ZADRUGARSTVO SRBIJE JUČE, DANAS I SUTRA

Zadruge, budućnost razvoja

Piše: B. GULAN

Zadrugarstvo Srbije sa tradicijom dužom od 178 godina uvek je značajno podržavao razvoj polјoprivrede i sela. Prve zadruge su osnovane počev od Bačkog Petrovca 1846.godine Gazdovsk spolok, zatim 1855.godine Zadružni ambar, u Erdeviku 1868.godine Prva kreditna zadruga tipa Šulce-Delič u Pivnicama, zatim 1883. godine Prva organizacija sa tradicionalnom zadružnom unutrašnjom strukturom osnovana je u Rumi pod nazivom Oračka zadruga, zatim 1894.godine Vranovo i Azanja. Ove godine obeležava se 130 godina od osnivanja prve zadruge na prostorima tadašnje Kralјevine Srbije. Prva kreditna zadruga u selu Vranovo u blizini Smedereva, osnovana je 29. marta 1894.godine, neposredno po osnivanju prvih zadruga sličnog tipa u evropskim zemlјama. Već naredne, 1895.godine, osnovan je Savez srpskih zemlјoradničkih zadruga, koji je iste godine u Londonu, zajedno sa zadružnim savezima 11 drugih zemalјa, bio jedan od osnivača Međunarodnog zadružnog saveza. Zahvalјujući aktivnostima ovog saveza u Srbiji se ubrzano odvijalo osnivanje novih zadruga i kontinuirano se radilo na rešavanju svih važnih pitanja za razvoj zadrugarstv, priča Nikola Mihailović, predsednik Zadružnog saveza Srbije, o ovoj institguciji juče, danas i sutra.

Može se reći da je Zadružni savez Srbije asocijacija prvenstveno zemlјoradničkih i zanatskih zadruga, sa dugom tradicijom koja je obavlјala svoje aktivnosti u različitim istorijskim periodima i u veoma složenim uslovima.  Iz istorijata zadrugarstva izdvajamo činjenicu da su zadruge imovinu sticale kupovinom od 1962. do 1968. godine, ali je Zakonom o udruženom radu od 1972. do 1976.godine i pritiscima opštinskih komiteta SK, njihova imovina masovno pripajana kombinatima. Na taj način zadruge su ostale bez vlasništva nad 192.245 hektara, od čega im je nakon prvog Zakona o zadrugama iz 1990.godine vraćeno 60.000 hektara, a za 39.000 hektara se vode sporovi. Ovom prilikom posebno želim da istaknem da je zadrugarstvu Srbije od 2012.godine započeto vraćanje mesta i uloge, koji ovaj oblik organizovanja ima i u razvijenim zemlјama. Naime, 2012.godine, posle više godina zemlјoradničkim zadrugama je prvi put omogućeno  da budu korisnici svih tekućih i razvojnih podsticaja predviđenih merama ekonomske i agrarne politike Vlade Republike Srbije i resornih ministarstava. Najznačajnija sistemska mera je donošenje Zakona o zadrugama  u decembru 2015.godine. Prvi put posle drugog svetskog rata 2017.godine u budžetu Republike Srbije obezbeđena su bespovratna sredstava za unapređenje rada zemlјoradničkih zadruga, koja se koriste prvenstveno za nabavku opreme, čime se stvaraju uslovi za proizvodnju finalnih proizvoda i izlazak zemlјoradničkih zadruga, kako na domaće, tako i na inostrano tržište. Ovaj program, koji je od izuzetnog značaja za preporod srpskog sela i razvoj polјoprivrede, realizovan je od 2017. do 2022.godine, a beleži se značajno učešće Zadružnog saveza Srbije i Zadružnog saveza Vojvodine. Aktivnosti Zadružnog saveza Srbije karakteriše kontinuirani rad na terenu u cilјu sagledavanja i unapređenja stanja u zadrugarstvu, osnivanje novih zadruga i započinjanje njihove delatnosti, pružanje pomoći prvenstveno zemlјoradničkim zadrugama u iznalaženju mogućnosti za pobošlјanje uslova poslovanja, saradnja sa lokalnim samoupravama, međunarodnim organizacijama, nadležnim ministarstvima, naučnim institucijama i zadružnim savezima Republike Srpske,Slovenije,Bugarske,Rumunije, Hrvatske i Makedonije. Pored redovnih aktivnosti i obavlјanja zadružne revizije, Zadružni savez Srbije učestvuje na domaćim i međunarodnim sajamskim manifestacijama, kao na međunarodnim i domaćim naučnim konferencijama o zadrugarstvu i održivom ruralnom razvoju. Imajući u vidu resurse kojima raspolažemo, prvenstveno mislimo na broj zadruga i naših zadrugara, nastojimo da se aktivno uklјučimo u realizaciju programa Ministarstva polјoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i pružimo doprinos izgradnji savremene i jake Srbije. Imajući u vidu koliko je važna proizvodnja hrane za stabilnost države i u tom smislu uloga zadrugarstva u održivom ruralnom razvoju, želimo da u nastupajućem pariodu razvijamo saradnju sa svim relevantnim institucijama i posvetimo se zajedničkom rešavanju aktuelnih problema u funkciji ekonomskog i regionalnog razvoja.

O zadrugarstvu sveta i Srbije, juče, danas i sutra za Makroekonomiju govori Nikola Mihailović, predsednik Zadružngo saveza Srbije.

• Srbija ima dugu tradiciju zadrugarstva. Kakva je situacija u ovom sektoru danas u odnosu na na  prošlost?
• Zadružni sektor u Srbiji u poslednjoj deceniji predmet je sve većeg interesovanja naučne i stručne javnosti, a kao što sam rekao država je preduzela niz mera u cilјu preporoda srpskog sela i obnove zadrugarstva. Kada govorimo o zadrugarstvu Srbije danas možemo reći da se nalazi u relativno specifičnom položaju i da je suočeno sa brojnim izazovima. Ovaj sektor u Republici  Srbiji najbolјe ilustruju sledeći podaci: od ukupno 5.328 svih vrsta zadruga (zemlјoradničkih ili polјoprivrednih, stambenih, zanatskih, radničkih, studentsko-omladinskih, socijalnih, zdravstvenih, kao i drugih vrsta zadruga za obavlјanje proizvodnje, prometa robe, vršenja usluga i drugih delatnosti u skladu sa Zakonom o zadrugama) aktivno je 3.000 zadruga, od čega 70 odsto su zemlјoradničke ili polјoprivredne. Poslovne prihode ostvaruje 50% zadruga, što predstavlјa daleko bolјi prosek od ostatka privrede. Prosek starosti osnivača zadruga je 46 godina, a na poziciji direktora je više od 25% ženskog pola.. Prema podacima Zadružnog saveza Srbije, poslovni prihod zemlјoradničkih zadruga iznosi  preko 685 miliona evra godišnje. Ove zadruge predstavlјaju direktnu sponu između sitnog i srednjeg proizvođača i tržišta reprodukcionih materijala i polјoprivrednih proizvoda, uglavnom su članovi Zadružnog saveza Srbije i jako perspektivne. Donošenje Programa Vlade Republike Srbije za plasiranje bespovratnih sredstava za novoformirane i postojeće zadruge uticalo je na značajno povećanje broja novoformiranih zemlјoradničkih zadruga, pa se od 2017.godine broj povećao za 1000 novih zadruga. Zemlјoradničko zadrugarstvo je najrazvijenije u zemlјama Evropske unije, koje su prepoznale ovaj oblik organizovanja kao nosioca razvoja polјoprivrede, prehrambene proizvodnje i ravnomernog regionalnog razvoja. U proteklom period uložena su značajna finansijska sredstva u razvoj srpskog zadružnog sistema, u cilјu ravnomernijeg ruralnog razvoja, kako bi se zaustavilo nestajanje sela i zadržali mladi lјudi, koji će udruživanjem stvoriti povolјniji ambijent za polјoprivrednu proizvodnju i plasman proizvoda. Istorijski gledano, zadrugarstvo Srbije je prolazilo kroz brojne transformacije, tako da je bilo perioda kada je pretrpelo ogromne štete, a mnoge zadruge su izgubile svoju imovinu i nestale. Bilo je, međutim i zadruga koje su opstale, uprkos problemima sa kojima su bile suočene. Država najčešće nije uvažavala apele zadružnih saveza za preduzimanje odgovarajućih mera agrarne politike, zbog čega je veliki broj zadruga zapao u finansijske teškoće, pa samim tim nisu bile u mogućnosti da obezbede sredstva za rad saveza. Zato su zadružni savezi danas suočeni sa problemom obezbeđivanja neophodnih sredstava za rad. Sa problemom nedostatka sredstava, povezan je i problem kadrovske osposoblјenosti saveza. Izuzev Zadružnog saveza Srbije i Zadružnog saveza Vojvodine, svi ostali savezi su u nedostatku odgovarajućih kadrova. Problem zadružne svojine nije rešen, što je otežavajući faktor uspešnog razvoja zadruga. Nerešenim pitanjem imovine, zemlјoradničke zadruge imaju otežan pristup tržištu kapitala jer praktično nemaju čime da garantuju. Nedostatak kreditnih sredstava ograničavajući je faktor  za obavlјanje tekućih aktivnosti i posebno obezbeđenje investicionih sredstava za kapitalno ulaganje u objekte i opremu u prerađivačkoj industriji. Potrebno je istaći da zemlјoradničko zadrugarstvo nije bilo ni u sistemu podsticaja Ministarstva polјoprivrede i Ministarstva privrede od 2004. do 2012. godine i da je tek donošenjem Zakona o podsticajima izjednačeno sa pravima registrovanih gazdinstava. Da sumiramo, analizom zadružnog sektora, uočeno je nedovolјno zapošlјavanje stručnih kadrova, uz otežan pristup tržištu kapitala  i pored toga što je država u proteklih par godina, uspešno podržavala početnike u biznisu posebno u sektoru malih i srednjih preduzeća, a gde su zadruge ostale neprimećene. Može se zaklјučiti da zadruge imaju izuzetan potencijal za održivi razvoj polјoprivrede i sela, pa je u cilјu unapređenja njihovog poslovanja neophodno izvršiti: uknjižbu zadružne svojine, rejonizaciju polјoprivredne proizvodnje i modelirati ekonomski održivo polјoprivredno gazdinstvo za svaki region, kao osnov korišćenja podsticajnih sredstava i okosnicu razvoja polјoprivrede. Potrebno je unaprediti kadrovske potencijale zadruga i zadružnih saveza, kako bi adekvatno mogli da zastupaju  interese zadrugara i definišu pravce i metode rešenja svih pitanja, kaže Mihailović.
• Polјoprivreda ima nekoliko teških godina iza sebe. Kakvu podršku polјoprivrednicima pružaju zadruge u prevazilaženju aktuelnih poteškoća?
• Na stanje srpske polјoprivrede nepovolјno su se odrazile klimatske promene, cenovni dispariteti, monopolski položaj kada je reč o ponudi polјoprivrednih proizvoda u sezoni, pandemija, ratovi. Zadruge nesumnjivo i u takvim okolnostima pružaju podršku polјoprivrednicima u prevazilaženju teškoća. Značaj zemlјoradničkog zadrugarstva za razvoj ruralnih područja najbolјe ilustruju struktura i veličina poseda gazdinstava, koja se bave polјoprivrednom proizvodnjom. Prema popisu polјoprivrede iz 2012. godine prosečna površina poseda je oko 4 hektara, a koncentracija je izvršena kod nešto više od 5.500 gazdinstava koja u proseku obrađuju više od 96 ha, a u strukturi ukupnih obrađenih polјoprivrednih površina u Republici Srbiji učestvuju sa 18,7%. Pitanje je kako racionalno organizovati 623.000 gazdinstava sa malim i srednjim posedom ako nećemo oživeti zadrugarstvo. Ovom prilikom potrebno je posebno istaći da sve polјoprivrede razvijenih zemalјa zapada počivaju na principu zemlјoradničkog zadrugarstva kroz koje su primarni proizvođači povezani i udruženi, jer su akcionari po prerađivačkim kapacitetima, kao i u trgovinskim lancima koji distribuiraju njihov prerađeni proizvod. Kroz ovaj trojni interes primarni polјoprivredni proizvođač je motivisan da proizvede kvalitetnu sirovinu, koja će se što bolјe preraditi, da se proizvede prehrambeni proizvod i plasira po maksimalnim cenama koje omogućavaju ekonomsku egzistenciju svih u lancu proizvodnje i prodaje. Zakon o zadrugama na moderan način uređuje ovu oblast, a pripremlјen je na inicijativu zadruga i zadružnih saveza, kako bi uredio poslovanje zadruga u Srbiji, definisao imovinu zadruga, povećao njihovu konkurentnost i pristup kreditnim sredstvima, povećao broj zadrugara i omogućio uklјučivanje u zadrugarstvo i socijalno ugroženih. Predviđeno je osnivanje socijalnih zadruga društveno ugroženih grupa, dok je u članu 11 ovog Zakona definisano postojanje potrošačkih zadruga, koje obezbeđuju zajedničku nabavku usluga i roba za svoje zadrugare. Takođe, Zakonom o zadrugama utvrđena je i zadružna revizija. Kod formiranja novih zadruga ili osposoblјavanja postojećih trebalo bi dati veći značaj razvoju stočarstva, kao klјučnog faktora u privrednom razvoju sela. Poseban naglasak je na otvaranju i razvoju porodičnih i zadružnih prerađivačkih kapaciteta, kako bi se putem tradicionalnih finalnih proizvoda sa geografskim poreklom i organskom proizvodnjom pobolјšao standard seoskog stanovništva. Za održivi ruralni razvoj značajno je da zadruge imaju veliki potencijal za sigurnije i održive poslove, jer se kroz zadrugu omogućava ponuda usluga zajednici, koje privatni korporativni sektor ne pruža zbog malog profita. Međutim, zadruge su limitirane nerešenim pitanjem imovine, tako da imaju otežan pristup tržištu kapitala, jer praktično nemaju čime da garantuju. Imajući u vidu da zadruge postaju važan faktor za prevazilaženje društvenih i ekonomskih ograničenja u razvoju ruralnih područja, neophodno je unaprediti njihov rad zapošlјavanjem stručnih kadrova. Takođe, trebalo bi postrožiti Zakon o udruženjima, s obzirom na to da u Republici Srbiji postoji više od 45.000 registrovanih raznih udruženja, što je previše, pa je potrebno redefinisati Zakon o udruženjima. Akcenat bi trebalo da bude na zadrugama, koje imaju više od 35.000 osnivača i više od 100.000 kooperanata. Kod formiranja novih zadruga ili osposoblјavanja postojećih trebalo bi raditi na unapređenju stočarske proizvodnje, koja je od presudnog značaja za razvoj polјoprivrede. Posebno je značajna uloga stočarstva u održivom razvoju sela u brdsko planinskim područjima, gde su prirodni resursi neiskorišćeni. Istovremeno, trebalo bi podsticajima intenzivirati  proizvodnju voća, vinove loze i kvalitetnih vina, povrća i cveća. Poseban naglasak je na očuvanju domaćih semenskih kuća, a u promenama na selu i udruživanju trebalo bi pažnju posvetiti otvaranju i razvoju porodičnih i zadružnih prerađivačkih kapaciteta, kako bi se putem finalnih proizvoda sa geografskim poreklom i organskom proizvodnjom pobolјšao položaj seoskog stanovništva, dodaje prvi čovek zadrugara Srbije.
• Zadružni savez Srbije je kao krovna organizacija izneo predloge za oporavak agrarnog sektora, posebno stočarstva. Recite nešto više o tome?
• Prateći dešavanja u svetu i bližem okruženju, Republika Srbija kao zemlјa sa potencijalom u polјoprivrednoj proizvodnji prema mišlјenju Zadružnog saveza Srbije, prvenstveno agrarnu politiku trebalo bi da koncentriše preko nekoliko mera: ulaganje u znanje (instituti, fakulteti polјorivredne škole, pozitivana kampanja prema polјoprivredi, nove tehnologije), stočarska proizvodnja na nacionalnom nivou (uslovna grla po ha, reonizacija), novi koncept podrške udruženim polјoprivrednim proizvođačima, prvenstveno kroz zadruge (koncentracija proizvodnje, lakša analiza, kontrola i predlaganje mera), podrška invecticijama (podižu nivo zapošlјavanja, udružuju polјoprivrednike, stvaraju finalni proizvod). Podaci kojima raspolažemo mogu da posluže kao osnova za kreiranje mera ekonomske i agrarne politike u ovoj oblasti, a u cilјu održivog ruralnog razvoja. Primenom mera agrarne politike u uspostavlјanju održivog razvoja polјoprivredne proizvodnje, uz uvažavanje specifičnosti i zakonitosti strateške oblasti privređivanja, država bi trebalo da koncipira kreditne uslove posebno u regijama sa izuzetno povolјnim uslovima. Važno je osigurati podršku održivom razvoju sela i životnom standardu lјudi koji zavise od polјoprivrede, jačanjem zadrugarstva i stimulisanjem održivih načina proizvodnje, prerade i distribucije hrane. Polјoprivredne zadruge trebalo bi da se povezuju po ugledu na evropske, koje imaju lidersku poziciju na tržištu, a što bi značilo međusobno povezivanje proizvođača, ali i sa naučnim instututicijama, a sve u cilјu što većeg uklјučivanja zadruga u savremeni koncept održivog ruralnog razvoja. Imajući u vidu značaj proizvodnje hrane za stabilnost države i u tom smislu ulogu zadrugarstva u održivom ruralnom razvoju, neophodno je da svi naši resursi budu u funkciji rešavanja aktuelnih problema u polјoprivredi Srbije. Mišlјenja smo da je prioritet obnova stočnog fonda i u tom smislu Zadružni savez Srbije je pre dve godine inicirao formiranje Uprave za stočarstvo u okviru Ministarstva polјoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Analizom ekonomskih indikatora i upoređivanjem sa ekonomskim indikatorima u okruženju, zaklјučili smo da su produktivnost i efikasnost stočarske proizvodnje u Srbiji ispod nivoa koji se može ostvariti zahvalјujući povolјnim prirodnim uslovima, kao i da su broj grla i proizvodnja mleka i mesa daleko ispod mogućnosti, koje pružaju prirodni uslovi, stepen stručne osposoblјenosti farmera i izgrađeni proizvodni i preradni kapaciteti. Dosadašnja istraživanja ukazuju da je potreban radikalni zaokret i koncipiranje konzistentne Strategije razvoja stočarske proizvodnje. U cilјu rešavanja aktuelne problematike potrebno je posebnu pažnju posvetiti rešavanju problema u govedarskoj i ovčarskoj proizvodnji, redefinisati agrarnu politiku i okrenuti se investicijama i udruživanju polјoprivrednika. U organizaciji Zadružnog saveza Srbije i Nevladine organizacije za podsticanje polјoprivredne proizvodnje „Agroprofit“ na Polјoprivrednom fakultetu u Zemunu nedavno je održan stručni skup „Stočarstvo-predlog sistemskih mera”. Sa ovog skupa upućena je lista od 18 predloga za unapređenje stočarske proizvodnje kreatorima agrarne politike, kao i za pripremu izrade nove Strategije polјoprivrede i ruralnog razvoja. Unapređenje tehnologije na farmama i udruživanje su među najvažnijim zadacima, a jedan od najvažnijih predloga jeste da se liberalizuje izvoz mesa iz Srbije u Evropsku uniju, oslobađanjem fiskalnog nameta, koji je upravo nametnula EU. Predlaže se izrada regionalnih programa korišćenja pašnjaka, veće ulaganje u preradu mesa i mleka, kao i usvajanje novih interventnih mera u slučajevima pojave viška ili manjka mesa i mleka na tržištu, formiranje Fonda za razvoj govedarstva i formiranje Selekcionog centra, kao i podsticanje proizvodnje mesa pod robnom markom junetina iz prirode. Iako su direktna davanja još uvek jedan od važnih motiva za bavlјenje stočarskom proizvodnjom, jasno je da ova sredstva često završavaju u javnoj potrošnji, pa će u budućnosti sigurno biti potrebno da se promeni način podsticanja, ističe Mihalović.
• Kakva je saradnja Zadružnog saveza Srbije i državnih institucija?  Da li u dovolјnoj meri prepoznaju značaj zadrugarstva i pružaju adekvatnu podršku?

• Polazeći od značaja razvoja polјoprivrede i zadruga za ravnomerni ruralni razvoj, poslednjih godina država je preduzela određene mere i uložena su značajna finansijska sredstva u razvoj zadružnog sistema, kako bi prevashodno mladi u selima udruživanjem stvorili povolјniji ambijent za proizvodnju i plasman proizvoda i unapredili razvoj polјoprivrede. Posle višegodišnjeg perioda gotovo potpunog zanemarivanja zadruga od strane državnih organa, usvojen je Zakon o zadrugama 2015.godine, a dve godine kasnije počela primena programa pod nazivom “500 zadruga u 500 sela”, kojim su dodelјena bespovratna sredstava postojećim i novoformiranim zadrugama. Prvi put za poslednjih nekoliko decenija finansijska sredstva su uložena direktno u zadružni sektor, a osnov za ovu aktivnost predstavlјa član 12 Zakona o zadrugama (2015),kojim je definisano da “zadruga uživa posebnu zaštitu Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave u obavlјanju njene pretežne delatnosti.” Donošenje Programa Vlade Republike Srbije za plasiranje bespovratnih sredstava za novoformirane i postojeće zadruge uticalo je na značajno povećanje broja novoformiranih zemlјoradničkih zadruga, od kojih su neke ostvarile zapažen uspeh u proizvodnji i plasmanu svojih proizvoda. Može se zaklјučiti da je važno pitanje oživlјavanja sektora zadrugarstva u kadrovskom osposoblјavanju zadruga koji bi dao doprinos razvoju poslovnih aktivnosti, osavremenjavanju proizvodnje, unapređenju kvaliteta zadružnih proizvoda, povećanju prinosa. U tom smislu u zadrugama je potrebno zapošlјavanje agronoma, prehrambenih tehnologa, veterinara i stručnih lica iz oblasti ekologije i digitalizacije. Inicijativa za kadrovskim jačanjem zadružnog sektora podržana je od strane prvenstveno Ministarstva privrede, Ministarstva polјoprivrede, Ministarstva za brigu o selu, Polјoprivrednog fakulteta Zemun, Instituta za ekonomiku polјoprivred Beograd, Instituta Mihajlo Pupin Beograd. Neophodno da se po prvi put kada je reč o kreditiranju zadruga početnika u biznisu, pored  Ministarstva privrede kao nosioca ovih aktivnosti uklјuči i Fond za razvoj Republike Srbije kreiranjem specifičnih mera namenjenih direktno zadrugama. Takođe je neophodno uklјučiti i komercijalne banke, čime se značajno proširuje dostupnost podrške. Na ovaj način obezbedilo bi se rešenje za zadruge sa dobrom poslovnom idejom koje nisu mogle da ispune  uslove za finansiranje projekata. Zadružni savez Srbije je uputio predlog za formiranje Ministarstva za razvoj preduzetništva i zadrugarstva, kao posebnog ministarstva u okviru nove Vlade Srbije. Razvoj preduzetništva i preduzetničkog duha je generator novih radnih mesta, a razvoj zadrugarstva je najveća podrška opstanku seoskih sredina. Imajući u vidu broj preduzetnika u Srbiji, koji dostiže 850.000 i broj svih oblika zadruga, formiranje posebnog ministarstva bilo bi od velikog značaja kako sa ekonomskog, tako i društvenog i socijalnog aspekta. Pored aktivne politike zapošlјavanja, Ministarstvo za razvoj preduzetništva i zadrugarstva obavlјalo bi i druge poslove koji se odnose na male , srednje preduzetnike  i zadruge, u cilјu unapređenja proizvodnje i trgovine, zaštite i konkurentnosti domaćih proizvoda i saradnje ovog sektora sa inostranstvom. Sa socijalnog aspekta, formiranje ministarstva značajno je u sferi tržišta rada i zapošlјavanja, uređivanja radnih odnosa, kao i saradnje sa sindikatima i udruženjima poslodavaca, međunarodne saradnje na području rada i zapošlјavanja i penzijskog i invalidskog osiguranja. Reč je o sektoru koji ima značajnu ulogu u kreiranju političkog ambijenta i stabilnosti države. Mali i srednji preduzetnici i zadruge su važan pokretač društvenog razvoja  i imaju veliki uticaj na sve ostale delatnosti, značajno doprinose konkurentnosti naše privrede i kvalitetu životnog standarda stanovništva, ukazuej naš sagovornkik govoreći o značlaju zadrugqarsta u Srbiji.
• Kako vidite budućnost zadrugarstva Srbije?
• Budućnost bi trebalo da donese primenu iskustava najbolјih zadružnih sektora Zapadne Evrope u Srbiji, a prevashodno specijalizaciju zadruga i formiranje složenih zadruga. Sagledavajući i analizirajući sve faktore može se zaklјučiti da zadrugarstvo u Srbiji ima perspektivu i budućnost, jer dok postoje polјoprivredni proizvođači,  postoji i potreba da se oni međusobno udružuju. Polјoprivredne zadruge bi trebalo da se povezuju po ugledu na evropske, koje imaju lidersku poziciju na tržištu, a što bi značilo i međusobno povezivanje proizvođača, ali i sa naučnim instututicijama, kako bi najnoviji naučni rezultati našli primenu praksi. Imajući u vidu da održivi razvoj podrazumeva ekonomski efikasan, ekološki kompatibilan i socijalno odgovoran sistem, u narednom period potrebno je izgraditi održiv i efikasan polјoprivredni sektor, koji može da se takmiči na svetskom tržištu i obezbedi dovolјne količine hrane, koja zadovolјava potrebe potrošača u pogledu kvaliteta i bezbednosti. Posmatrajući sadašnje stanje u selima i polјoprivredi Srbije, jedno od najvažnijih pitanja je horizontalno i vertikalno udruživanje naših polјoprivrednih proizvođača u zadruge. Primenom mera agrarne politike u uspostavlјanju održivog razvoja polјoprivredne proizvodnje i sela, uz uvažavanje specifičnosti i zakonitosti strateške oblasti privređivanja, država bi trebalo da koncipira povolјne kreditne uslove posebno u regijama sa izuzetnim prirodnim potencijalima. Važno je osigurati podršku održivom razvoju sela i životnom standardu lјudi koji zavise od polјoprivrede, jačanjem zadrugarstva, stimulisanjem održivih načina proizvodnje, prerade i distribucije hrane i povezivanjem farmera proizvođača, kako međusobno tako i sa određenim naučnim institucijama.  Cilј je da se zadrugama vrati uloga pokretača razvoja sela, kako u ekonomskom, tako i u kulturnom, socijalnom i ekološkom smislu, imajući u vidu da su uvek imale značajnu ulogu u razvoju ruralnih područja. Uloga nauke je nemerlјiva kada je reč o uklјučivanju zadruga u savremeni koncept održivog ruralnog razvoja. Udruživanje na savremenim principima trebalo bi da omogući organizovanje i drugih delatnosti u seoskim sredinama, kao što su razni zanati, etno turizam, zdravstveni turizam, kulturne i sportske manifestacije.  Budućnost bi trebalo da donese primenu iskustava najbolјih evropskih zadružnih sektora, a prevashodno specijalizaciju zadruga, formiranje složenih zadruga i primenu najnovijih naučnih rešenja, znanja i iskustava u praksi. Nesumnjivo, zadrugarstvo je u usponu, a u narednom periodu u planu je formiranje zadružnog fonda, povećanje broja zadrugara i što veća sinergija sa strukom i naukom. S tim u vezi zalažemo se za osnivanje Fonda za razvoj zadrugarstva, koji je predviđen i Zakonom koji reguliše ovu oblast, a jedan od značajnih problema zadrugarstva u Srbiji je niska likvidnost i nedostatak radne snage. Ovom prilikom posebno želim da istaknem značaj zemlјoradničkih zadruga za razvoj polјoprivredne proizvodnje na devastiranim područjima, koja su ostala bez radno sposobnog stanovništva, adekvatne infrastrukuture na kojima je najviše napuštenog zemlјišta, a koje je osnov polјoprivredne proizvodnje. Sagledavajući trenutno stanje i perspektive zadrugarstva u Republici Srbiji, nameće se zaklјučak da je neophodno insistirati na doslednom sprovođenju člana 12. Zakona o zadrugama, koji definiše da zadruga uživa posebnu zaštitu Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave u obavlјanju njene pretežne delatnosti. Posebna zaštita iz ovog člana ogleda se u podsticanju zadrugarstva merama ekonomske, agrarne i stambene politike, kao i drugih razvojnih politika, uklјučujući odgovarajuće olakšice i pogodnosti, koje se utvrđuju posebnim propisima, kao i mogućnosti osnivanja posebnih fondova (fondacija) za razvoj zadruga od strane jedinica lokalne samouprave ili autonomne pokrajine i obezbeđivanja sredstava u budžetu jedinica lokalne samouprave, autonomne pokrajine  i republike, pdovlači Mihalović o značaju zadrfugarstva.  

• Kakvo je danas zadrugarstvu u svetu?
• Zadruge širom sveta 6.jula proslavile su svoj dan – Međunarodni dan zadrugarstva, 102. po redu. Tradicionalno, to je prilika za sve zadruge da pokažu svoj doprinos izgradnji održive budućnosti i ubrzaju napore za dostizanje i sprovođenje Cilјeva održivog razvoja do 2030. godine. Uporedo sa 102. Međunarodnim danom zadrugarstva, proslavlјa se i 30. po redu Međunarodni dan zadruga Ujedinjenih nacija. Međunarodni dan zadruga se obeležava svake godine od 1923. u okviru nacionalnih asocijacija, a 1995.godine Ujedinjene nacije su odlučile da svaka prva subota u julu, bude proglašena za Međunarodni dan zadrugarstva. Danas u zadružnom sektoru u svetu ima više od milijardu članova-zadruga i on predstavlјa izvor egzistencije za oko tri milijarde stanovnika. Zadrugarstvo je dobar odgovor na izazove globalizacije, pre svega na izazove tržišta u sektoru agrobiznisa, sa kojim mogu da se izbore samo udruženi polјoprivrednici. Ekonomije najrazvijenijih zapadnoevropskih zemalјa snažno su oslonjene na zadruge i njihovo dalјe udruživanje. U Evropskoj uniji registrovano je oko 246.000 zadruga, u kojima je zaposleno 4,8 miliona lјudi. Skoro svaki treći građanin je član neke zadruge, tako da ovaj podatak jasno govori o razvijenosti zemlјoradničkog zadrugarstva. U razvijenim zemlјama prisutna je specijalizacija zadruga, kao i praksa da je svaki farmer član jedne ili više zadružnih asocijacija kooperativa. U Evropskoj uniji se promet polјoprivrednih proizvoda prema nekim pokazatelјima više od 90 odsto obavlјa preko zadruga. Udruživanje u formi kooperativa razvija se u pravcu formiranja udruženja kooperativa i kooperativnih unija. Zajedničko im je udruživanje resursa koji obuhvataju znanja, imovinu, kapital i finansije, jačanje pregovaračke pozicije prema dobavlјačima, kupcima, finansijskim institucijama i državnim organima, kao i bolјi pristup izvorima finansiranja, tržištima nabavke i prodaje. Zadruge ili kooperative danas predstavlјaju udruženja fizičkih lica, a njihova saradnja se ostvaruje na principima dobrovolјnosti, samostalnosti, solidarnosti, ravnopravnosti, demokratičnosti i ekonomičnosti. Polјoprivredne kooperative se bave polјoprivrednom proizvodnjom i obuhvataju razne voćarske, stočarske, vinogradarske, pčelarske i druge oblike kooperativnog udruživanja. Kooperative posluju kao pravna lica čija forma zavisi od njihove svrhe i mogućnosti koje pruža nacionalna regulativa. Bez obzira na pravnu formu i tip vlasništva, osnivači kooperative su fizička lica, koja unose imovinu i upravlјačka prava. Unošenje imovine u kooperativu se vrši na bazi samodoprinosa članova, koji čine njihove udele u vlasništvu, pri čemu je moguće da pojedini članovi imaju veće udele i veće učešće u upravlјanju. Što se tiče Srbije, članovi unose imovinu u vidu uloga, a upravlјačka prava ne zavise od veličine uloga, već važi princip „jedan član, jedan glas”. Zadrugari u Srbiji su shvatili da im konkurentnost na tržištu,zavisi od primene novih tehnoloških postupaka i standardizacije proizvoda i sasvim je sigurno da će sa dobrim biznis programima i marketingom i uz pomoć školovanih menadžera, njihovi proizvodi naći put i do najudalјenijeg kupca. Za uspeh njihove proizvodnje, važno je da usvoje nova saznanja, da budu dobro informisani i svesni značaja otvaranja  zadružnih prerađivačkih kapaciteta, kako bi finalni proizvodi sa geografskim poreklom ostvarili konkurentnost, kako na našem, tako i na inostranom tržištu. U ovom trenutku važno je da se zadruge posvete projektima, koji će zahvalјujući kvalitetu imati podršku države, ističe prvi čovek Zadružnog saveza Srbije, Nikola Mihailović.

Zadrugarstvo Srbije danas Kada je reč o zadrugarstvu Srbije njega krakterišu sledeći podaci:  Ukupan broj zadruga je 5.127. U tom broju su sve vrste zadruga (zemljroadničke, ili poljoprivredne, stambene, potrošačke, zanatske, radničke, studentsko omladinske, socijalne, zdravstvene kao i druge vrste zadruga za obavljanej proizvodnje, prometa, robe, zanatskih uslga i drugih delatnosti u skladu sa Zakonom o zadrugama donetim krajem 2015. godine.

• Od ukupnog broja zadruga njih 2.902 su aktivne ili njih 57 odsto, a od ovog broja aktivnih zadruga 75 odsto su poljoprivredne;
• Beleži se da u 1.448 zadruga postoje poslovni prihodi;
• Ali, i 664 zadruge sad imaju račune u blokadi;
• Takođe da zadrugarstvu ne cvetaju ruže pokazuje i podatak  da se 180 njih nalazi u postupku likvidacije!
• Stečaj je uveden u 57 zadruga!
• Čak 1.908 zadruga je brisano iz Registra;
• Danas je u zadrugama Srbije zaposleno 5.605 radnika!

Loše stanje u selima i zadrugama je zbog toga što je posed u Srbiji mali i usitnjen. Imamo čak 19 miliona mini parcela. Prosek je 6,4 hektara, na jugu nešto više od dva hektara. Poljoprivrednici mogu da uspeju samo ako se udruže. Ako to neučine poječšće ih velike multinacionalne kompanije. Onda će postati radnici, kulučari na svojim posedima. Ukoliko se udruže, tako će najlakše i najbrže njihovi proizvodi postati roba na tržištu, a oni robni proizvođači.

Do sada se sa bespovratnim sredstvima, od 2,2 milijarde dinara,  za podizanje novih voćnjaka, vinograda, zapata stada ovaca, koza, steonih junica, podizanje mlekara, sušara,  pomogli rad 207 zadruga, od toga nekoliko na Kosovu i Metohiji.  

 POTREBE  ZADRUGARSTVA SRBIJE –     1934 – 2024 godina

Zadrugarstvo je izraz socijalnih potreba svakoga naroda.  Naš društveni život nalaže kakvo je zadrugarstvo nama potrebno. Sada, u ovim trenutcima, ja zapažam ove tri glavne potrebe koje nalaže i naročito ističe sadašnji interes i budućnost našega zadrugarstva.

Prva potreba: Preuređenje zadrugarstva prema aktualnim našim društvenim uslovima i potrebama.

Druga potreba: Bolјe poznavanje osnova, procesa i funkcija zadrugarstva na osnovi naših socioloških  i ekoloških proučavanja.

Treća potreba: Čišćenje zadružnoga aparata od elemenata koji su tuđi zadružnoj prirodi i zadružnoj etici.

Beograd, 20. oktobra 1934.godine           Mihajlo Avramović

Kosta D. Glavinić 1934.godine

Moje je duboko uverenje: da bi jugoslovenski zemlјoradnik uopšte, a naročito srbijanski, mnogo lakše izdržao ovu nesrećnu polјoprivrednu krizu koja ga već nekoliko godina davi, da je bilo malo više razumevanja zadrugarstva i njegovih potreba, kod mnogih političara koji su se i ranije, a naročito posle ujedinjenja, brinuli o sudbini selјačkog naroda, podvlači Nikola Mihailović, predsednik Zadružngo saveza Srbije.