POGLEDI: Propali pregovori malinara i države!

Proizvođači malina u Srbiji traže novi sastanak sa državom. Jer, su pregovori proizvođača maline i hladnjačara, u kojima je učestvovalo i Ministarstvo poljoprivrede, propali. Proizvođači su poslali zahtev predsedniku i premijeru Srbije, kako bi izneli svoj problem i odlučili da li će proizvodnja maline biti nastavljena ili ugašena.

Dok je otkupna cena maline bila 250 dinara za kilogram, proizođači tvrde da velike hladnjače od malih otkupljuju zamrznutu malinu po ceni 350-400 dinara. Problemi sa malinama smanjili su i površine malinjaka u Srbiji. Nekada su bili oko 15.000 hektara, kada je godišnji rod bio oko 80.000 tona. Kada su bile dobre godine ali i površine pod zasadima,a pa su se površine bile proširile na 21.000 hektara. Potom si stigli problemi, zasadi su ostareli počelo je njihovo isušivanje, pa vađenje i sad zauzimaju oko 10.000 dinara. Deo roda svake godine uništi led, a ponekad sneg u maju! Proizuvođačoi osiguraju od lega, a onda padne sneg I osgirausvači to ne priznaju. Najpre mraz, a zatim grad i bujične poplave, nepogode koje su pogodile brojna sela u zapadnoj Srbiji – prepolovile su rod maline očekivan u predstojećoj berbi koaj je sad u toku.

 – Ukoliko ne bude više grada do berbe, kako je tada govoreno,  možemo očekivati ukupno 25.000 do 30.000 tona roda u Srbiji. Štete na parcelama su od 40 do 70 odsto. Verujem da će minimalna otkupna cena od 400 dinara za kilogram mogla obezbediti puki opstanak proizvodnje – rekao je Dobrivoje Radović, predsednik Udruženja proizvođača jagodičastog voća – Prošle godine u Srbiji je proizvedeno oko 55.000 tona maline.  Inače, u Sribji se poljorpvieda osgiurava ukupno na 10 odsto površina. Ove godine se očekuje rod malina od  oko 30.000 tona!To će biti najmanje za poslednjiih pola veka. Maline kada su bile na vrhuncu moći donosile su 10 odsto ukupnog izvoza agrara iz Srbije! Ali, onje tad abipos visok pa I prihdo od malina!

U ivanjičkim – malinjacima je, prema rečima predsednika Asocijacije malinara Srbije Dobrivoja Radovića, rod manji od 40 do 70 odsto.  Voćare može spasiti samo dobra otkupna cena! A, nje nema!?

– Zbog mraza koji se desio u aprilu 2024. godine i jakog vetra došlo je do smrzavanja samog ploda. Ove 2024. godine očekujemo mnogo manji rod maline. Očekujemo cenu od 400 dinara sa tendencijom rasta ka gore. To bi pokrilo troškove ulaganja i donelo nam neku malu zaradu. Jer je situacija veoma složena i to nije samo ovde u Ivanjici već u celoj Srbiji. Možda sa jesenjim malinama, kao što je polka i enrosadira neće biti situacija kao sto je sa vilametom, fertodijem i drugim koji se beru od 5. juna”, rekao je Radović za RINU.

Dragojle Jovančić penzioner iz Ivanjice ima pod malinom 30 ari i očekivao je rod 45 do 50 tona, ali po svemu sudeći zbog nepovolјnih vremenskih uslova to će ove sezone biti daleko manje. Imam posebno fertodija, a posebno vilamet koji mi je skoro propao, ako ove godine budem imao i 1 000 kilograma biću zadovolјann. Ako nas država ne obezbedi sa cenom, mi polјoprivrednici smo propal, kaže Dragojle, koji očekuje da cena ove godine bude od 350 do 400 dinara jer to jedino može da nas izvuče da se pokriju troškovi proizvodnje. Malinari ističu da  očekuju sastanke sa 15 ministrom polјoprivrede  od demorkatksih promena 2000. godine,ali i sa drugim nadležnim institucijama.

Vreme oteđalo ad proizvođačima!

Ministar polјoprivrede Srbije u nedavnoj poseti Arilјu istakao je da je tekuća 2024.godina je dodatno otežana proizvođačima malina snegom koji je arilјski kraj bio pogodio u aprilu, usled čega će, kako je potvrdio, ovogodišnji rod sigurno biti znatno manji.

– Ono što je svake godine aktuelno kada je reč o malini to je otkupna cena odnosno poslovni odnos između prizvođača u primarnoj proizvodnji i otkuplјivača, odnosno hladnjačara. Ministarstvo polјorpivrede, šumarstva i vodoprivrede će se zaista potruditi da uspostavi jednu liniju dijaloga između ministarstva, malinara i otkuplјivača i potrudićemo se da u sve to uklјučimo i Privrednu komoru Srbije, kao bismo pronašli najbolјe moguće rešenje, tako da niko ne bude ošteće, kazao je ministar Martinović. Sad nemamo dovoljno malina  ni za sebe ni za izvoz.

Poznavaoci prilika ističu da se dešava da ih čak uvozimo, pa mešamo sa domaćim malinama, da bi povećali kvotu I mogućnost za izvoz. Jer,m sve prikazujemo kao domaću proizvodnju! To nije dobro. Mešamo našu kvalitetnu malinu sa znatno lošijom iz uvoza. Pa kvarimo i naš kvalitet zbog malo većeg izvoza. To je dozvoljeno dok nas ne uhvate, Jer, znamo da  reeksport nije dozvoljen!

Da bi imali minimalnu zaradu i mogli da nastave proizvodnju, proizvođači „crvenog zlata“, malina, su ove godine tražili minimalnu otkupnu cenu od 300 dinara za kilogram. Na poslednjim pregovorima im je ponuđeno 260, odnosno deset dinara više od prvobitne cene, što su proizvođači odbili i predložili da ta sredstva idu u humanitarne svrhe jer su pojedini otkupljivači već plaćali tu cenu. Hladnjačari nisu popustili a država je, kako kažu proizvođači, u svemu bila samo nemi posmatrač.

Da bi imali minimalnu zaradu i mogli da nastave proizvodnju malina, proizvođači „crvenog zlata“ su ove godine tražili minimalnu otkupnu cenu od 300 dinara za kilogram. Na poslednjim pregovorima im je ponuđeno 260, odnosno deset dinara više od prvobitne cene, što su proizvođači odbili i predložili da ta sredstva idu u humanitarne svrhe jer su pojedini otkupljivači već plaćali tu cenu. Hladnjačari nisu popustili a država je, kako kažu proizvođači, u svemu bila samo nemi posmatrač, kako stalno ponavljaju.

„Posle silnih pregovora ništa se nismo dogovorili. Dok su pojedini otkupljivači več plaćali 260 dinara oni su ponudili nama da sa 250 cena poraste na 260 dinara, što smo odbili i predložili da taj novac daju u humanitarne svrhe za one kojima je pomoć potrebna a mi još nismo socijalni slučajevi da nam udeljuju milostinju. Prestavnici ministarsrva se upravljaju prema hlanjačarima, umesto da štite interese proizvodnje oni štite trgovinu i preprodaju, kaže za Nova.rs predsednik Udruženja malinara „Vilamet“ iz Arilja, Mileta Pilčević.

Razgovori oko otkupne cele maline počeli su sa novom Vladom i 15. Ministorm agara od demorkatskih promena, dr Aleksandrom Martinovićem na kraju maja 2024. godine. l javnost je o tome bila obaveštena 31. maja 2024. godine. Tada je javnost bila obaveštana da je bila navodno usaglašena početna otkupa maline i da bude 250 dinara po kilogramu, kao i da razmer dobiti proizvođača i hladnjačara bude u odnosu 60 prema 40 odsto od prosečne izvozne cene u korist proizvođača.

Tada je bilo rečeno, država će proces otkupa maline pratiti dvosmerno i ukoliko bude bilo neophodno, a u cilju da nijedna strana ne bude oštećena, intervenisaće u skladu sa Zakonom, a u vezi sa postignutim dogovorom biće potpisan i sporazum. Martinović je ovom prilikom još jednom podvukao da samo ujedinjenjem, odnosno sinergijom poljoprivrednika i državnih organa može da se odgovori na izazove veoma zahtevnog svetskog i evropskog tržišta hrane, u konkretnom slučaju maline. On je naglasio da bi bilo celishodno da se napravi sistem u kome će i mali i veliki proizvođači sinhronizovano funkcionisati.Podsetimo, susretu je prethodio i sastanak održan pe nekoliko dana, a koji je ocenjen kao najkonstruktivniji do sada i koji je protekao u veoma prijateljskoj atmosferi.

Sastanku je prisusvovala državna sekretarka u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Livija Pavićević, državni sekretar u Ministarstvu finansija Saša Stevanović, pomoćnik ministra unutrašnje i spoljne trgovine Žarko Malinović, pomoćnici ministra poljoprivrede Aleksandar Bogićević i Nenad Katanić, kao i predsednik skupštinskog Odbora za poljoprivredu Marjan Rističević, zatim predstavnici Privredne komore Srbije, Republičkog zavoda za statistiku i predsednik opštine Arilje Predrag Maslar.

Svi hoće zaradu!

On još kaže da nisu tačne tvrdnje hladnjačara da ne postoje uslovi za povećanje otkupne cene maline jer manji hladnjačari većim, koje su izvoznici, već prodaju po znatno višim cenama.

Međutim, sad dosadašnji razgovori više ne vrede i po običaju, u Srbiji, ponovo se kreće u razgovore i pregovore iz početka. Razluičltii su staovi proizvođača i otkupljivača. Razlika je i u tome što svi hoće zharadu. A, najmanaj proiapda proiizvođačima. Najvieštruda I zaurada, a najmanej zarade.

O stanju u maliaarstvu najbolja potvrda su rezultati o izvozu u 2023. godini kada se ioseltial kriza koaj je sad stigla u još većem obimu. Tokom prošle godine nastavljen je trend pada izvoza maline iz Srbije, i u tonaži i u deviznoj vrednosti, koji je zabeležen i tokom 2022. godine.

Sa vrednošću od oko 280 mil EUR, izvoz 2023. godine za trećinu je manji nego 2021. godine, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS). U istom periodu pao je i uvoz tog voća u Srbiju, u kome je tradicionoalno prednjačila malina proizvedena u Bosni i Hercegovini.

Za malinu se često da Srbiji predstavlja „crveno zlato“, iako su zadnjih godina malinari u nezavidnom položaju zbog niže otkupne cene tog voća.

U poslednje tri godine izvoz maline iz Srbije bio je najveći 2021. godine, iznosio je 99.861 tona tona (od toga 1.900 tona sveže maline) i tada je vredeo najviše – 431,88 mil EUR (ukupno, i smrznute i sveže).

Već sledeće 2022. godine (kada malina dostiže rekordnu cenu u otkupu od proizvođača, koja se kretala od 500 do preko 600 dinara za kilogram) izvoz tog voća pao je skoro na 68.752 tona (od toga 1.387 tona sveže maline), a ukupno je vredeo 378,98 mil EUR (oko 50 mil EUR manje nego godinu pre).

Pad izvoza nastavljen je i tokom 2023. godine gde je u periodu od januara do novembra izvezeno 65.995 tona (od toga 970 tona sveže maline), u ukupnoj vrednosti od 280,39 mil EUR.

Iz Bosne i Hercegovine uvozili smo smrznutu malinu – 2021. godine 4.951 tona u vrednosti 22,22 mil EUR, sledeće 2022. godine 2.327 tona u vrednosti 11,45 mil EUR i od januara do novembra 2023. godine 1.450 tona u vrednosti 4,68 mil EUR, tako da je i uvoz maline iz BiH u Srbiju takođe opao.

Ukupan uvoz smrznute i sveže maline u Srbiju bio je 6.716 tone tokom 2021. godine i (od toga 43 tone sveže maline), vredeo je 30,69 mil EUR.

Tokom 2022. godine uvezli smo 2.354 tone smrznute i sveže maline (od toga 500 tona sveže maline) i taj uvoz vredeo je ukupno 20,38 mil EUR.

Od januara do novembra 2023. godine uvezli smo 3.232 tone smrznute i sveže maline (od čega 51 tonu sveže maline), u ukupnoj vrednosti od 10,5 miliona evra.

Podaci pokazuju da je uvoz takođe opao, ali je prošle  2023. godine bio nešto veći nego 2022. godine. A, se psoel toga nastavlja trend smanjenja proizvodnje izvoza koji su se decenijama gradili, a sad se ubrzano ruše! (B.G.)