Удео зарада у додатој вредности по делатностима у Србији у 2022. години

„Геније – објасних јој поучителним и мирним тоном – то је онај ко открије идентичност међу противречностима. Везу између ствари које наизглед немају међусобних веза. Онај ко открије истоветност у различности, стварност у привиду. Онај ко открије да су камен који пада и Месец који не пада заправо један те исти феномен… Мадам Кири, госпођице, није пронашла закон о пореклу врсте. Кренула је пушком у лов на тигрове, а набасала је на диносауруса. По томе мерилу, геније би био исто тако и онај први морнар који је угледао Рт Хорн.“

Овај цитат Сабата из „О јунацима и гробовима“ ми је пао на памет када сам од почетног испитавања испумпавања профита великих компанија из Србије дошао до овде израчунатих показатеља удела зарада у додатој вредности.

Хтео сам да на примеру једне компаније прикажем како је додата вредност много већа од оне која се књижи у Србији, те сам извукао податке о: 1. додатој вредности, 2. броју запослених, 3. извозу, 4. увозу, и израчунао показатеље о 5. додатој вредности по запосленом, 6. извозу по запосленом, 7. увозу по запосленом, 8. уделу извоза у додатој вредности и 9 уделу увоза у додатој вредности.

Свакакви закључци су могући када се погледају ови подаци, али одох корак даље да ставим у однос (10) фонд зарада са додатом вредношћу као индикатор „експлоатације радника“, из марксистичког угла посматрања, или профитабилности пословања, из разумног, капиталу наклоњеног погледа.

И тако, одох из девет показатеља у десети, па уместо да укажем на то колико стране компаније скромно приказују створену вредност у Србији до приказаног индикатора.

Стране компаније у Србији могу да манипулишу рачуноводствено својим показатељима о пословању кроз извозне и увозне фактуре, стварне и измишљене трошкове које плаћају матичним фирмама, и на много других књиговодствено креативних начина.

Званичан извоз дуванских компанија из Србије од 2012. до 2023. износио је 3.866 милиона долара, док је у свету књижен увоз из Србије у износу од 8.596 милијарди долара. Разлика износио 4.729 милиона долара и она није „изнесена“ из Србије. То је права додата вредност оно мало радника (1.329 у 2022) у фабрикама цигарета у Србији када се њихов рад укрсти са машинама.

Уколико је оволико велика разлика само код производње дувана, колико је она џиновска када се подигне на ниво целе економије?

И колико изгледа смешно планирана рудна рента од ископавања литијума и фонд зарада запослених, узети заједно, уколико Рио Тинто може да фактурише једну нижу извозну цену, а да заправо стварна цена/вредност ван Србије буде знатно виша? Клање крда волова ради једног килограма меса, видех негде у коментарима испод вести о овом грандиозном пројекту.

Имамо пример Фијата, да приказује једну цену извоза из Србије, а онда из Италије битно вишу цену. У Србији приказују минијатурни профит у односу на огромну вредност промета који остварују.

И кад овако кренемо од фирме до фирме добили бисмо да је Србија већ сада развијена као Швајцарска, али на жалост нема много мање развијених од ње у Европи. А и била би, као Швајцарска, када би велике компаније исплаћивале 3-4 пута веће плате, у складу са створеном, али не и исказаном, додатом вредношћу пословања у Србији.

Израчунати подаци у последњој колони приказане табеле представљају стављање у однос израчунате додате вредности по запосленом и бруто зарада из саопштења за 2022, помножених са 12.

Податке треба узети са резервом због мноштва специфичности у пословању појединих делатности. На пример:

1. Зараде учествују у додатој вредности пољопривреде само са 4,8% зато што индивидуални пољопривредници не примају зараде, а они стварају највећи део додате вредности ове делатности, па само они повећавају удео зарада у додатој вредности са израчунатих 46,8% на преко 50%. Тачније, смањују удео профита са преко 50% на испод 50% на нивоу Србије.
2. Удео зарада у некретнинама је само 1,8%, а њихова додата вредност је упоредива са пољопривредом, што је књиговодствена претпоставка о додатој вредности комплетног стамбеног фонда у Србији, и није ни у каквој вези са пословањем агенција за некретнине.
3. Немамо податке о субвенцијама по делатностима. Стога је удео зарада у додатој вредности у ваздушном саобраћају 133,2% а у производњи моторних возила 203,2%, па када би знали за износе субвенција ови подати не би требало да чуде. Већи удео зарада од 100% указује на губитке у капиталу и такав удео имају још и производња одевних предмета, производња коже и предмета од коже, штампање и умножавање аудио и видео записа, производња намештаја, уклањање отпадних вода, ТВ продукција, програмске активности и емитовање, рачунарско програмирање, делатности запошљавања и канцеларијско-административне и друге помоћне делатности. Да ли има, и у коликом релативном односу према зарадама, субвенција, није нам познато.

Када употребимо опрез у тумачењу, и искључимо екстреме, треба да уживамо у општој слици: где је удео зарада већи од 50% а где је мањи, или, сликовито речено, где је Краљевић Марко претегнуо, а где је Шарац искористио Марков дремеж да се и он напоји рујна вина.

Највећи удео профита у додатој вредности, као и свуда у свету, имају производња сирове нафте и природног гаса (92,9%) и производња кокса и деривата нафте (91,2%), и то у години када су цене ових производа биле рекордно високе. Уколико погледамо износе бруто зарада код експлоатације сирове нафте и гаса (2,2 милиона динара), производње кокса и деривата нафте (2 милиона) и упоредимо са производњом дуванских производа (2,1 милиона динара), можемо заједно са Розгом да запевамо „минус и плус, ко Амер и Рус“.

Снабдевање електричном енергијом имало је удео профита у додатој вредности од 79%, али мање бруто зараде од „само“ 1,7 милиона динара. Претпоставићемо да ће будући страни инвеститор повећати удео профита на преко 90% и повећати годишње бруто зараде на преко 2 милиона динара, али и да ће смањити број запослених са 24 на 15-16 хиљада. Наравно, тражиће и обилне субвенције из буџета како не би обуставио редовну производњу и снабдевање тржишта, а и малчице ће да помери цене навише.

За остале делатности рећи ћемо да су „у нормали“ у погледу односа зарада према додатој вредности. Ко има времена да се бави пажљивијим посматрањем и да запажа друге ђаволштине, драгоцен је да коментаром оплемени текст, тј. да му повећа додату вредност, а да за то не буде плаћен.