Марина Младеновић Коматина (1956-2024)

Твој изненадни одлазак све нас је оставио у шоку.

Иза себе си оставила Мају на коју си била поносна колико ретко која мајка може да буде. Са поносом и срећом, а опет скромно, споменула би нови позоришни комад, награду, далеко путовање, све што је твоја ћерка урадила.

Оставила си и Владу са ким си гајила љубав која је била за узор свим брачним паровима. Из твојих речи свако је могао да сазна да имаш савршеног мужа, а ко је Владу упознао, могао је у то и да се увери.

Оставила си сестру Ану са којом си представљала узор сестринске љубави, и зета који је са Владом имао нaјлепше односе.  

Оставила си и све нас које си волела, и који смо те волели, и док смо живи памтићемо те као величанствени део наших живота. Многи људи нам оставе ране, неки нам буду као мелем, али ти си зрачила самим смислом постојања.

Ја ћу те памтити као симбол четири речи: слобода, љубав, аристократија и професионалност.

СЛОБОДА – била си личност која поштује друге, не понижава се, и истиче своју слободну мисао. Увек на страни слабијег и у одбрани достојанства.

ЉУБАВ – За Мају и Владу, сестру, покојне родитеље, родбину, све нас, била си океан љубави, да свакога разумеш и свакоме помогнеш. Уз слободу и узвишеност зрачила си праведношћу.

АРИСТОКРАТИЈА – одрасла у срећној породици, живела у срећном браку, била си толико другачија од свих око себе, толико изнад свакодневних малих људских особина.

ПРОФЕСИОНАЛНОСТ – своје пословне обавезе си извршавала максимално савесно. Трудила си се да из других извучеш највише и најбоље и несебично си помагала свима око себе, нарочито младима.

Са твојим одласком изгубио сам много: добру вилу, велику сестру, најбољу пријатељицу, појам и узор какав у животу нисам код других нашао. Само у теби.

Сви који су те познавали изгубили су: твоји најближи превише а ми даљи све симболе које си нама представљала. Била си људскост, а то је особина на коју се у овом модерном времену једино не рачуна.

Надам се да ћемо се наћи и у твом новом свету, уколико будемо достојни и до смрти то заслужимо.

Твој Мирослав

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *