na 100 strana, poljoprivredi, kao I do sada u svim sličjim dokumentima, obećava blagostanje. A, većini onih koji  koji se bave ovim poslom i od njega žive, nikada da  stigne. Najveći broj ode sa ovog sveta, nedočekavši tu lagodnost ilepotu života!

Rešenje se nalazi u novom nordijskom konceptu poljoprivrede koji bi sprovodili i novi ljudi. Jer, sadašnji se decnekijama naklez na rukovodećimn mestima, pokazali su šta znaju. A, pad proizvodnje isam stalni i konstantan rast već skoro pola veka. Dakle, pokazali su šta znaju, odnosno neznaju u ovom poslu. Vidi se po rezultatima i poslednje strategije. A, nju je pisalo 240 naših eksperata, pa su za taj loše urađeni posao, sebe častili i sa 8,2 miliona evra, stranih donacija, pristigli za tu namenu iz EU.

Dokaz njihvo lošeg rada su da agara Sribji ima godišnji prihod po hektaru samo 1000 do 1.200 evra! Ukupan godišnji prihod agrara u Srbiji nikada nije prešao sumu od 5,6 milijardi dolara! Istovfremeno u zemljama EU, kojiam Srbiaj teži,  prihod po hektaru je 37.000 evra! To je primer Danske. U Evropi kojoj težimo nema države gde je to ispod 20.000 evra po hektaru. Zato agrar Srbije nije ni konkurentan u svetu. Država za koju se nekad govorilo da može da hrani pola Evrope, danas, mora da uvozi svinjsko meso i mnoge druge potrepštine za sopstvenu ishranu. A, u njoij je sad samo 6,.6 milioan sanovnika, zbnači za 500.000 manej negopre jedne decneije. Pa niza njih nemamo dovoljno hane, ako se ne uveze! Možda ima nekoliko velikih proizvođača u Srbiji koji su na nivou Evrope, ali oni se na prste jedne ruke mogu izbrojati. Znači oni ne mogu nadoknaditi ostale male proizvođače koji u Srbiji imaju čak 19 miliona parcela. 

                                                        (Nastaviće se)