У односу на кафу, која је хомогена, чајеви представљају хетерогену категорију, па приложене показатеље треба тумачити са опрезом. Тим пре, јер јединичне цене чајева, као и њихова снага/дејство, могу вишеструко да се разликују.
Светска трговина чајевима износила је два милиона тона, у 2022. години, што је при 7,9 милијарди становника давало просечан увоз од 250 грама по становнику.
Највећи светски увозници били су УАЕ са 9,2 килограма, Мауританија са 4 и Либија са 2,8 килограма. Већу количину од једног килограма по становнику имало је 27 земаља, испред Русије на 28. месту.
У Србији се чај највећим делом пије само када су људи болесни, па са увозом од 22 грама по становнику налазимо се при светском дну. Додуше, осим домаћих лековитих биљака које се користе за производњу локалних чајева, постоје и народни лекови за болести попут ракија, па и ових 22 грама изгледа превелико.
У Србији је, за славе, венчања, рођења, сахране, и друге прилике, најомиљенији напитак Шумадијски чај.
Већу потрошњу увозних чајева имале су све суседне земље осим Албаније. Претпоставићемо да то значи да су од Срба здравији и/или употребљавају много више народне лекове попут препеченица, љутих, ароматизованих и сличних жестоких напитака за истеривање болести.