POGLEDI: U Srbiji manja proizvodnja pšenice!

Na osnovu stanja useva na dan procene u Srbiji se na površini od oko 625.000 hektara, očekuje proizvodnja pšenice od 2.901.000 tona, što je za 15,9 odsto manje u odnosu na proizvodnju ostvarenu u prošloj 2023. godini, saopšteno je iz Republičkog zavoda za statistiku (RZS).

Treba istaći da je Sribji godišnje za ishranu, robne rezerve i semensku proizvdonju potrebno najviše oko 1,6 miliona tona pšenice. Dakle, u ovoj proizvodnji i pored toga što je ba 625.000 hektara bilo čak 60 odsto površina zasejano sa nekvalitetnim semenom ,,tavanka’’  u Srbiji će biti obezbezbeđeno dovoljno pšenice za ishranu naroda od 6,6 miliona stanovnika. Jer, mesečno je prosečno potrebno oko 110.000 tona. Može da se dogoditi da nema dovoljno tvrdih sorti za poboljšanje kvaliteta, kao što je bilo i proteklih godina, ali te količine od oko 30.000 tona se uvezu! To se događalo i proteklih godina, kada nije bilo i takvih sorti pšenice, na poljima Srbije, pa smo iz susedne Mađaske uvozili po 30.000 tona poboljšivača. Tih godina su firme iz susedne Mađarske u novosadskom Institutu za ratarstvo i portarstvo kupovali naše seme ,,Simonidu”  proizvedeno na poljima ove naučne ustanvoe  proizvodili ovo seme i od njega  tvrdu pšenicu i onda je izvozili u Srbiju!

Treba istaći da se za ishranu naroda u Srbiji pšenica može proizvesti na površini od 300.000 hektara. Ako se na tim površinama  seje naše seme i na njima dobija prosečan prinos od oko 5,5 tona po hektaru, pa se dobija prosečan prinos od 5,5 tona po hektaru, može se obezbediti dovoljno hlebnog žita za potrebe Srbije! Jer, pala je i potrošnja hleba pa narod sad troši manje hleba nego što je to bilo proteklih godina. Jer, potrošnja je sa 83 kilograma po stanvoniku, kolika je bila 2016. godine značajno opala. Prema podacima RZS u Srbiji se sad troši oko 48 kilograma hleba godišnje i još po 11 kilograma peciva prosečno po stanovniku. Dakle, ukupne potrebe za potrošnju u proseku su oko 59 kilograma kilograma godišnje po jednom stanovniku.  A, te količine pšenice mogu se obezbediti na površinama od 300.00 hektara. Sve ostalo što se seje može da bude za izvoz, naravno, ako ima kupaca. A, sad ih je teško pronaći. Zato sad u Srbiji na zalihama ima još oko milion tona stare pšenice koja čeka kupce.

Proteklih godina proizvođači pšenice uglavnom seju i proizvode gubitke! Uzrok su visoki troškovi proizvodnje uodnokisu na tržišnu cenu pšenice! Najbolji dokaz proizvodnje pšenice za gubitke su podaci njene tržišne cene koji su prema podacima novosadsole Produktne berze na dan 5. jula 2024. godine na osnovu ponude pšenice u cenovnom rasponu iznosili od 20,00 do 20,60 dinara po kilogramu, bez PDV-a u zavisnosti od parametara kvaliteta. Istovremeno su kupci bili suzdržani i na cenovnom nivou od 20,00 do 20,30 dinara po kilogramu bez PDV-a. Zbog razlike u ceni ponude i tražnje – nije bilo trgovine!

Bitno je istaći da je prema analizi Petra Radića, saradnika u Zadružnom Savezu Srbije, proizvodnja pšenice po hektaru u Vojvodini ove 2024. godine koštala oko 169.000 dinara po jendom hetkaru, ili po kilogramu nešto više od 29 dinara. Dakle, svi proizvoidšali su sejali proizvekli gubitke. Ufrehu imamju samo oni koji su pšencoiu sejali zbog plodoreda, jer je to od njiha zahtevalo iskustvo i nauka da to rade.

Kod proizvodnje malina očekuje se smanjenje proizvodnje, u odnosu na prošlu godinu, za 4,7 odsto odsto a kod višanja za 5,5 odsto.

U poređenju sa prethodnom 2023. godinom, prema stanju na dan procene, u prolećnoj setvi 2024. godine zasejano je više kukuruza (za 4,1 odsto), šećerne repe (za 12,4 odsto), suncokreta (za 3,4 odsto) i soje (za 3,8 odsto).

U odnosu na desetogodišnji prosek (2014–2023), proizvodnja pšenice je veća za 2,4 odsto, dok je kod zasejanih površina više šećerne repe (za 3,3 odsto), soje (za 5,9 odsto) i suncokreta (za 15,9 odsto), a manej kukuruya ya 2,3 odsto. (B.Gulan)