POGLEDI IZ SRBIJE: Opet obećanja za rast subvencija!

U Srbiji ima 508.365 poljoprivrednih gazdinstava. Koristi se 3.257.100 hektara  poljoprivrednog zemljišta. Nosioci poljoprivrednog gazdi Nstva su starci, u proseku imaju 60 godina. Prosečno gazdinstvo je veličine 6,4 hektara. Broj članova i stalno zaposlenih na gazdinstvu je samo 2,2 lica!

Javni poziv za povećane subvencije za biljnu proizvodnju po hektaru od najviše 35.000 dinara planirano je za kraj oktobra 2024. godine, a isplata do Nove godine, rekao je za RTS i javnost Danilo Golubović, savetnik premijera za poljoprivredu u Vladi Srbije. On kaže da su subvencije povećane i stočarima i da su veće nego u zemljama EU. Vlada privodi kraju zakon koji će omogućiti subvencije za zemljište sa nerešenoim imovinskim pitanjima, a podsticaji će se davati i za livade i pašnjake!

To što subvencije po hektaru nisu vezane za uslovno grlo stoke nije propuštena šansa za razvoj stočarstva, smatra Danilo Golubović, savetnik premijera za poljoprivredu u Vladi Srbije. Kaže da će oni koji su se u aprilu prijavili za subvencije za priplodne junice dobiti dodatnih 100.000 dinara za prvotelkinje!

Od 2025. godine podsticaće se i junice i mlečnih rasa sa 55.000 dinara. Zahtev za regres od 150.000 dinara za kupovinu priplodne junice Vlada još razmatra. Po njegovim rečima cilj je da i prirodne livade i pašnjaci isto budu nosioci subvencija ako su upisani u Registar poljoporivrednjih gazdisntava, tu će ako se usvoji minimum da bude da imaju jedno uslovno grlo po hektaru, navodi Golubović.

Treba reći da u Sroibji sad po hektaru postoji tek po 0,30 grla uslovnih grla stoke!

Analiziraju se i izdvajanja za subvencionisano gorivo i to za svaku granu agrara posebno. Različite će biti subvencije i u odnosu na status aktivnosti poljoprivrednika, pa će se dodatno stimulisati oni koji žive isključivo od te proizvodnje. U toku je i rad na zahtevu za isplatu subvencija za korišćenje zemljišta bez pravnog osnova.

„Tamo gde nisu rešeni imovinsko-pravni odnosi formirana je komisija, tražimo adekvatan pravni osnov da i ovakav način korišćenja bude stavljen pod sistem dobijanja podsticaja. Što se tiče vlasnika parcela upravo se traži pravni osnov dogovorom dveju strana i dat je rok do kraja septembra da ovo pitanje bude rešeno“, rekao je Golubović.

Savetnik premijera Srbije kaže da su subvencije poljoprivrednicima značajno povećane, da ministarstvo poljoprivrede ima drugi najveći budžet u vladi. Navodi da su podsticaji razvojna kategorija ali da će se deo subvencija koristiti za sanaciju štete od suše.

• Ali, savetnik nije rekao da  poljoprivreda u Srbiji nije strateška u Srbiji!  A, baš zbog toga što poljoprivreda u Srbiji nije strateška privredna grana,  ona je i zapostavljena delatnost  zemlji. Najbolji dokaz je da je stočarstvo pre dve godine u BDP agrara učestvovalo samo sa 28,1 odsto.  Sad je to još i manje.  N anivou nerazvijenih zemalja je sve što je ispod 60 odsto! Seljaci nedobijaju redovno subvencije i postali su čest gost na protestima na ulicama gde gde traže pravdu. Jer, pred izbore im se obećava med i mleko, a posle toga njihov glas se jedino čuje kada izađu na ulice! Ovo nije prvi put da im se daju obećanja, počev od usmenuih, paprirnatih i  neostvarenih pa i u strategijama. Davali su ih nekadašnji funkcioneri, donedavni, ali i onih su bili, pa im je to udobna fotelja, i rado se ponovo vraćaju u nju!

Sve to proizvođači hrane čuju, već po ko zna koji put. Ali, neveruju sve dok nedobiju svoj novac! Dokazu da sui onih koji daju obećanja u pravu, biće kada se napune staje govedima, obori sa svinjama, torovi sa ovcama i kozama… Svega je toga nekad bilo u Srbiji. Sad je sve manje u stvarnosti, a sve češće u obećanjima koja nikad da stignu  u poljoprivredu Srbije. Javićemo kada se to ostvari i kada  budemo imali najmanje 1,6 miliona goveda, više od pet miliona svinja u oborima, više od 3,5 miliona ovaca, 500.000 koza…  Kada se  bude godišnje u Srbji proizvodilo bar 600.000 tona svih vrsta mesa i po jednom stanovniku i kada se bude trošilo bar 65 kilograma godišnje.

Tako je bilo pre četiri decenije. Dakle, budućnost se nalazi u povratku u prošlost!

To želi 6,6 miliona stanovnika Srbije;

• To čeka i 508.365 poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji;
• U Srbiji ima 4.073.703 hektara raspoloživog poljoprivrednog zemljišta;
• Od toga je 3.257.100 hektara korišćenog zemljišta!
• Ima i 504.104 hektara površina pod šumom;
• Tu je i oko 190.242 hektara ostalog zemljišta!
•  Prema poslednjem popisu u Srbiji ima 313.495 stočarskih gazdinstava;
• Njihova želja je da opet u stajama bude bar 725.408 grla goveda, koliko piše da ih navodno ima posle popisa, a to je saopšteno na kraju januara 2024. godine;
• Jer, posle popisa piše da imamo u oborima samo 2.263.705 grla svinja. Pa toliko ih je bilo 1947. godine, dakle posle Drugog svetskog rata. Danas srednje razvijena zemlja  treba da ima svinja u oborima koliko i stanovnika u zemlji. Očito, da se Srbija  ne nalazi među tim zemljama!
• Proizvođač hrane u Srbiji danas po hektaru ima prihod od 1.000 evra! Jedna Danska sa 5,6 miliona stanovnika ims i 32 miliona svinja. Po hektaru obradive površine ima prihod od 37.000 evra!
• Proizvođač hrane u Srbiji bi bio zadovoljan kada bi godišnji  obrt kapitala u Srbiji bio 50 puta godišnje. On je sad manje od jednog puta. Srećni bi bili kada bi imali po hektaru godišnji prihod od proizvodnje bar 10.000 evra, a ne samo 1.000 evra!
• Kada su narodu saopšteni razultati popisa poljoprivrede u Sribji rečeno im je da u Srbiji postoji i 1.261.323 košnica pčela. Poznavaoci prilika kažu da ih nema više od 800.000, bar po proizvedenim  količinama meda. Odnosno tvrde da su ostale košnice prijavljene samo zbog subvencija!?
• Srbija će biti srećna zemlja tek kada bude imala veći godišnji prihod od izvoza mesa, nego što poslednjih godina ima od meda!
• Poljoprivreda kada bi bila strateška grana sa novim konceptom proizvodnje  u Srbiji i sa novim ljudima koji bi vodili agrar, umesto godišnje vrednosti ostvarene proizvodnje u agraru, koja sad iznosi, najviše ukupno 5,6 milijardi dolara, ostvarivala bi prihod od oko 60 milijardi dolara! Jer, toliko imaju zemlje sa kojima nas upoređuju kreatori agrarne politike!
• Sve to želi narod i 1.150.653 lica zaposlenih u poljoprivredi Srbije. Kako  saopštavaju RZS prosečan broj članova i stalno zaposlenih na porodičnom poljoprivrednom gazdinstvu, veličine 6,4 hektara, je 2,2 osobe!
• Piitanje je ko će nam proizvoditi hranu u budućnosti? Jer, je prosečna starost nosioca poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji 60 godina! Tek svaki 11 nosilac gazdinstva je mlađi od 40 godina!

U Srbiji ima sad 4.720 sela. Procena je da će za jednu deceniju nestati njih oko 1.200 ili sva ona koja imaju manje od po 100 stanovnika. U RZS, posle popisa, ističu da će do 2050. godine Srbija ostati bez 3.000 sela!

Danas Ministarstvo za brigu Srbije ima tri stuba rada, to je podela besplatnih kuća u selima onima koji prvi put rešavaju stambeni problem. Do sada je dodeljeno 3.100 kuća u selima širom Srbije.  Raduje što je otišal na selo da živi od mlađih od tri decenije. Prfavo konkrusa iammju mladi do 45 godiahn žviota, koji nemaju svoj krov nad glavom, Po rečima Milana Krkobića, ministra u Vladi Srbije, na taj način sela su dobila 13.000 novih stanovnika. Drugi stub sadašnjih aktivnosti je kupovina mini buseva i dodela selima kako bi oni besplatno prevozili narod od sela do sela ili od sela do grada i obrnuto.  Treći stub su Miholjski susreti sela u kojima učestvuje i takmiči se više stotina hiljada ljudi iz sela Srbije.

Upešno je sprovedena i akcija ,,500 zadruga u 500 sela’’.  Uspeh će biti  veći kad sela dobiju i male prerađivačke pogone. Jer, oni su nestali u Sribji za vreme pljačkaške privatizacije posle demokratskih promena 2000. godine, koja je obavljena uz pomoć države. Inače, do sada je  sa 2,2 milijarde dinara pomognut rad 207 starih zadruga u selima Srbije. Novo zadrugarstvo u koje se unosi samo svoj proizvod da bi se prodao i naplatio, može da opstane jedino kroz udruživanje. Ako njega ne bude, male proizvođače sa dva do tri hektara progutaće velike multinacionalne kompanije.  

Vraćen je i duh zadrugarstva u Srbiji jer jer je osnovano oko 1.100 novih zadruga u selima.  Ali, ako u tim selime he bude i malih pogona za novo zapošljavanje – neće biti opstanka i ostanka ni selima ni zadrugama. Tridesetih godina XX veka, sićevački zadrugari su na svom zadružnom domu ispisali geslo koje je i danas aktuelno, a glasi ,,Udruživanje je zakon života na kom se temelji svekoliki napredak’’!

 Ima tu još mnogo posla da se radi, jer u 1.000 sela Srbije nema prodavnice…

Ali, treba znati da povratak u ruralna područja ne znači, međutim i ,,poseljačenje’’  radnik i njihovo vraćanje ralu, motici i traktoru, već njihovo zapošljavanje u oblasti poljoprivrede, u šumarstvu vodoprivredi, raznim uslužnim delatnostima, zanatstvu, domaćoj radinosti, infrastrutkuri, malim i srednjim pogonima. Nema masovnog povratka u sela sa 1.100 novih zadruga ako i njima ne bude prerađivačkih kapaciteta!

Iskustva EU pokazuju da osmišljena politika ruralnog razvoja, foinansijski podržana, ima za rezultat, uspešnu ruralnu ekonomiju, sa moguićnostima za zapošljavnje. Uz to ide i reafirmacija starih zanata i tradicionalnih lokalnih proizvoda, sve izraženija potražnja za seoskim turizmom i interesovanje za lokalnu kulturu i tradiciju. Ali, selo i život u njemu ne treba poistovećviati sa poljoprivredom. A, slično kao i u zemljama u razvoju, ruralnost se i u Srbiji poistovećuje sa siromaštvom. Međutim, u selima još uvek nažalost, ne postoji dovoljna podrška razvoju preduzetništva, zbog čega  ruralna područja sve više ,,pate“ od deagarizacije, senilizacije pa i gašenja čitavih sela.

                                                                                                      (B.Gulan)