„Горштачка елегија“ Џ. Д. Ванса

Књига коју желим да препоручим свакоме, а Службени гласник је одштампао само 500 примерака, је у наслову поста.

Осим што постоји велика вероватноћа да ће Ванс постати амерички председник 2029, па није лоше упознати његова размишљања и искуства, књига садржи опис белих Американаца великог подручја Апалачких планина који се могу поредити са нашим, али и другим европским горштацима по моралним и другим особинама.

Навешћу два кратка цитата, а књига обилује детаљима о сиромаштву и поносу, искрености и правдољубивости ових Апалачких Американаца, који нису по пореклу Англо-Саксонци (они су на североистоку САД).

„Становници Џексона кажу здраво свакоме, вољно прескачу своју омиљену разоноду да би из снега ископали ауто неког незнанца и – без изузетка – заустављају ауто, излазе и стају мирно сваки пут када пролази моторизована погребна поворка.

Та последња навика ме је навела да постанем свестан нечег изузетног у вези са Џексоном и његовим становницима. Зашто, питао сам своју баку – коју смо сви звали Старамајка – сви застају да прођу мртвачка кола? „Јер смо ми, душо, брђани. И поштујемо своје мртве“.

Стр. 16-17.

„Имамо склоност да прецењујемо и потцењујемо, да глорификујемо добро и игноришемо лоше у себи. Зато је народ у Апалачији снажно реаговао на један поштен поглед на неке од најсиромашнијих становника. Зато сам обожавао  мушкарце Блантон (браћу прабабе – МЗ) и зато сам првих осамнаест година свог живота провео претварајући се да је све на свету проблем сем мене.

Истина је сурова, а најсуровије истине за брђане су оне које морају изрећи о себи самима. Џексон је несумњиво пун најфинијих људи на свету; такође је пун зависника од дроге и ту постоји бар један човек који нађе времена да направи осморо деце, али не успева да нађе начин да их издржава. Град је наспорно диван, али његову лепоту засењују околни отпад и ђубре које је разбацано по природи. Тамошњи народ је вредан, изузев, наравно, многих који се хране на тачкице и показују слабо интересовање за поштен рад. Џексон је, као и мушкарци Блантон, пун противуречности“.

Стр. 24-25.