POGLEDI: Kraj štetne strategije (2)

Rezultat rada sadašnjih vlada Srbijr, kada je u pitanju poljoprivreda,  su sve češći protesti na ulicama. Zato su oni ponovo odlučili da po prvi put odu i kod novog ministra, 15 po redu od 2000. odine, protestuju i zatraže pravdu. Opet su dobili novo obećanje, ali, obećane pare iz subvencija, još nisu! Poručuju da nemaju više nameru da čekaju da im država ispuni zahteve, a proteste i blokade puteva trenutno vide kao jedini način da ih nadležni shvate ozbiljno. Ovakvu odluku doneli su posle održane Javne rasprave o agraru u Skupštini Srbije, 12. jula 2024. godine, gde je bilo više kritika nego  pohvala za vođenje agrarne politike. Srbija je među poslednjim zemljamja u svetu po navodnjavanim površinama. Jer, svet navodnjava u proseku 17 odsto obradivih površina, a Srbija samo 1,4 odsto! A, bez vode i stoke nema ni visoke proizvodnje. Je ona zavisi i od prirodnog gnojiva, a njega nema jer su staje prazne! Da bi bilo gnojiva i visoke proizvodnje, potrebno je da samo u  Vojvodini u stajama bude 100.000 junadi, a južno od Beograda još 100.000 To Srbija niti ima niti hoće da uloži potreban novac u agrar. Prema podacima RZS u 2023. godini voda je stizala samo na 47.529 hektara. Bez navodnavjava nema ni veće proizvodnje, a bez prirodnog gnojiva nema ni dve ni tri žetve godišnje! Gnojiva nema, jer nema goveda u selima ni stajama!

Piše: Branislav GULAN

Kada je građen hidrosistem D-T-D, i pušten u rad 1977. godine, obećano je narodu da će se navodnjavati 510.000 hektara. To se nikada nije ostvarilo. Tako je bilo napisano da će se suvišne vode odvoditi sa milion hektara. Odvodnjavanje je funkcionisalo do velikih poplava 2005. godine. Tada sistem nije mogao da primi suvišne vode jer je u njemu trebalo da se očisti 15 miliona kubika mulja, kako bi on bio plovan za privredu i turizam. Kada je građen iskopano je 135 miliona kubika zemlje. Sad treba očistiti 15 miliona kubika mulja, ali to niko ne čini da bi on bio plovan i koristan za privredu i turizam.  Ako on ostane ovakav kakav je, biće to najveća promašena investicija u Evropi posle Drugog svetskog rata! Sad treba očistiti i 15 miliona kubika mulja iz njega kako bi se on priveo nameni. A, to je je da bude plovan. Plovan od Srbije pa do Mađarske, kako za privredu, tako i za turizam. Jer, za to je i građen. Sve ove probleme trebalo bi da rešava novi, 15 ministar poljoprivrede, od demokratskih promena 2000. godine. Teško je poverovati da ima znanja, moći i snage da se uhvati u koštac s ovim problemima. Već će to biti otaljavanje posla kao i do sada. Novi ministar za to nema ni iskustva, nije stručan, pa nema ni osećaj za te probleme. Jer, agrar nije strateška grana, nema podršku partije koja ga je tu postavila da tako nešto uradi! Nije važno njegovo znanje ni mogućnost da li će više da uradi nego drugi. Da neće biti boljitka ni u novom mandatu to zna, on, zna partija koja ga postavlja, ali  je sigurno da će on slepo sprovoditi ono što Partiji na vlasti koja. Zasto su se odgajivači goveda u Sribji, prilikomk javne rasršave o agyarar u Skupštini Srbije, zapitali, da li u resornom ministarstvu postoji bar jedna stručna osoba?

Pitanje je postavljeno  zbog toga, što proizvođači hrane, traže takvu osobu da bi je predložili da ona vodi agrar u Srbiji .Jer, sve je već privatizovano i opljačkano u zemlji Srbiji. Posebno u agraru. Ali, ipak, još dok su na vlasti jedino ponešto ima u ovoj oblasti, taman dovoljnjo da ovaj mandat uspešno dovedu do kraja, 2027. godine, pa neka onda drugi vladaju, vraćaju,  dugove i dalje pljačkaju.Tako se radilo i do sada, pa i sada, pa su nam i takvi rezultati. Najbolji dokaz su rezultati Strategije razvoja poljoprivrede čija je validnost istekla 31. jula 2024. godine. Nova nije urađena pa je do kraja 2024. godine, postojećoj, lošoj, produžena važnost.

 Sad na isteku validnosti te Strategije, evo i njenih rezultata prema podacima Republičkog zavoda za statistiku: Dakle, već godinama se niko u vrhu vlasti nije preterano uzbuđivao što je proizvodnja u agraru u poslednje tri i po decenije, do pandemije virusa  Kovid – 19, u proseku godišnje rasla samo 0,45 odsto godišnje. Pošto je ovoj strategiji PADA istekla validnost 31. jula 2024. godine, izradu nove strategije sad su najavili nadležni iz Vlade Srbije. Tako je nezvanično i najavljeno da će nova strategija biti završena do kraja 2024. godine, pa je do tog roka produžena i validnost ovoj staroj, lošoj.

Tihi ubica zemljišta!

Ako se vide ovi podaci, onda i nije čudno što je Srbija od izvoznika hrane postala zavisna od uvoza. Samo u 2022. godini uvezeno je 300.000 prasića i oko 300.000 tovljenika za klanice, a i prošle 2023. godine do jula uvezeno je 500.000 prasića i oko 30.000 tona zamrznutog svinjskog mesa kao i 300.000 svinja za klaničare. U oborima je pre jedne decenije bilo 1,1 krmača prasilja, a sad je manje od 100.000. Kada se raspadala SFRJ iz Srbije je u svet bilo izvezeno svinjskog mesa za 762 miliona dolara. Posle toga su stigle sankcije, ratovi i sve ostalo, pa ni jedan gram ovo mesa nije otišao u EU. Niti se zbog vakcinacije svinja protiv bolesti kuge,smelo preko zemalja
EU transportovati, ovo meso, osim ako nije bilo prerađeno na temperature od najmanje 72 stepena! A, EU nije ni trebalo naše meso jer uvek imaju višak od 50 miliona svinja. Iz Srbije se 1991. godine u svet izvozilo i oko  oko 34.000 tona ,,bebi bifa“ godišnje, a danas se izvozi samo između 300 i 400 tona godišnje! Dakle, 100 puta manje!  Razlog je što se u Srbiji proizvodi samo 78.000 tona junećeg mesa godišnje i troši po stanovniku manje od 3,5 kilograma godišnje.

 Nekada se u Srbiji godišnje proizvodilo oko 650.000 tona svih vrsta mesa, i trošilo po stanovniku oko 65 kilograma godišnje. Danas se proizvodi, oko 250.000 tona manje. Oko 400.000 tona svih vrsta mesa i troši godišnje po jednom stanovniku manje od 40 kilograma. Zato se postavlja pitanje gde će se pronaći obećane desetine hiljada tona junetine za izvoz u u Kinu, Egipat i druge zemlje.  Jer, posrnulo stočarstvo koje je pušteno niz vodu u Srbiji, nije grana koja se može preko noći obnoviti. Uništavano je decenijama pa sad treba i nekoliko decenija, najmanje pet, da prođe da se obnovi. Naravno ako vlast donese odluku da mu daje podršku za obnovu!

Međutim, proces uništavanja zemlјišta koji je najbitniji i najizraženiji jeste gubitak organske materije. Zove se tihi ubica zemlјišta! Tihi, jer traje jako dugo. Ubica zato što je sadržaj organskih materija u oranicama i u centralnoj Srbiji, a pogotovo u Vojvodini, već došao do toliko niskog nivoa da ugrožava polјoprivrednu proizvodnju.

Prema rezultatima najnovijeg popisa poljoprivrede u Srbiji danas ima 508.365 poljoprivrednih gazdinstava. Oni hranu proizvode na 3.257.100 hektara. Prilikom popisa RZS je zabeležila da u Srbiji postoji i 725.408 goveda, pa  2.263.705 svinja, 1.702.682 ovaca, 149.558 koza, 22.022.39 živine, 1.261.323 košnica pčela. Poljoprivredom se u Srbiji bavi 1.150.653 lica.

U čemu je problem

Nekada je većina vojvođanske zemlјe bila bogata humusom. To znači da je oko 75 odsto površine Vojvodine pokriveno sa dva tipa zemlјišta, černozemom i ritskom crnicom, koji su u drugoj polovini prošlog veka imali sadržaj organske materije iznad pet odsto. Danas je ovoliki sadržaj humusa prisutan na samo jedan odsto površina. Problem je što rapidno opada stočni fond – prethodne tri decenije po stopi od dva do tri odsto godišnje. U tome leži odgovor na pitanje zašto se na većini njiva u Srbiji ne koristi stajnjak kao organsko đubrivo nego mineralna gnojiva. Negativni efekti smanjenja humusa su već vidlјivi, jer uprkos tome što se primenjuju kompletne agrotehničke mere, prinosi opadaju. 

Živimo u vremenu klimatskih i društvenih promena u svetu. Zato je bitno sačuvati stare sorte pšenice koje su plod domaćih stručnjaka genetičara.  Preporuka na ovakve klimatske uslove i stanje zemljišta je da strna žita ne zahtevaju oranje, jer dobro podnose neke od redukovanuh sistema obrade (recimo tanjiranje). Sistem obrade svakako treba prilagoditi tipu zemljišta i stanju vlage. U sušnim uslovima bolje rezultate daje redukovani načini obrade zemljišta, dok u vlažnim uslovima to je plug. S obzirom da je oranje skuplje, naravno da će proizvođači pribegavati jeftinijim načinima obrade. “Za što bolje unošenje đubriva najbolje je orati kako bi se ta đubriva nalazila u zoni budućeg korena sistema biljaka. S obzirom na klimatske promene poslednjih godina može se očekivati veći broj glodara” dodaje Vladimir Aćin, iz novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo.

U Vojvodini se iz godine u godinu registruje pad plodnosti zemljišta. Kako savetuju stručnjaci, postoji način da se to spreči. Sa druge strane, uprkos smanjenom humusu, naše zemljište je i dalje pogodno za gajenje bilja i u zahtevnijem organskom režimu.Nedostatak stajnjaka, ali i loše gazdovanje, ispošćuje vojvođanske oranice. U proseku, poslednja merenja pokazuju da je procenat humusa pao ispod tri odsto…Uprkos padu plodnosti, naše oranice zadržale su kvalitet koji je neophodan i za najzahtevniju proizvodnju bilja. Kod dobijanja mnogih sertifikata koje garantuju kvalitet, neophodna je analiza zemljišta. Novosadski Institut za ratarstvo i povrtarstvo, kao Institut od nacionalnog značaja i referentna laboratorija, bio je put koji su morali proći i mnogi vinari čije se vino prodaje pod oznakom geografskog porekla. A danas se groždke gajoi na poko 21.000 hetkara u Srbiji. Povrpšoienj pdo grožđem su poele da se povećavaju posledniih godina. Uz to, već godinama naši ratari analiziraju zemljište besplatno zahvaljujući podršci. Poslednjih nekolikoi deceniaj u Sribji se sve manje proizvodi grožđa. Doika je činjenica je davne 1969. Godien u njij bilo proizveden čak 748.530 tona grožđa. Nekoliko decneija kasnije, 2019. godine bilo je proizvedeno samo 163.516 tona, a 2020. godine bilo je ubrano još manje grožđa i to tek 160.307 tona. Eto i razloga zašto Srbija mora da uvozi grožđe.

Bez stajnjaka ne vredi zalivati njive

Intenzivna polјoprivreda se ne može zamisliti bez navodnjavanja. O postojećim i novim zalivnim sistemima se najviše govori leti i u sušnim godinama. Sad se najavljuje da će u budućnosti od 100 godina čak 52 biti sušne!Najkritičnije će biti od 2070 do 2100 godine. Ipak, čak i da zalivamo daleko više površina nego što to činimo, pitanje je kakve bismo rezultate dugoročno ostvarili sa ovakvim odnosom koji imamo prema zemlјištu.Dobro je što se grade novi sistemi za navodnjavanje. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku voda sada stiže samo na 1,4 odsto oranica u Srbiji, dok se u svetu navodnjava čak 17 odsto obradivih površina. Inae, u Srbiji se od 4,1 miliona hektara poljoprivrednih površina koristi, odnosno obrađuje 3.257.100 hektara. Međutim, ako u narednih pola veka budemo zalivali plodne oranice, čiji kvalitet zemlјišta stalno opada, a ne bude prirodnog đubriva, od žitnice zemlјe, po prinosima, stvorićemo pustinju! Ne afričku po pesku, već po prinosima!

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku tokom 2023. godine u Republici Srbiji navodnjavano je 47. 579 ha poljoprivrednih površina, što je za 12,9 podsto manje nego u prethodnoj 2022. godini. Oranice i bašte (sa 93,4 odsto) imaju najveći udeo u ukupno navodnjavanim površinama, a potom slede voćnjaci (sa 6,0 odsto) i ostale poljoprivredne površine (sa udelom od 0,6 odsto). Navodnjavanjem je u 2023. godini bilo ukupno zahvaćeno 70 429 hiljad. m³ vode, što je za 29,1 odsto manje nego u prethodnoj godini. Najviše vode crpelo se iz vodotokova – 93,5 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda, jezera, akumulacija i iz vodovodne mreže. Najzastupljeniji tip navodnjavanja bio je orošavanjem. Od ukupne navodnjavane površine, orošavanjem se navodnjavalo 91,0 odsto površine, kapanjem 8,7 odsto površine, a površinski se navodnjavalo svega 0,3 odsto površine. Istraživanjem o navodnjavanju obuhvaćeni su poslovni subjekti i zemljoradničke zadruge koje se bave poljoprivrednom proizvodnjom i uslugama u poljoprivredi i/ili upravljaju sistemima za navodnjavanje.

Tokom 2022. godine u Republici Srbiji navodnjavano je 54.639 ha poljoprivrednih površina, što je za 4,6 odsto više nego u prethodnoj godini. 2021. godini. Od ukupne navodnjavane površine, tada seorošavanjem se navodnjavalo 91,8odsto površine, kapanjem 8,1 odsto površine, a površinski se navodnjavalo svega 0,1 odsto površine. Za navodnjavanje je u 2022. godini ukupno zahvaćeno 99.355 hiljada m³ vode, što je bilo za 7,3 više nego u prethodnoj godini. Najviše vode crpelo se iz vodotokova – 89,8 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda, jezera, akumulacija i iz vodovodne mreže. Najzastupljeniji tip navodnjavanja bio je orošavanjem. Od ukupne navodnjavane površine, orošavanjem se navodnjavalo 91,8 odsto površine, kapanjem 8,1 odsto površine, a površinski se navodnjavalo svega 0,1 odsto površine. Istraživanjem o navodnjavanju obuhvaćeni su poslovni subjekti i zemljoradničke zadruge koje se bave poljoprivrednom proizvodnjom i uslugama u poljoprivredi i/ili upravljaju sistemima za navodnjavanje.

Najbolјa potvrda takvog lošeg stanja je činjenica da vrednost ukupne agrarne proizvodnje već decenijama stagnira na nivou između četiri i pet milijardi dolara godišnje. Uzroke tome treba tražiti i u dobrim prinosima. Jer, oni su pre četiri decenije bili, mnogih kultura bili znatno viši, nego danas, pa čak i  rekordni. 

Međutim,treba istaći da u Sroibji uemksto da ratui, oapdaju površine koje se navodnavjaju. Jer, je u 2023. godini znatno manje navodnjavanp poljoprivrednog zemljišta nego 2022. godine. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku  Srbije, u 2023. godine, od ukupno 3,25 miliona hektara korišćenih poljoprivrednih površina, navodnjavano samo 1,4 odsto, odnosno 47.579 hektara, što je za 12,9 odsto manje nego 2022. godine, objavio je danas Republički zavod za statistiku (RZS). Za navodnjavanje je u 2023. utrošeno 29,1 odsto manje vode nego 2022. godine. Najviše vode se crplo iz vodotokova (93,5 odsto), a preostale količine iz podzemnih voda, jezera, akumulacija i iz vodovodne mreže, naveo je RZS na svom sajtu. Od ukupno navodnjavanih površina, najviše ih je navodnjavano orošavanjem (91 odsto), zatim kapanjem (8,7 odsto), dok se površinski navodnjavalo svega 0,3 odsto zemljišta. Najviše su se navodnjavale oranice i bašte (93,4 odsto), a slede voćnjaci sa šest procenata i ostale poljoprivredne površine sa udelom od 0,6 odsto.

Navedeno je da su istraživanjem o navodnjavanju obuhvaćeni kompanije i zemljoradničke zadruge koje se bave poljoprivrednom proizvodnjom i uslugama u poljoprivredi ili upravljaju sistemima za navodnjavanje, naveo je RZS. U Srbiji je 2023. godine, od ukupno 3,25 miliona hektara korišćenih poljoprivrednih površina, navodnjavano 1,4 odsto, odnosno 47.579 hektara, što je za 12,9 odsto manje nego 2022. godine, objavio je danas Republički zavod za statistiku (RZS). Za navodnjavanje je u 2023. utrošeno 29,1 odsto manje vode nego 2022. godine. Najviše vode se crplo iz vodotokova (93,5 odsto), a preostale količine iz podzemnih voda, jezera, akumulacija i iz vodovodne mreže, naveo je RZS na svom sajtu. Od ukupno navodnjavanih površina, najviše ih je navodnjavano orošavanjem (91 odsto), zatim kapanjem (8,7 odsto), dok se površinski navodnjavalo svega 0,3 odsto zemljišta. Najviše su se navodnjavale oranice i bašte (93,4 odsto), a slede voćnjaci sa šest procenata i ostale poljoprivredne površine sa udelom od 0,6 odsto. Navedeno je da su istraživanjem o navodnjavanju obuhvaćeni kompanije i zemljoradničke zadruge koje se bave poljoprivrednom proizvodnjom i uslugama u poljoprivredi ili upravljaju sistemima za navodnjavanje, naveo je RZS.

Godine rekorda

I sad kada se govori o rekordnikm prinosima u Srbiji i tonama pšenice, kukuruza, repe i drugih proizvoda, mora se konstatovati da se budućnost nalazi u povratku u prošlost. Jer, visoke proizvodnje bile su  kada se analiza vrati u daleku prošlost. To je pre više decenija. Tako je prema podacima Republičkog zavoda za statistiku  rekordna proizvodnja pšenice bila daleke 1991. godine od 3.763.503 tone. Taj rekrod dans je samo želja jer posle toga nikada više nije ostvaren. Slično je i sa drugim kulturama. Kada je reč o kukuruzu, treba reći daje 1986 godine rod bilo je iste godine bilo rodilo 8.062.000 tona. Zatim 1974. godina proizvodnja krompira u Srbiji bila je 1.148.660 tona, pasulja koji sad uvozimo 1995. godine na njivama u Srbiji bilo je rodilo 101.030 tona, pa je u 1977. godine tada proizvedeno 244.960 tona paradajza, a to povrće se danas dobrim delom se uvozi.  Beleže se i rekordi u proizvodnji šargarepe pa je u 2010. godini zabeležen rod čak od 101.180 tona. Zatim u 2002. godini ubrano je i blizu 18.000 tona duvana.  Danas uvozimo i beli luk, a u 1984. godini proizvodili smo ga blizu 35.000 tona, a uvozi se i crveni luk, a njegova rekordna proizvodnja u Srbiji bila je 202.860 tona u 1981. godini! Sada se piše da u svetu nema dovoljno šećera, a u Srbiji je rekordna proizvodnja šećerne repe bila 4.920.000 tona u 1989. godini. Takva proizvodnja je obezbedila podmirivanje domaćeg tržišta i nekoliko stotina hiljada tona za izvoz, što je danas nezamislivo pa je sad i dvostruko manja proizvodnja slatkog korenaza četiri šečerane, koje su u pogonu. Rezultat takvogt stanja je i manja proizvodnaj šećera u Srbiji. Srbiji treba godišnejza ishranuoko 200.000 tona. Sve ostalošto se proizvede može da se izveze. A, to je oko 181.000 tona slatkog kristala poslednjih godina.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u Srbiji se u 2023. godini ukupno navodnjavalo samo 47.579 hektara obradivih polјoporivrednih površina. To je za 12,9 odsto manje nego prethodne 2022. godine. A, istovremeno ako nema prirodngo gnovija, pa nema ni vode, nempože biti ni visoek ni rekrodne proizvuodnekj hane. O njoj sad već može samo da se pričama jeideno kao želji. Jer, hrana se proizvodil na 3.257.100 hektara. Njena proizvdonaki zavisi ugalvnok od ćudi Boga. Za navodnjavanje je u 2023. godini ukupno zahvaćeno 70.429.000  m³ vode, što je za 29,1 odsto manje nego u prethodnoj godini. Najviše vode crpelo se iz vodotokova – 93,5 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda, jezera, akumulacija i iz vodovodne mreže, objavio je Republički zavod za statistiku. Najzastuplјeniji tip navodnjavanja bio je orošavanjem. Od ukupne navodnjavane površine, orošavanjem se navodnjavalo 91,0 odsto površine, kapanjem 8,7 odsto površine, a površinski se navodnjavalo svega 0,3 odsto površine.

                                                                        (Autor je analitičar i publicista)