VODA I SEMENARSTVO EU I SRBIJE: Zašto se uvozi seme ratarskih kultura? (2)

Pad semenske proizvodnje

O  ugroženosti semenske proizvodne u svetu i Srbiji, rukovodilac Odeljenja za suncokret u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo dr Vladimir Miklič, izme]uostalog kaže:  ,,Poslednjih nekoliko godina semenska proizvodnja u Srbiji sa nekih 50.000 hektara, pala je na ispod 40.000 hektara, što za tako kratak period predstavlja značajanog pad.Ova situacija izaziva zabrinuost stručne javnosti. Naime, smanjenje proizvodnje sopstvenog semena u Srbiji dovodi do sve većeg uvoza semena iz drugih zemalja. Ako se zapitamo zašto je toiko važno da proizvodimo sopstveno seme, odogovr na to pitanje je veoma jednostavan – jer je proizvodnja semena ključna za prehrambenu sigurnost svake zemlje, uključujući i Srbiju! Jer, kvalitetno seme u kmbinacaiji sa odgovarajućim agrotehničkim merama predstavlja početak svega u poljoprivredi. To znači da bez kvaltietnog semena, nijedan usev neće uspeti da ostvari svoj pun potencijal. A, Srbija ima veliku raznolikost klimatskih uslova i zemljišta, što je idealno za raznoliku proizvodnju semena ratarskih kultura. Međutim, kako bismo iskoristili ovu prednost, potrebno je da se fokusiramo na povećanje površina pod semenskom proizvodnjom. Neki od važnih faktora koji utiču na smanjenje proizvodnje sopstvenog semena u Srbiji su ulaganja u istraživanja i razvoj, nedostatak edukacije i podrške institutima, kao i sve veća konkurencija sa uvoznim semenom!

Semenske kuće, poljoprivredne institucije i druge relevantne organizacije tebalo bi da udruže snage i zajednički rade na podizanju svesti o važnosti semena, kao i na pronalaženju rešenja za unapređenje proizvodnje. Jedna od mogućnosti je podrška razvoju lokalnih semenarskih kompanija, koje mogu da ponude kvalitetno seme prilagođeno specoifičnim uslovima Srbije. Ta podrška bi trealo da podrazumeva i tehničku edukaciju, kao i investicije u istraživanje i razvoj, kako bismo održali nekad postignute visoke standarde kvaliteta semena.Ttreba istaći da osim prehrambene sigurnosti, proizvodnja sopstvenog semena omogućava veću kontrolu kvaliteta useva, a samim tim i veći profit za poljoprivrednike.

To je informacija koju smo dobili od zvaničnih organa. Problemi su brojni. Teško je sada zasnovati, odnosno obnoviti uništenu proizvodnju. Ima više faktora. Da pođemo od cena. Zaista je postalo dosta skupo proizvoditi u Srbiji. Naročito poslednjih godina. Skočila je cena zbog rata u Ukrajini, porasta cene merkantilne pšenice, porasta cena svih inputa, energenata, radne snage, đubriva, pesticida, tako da su mnogi odustali od semenske proizvodnje. Novi vlasnici mnogih privatizovanih sistema ne žele da se bave semenskom proizvodnjom. Oni idu na onu osnovnu, elementarnu, ratarsku proizvodnju. Srboija je prinuđena da radi semensku proizvodnju i u Rumuniji, Italiji i nekim drugim zemljama. Radila je to i pre. Srbija je mala zemlja i rizik je da se sve skoncentriše na jednom ograničenom prostoru. Često i zakoni favorizuju uvoz semena u odnosu na proizvodnju u Srbiji. Nekada je i Srbiji bilo lakše da uveze seme nego da se u njoj  proizvodi što je nonsens.

Nekada imamo propise strože nego u Evropskoj uniji. Da pomenem primer prostrone izolacije, navodi Vladimir Miklić. To je važno kod stranoplodnih biljnih vrsta i ovih koje se oprašuju vetrom kao kukuruz, ali pogotovo kod entomofilnih kao što je suncokret. Kod nas je prostorna izolacija propisana na 1.500 metara. To je razmak između parcele gde se umnožava seme C1 kategorije. Za ove više kategorije to je još i više. U zemljama EU je između 500 i 1.000 metara. Kada sam ja počeo da radim onda je propis bio 3.000 metara, ističe Miklič.Tad su postojali veliki sistemi pa smo lakše nalazili izolaciju. Sada posle povraćaja zemljišta to je znatno teže. Ipak treba voditi računa ako se ova razdaljina smanji može doći do povećane stranooplodnje. Jer, pčele lete i do 10 kilometara. Može se desiti da taj divlji suncokret koji se lako širi, i koji je opasan korov, i jako se teško suzbija, da ga bude više u našem semenu. Evo, kako su to rešili u drugim zemljama?U Mađarskoj onaj koji hoće da se bavi semenskom proizvodnjom, to prijavi lokalnoj samoupravi, i prijave se oni koji hoće da se bave merkantilnom, i tu se pravi neki kompromis. I zahvaljujući tome, Mađarska ima često duplo veće površine pod semenskim suncokretom nego što imamo mi, navodi Miklič. Evo i kako su poljoprivredno razvijene zemlje uredile proizvodnju “farm safe seed-a” ili upotrebu semena sa tavana? Neki podaci govore da se u Mađarskoj koristi samo 12 dsto deklarisanog semena. U Srbiji pšenične površine zauzima čak 60 osto nedeklarisano seme  zvano ,,tavanka’’. Ali tamo postoje drugi mehanizmi. Ima jedna direktiva u Evropskoj uniji i sistem koji je najviše zastupljen u Fancuskoj ili Belgiji gde se dozvoljava da se koristi seme sa tavana, ali svi proizvođači hlebne pšenice moraju da plate određenu nadoknadu državi. Oni koji su mali proizvođači oslobođeni su za nadoknada. Iz ovog fonda se novac vrati onima koji dokažu na osnovu deklaracije da su sejali sertifikovano seme. Sličan propis postoji u Velikoj Britaniji i njegova je svrha da se te pare ulože u stvaranje novih sorata i hibrida koji će biti prilagođeni za uslove koji vladaju u Velikoj Britaniji, kaže Vladimir Miklič.

Uvoz semena i dobit na izvozu

Prema zvaničnim podacima iz 2022. godine Srbija je ostvarila izvoz semena u vrednosti od 158 miliona evra, i zabeležila suficit od 91 miliona evra! Novosadska Agencija ,,Agroservis’’ je istraživala ovaj trend, jer nije jasno da seme uvozimo za svoje potrebe, a da imamo dobit u izvozu.Otkriveno je da polovinu zrna kukuruza za setvu u Srbiji (koja se obavlja na blizu milion hektara) uvozimo iz EU zemalja, suncokreta i uljane repice čak 80 odsto, a šećernu repu za sve setvene površine., koej su iyme]u 30.000 i 40.000 hektara.

,,Evidentan je rast uvoza suncokreta, gde smo ne tako davno bili dominantni kao i sa semenom kukuruza. Ubrzano smo izgubili veće prisustvo ove uljarice na našim, domaćm njivama, ali se situacija svake godine poboljšava jer naš novosadski Institut za ratarstvo i povrtarstvo ima kvalitetno seme. Inostrane kompanije koje se bave semenarstvom u Srbiji, ovde su našle dobre ratare i posao teče po dva modela. Prvo, seme koje kombajniraju i samo delimično dorađuju u džambo vrećama šalju u doradne centre, najčešće u Austriju. Ima semenskih kuća koje kod nas dorađuju i pakuju seme ali je to manjeg obima. Svako seme koje se otpremi preko granice se evidentira kao izvoz, i to je suficit koji se javlja’’!, navodi Miklič.

Poznavaoci semenske proizvodnje tvrde da je zahtev za upotrebu serfifikovanog semena uz podsticaje države novi kvalitet za ratare, ali u našim uslovima najmanje se odnosi na seme naših Insituta. Zemlje koje su za sopstvena gazdinstva uvele kao obavezno sertifikovano zrno u setvi, imaju i jasne sankcije za one koji se ne pridržavaju tog pravila. Onaj proizvođač koji ne koristi takvu ponudu države, gubi status aktivnog gazdinstva. Selekcioneri našeg vodećeg Instituta za ratarstvo i povrtarstvo tvrde da je proizvodnja semena složen posao i da zahteva poštovanje mnogih pravila, a pogotovu izolaciju. Zbog toga za reprodukciju suncokreta koriste usluge ratara u drugim zemljama i zrno koje uvezu beleži se kao uvoz.

Soja i pšenica se kod nas seju bez deklaracija iz sopstvene merkantilne  proizvodnje. Praktično, semenske pšenice u ponudi prema ratarima je sve manje. Pretpostavlja se da je 2022. godine u Srbiji biti ponuđena pšenica sa deklarisanom semenom za tek 30.000 hektara. Interesovanje ratara uglavnom je vezano za predosnovno i osnovno seme, ali i reprodukciju C1. Među najtraženijim sortama pšenice su simonida, zvezdana, pobeda, renesansa, apač… i to kao C1 reprodukcija. Upotreba semena pšenice i soje koje ratari pripremaju za setvu iz merkantilne proizvodnje ne plaćaju nikome za autorstvo, niti se ova proizvodnja evidentira. U mnogim zemljama semenska proizvodnja i ovakav način upotrebe stvorenih sorti je zakonski regulisano. Dobra praksa je u Francuskoj i Belgiji. Farmeri imaju najveći interes za zdravo seme i solidne prinose pa se drže kvaliteta koje nude selekcioneri.

,,Naši Instituti su daleko od modela prodaje autorskih prava i zaštite sorti, već se bave celom linijom, od stvaranja, preko umnožavanja, do prodaje. Zakon o semenarstvu koju ima naša zemlja je prevaziđen i ceo ovaj sektor je u zapećku državne administracije, pa je čudno što se sada javljaju ideje o trošenju budžetskog novca za upotrebu semena’’, dodaje Miklič.

 U susednoj Hrvatskoj podignuta je uzbuna, jer zemlja ne može da se oslobodi zavisnosti od uvoza i skupog semena. Uvoz nije pokriven izvozom, pa semena koja stižu preko granice plaćaju 2.482 evra po toni. U Srbiji prosečna izvozna cena je 1.053 evra za tonu, a uvozna 3.072 evra za tonu. To su podaci od pre dve godine. Površine pod semenskom proizvodnjom u EU su oko dva miliona hektara i većina zemalja beleži pad. Porast postoji u Danskoj pet odsto, Švedskoj dva odsto , Kipru sedam odsto, a u Hrvatskoj četiri odsto. Iskusni semenari tvrde da je ova proizvodnja isplativa i da po obimu može doneti veći priliv deviza nego prodaja malina. 

Od ratarskih kultura, u prolećnoj setvi, u zemlјište prvo ide seme šećerne repe. Agroanalitičar Čedomir Keco potvrđuje da za celokupno zemlјište pod tom kulturom, koja se poslednjih godina seje na nešto više od 30.000 hektara, seme kupujemo u inostranstvu. Situacija nije dobra ni sa ostalim usevima. On ističe da ćemo za polovinu planiranih setvenih površina u Srbiji morati da uvozimo seme, u slučaju suncokreta 80 čak a šećerne repe 100 odsto. Problem je nastao pre nekoliko godina, jer nismo vodili računa o tome kako da obnovimo i proširimo domaću ponudu semena. Semenari iz celoga sveta takmiče se da kod nas budu prisutni u što većem obimu. 

Novosadska „Hemoslavija“ repromaterijalom više od tri decenije snabdeva naše polјoprivrednike. Vlasnik Rajko Nenadov kaže da, iz godine u godinu, sve manje prodaju domaće seme. On ističe da su ranije slabije prodavali suncokret, a sada i soju, a kukuruz je pao na ispod 10 odsto. Činjenica je da je manje lјudi na terenu iz domaćih kuća, manje je domaćih stručnjaka koji će ubediti polјoprivrednike da seju domaće seme, često se kasni sa uslovima, logistikom…

Zaboravlaj se das u se domaćča semena najbočlje prdoavlaq za vreme sankcija Srbiji. Tada je bila manja konkureencija iz sveta, pa su se najolje prodavala domaća semena. Jer stranih skoro da i nije bilo. To je bilo i zlstno doba domaćih semenarskih kuća, ali i njiva u Srbiji. Poljopri vredna proivzudonaj je bila sa domaćim kuklturama znatno veća nego sad akada imamo širok izbori uvoznog ali i domaćeg semena. Mođe se reći daje greškomk doamće seme osalo zapostavljenoi po strani.

Sertifikovano seme presudno za prinos soje

Zbog sve složenijih klimatskih uslova, ali i skupe setve, mnogi polјoprivrednici su se u prolećnoj setvi proteklih, ali i ove 2024. godine opredelili za soju. Vuk Đorđević, stručnjak novosadskog Instituta za ratarstvoi povrtarstvo, institucije od nacionalngo značaja, ekspert za ovu oblast, ističe da je ove gdoine  bio najtopliji februar od kada se obavljaju merenja. Globalne klimatske pojave sve se više odražavaju na polјoprivredu, samim tim i polјoprivrednici se moraju prilagoditi novim uslovima proizvodnje. Smatra da bez obzira na spolјašnju temperaturu i temperaturu zemlјišta, ne treba žuriti sa setvom soje, zato što su mrazevi bili mogući u martu i aprilu, iako soja može da izdrži kratkotrajne mrazeve do -3/-4 stepena Celzijusa. Jer, mraz je uvek poguban za mladu bilјku koja tek treba da se ukoreni i razvije. Što se tiče vlage zemlјišta, odnosno nedostatka padavina, to za soju ne mora biti veliki problem budući da joj nije potrebno mnogo vlažnosti da bi klijala. Suša i nedostatak vlage imaju manji uticaj na prinos, soja je osetlјiva u generativnoj fazi, tokom jula/avgusta, kada se formira mahuna i naliva zrno, tada bilo kakav stres, da li temperaturni ili nedostatak vlage, dovodi do smanjenja prinosa, dodaje naš stručnjak iz novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo.

Suncoket u svetu i Srbiji

U svetu je 2023. godine bilo posejano oko 28 miliona hetkara sa suncokretom. Od toga su čak tri miliona hektara bili zauzeli NS hibridi ili oni koji u sebi nose NS genetiku.  S druge strane na našim njivama seje se čak 80 odsto stranog semena suncokreta, te je i laiku očigledno das mo cenjeniji na svetskim njiama nego ma domaćim. Analize pokazuju da Srbija ima čak 223 registrovana hibrida ove uljarice, a od tog broja skoro polovina hibrida, odnosno njih čak 117 proizvedena je na Institutu za ratarstvo i povrtarstov u Novom Sadu, koji je ustanova od nacionalnog značaja.  Bitno je istaći da su NS hibridi registrovani u 25 zemalja. Domaća proizvodnja suncokreta u Srbiji čini jedan odsto svetske proizvodnje. To je na osnovu podataka kada je on u Srbiji bio posejan na 280.000 hektara. Inače, naše seme daje vrhunski prinos i kvalitet zrna, uglavnom je najjeftinije na tržištu ili u rangu najjeftinijih. Istovremeno nalazimo se među deset najvećih svetskih proizvođača suncokreta ukoliko se EU račina kao jedna Celina.  I po prinosima smo u evopskom vrhu, navodi Milič. Ranijih godina imali smo prosečne prinose od 2,7 tona po hektaru, a sada još veće, tri tone po hektaru! Onda se postavlja pitanje zašto se na poljima Srbije nalazi samo 20 odsto suncokreta posejanog semenom iz Srbije? Bitno je istaći da  naše  seme daje vrhunski prinos i kvalitet i da je među najjeftinijima. Razlog se nalazi i u tome što nije dovoljno ulagano u marketing i da nije bilo dovoljno promotera, da nisu bili dobri pregovori sa distributivnim kućama. Dokaz svega ovog je da su hibridi stvoreni u Srbiji, poput NS ronin i NS kruća, dali vrhunske prinose i kvalitet zrna. Iskustva su pokazala da na njivama gde su oni sejani  stabla suncokreta, ne samo što nisu stradala, za vremne oluja, nego nisu ni malčice bila polegla. Stajala su uspravno kao sveća,  ističe Miklič. Strana konkurencija je međutim efikasnija u prodaji. Mnogi kupci više veruju stranim proizvodima u odnosu na domaće i to se ne odnosi samo na seme. Nego i na opšte ponašanje u Srbbiji kad aje domaća ili strana roba u pitanju. Jer, psihologiaj je takvga da će uvek  kupiti radije će seme i od neke manje strane semenske kuće, čak i ako se radi o NS genetici. Na primer u Francduskoj će se većina kupaca uvfek odlučiti za domaći proizvod.

Svake godine sve manje semena ratarskih kultura

Iz godine u godinu u Srbiji proizvodimo sve manje semena ratarskih kultura, a kao rezultat toga imamo situaciju da je sada naša polјoprivreda zavisna od semena iz inostranstva!

Za celokupnu površinu pod šećernom repom, koja se poslednjih godina seje na malo više 30.000 hektara, seme kupujemo u inostranstvu. Situacija nije dobra ni sa ostalim usevima. Tako je bilo i za ovogodišnju setvu. Dakle, 2023.godine, morali smo da uvezemo ili da koristimo inostrano seme na polovini planiranih setvenih površina, u slučaju suncokreta 80 odsto, a šećerne repe 100 odsto!  Ranije smo slabije prodavali suncokret, sada već slabije prodajemo i soju, a kukuruz smo pre dvadeset godina radili sa 95 posto domaćeg semena, danas sa manje od 10 odsto.

Vladimir Miklič se decenijama bavi semenarstvom u novosadskom Institutu za ratarstvo i povrtarstvo. Njegov rad je velikik dleomk doprineo da ova kuaćdobija tkitutlu da je kjuća od nacionalnog ineresa. On kaže da im je sve skuplјe da proizvedu seme. Postalo je zaista dosta skupo proizvoditi u Srbiji, posebno poslednjih godina. Cena je skočila kao razultat rata u Ukrajini, porasta cene merkantile, hemijskih sredstava, cene radne snage, đubriva, inputa… Mnogi neće da se bave semenskom proizvodnjom. Situaciju u sektoru bi donekle moglo da popravi to što država ove godine polјoprivrednicima subvencioniše kupovinu deklarisanog semena. Veći deo tog novca će završiti na računima stranih semenskih kompanija pošto se kod nas njihovo seme više prodaje.

Kada je suncoket u pitanju. Kod ranijih hibrida je smanjenje prinosa slabije izraženo sa kasnijom setvom. A, u optmalnom vremenu setve kod hibrida kraće vegatacije može se utaicati i na izbegavanje nepovoljnihh činilaca, kao što su vremenski uslovi, bolesti i štetočine, u kritičnim fazama razvoja biljke, koja se u Srbiji godišnje nalazi  proseku na oko 220.000 hektara. Ranija setva u odnosu na kukuruz je potrebna. Za hibride kraće vegatacije preporučuje se od 55.000 do 60.000 biljaka. Gustinu setve treba podesiti prema hibridu.

Uzroci kriznog stanja semenske  proizvodnje u Srbiji nalaze se u tome što nepostoji valjan agrarni plan za semensku proizvodnju! Za to nepostoji ni politička odluka! Tu se nalaze razlozi zašto je  I ugrožena ekonomska pa i politička stabilnost zemlje, kad aje ova oblast u pitanju!

Pema najnovijem popisu agrara, objavljenim na početku 2024. godine sirovine za hranu u Srbiji proizvodi:

• 508.365 gazdinstava. Najveći broj gazdinstava, njih 224.433 nalazi se u regionu Šumadije i Zapadne Srbije;
• Oni obrađuju 3.257.100 hektara zemljišta. Najveća površina 1.474.709 hekrara koristi se u Vojvodini;
• U Srbiji se gaji ukupno 725.408 goveda.Region Šmadije i Zapadne Srbije prednjači po broju goveda;
• Tovi se i 2.263.705 svinja. Region Vojvodine prednjači po broju svinja i u oborima se nalazi 1.000.249 grla;
• U Srbiji postoji I 1.702.682 ovce;
• Tu je i 149.558 koza;
• U njoj se pema podacima RZS nalazi i 22.022.439 živine. Od toga je u Vojvodini 9.794.304 komada;
• Tu je i 1.261323 košnica za pčele. Najveći broj košnica nalazi se u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji, a to je 527.045 košnica. Ovaj bgroj košncia takođe nije realan kada se pogled aproizvdonaj meda. Većči deo nema proizvodnej, ali jeprijavljen zbog subvenckija. Inače,m prema podacuima RZS reklrodna proizvdonaj meda u SRbiji od 9.750 tona bial je 2013. godine. Tada je u svet bilo ivzezeno  4.750 tona meda. To je tada od izvozameda  bilo donelo 14 miliona evra. Značajno je po tome što je izvoz meda doneo više novca, u to vreme nego izvoz mesa!
• Poljoporivredom u Srbiji bavi se 1.150.653 radnika. Po brojkama to je 662.943 muškarca I 487.710 žena. Od toga je 231.118 žena koje i upravlaju gazdinstvom;
• Prosečan broj članova i stalno zaposlenih na gazdinstvu je 2,2;
• Prosečna veličina gazdinstva je 6,4 hektara;
• Prosečan starost gazdinstva je 60 godina;
• Prema podacima RZS na kraju 2022. godine stočarstvo Srbije učestvovalo je u BDP agrara samo sa 28,1 odsto.Veruje se da je ta  brojka na početku 2024. ogdine bila tek oko 20 odsto! Sve ispod 60 odsto je karakteristika nerazvijenih zemalja. Jer, stočari ističu da u oborima nema više od 1,5 miliona svinja! U oborime je pre jedne decenije bilo 1,1 miliona krmača prasilja, a stočari kažu da ih je sad manje od 100.000… Sa tim brojem ne može da se obnovi  stočni fond svinj, pa se one moraju uvoziti. Samo u 2023. godini je uvezeno 500.000 prasadi, 300.000 svinja za klanice i oko 30.000 tona zamrzunutog svinjskog mesa;
• Izražava se sumnja i u broj goveda. Stočari tvrde da ih nema više od 400.000 zajedno sa kravama muzarama;
• U Srbijiu 600 sela nema nijedne krave!
• Za poslednjih deset godina broj farmi u Srbiji  se smanjio za 62.000!

Žetva u Evropi 2024

Evropska komisija objavila je prvu prognozu za žetvu žitarica i uljarica u 2024/25 godini. Očekuje se rod obične pšenice od 120,8 milion tona, što je pad od oko četiri odsto u poređenju sa rodom u 2023. godini, kada je bilo rodilo 125,6 milioan ton. To će biti i najniži rod od 2020/21 godine. Ovakav trend objašnjen je smanjenjem površina zbog loših uslova setve prošle jeseni, posebno u Francuskoj i Nemačkoj. Predviđanja za sada pokazuju da je posejano oko 20,95 miliona hektara, što je gotovo million hektara manje nego 2023. godine. Prosečan prinos predviđa se na šest tona po hektaru. Vrlo velike zalihe na kraju tećuće sezone, od oko 20 miliona tona, mogle bi delimično nadokanditi ovaj pad proizvodnje. Ipak, za sezonu 2024/2025. godinu se očekuje pad zaliha na 12,1 miliona tona. Komisija očekuje drastično smanjenje uvoza pšenice, posebno iz Ukrajine, sa ukupno 7,5 miliona tona na samo 4,35 miliona tona. To se ipak smatra malo verovatnim, s obzirom na trenutni razvoj događaja. Kada je reč o izvozu, on je isti kao i prošle 2023. godine i iznosi 31 milion tona.

Za kukuruz sa druge strane, Komisija u 2024. godini očekuje berbu od oko 69 miliona tona, a to se temelji na većim površinama uzgoja koje iznose gotovo 800.000 hektara, Prošlogodišnja berba bila je 62,2 miliona tona.Uvoz bi trealo neznatno da padne na 17,4 milioanj tona, sa 17,5 miliona tona očekivanih u ovoj sezoni.

Predviđa se i značajno povećanje proizvodnje ječma, ozimog i jarog, na 53,7 miliona tona, sa najnižeg nivoa za 12 godina, od 47,5 miliona tona, koliko je bilo u tekućoj sezoni. Razlog je povećanje površina pod jarim, ječmom za gootvo 400.000 hektara. 

Ukupno gledano, Komisija očekuje da će žetva žitarica 2024. godine u EU biti 278 miliona tona, što je znatno više (uprkos smanjenju za pšenicu) nego 2023. godine kada je požnjeveno nešto manje  od 270 miliona tona.

Kada je reč o uljanoj repici, očekuje se proizvodnja od 19,47 milioan tona, što je 300.000 tona manje nego prošle 2023. godine kada je požnjeveno 19,82 miliona tona. Evropska komisija predviđa uvoz ove uljarice na 5,6 miliona tona, slično kao i prethodne sezone. U međuvremeni je analitička kuća Strategy Grains značajno smanjila svoju prognozu za 200.000 tona na 18,1 miliona tona, što je pad oi+d devet odsto u poređenju sa prethodnoim godinom i znatno ispod predviđanja Komisije.

Kada j reč o cenama, poslednjeg dana trgovanja u martu 2024. godine obeležen je rast cena žitarica, da bi početak aprila na evropskim terminskim tržištima obeležio pad.

• Tako se pšenica na početku maja 2024. godine prodavala  po 201 dolar po toni, dok se iz nove, predstojeće žetve nudila po 215 evra po toni;
• Kukuruz  se  na početku maja kotirao po ceni od 192,25 evra.  Za novu berbu na kraju 2024. godine procena je da će cena biti oko 195 evra po toni;
• Cena uljane repice za maj 2024. godine porasla je na 449 evra po toni. Nova, avgustovssa žetva se trguje na 452 evra po toni;

                         (Autor je analitičar i publicista)