Срби у САД по државама 1980-2020.

Наш народ је пун заблуда, а једна од највећих је како имамо велику дијаспору. Тврдио бих супротно, а када бих имао и времена да тврдњу доказујем, да Срби имају једну од релативно најмањих дијаспора међу свим европским народима.

Док су се други народи исељавали у далеке крајеве током XVIII и XIX века, Срби су се опорављали од турског геноцида из 1690. године, и изнова насељавали Србију, као да вековима раније уопште у њој нису живели.

У XIX веку је интензивирано насељавање САД-а и других перспективних крајева, и Европљани су се интензивно исељавали изузев Срба, Румуна и Руса, који су велике територије испражњене земље насељавали.

Срби из Хабзбуршке монархије су пратили суседе Хрвате у далеким исељавањима, а многи су се и вратили након Првог светског рата у Краљевину СХС, али су се Срби из устаничке Србије држали своје земље. Подаци о међуратним миграцијама су ме лично шокирали: готово да нико из Србије није ишао у прекоокеанске земље, а мало их је ишло у западну Европу (линк).

Thousands are sailing, али не са Мораву:

Било је четничких миграната из Југославије у Енглеској, Аустралији и САД, али је то релативно мали број.

У 1980. години у САД је пописано 100.941 лица пореклом Срба, и више од овог броја било је Југословена (360.174), Хрвата (252.970) и Словенаца (126.463).

Претпоставили би, погрешно, да је највећи део ових Југословена био заправо српског порекла, због наше народне склоности да прихватамо туђе, уместо да чувамо своје. Као и приликом пописа у СФРЈ 1981. и 1991. године, када је убедљива већина Југословена била из српског народа.

Пописом из 2000. у САД су 140.337 лица била српског порекла, а било је за 130 хиљада мање Југословена. Број Хрвата је повећан за 122 хиљаде, Словенаца за 48 хиљада, а појавили су се и Херцеговци (97.621), Македонци (35.523) и Црногорци (2.528).

Вреди нагласити да је број Албанца у овом периоду повећан са 38.658 у 1980. на 113.661 у 2000, што је раст скоро три пута, и вероватно представља последицу наглог напуштања Албаније почетком 90-тих година прошлог века. Ово из разлога што су Албанци постали скоро двоструко бројнији приликом пописа 2020, у односу на Србе, али незнатно мање бројни када се осим албанског и српског назначи и друго (и треће) порекло.

Према подацима из пописа из 2020, међу одабраним народима, у САД је било највише Албанаца, па Хрвата, БиХ испред Срба којих је било 106 хиљада.

Када укључимо и лица која су набројала више порекла, убедљиво највише је било Хрвата (448 хиљада), па Албанаца (236 хиљада), Срба (204) мало више од Словенаца имали велики број (196,5 хиљада).

Однос броја лица са више назначених порекла према број лица само са једним назначеним пореклом нам пружа увид у дужину боравка у САД: код Хрвата је овај однос 3,2:1, код Словенаца 2,9:1, код Срба 1,9:1 док је код Албанаца, БиХ, Косоваца, Македонаца и Црногораца он знатно мањи од 2:1.

У 2020. у односу на 1980. број Албанаца повећан је шест пута, Срба два пута, Хрвата за 77,3% и Словенаца за 55,4%.

У 2020. у односу на 2000. највише је повећан број Црногораца, и то 5,1 пута, затим Албанаца 2,1 пута, па Срба (+45,6%), Хрвата (+44,7%) и Словенаца (+12,4%).

Број Срба у САД између 1980. и 2020. повећан је два пута, са 100.941 на 204.416 а у другој табели је приказан њихов распоред по америчким државама, рангирано по броју у 2020.

У овом четрдесетогодишњем периоду број лица српског порекла смањен је само у Пенсилванији и у Западној Вирџинији.

У 1980. години највећи број лица српског порекла био је у Пенсилванији, и ова држава је пала на треће место, јер је у 2020. већи број лица био у Илиноису и у Калифорнији.

И Охајо је оборио ранг са другог места у 1980. години на четврто у 2020. јер је број лица српског порекла повећан само за 11%.

Највећи раст ранга имали су Калифорнија, која је са шестог места дошла на друго, уз раст 2,7 пута и Флорида у којој је број лица српског порекла повећан седам пута, па су дошли на пето место по бројности, са десетог места у 1980. години.

Илиноис и Калифорнија су једини имале више од 20 хиљада лица, а између 10 и 20 хиљада српског порекла имале су Пенсилванија, Охајо, Флорида, Њу Јорк и Мичиген, док је Индијана била тик испод 10 хиљада а Висконсин са 9 хиљада.

Највећи релативан раст, услед ниске основице, у броју лица српског порекла имали су Северна Каролина (15 пута), Ајдахо (11 пута) и Јута (10 пута).