POGLEDI: Programi za oživljavanje naseljenih mesta u Srbiji!

Prema poslednjem popisu poljoprivrede u Srbiji, 2023/24 godini, u njoj postoji 4,07 miliona hektara poljoproivrednih površina, dok se obrađuje 3.257.100 hektara. Međutim, osigurava se samo oko 10 odssto obradivih površina, pa vremenske nepogode, veoma često smanje ukupan rod. Te njive karakateriše velika rascepkanost, a to znači da imamo oko 19 miliona parcela. U naseljenim mestima, kako piše u Ustavu Srbije, po kome više nema sela, a ima ih u stvari  4.720! Prema podacima Privredne komore Srbije , čak 1.000  nema ni prodavnicu. Njihovi žitelji moraju u okolne varošice po hranu. U selima Srbije, prema popisu živi 508.000 domaćinstava. Isti izvor navodi da se poslovima proizvodnje hrane bavi oko 1.150.653 osobe. Dakle, oni od zarade na tim njivama i žive. Inače, u Srbiji sad živi ukupno  oko 6,6 miliona stanovnika, to znači da ih je za oko 500.000 manje nego pre jedne decenije! Zračak nade za bolji život u ovoj oblasti krenuo je sa akcijom ,,500 zadruga u 500 sela“ koju je inicirao nadležni ministar 2017. godine.Od tada do danas u selima je formirano oko 1.100 novih zadruga!

Piše: Branislav GULAN

Sve što se radi ukazuje na činjenicu da bez sela nema Srbije. Jer, sela su veoma važna ne samo kao sirovinska baza i mesto gde se proizvodi hrana već i za očuvanje teritorijalnog integriteta naše države. Očuvanjem sela rešavaju se strateška ekonomska, demografska, ali i vojno beszbednonsa pitanja, izuzetno značajna za opstanak Srbije. Inače, Vlada Srbije na početku 2024. godine usvojila je tri programa dodele bespovratnog novca – za kupovinu seoskih kuća sa okućnicom, kupovinu mini buseva za potrebe pevoza seoskog stanovništva i organizovanje manifesacije ,,Miholjski susreti sela“ na teritoriji  Srbije za 2024. godin. Tada je bilo za tu nameno opredeljeno oko 670 miliona dinara. Sad se očekuje promena te brojke jer sledi i rebalans budžeta Srbije, krajem septembra pa da se ta suma i poveća.

Ipak, sumorna je slika Srbije danas, ako se gleda kroz stanje u selima. A, van gradskih sredina živi oko 40 odsto stanovništva. Ako bi se sabirale babe i žave, oni godišnje proizvode  u proseku oko 20 miliona tona raznih proizvoda. Međutim, vrednost te proizvodnje po hektaru se kreće do 1.200 evra godišnje.  Istovremeno to je u Danskoj oko 37.000 evra po hektaru, a u Holandiji blizu 30.000 evra. Dakle, vrednost ukupne agrarne proizvodnje u Srbiji nikada nije prešla 5,6 milijardi dolara. Budući da su individualni poljoprivrednici, kojih ima daleko više nego pravnih lica i preduzetnika, sve stariji, realnost je da će se još više smanjiti proizvodnja hrane.

Prosečna starost poljoprivrednika u Srbiji premašila je 60 godina. Popis stanovništva u agraru pokazao je da u Srbiji živi čak 1.468.000 ljudi starijih poljoprivrednika od 65 godina, od čega su oko 60 odsto starije žene. Od njih, opet, oko 336.000 žena živi na selu. U južnoj i istočnoj Srbiji oko 94.000 žena koje se bave agrarom. Analize pokazuju da opstanak sela zavisi od žena.Ukoliko hoće da žive u selima, da osnuju porodice, rađaju decu, takva sela imaju šanse za opstanak i ostanak. Popis je pokazao da će se ugasiti sva ona sela u kojima nema žena u fertilnom dobu! U 315 sela, odnosno naselja, nema ženskog stanovništva u fertilnomm dobu (a to je od 15 do 49 godina). Pored toga čak 55 sela, odnosno naselja, je bez ženskog stanovništva.  Prema rezultatima popisa u 545 sela nema ženskog stanovništva u optimalnokm dobu, a to je od 20 pa do 34 godine života. Zabrinjava podatak i što je u 2.894 naselja Srbije brojj starijih od 60 godina dvostruko ili više od toga veći od broja mladih od 19, a u 168 sela nema stanovništva mlađeg od 50 godina. Poljoprivredom se bavi 57,6 osto muškaraca, i 42,4 odsto žena na selu od ukupnog broja od 1.150.653 poljoprivrednika. Analitičari kažu da je najveća boljka poljoprivrede Srbije usitnjenost gazdinstava i nedostatak organizovanja na nacionalnom nivou. To znači, ukoliko se ne udruže, ne da će propasti, nego će nestati. Poješće ih velike muiltinacionalen kompanije. Sadašnji put udruživanja je u zadruge, kooperative ili kako god ih zvali. Ali, kao slobodni strelci, nastupajući samostalno, poljoprivrednici neće ostvariti planove!

Sela u kojima dominira takvo sanovništvo prirodno je da se gase. U Srbiji prema podacima RZS ima 4.720 sela, odosno naseljenh mesta.Prema podacima RZS, svako četvrto selo je u fazi nestajanja, a to su ona koja imaju do 100 stanovnika. Procena je da će do 2050. godine sa mape
Srbije nestati oko 3.000 sela!

Ovo je posle popisa stanovništva za javnost, početkom 2024. godine istakao  Ivan Marinković, demograf iz RZS. On je naglasio da imamo izuzetno veliku mrežu sela sa malo žitelja, posebno u istočnoj i južnoj Srbiji, koja su nastala još od zbegova pred Turcima. Neka od njih nikada nisu ni imala više od po 100 stanovnika. Pre svih, takva sela, do 100 stanovnika se gase, nemaju šansi da se revitalizuju, niti da opstanu i ostanu. Sva sela koja uskoro nestaju ne treba ni spašavati. Jer, ona ispod 100 žitelja, imaju ponajviše onih koji čekaju ko će biti poslednji da ostane i da ugasi svetlo. Treba spašavati samo ona koja imaju šasne za opstanak i ostanak. Inače čak u 86 odsto sela zabeleženo je da opada broj stanovnika. Jer, za vrme Korone 19 u Srbiji je godišnje umiralo oko 123.000, a rađalo se oko 56.000 novih žielja. Tada je za sahrane u Srbiji bio potreban prostor od oko dva fudbalska igrališta. I sad je to pribliđno isto.

U seliam Srbije, odnosno naseljenim mestima, do nedavno je bilo praznih oko 200.000 kuća. Od toga oko 50.000 njih nema ni nasčednike, pa je teško i utvditi vlasnike kako bi se one prodale, odnosno dodelile beskućnicima koji hoće da žive na selu. Pored toga oko 2.000 sela nema ni bankomat ni poštu, a u oko 3.000 njih ni vrtića. Sve više je i zapuštenih njiva koje se neobrađuju pa se prema podacima RZS u 2023. godini navodnjavalo samo 47.529 hektara njiva. A, to je tek 1,4 odsto obradivih površina. U svetu se navodnjava u proseku oko 17 odsto njiva. A, kada je davne 1977. godin pušten u rad hidrosistem D-T-D, narodu je tad bilo obećano da će se navodnjavati 510.000 hektara i da će se suvišne vode odvoditi sa milion hektara. Sve to su ostale samo obećanja i želje. Procene pokazuju da čak 500 naseljenkih mesta, odnosno sela, nema nikavku asfaltnu vezu sa svetom. Takođe se ukazuje da u 90 odsto sela nema asfaltnih puteva.

Stručnjaci ističu da bi nam selo opstalo, moramo da počnemo da izvozimo prerađevine, umesto robe u  rinfuzi. Izvozimo soju, kukuruz, pšenicu… Ili od kukuruza u višim fazama prerade, može da se dobije oko 5.000 različitih proizvoda. Njihova cena je znatno viša nego  prodaja sirovina. Svetli primeri tog poboljšanja vide se u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji, gde je najmanji pad broja gazdinstava i poljoprivredne proizvodnje. Nešto drugačiji slučaj je u 460 vojvođanskih sela, koja su planski pravljena, ali i oni doživljavaju depopulaciju. Napreduju sela u kojima posotji dobra zadrjuga sa više desetina zaposlenih. U takvim selima postoji i poneki mali prerađivački kapacitet gde se ljudi zapošljavaju.

Srbije je zewmlja je zemlaj koaj je od izuvoizniak hanae psoala zavisn od njenog uvoza. Veći jeprihjdo od izvioaz mes anego od izviza mesa. Smou 2023. Godien uvezeno je oko 35.tona mesa trećeg kagtegorije, zatim 500.000 prasićča i oko 300.000 svinja za klaničare. A, iamih blizu 100! pPored toa godišnej seuvzee u Srbiju i više od 84.000 tona konzumngo mleka, pa 10.000 tona mleka uprahu i oko 12.000 tona sireva.

Samo u 2023. godinji je za uvoz mesa i prađevina, kao imelka i mlečnih proivudoa pootoršemno 600 milioanj doarla. Na jvnoj raspavi o agraru  Skupštini Srbije je istaknuto daje taj  uvoz zaprvihj šest meseci 2024. godine povećan, pa je bio vredan oko 660 milioajn dolar: A sve tošto se uvouo9i može ovde da se proizvede za domaće tržište koje ne funkcionie i za izvoz.

Sve ovo su izazovi sa kojima Srbija mora da se suoči, jer izlazi važnost Strategije pada agrarnog ravoja za  jednu deceniju, od 2014. do 2024. godine. To je po njetačnom nazivu Strategija poljoprivrednog razvoja, koja je sve bila osim toga. Jer, taj Ustav poljoprivrede, kako ga sad  zovu je strategija pada. Dokaz su brojke njenog sprovođenja u praksi od 2014. do 2024. godine. To je Srbija danas i slika njenog ,,razvoja’’ agrara u poslednje tri i po decenije!

Strategija pada u procentima

2014. godine                             + 2,0           odsto

2015. godina                             – 7,7            odsto

2016. godina                            + 7,7            odsto

2017. godina                            -11,4            odsto

2018. godina                           +15,1            odsto

2019. godina                             – 1,7            odsto

2020. godina                            + 2,2            odsto  

2021. godina                             – 5,7            odsto

2022. godina                             – 7,8            odsto

2023. godina                             + 9,0            odsto?

2024. godina                             + 6,0            odsto?

I baš te 2014. godine prilikom donošenja te još uvek validne strategije, Vlada je obećala poljoprivredi med i mleko. Jer, tada je vlada usvojila Strategiju poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije za period od 2014. do 2024. godime, u kojoj je piše da će se agrar u narednom periodu godišnje razvijati tempom od 9,1 odsto, odnosno u lošijim godinama po 6,1 odsto godišnje! Ispostavilo se da do sada, za proteklih deset godina nikakvog rasta nije ni bilo.

Ako je za utehu, taj dokument na 145 strana pisalo je oko 240 naših eksperata. Za izradu tog dokumenta, uz boravak na Zlatiboru i Tari, sebe su častili sa 8,2 miliona dolara ili evra, koji su kao donacija,za taj loše urađenoi posao, stigli od više evropskih institucija. Vlada nikada nije dokument uputila Parlamentu na razmatranje i usvajanje! A, to je bilo obećano!

Uz vazduh i vodu, hrana nam je najvažnija. Ako se ovaj trend proizvodnje nastavi, za dve i po decenije gotovo da nećemo imati stočarstva (koje sad u BDP poljoprivrede čestvuje samo sa 28,1 odsto). Žalosno je da poljoprivedno domaćinstov u Srbiji prosečno ima tek samo po jednu kravu. Broj svinja je manji za jednu trećinu nego pre tri decenije.Sad je taj broj oko 2,2 miliona grla, ili koliko ih je bilo posle Drugog svtskog rata. Brine i to što čak u 600 sela u Srbiji nijedne krave.

 Obradive površine svake godine su manje za 25.000 hektara koje nestanu i za infrastrukturu… Uništavamo plodne oranice za gradnju objekata puteva, fabrika. U svetu godišnej nestane  na taj način čak 30 miliona hektara, a to je povšrian jedne Italije! Sve toi dovodi do toga da i u svetu nestaju sela u kojima ima manje od po 500 stanovnika. Poslednjih pola decenije  njihovo smanjenje se beleži od 10 osto. l sve to pokazao je poslednji poljoprivrede. Jer, je u Srbiji broj gazdinstava manjki za više od 50.000 nego što ih je  bilo pre pet godina. To znači da će do sredine veka, većina malih sela – nestati. Dakle, ukoliko se ne poveća prihod po hektaru bar na 5.000 dolara godišnje i ukoliko obrt kapitala u agraru ne bude  bar 50 puta godišnje ovoj grani nema opstanka. A, time ni sela! Jer, poljoprivreda mora biti i strateška grana. Ona to danas još nije! Sveto trebga da donese koncovbi koncet poljoprivrede okoiem se govoroi u Srbiji, ali i novi ljuidi koji bi ga sprovodili u praksi.

Misija da se sačuvaju sela

Prva nada za poboljšanje vidi se u projektima Ministartva za brigu o selu koje vodi Milan Krkobabić. To su tri programa sa ciljem oživljavanja sela, a time i poprfavljanja deomgrafske slike u Srbiji. Ministar brige za selo Milan Krkobabić, ističe da će se u narednom periodu zalagati za socijalnu penziju koja ne bi trebalo da bude manja od 150 evra mesečno. Sve je krenulo sa akcijom idejom i akcijom ,,500 zadruga u 500 sela“ koju je inicirao nadležni ministar 2017. godine. Dosadsa je pokazalo odličnjeh rezultate. Jer, od tada do danas formirano je oko 1.100 novih zadruga. Pun uspeh bi bio da u tim selima postoji i tolikii broj prerađivačkih kapaciteta. Međutim, ovo minstiarstvo za to nema novca da pomgone njihovoj gradnji i otvaranju. Ali država to trega da uradi.

Zahvaljujući tim akcijama sela su nam oživela. Jer u njima je poslednjih godina naseljeno više od 3.015 praznih seoskih kuća. Time je krov nad glavom dobilo oko 13.000 ljudi. Većina tih stanara u selima su mlađi od 30 godina, a prema podacima Ministarstva za brigu o selu, trećina njih je stigla iz grada. A, koliko je to najbolji primer je recimo i da opština Crna Trava ima oko 1.500 stanovnika. A da su sela sad dobila skoro deset puta više žitelja.To je kao da smo izgradili deset novih sela, veličimne Crne Trave!

,,To je samo početak misije da sačuvamo sela u Srbiji. Naravno ne svih 4.720. Jer, to bi bila iluzija, nego ona koja zaisa mogu da buidu održiva. Kroz progame  koji su u službi te misije – prazne kuće i mlade ljude koje u njih useljavamo  je banalna priča. Suštinska priča je da mladi ljudi sa svojim porodicama, prave dom. Jedan, drugi, treći i tako više od 3.000 kuća u selima dobilo je nove stanare sa ukupno 13.000 ljudi. Onda smo dobili i sela u kojima je i broj đaka u ovoj 2024. godini znatno veći“, kaže Krkobabić.

Osim tri istaknuta programa, ministar kaže da je u pripremi još jedan – pokretanje privrednih aktivnosti.

,,Svaki naš mlađi čovek u selu, koji želi da ima znanje i veštine, imaće šansu da konkuriše za iznos od 10.000 evra bespovratnog novcda i da krene da se bavi nekom delatnošču koja nedostaje u selu – frizerski salon, apoteka, radionica… Sve ono što oni konstatuju i da jednom selu nedostaje. Uslovi su generalno da je državaljanin Srbije i da je mlađi od 45 godina“, kaže ministar.

Za poboljšanje života pomognuto je 1.200 sela sa besplatnim prevozom jer su više od 60 opština dobil besplatno kombije od države. Pored toga do početka 2024. godine u 207 sela finansijski je pomognuto čak 207 zadruga sa 2,2 milijarde dinara. U tim seliam izgrađeni su i mali poljoprivredni pogoni. Pored svega toga organizovanoi su i ,,Miholjski sureti sela“ pa je na njima u 97 opština bilo i 250.000 učesnika. A, seoski turizamj je i velika šansa Srbije. Sama manifestacija ,,Miholjski susreti sela’’, je velika smotra kulturnog stvaralaštva. Ona je za prve tri godine okupila više od 450.000 učesnika i posetilaca. Probudila je stanovnike Srbije da se dru\e, pevaju, igaju, takmiče se u tadicionalnim disciplinama, i pe svega, neguju vrdnosti zavičajne tradicije.

Selo nije samo poljoprivreda!

Selo u Srbiji nije samo poljoprivreda. To je znatno više od proizvodnje hrane. Jer, selo je zajednica ljudi kojima je potreban ne samo krov nad glavom i siguran izvor egzistenckije, već i putna infrastruktura, vodovod, kanalizacija,stabilan napon električne mreže, internet, primarna zdravstvena zaštita, obrazovne i kulturne ustanove, obdaništa, škole… Cilje je da se uslovi života na selu proibliže onima u gradu, jer će se samo tako zadržavati mladi i perspektivni na selu i približiti onima u gadu. Samo tako će se i zadržati mladi i perspektivni u selima, ali i privući one iz grada, da dođu tu u svoje porodice. Posebna pažnja treba da se posveti ya 2.500 mladih koji svake godine, kao svršenoi srednjoškolci izađu iz srednjih poljoprivrendih škola u Srboiji.čNeki odu da studiraju pa neka se vrat eu selo da vode azdruge. Oni kojuii ostanu danselu imauu već zemlju, nemoraju da je kupouj, a drđava neka im pomkoigne u finansiranju tih poseda, stavljanju progivgradnjuih mreađ, nauka neka im kaže šta da seju, proizvode predaju zadruzi i naplarte. A, da se žene i judaju i ostaju u seliam da žive i rade.

Sve je to u sklopu misije, koja ima zadaak da menja demografsku sliku Srbije i da ispunjava strateške odluke. Je, sela su najvitalniji deo Srbije. Stav države je jasam.  Novca za prazne kuće biće koliko god bude zainteresovanih. Naravno da ispunjavaju uslove. Za ovu akciju postoji veliko ineresovanje jer dnevno u Ministarstvo za brigu o selu stigne i više od 15 prijava za kuće. Sve ovo što se radi na sprovođenju nacionalnog programa za preporod sela Srbije, je posao za sve naredne generacije i ministarstva. Dakle ovo je tek početak. Jer, ovo je misija za oporavak sela u Srbiji. Oporavak slea znači oporavak i opstanak Srbije.

Kako da vam država kupi kuću

Trenutno u Srbiji ima oko 200.000 napuštenih seoskih kuča. Od toga se za 50.000 ne zna ko je vlasnik, zaključeno je na tracionalnim Vlasinskim susretima sociologa sela Balkana. Međuitim, kako ove kuće ne bi ostale puste, Minstarstvv za brigu o selu Vlade Srbije, već četiri godine deli bespovratna sredsta za njihovu kupovinu. Cilj programa je trostruk: odmah dobijamo mlado stanovništvo u selima, u sela odlazi radno sposobno stanovništvo i, takođe, sprećavamo da nam se dogodi ,,usud puste zemlje“ pogotovo u pograničnom i brdsko – planinskim područjima, kaže Milan Krkobabić, ministar  u Vladi Srbije. Od početka sprovođenja programa ukupno je useljeno 3.015 kuća, a u njima dom je pronašlo oko 13.000 građana.

Interesovanje za jeftine kuće je sve veće, a u ministarstvu kažu da im svakog dana stiže 10 do 15 novih prijava. Ovogodišnji konkurs u 2024. Godini je otvoren od januara ali vremena za prijavljivanje uvek ima jer traje do 1. novembra. Najveća pomama je za kućama u Vojvodini. Rekroder po broju dodeljenih kuća među jedinicama lokalne samouprave js Sombor sa 181 dodeljenom kućom. Slede Bačka Palanka – 164. Odžaci – 135, Bečej – 124 i Nova Crnja – 122. Zatim Pirot na jugu sa 37 useljenih kuća, kao i Dimitrovgrad sa 28. U ministarstvu još ukazuju i na Bačko Petrovo selo sa 84 dodeljene kuće, a na jugu sa 14 kuća je selo Željuša.

Svi programi odnose se i na naše građane koji žive na teritoriji Kosova i Metohije. Iskustva potvrđuju da prethodnih godina nije biko nerešivih problema prilikom dodele sredstava zadrugama u Gračanici, Gnjilanu i Zubinom potoku. Kao i do sada i da će se raditi uz pomoć Kancelarije za KiM. Cilj je da sela sa našim življem na KiM ne ostanu prazna. Da ljudi zaborave na seobe. To će se postići ako se pridruži konkretna podrška.Razmišlja se da se za naše sugrađane na KiM poveća iznos za kupovinu seoskih kuća sa okućnicom tako da prate realne cene na tržištu nekretnina.

Maksimalan iznos za kupovinu kuće je 1,2 miliona dinara (oko 10.000 evra). a koliko one mogu biti i jeftine pokazuje podatak da je najjeftinija kuća koštala tek 399.000 dinara. U pitanju je bila kuća od 64 kvadrata i sedam ari placa u opštinji Žitište. Porodice su se uglavnom dobro snašle u novim srdinama, a mnogi dobitnkici su pokrenuli i sopstvene poslove.  Na placevima koje su dobili uz kuću bave se ratarstvom, voćarstvom i povrtarskom proizvodnjom kao i stočarstvom.

Seobe iz grada u selo!

U Ministarstvu za brigu o selu posebno su ponosni sa činjenicom da je prosek godina dobitnika kuća, ispod 30 i da je trećina njih prešla iz grada u selo!

,,Iz grada u selo, pa ovo je najbolja odluka. Mladi bračni par kupio kuću za 10.000 evra. Ističem da čak je to čak trećina, a prednjače visokokvalifikovani ljudi, napuštakju gradske sredine i pronalaze svoj dom u selima Srbije. Zajednička domaćinstva, visoke zakupnine i nedostižni novi stanovi su, između ostalog nešto što ih motiviše da se u sve većem broju prijavljuju i učestvuju u realizaciji ovog programa. Program će živeti onoliko koliko mladi ljudi budu pokazivali interesoanje, a podaci govore da je ono sve veće. I naravno ništa bez novca, a novca će biti onoliko koliko bude zahteva tih mladih ljudi“, kaže Krkobabić.

Kako smo već pomenuli jedan od glavnih ciljvea ovog progama je da se mladi vrate u sela. Stoga i ne iznenađuje da na konkrus mogu da se prijave punoletni državljani Republike Srbije koji nemaju navršenih 45 godina života, pojedinci,samostalni roditelji,vanbračni i bračnoi parovi. Takođe jedan od uslova je da oni koji konkurišu ne poseduju nepokretnosti ( osim poljoprivrendog  zemljišta) kao i  da nisu u prethodnih pet godina prometovali – prodali nepokretnosti. Iz ministgarstva kažu da je namera da program traje sve dok bude bilo zainteresovanih za kuće na selu.

Kkao do kuće na selu

1. Podnosilac prijave samostalno pronalazi seosku kuću sa okućnicom, koja je na prodaju;
2. Nakon kontaktiranja prodavca, podnosilac prijave popunjava ,,Obrazac prijave’’ i obraća se jedinici lokalne samouprave JLS) na čijoj teritoriji se nalazi seoska kuća sa okućnicom;
3. JLS šalje u terensku kontrolu svoje stručno lice, ovlaščeno da izvrši procenu tržišne vrednosti nepokretnosti, čias ukupna vrednost na može biti veća od 1,2 miliona dinara. JLS može izvršiti procenu i u saradnji sa poreskom upravom i nadaležnim organom za geodetske poslove;
4. Terenskoj kontorli ovlašćenog lica JLS prisustvuju kupc (podnosilac prijave) i potenckijalni prodavac. Potencijalni preodavac treba da se saglasi sa procenjenom tržišnom vrednosti nepokretnosti i to da navede u izjavi koja je sastavni deo obavezne dokumentacije propisane Programom i koju šalje podnosilac prijave prilikom konkurisanja;
5. Ispunjenost uslova utvrđuje  ovlašćeno stručno lice u obrascu prijave koji je sastavni deo konkursne dokumentacije I sadrži izjavu koju potpisuje gradonačelnik/predsednik opštine;
6. Nakon gore opisane procedure u kojoj učestvuje JLS, podnosialc prijave šalje Obrazac prijave zajedno sa ostalom prikupljenom dokumentacijom propisanom Programom na adresu Ministarstva za brigu o selu;

Dakle, zaineresovani samstalno biraju kuću u delu Srbije za koji se odluče, u vrednosti do 1,2 miliona dinara, procenjuje jedinica lokalne samouprave. Zatim konkuriše, a Ministarstvo za brigu o selu odobrava neophodna sredstva, novac uplaćuje opštini, a opština prodavcu. Onda sledi potpisivanje ugovora kod javnog beležnika.

I seoska kuća za čiju kupovinu građani konkurišu treba da ispunjava određene uslove. Ona treba da bude bezbedna i da poseduje infrastrukturu – kanalizaciju ili septičku jamu, vodu, struju i ako postoji pristupno do seoske kuće sa okućnicom preko tvrdog puta. Takođe, mora da se nalazi u naseljenm mestu u kojem postoji bar jedan od objekata javne službe ili usluga, zdravstvena ambulanta, pošta, škola, stanica prevoza ili neki od navedenih objekata postoji u susednim mestima.

Uz sve to kuća treba da je upisana u katastar, da je izgrađena u skladu sa propisima, da nije predmet sudskog spora i da je vrednost seoske kuće sa okućnicom, odnosno kupoprodajna cena, u granicama njene vrednosti na tršištu nepokretnosti.

Projekat oživljvanaj zadrugarstva ,,500 zadruga u 500 sela’’ čiji je idejni tvorac Milan Krkobabić izazvao je veliko interesoanje. Udruživanje je imperative opstanka naših poljoporivrednika. Pre svega, zbog malog i usitnjenog poseda, čiji je prosek u Srbiji oko  5,4  hektara. Kapitalno je što smo uspeli da vratimo poverenjjie u zadruge i udruživanje. Razlika između udružiavanja posle Drugog svestskog rata i danas je samo  u tome što se onda u zadrugu unosilo imanje, zemlja, stoka imovina… Sad samo proizvod da bi se prodaoi naplatio. Do pokretnaja akcije 2017.  godine  gasilo se po 100 zadruga godišnje. A, danas s ponosom možemo da kažemo da je u Srbiji više od 1.100 novoosnovanih zadruga. Nikli su i novi vinogradi, voćnjaci, povrtnjaci, mlekare, sušare, imsmo nobe zapate stada ovaca, koza, steonih junica… I ove godine će se nastaviti taj progam, koji je do sada obezbedio egzuistenciju za više desetina hiljada ljudi.

Ključno je da mladi u selima mogu da dogovaraju, planiraju i odlučuju samosalno – uz finansijsku podršku državne kase. Tamo gde  toga ima – i oni će ostajati, jer će odlučivati da li će graditi put, vodovod, kanalizaciju, obdanište, školu ili uspostaviti internet mrežu. Reč je o partnerstvu urbanog i ruralnog, zasnovanog na zakonu, u skladu sa Lajpciškom poveljom. To je ta naša veza sa Evropom. U skladu sa svim tim, zalažem se za novu teritorijalnu organizaciju Srbije i uvođenje seoske opštine, rekao je Ministar Krkobabić.

                                     (Autor je analitičar i publicista)