POGLEDI: Kraj strategije pada, a nema boljitka na vidiku!

Piše: Branislav GULAN

Stanje u agraru Srbije mnogo je loše. Trebalo bi menjati sve iz korena! Srbija je  od izvoznika postaje zavisna od uvoza hrane. Najbolji primker je svinjskgžo meso, ali i mnogo drugih proizvoda koej uvozimo, a mogli bi sami da proizvodimo! Potreban nam je novi koncept agrara i novi ljudi da bi to sproveli.  Sa ovim novim ministrom, dr Alekandrom Martinovićem, 15-tim po redu od 2000. godine, nećemo dobiti ništa novo već samo kontinuitet u dosadašnjem lošem radu! Dokaz lošeg rada je Stragija razvoja poljoprivrede doneta pre jedne decenija čija validnost ističe 31. jula 2024.godine. Ta Straegija o razvoju poljoprivrede, doneta je pre jedne decenije, koju je  na 145 strana pisalo 240 naših eksperata. Napisali su da će se agrar Srbije godišnje razvijati po stopi od 9,1 odsto, a u lošijim godinama da će to biti 6,1 odsto! To je Ustav za poljoprivredu.

Nažalost umesto rasta imamo strategiju pada proizvodnje! Jer je to bio samo skup nerealnih želja njenih tvoraca. Dakle, agar je najpotrebnija privredna oblast u zemlji, nije strateška grana! Jer, ostali su ogromni neispćaalećni dugovi od odlazećeg ministarva. Uz dugove i ostal obmane u javnosti kako je sve isplaćeno, pa ni sami seljaci njih 1,15 miliona u zemlji ne znaju kako dobro žive od ove posrnule delatnosti! Već za jednu deceniju sa mape Srbijue nestaće 1.200 ili svako četvreto selo. Prema podacima RZS saopštenih posle poslednjeg popisa, Srbija koja danas ima 4.720 naseljenih mesta. Istraživači su prikazali da će do 2050  godine samape Srbije nestati ukupno 3.000 sela! U mnogima već sad se čeka ko će biti poslednji poslednji da ugasi svetlo! Dakle, protekle poliitčke garniture koj su i sad na vlasti jer peru biografije, ostavljaju nam od sela ruine… U selima je prazno 200.000 kuća. Od toga Ministarstvpo zua brigu o selu,  u cilju sprečavanja odlazaka iz sela dodelilo je beskućnicima 2.750 kuća. Neki su dobili su kuće, ali se nisu uselili u njih je od čega će da žive u tim selima. Tačnoje i marketinšli za naod dobro prikazaano što je osovano  1.100 novih zadruga. Mešutim, isti ljudikoji su proeklihdecnekija gasili po 100 zadruga godišbnej u Srbiti, otišli podsticali njihvo nestajanje, sad u poznom dolbru supromeniki mišljenje, pa se zalažu za povratak zadruga i spašavanej sela i varošica. Da bi opralik biografiej idu sa još uek aktuelnimpolitičlrima, obilaze sela, slikaju se sa aktuelnhim vlastima, daju nova, lažna obećanja za koja neće iamti vremena ni uslova da ispune.

Foto: Goran Mulić- – Selo Gostu[a an Staroj planini u koem je vreme stalo

Ali, ta sela gde su osnovane zadruge nemaju nikakve prerađivačke kapacitete da bi se z zaposlili novi stanovnici sela, njihiko 10.000 seljaka. SVe mj tome treba dodati da poljoprvireda od koej živi I partija na vlasti, nikada niej progašrena za stratešku ganu. Tu je ni niz novihm ali i starih nasleđenih problema. Dakle,  preveliki zalogaj za neiskoskusnog političara, sa nedovočljno znanaj za ovu oblast kokju treba sistemski rešavati, a svi dosadašnnjki su samo gasili požar. Dakle, teđškpo je poverovati da će novi ministar ostaviti neke tragove, osim obećanja, u poboljšannju položaja agrara u Srbiji. Jer, svake godien u Srbiji  nestane po 25.000 hetkara najplodnjnjihorancia. Izhgubi se za puteve, bespravnju gradnnju, infastutkruur, davanej na pokolon strancima koji dolaze… Usve se igubii za slične namene oko 30 milioamna hektara, što je veličkina jedne Italije!

Dakle zakasnekle su sve akciejkoje pokrećše akadmeijski odbor za selu SANU, sa kašnjenejm od pola večla kako bi počelida spašavaju argar i sela u Sribji. To je zadocnela akcija, loše proirpemeljan, od ljjudi u poznom životnom, dobu. Nnjiam je tek sa devoluirala pamet, pa bi da vraćaju zadruge i sela koje su uništili. A, tim selima gde se osnivaju zadruge, osim političkog markentiga i ubeđivanjanja kako dolazi bolji život, potrebni su mali prerašivački pogonui. Njih nema jer su opljačkakji posle demokratskih promena, 2000 godien uiz pomoć države!  A, njih nema jer je već četeiri godine je zaustavlejna akcija na obnovi zadrugarstva. Država je u od 2017. pa do 2021. godine osnovala 1.100 novih zadruga i vratila duh zadrugarstva. Ali, nije i oduzeteu imovinu, za čega je potrenbno više milijardi dinara! Najvbolji dokaz zadiocneligh akcija je i predstogjećoi Naučno – stručni skuo ,,Bjudućnost sela i poljoprivrede u Srbiji’’ – strukturni problemi i modeli odr\ivog rayvoja, kojise najavljuje u SANU 15. maja 2024. godine. Isti ljud say aka][bhebhen oid poal veka koji su dali veliki doprinos, odjednkims uset setili da nam trebaju zadruge i sela. Da bi se obnovilo to to je srušeno treba da prođe najmanje sedam decenija koliko je i uništavnao. Uz novikoncepšt poljoprvirede, to treba da rade mladi ljudi, neopterećeni sa prošlošču uništavanja sela i agrara!

Pre donošenja Strategije kojojoj izlazi validnost 31. jula 2024. godine njen recenzent prof dr Koviljko Lovre, između ostalog je upozoravao kreatore da njeni autori koriste netačne podatke, te otuda i projekcije i vizija razvoja poljoprivrede je bila potpuno nelogična i besmislena. Izvedene projekcije pokazivale su tada, a danas se dokazalo,  se poljoprivreda razvijala sasvim suprotno od razvojnih zakonitosti. Ono što autori Strategije projektoali još ni jedna država nije uspela da ostvari. Šta više, bilo bi porazno za našu privredu i poljoprivredu da su se te prognoze i obdećanja realizovali u praksi. Sve loše se ostvarilo na šta je upozoravao nekadašnji savezni ministar poljoprivrede Jugoslavije. Ali, kada je on upozoravao šta će nam se desiti niko se nije na to obazirao. Dokaz je da nijedna primedbva iz javnih rasprava o predlogu tadašnej strategiej izueta u Beogadu, Nišu i Novom Sadu, nije prihvaćena od vlasti! STrqategija je usvojena  uValdi Srbije krajem jula 20214. godine, uz obećanje da će ona biti upućena na razmatranje i usvajanje u Skupštinu Srbije. To se nikada nije dogodilo i to je bila velika obmana tadašnje vlasti. Njen prmerijer je bio sadašnji predsednik države!

Pljačka privatizacija agrara!

Stigao je novi ministar 15 po redu od demoratskih promena 2000. godine. Posle toga je obavljena pljačkaška privatiyacija uz pomoć države. Sela su ostala bez prerađivačke industrije.  Čovek koji je došao, novi ministar, samo je novi lik iz stare vladajuće garniture. Pravnik je nije iz ove oblasti. Svaštario je u životu. A, ni Partija koja ga šalje ne želi da ima neke veće promene u agraru. Jer, u njemu vidi da može da ima materoijalnui podršku. Može, alki uz nolvi nordijski koncdept invoe ljude. A, toa nema. Posgoej projekcije da bi agara mogao u tomnovom koncdeptju da ima godišnhni prihdo kao što je dans BDP Srbije. to je blizui 70 mlijardi dolrfa. Ali, to bi trebalo sve oiz koena menajti. Vlas nema voljui no vremena za to! Čovek koji će da vodi ministarstvo poljoprivrede nije tu da povećava proizvodnju da bude bolje narodu, i onima koji proizvode sirovine za hranu, nego je došao na to mesto da sprovede zadatke partije na vlasti koja ga je tu postavila! To značli da produže sa obmanama i prevarama, a to znači  obezbede i svoj što duži ostanak na vlasti.  Dakle, on nezna, nemože i neće se upuštati u takve nove avanture. Važno je da se ne talasa niti  može niti zna da učini, nešto novo za opšti boljitak, kada je ova oblst u pianju. Po onome što će da radi on će biti sam državni sekretar, odnosno saobraćajac, koji nastavlja lošu politiku čiji se rezultati vide iz strategije koja je pri kraju. Kreirali su ljudi iz njegove partije i sprovodili je u delo. Nesmeta im što je sve to loše urađeno i što nema odgovornih za neodgovorno, odnosno loše obavljen posao!

Dakle, ostaju samo obećanja vlasti i nadanja proizvdođača da će biti bolje! To im ni do sada nije nedostajalo, pa su tek izlaskom seljaka na ulicu da traže pravdu skretali pažnju da postoje.  Mnogi čekajući to bolje sutra, često su ga hteli već danas, ali mnogi su odlazili sa ovog svega, a da ga nisu dočekali, kada je agar u pitanju.  Od obećanja o agraru kao obećanoj budućoj strateškoj grani samo im se daju nova obećanja i kada misle da stižu do njih, ona im postaju sve dalja. To će se dogoditi i sa ovim novim ministrom koji ulazi za njega u potpuno novu, nepoznatu oblast. Takvi će biti i rezultati. Jer, dosadašnji takav način radao je dosnosio nove probleme koji su se morali na ulici rešavati. A, to je bilo samo gašenje požara.Takav način rada nikada nikome dugoročno nije doneo boljitak ni vlastima, ni proizvođačima hrane ni narodu. Probemi se mogu rešavati jedino sistemski. Sve dok se tako ne bjudu rešavale nedaće, a to neće biti ni ovog puta, neće biti uspeha u proizvodnji hrane ni za novim 15. ministrom od demokratksih promena u Srbiji 2000. godibne. Hrane ćče biti sve manje, biće skuplja proizvodnja i potrošnja što pokazuju analiz RZS i Privredne komore Srbije!

Znači to ovaj ministar niti ume niti hoće da uradi. Osim da ispuni zadatke svoej partije koja ga je tu postavila! On je sluga, odnosno vojnik partije koja sad vlada Srbijom.  Sve što partija nemisli nemisli ni on.Niti će to da radi. A, poljoprivreda im je i mesto gde uzimaju pare! Za sebe i partiju! Jer, još uvek se u njoj stvara novac. Evo  primera o politickoj renti u agraru.

Agraru oteto četiri milijarde evra!

Koncept neoiliberalizma ostavio je loše i duboke tragove na polјoprivredu Srbije. Korporativni cilј je stvaranje i prisvajanje profita. Cilј kooperativa ili zadruga je služiti svojim članovima i zajednici! To znači da postoji politička renta u Srbiji, kaže eks ministar polјoprivrede u SFRJ dr Kovilјko Lovre. ,,Istraživanje pokazuje da je u vremenu od 2008. do 2018. godine iz subvencija koje su namenjene polјoprivredi, a  koje su iznosile devet milijardi evra, isceđeno, odnosno oteto, čak četiri milijarde evra! To ukazuje da od dodelјenih subvencija 70 odsto pripada polјoprivredi, a 30 odsto osaje ostalim učesnicima. Tu je i deo političke rente koja se uzima! I taj se novac se uzima od onih koji obrađuju njive, koji proizvode hranu za opstanak i ostanak zemlje. Niti se to priznalo da im se novac uzima, niti im se nekada kaže gde taj ukradeni novac se troši! Nikada im se za to niko nije izvinuo, a svake godine im zavlače ruku u džep! Polјoprivredu u tom vremenu karakteriše nizak nivo investicija od samo 2,5 odsto od ukupnih bruto investicija. Kada je reč o stranim direktnim investicijama, tu nema velikog interesovanja za agrar!

U vremenu od 2106. do 2018. godine iz ministarstva poljoprivrede stočarima je upućeno 28 milijardi dinara,  a od do 2018. do 2020. godinw još 26 miliajrdi dinara iz istog minstarstva je otišlo za ruralni razvoj.  To je ukipnjo 54 miliajrde ili 460 mliona evra! Državna revizorska institucija je to konrolisala i utvrdila da nema rezultata, ali ni traga parama! A, da se zna koliko su pare nestale, samo agararni budžet je u 2021. godini bo 400 miliona dolara. Da je taj novac stigao do stočara i sela, ne bi bilo protesa na ulicama. Proizvdojači h rane bi bili tada njanjivama, u Sajama, ekonomskim dvoristišima…  Ni do danas danas nije utvrđeno ko je odgovoran za neodgovoran rad i gde je nenamenski otišao taj novac. To nikada nije rečeno poljoprivrednicima. To je tabu tema za ovu vlast! Sve to, odnsoino stabnej u agraru, je razlog zašto su oni na ulicama i u protestima. To je utvrdila državna revizorska institucoje u redvonokij kontorli trošenaj državnog novca. Nikada nije utvrđeno gde je trag tim ogronim paramai gde sunenanmenski završile.  Dakle ni sad novi ministar ništa bolje ni ništa novo neće doneti u agraru. Nkiti će pokrenhjti istragu da se sazna istihna o nestanku tih para! Ali, biće samo obećanhja, nadanja  očekivanja! Videće se to po novoj strategiji, koja je u izadi, kada prđe vreme, kao što je bilo i po ovoj čije rezultata u javnostti, pa je niko nigde ne pominje. Za njene loše rtezultatei trošenekj za njeno pisanje 8,2 milioan evra nema odgovornih. Oni idačlje nasavljajui da pišu nove strategije!

U Srbiji 600 sela nema nijednu kravu !

Od 2019. do kraja 2023. godine izvoz ,,bebi bifa’’ se kretao od 300, najviše do 440 tona godišnje!

Kako se tvrdi, u Srbiji je u 2023. godini od 228.000 grla mlečnih krava, koliko ih je do nedavno bilo po zvaničnim brojkama vlasti, dalo blizu 1,4 milijardi litara mleka. Stočari kažu da u vreme skupe stočne hrane prasići popiju po 100 miliona litara mleka godišnje. Jer, to je jefitniej nego da se kupuje skupa stočna hrana! Jer, je to jeftiniji način ishrane. Uz to, prošle godine bio je i godišnji pad proizvodnje mleka za 100 miliona litara. Zahvaljujuci nauci porasla je mlečnost krava  pa se kreće od 7.000 pa do 9.000 litara u proseku. Znači sa manje grla da se dobija ista količina ,,bele reke’’. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, proizvodnja konzumnog kravljeg mleka u domaćim mlekarama u Srbiji smanjena je za 7,5 odsto u 2023. godini u odnosu na isti period prošle godine. Postoji prostor za dalji razvoj i unapređenje ove važne poljoprivredne grane. Potrošnja mleka po glavi stanovnika u Srbiji, zajedno sa svim prerađevinama, iznosi oko 180 do 200 kilograma godišnje. U poređenju, u Finskoj je ta potrošnja oko 300 litara, a u Danskoj čak 900 kilograma ili litara3. Ovi podaci ukazuju na potencijal za povećanje potrošnje mleka i mlečnih proizvoda u Srbiji.

Nerealan popis stoke!

Međutim, stočari ističu da je taj broj krava, realno manji za 78.000, od onog prikazanog posle popisa ukoem poše da ih imamo 725.000! Od proizvedenog mleka, godišnje se proizvede oko 60.000 tona sireva. U Srbiji se proizvodi oko 70 vrsta sireva u zemlji. Od toga oko 15.000 tona izvozi. Međutim, u Srbiji se godišnje uveze oko 85.000 tona konzumnog mleka, zatim više od 10.000 tona mleka u prahu, koje je čak i kancerogeno, i više od 12.000 tona sireva. U vrednosti većoj od 40 miliona evra.  Države iz kojih smo najviše uvozili mleko u prahu su Poljska i Francuska. Isti izvor, carina, navodi da uvoz sireva i drugih mlečnih proizvoda takođe nije izostao. U Srbiju je u 2022. godini iz uvoza stiglo 12.764 tone sira, zbirno svih vrednosti za 6,59 miliona evra. Države iz kojih smo najviše uvozili sireve su Nemačka, Poljska, Holandija i Italija. Dakle, samo za uvoz mleka i mlečnih proizvoda u 2022. godini potrošeno je više od 100 miliona evra. Te količine su još povećane prilikom uvoza u 2023. godini, sa tempom rasta i u 2024. godini. Tendencija uvoza mleka, mleka uprahu i sireva, ka i mesa svih vrsta, se nastavlja. Poznavaoci priliku ističu da nedostatak domaćeg mleka i mlečnih proizvoda „…nije problem koji se može rešiti hirurškom intervencijom, danas za sutra, već sistemskim pristupom, subvencionisanjem domaće proizvodnje i kontrolom uvoza. Mora proći dugačak period kako bi se veliki nedostatak mlečnih krava nadoknadio’’…

Novo, od ministra  bi bilo kada bi i uradili nordijski koncept razvoja poljoprivrede, po zatvorenom sistemu preko zadruga. Tada bi i omogućili da se u proizvodnji  po hektaru ostvaruje bar 10.000 evra prihoda. I kada bi ukupan prihod u agraru bio bar 10 milijardi evra godišnje.A, on nikada nij bio veći od 5,6 milijardi dolara. Zbog toga agrar Srbije nije konkurentan u svetu!


Zato novi minstar, odnosno,  ono što će on da radi novi državni sekretar neće biti novo, mimo  dosadašnje agrarne politike. Jer, on nemož

E ništa smna da odličuej da donsoie odluieki rezovima uovojobalsti, ali nije mu to ni b.lokiska materija u njegovom znanju.  Jer, paqrtoija, odnmsono vlast koaj ga je psoaivla na to meswto da mjoj služi, ni do sada niej podržavala agara kao stratešku granu! I to će biti dalji kontinuitet politike koja se sprovodi  koja donosi pad proizvodnje.!

Srbija je među poslednuij zemkjamja u svetu po navodnavjanim površinama. Jer, u svetu se navodnjava u proseku 17 odsto njiva, a u Srbiii tek 1,4 odsto površina. Prema podaciam RZS u 2023. godini voda je stizala samo na 47.529 hektara. Kada je građen hidrosistem D-T-D, I puišten u rad 1977. godine, obećano je narodu da će se navodnjavati 510.000 hektara. To se nikada nije ostvarilo. Tako je napisada da će se suvišene vode odvoditi sa million hektara. Odvodnjavanje je funkcionisalo do velikih poplava 2005. godine. Tada sistem nije mogao da primi suvišne vode jer je u njemu trebalo da se očisti 15 miliana kubika mulja, kako bi on bio plovan za privredu i turizam. Kada je gtašen iskpopano je bilo 135 milioan kubka zemlje. Sad trea očistiti 15 milioan kubika mlja, ali to niko ne čini I ako on osgane ovkasv kakv jeste bkiće tonajveća promašena investicija u Evropi posle Drugog svetskog rata.

Sve ove probleme trealo bi da rešava novi ministar poljorovirede.Teško je poverovati da ima znanja, moći I I sngaq eda se euhvati u košac s aovim problemima. Već će tpo b iti otačljavanje posla kao i do sada. Novi minstar za to nema iskutsva, nije stručan, pa nema ni osećaj za te probleme, agrar nije strateška grana, nema podršku partije koja ga je tu postavila da tako nešto uradi! Nije važno njegovo znanje ni mogućnost da li će više da uradi nego drugi. Da neće biti boljitka ni u novom mandatu to zna, on, zna partija koja ga postavlja, ali  je sigurno da će on slepo sprovoditi ono što Partiji na vlasti koja ga je tu psotaivkla od njega traži! Jert, sve je već privatizovano i oljačkan u zemlji Srbiji.  Još dok su na vlasti jedino ponešto ima u agraru, taman dovoljnjo da ovaj mandat dovedu do kraja, pa neka onda drugi vladaju, vraćakjui dugove i pljačkaju.Tako se radilo i do sada, pa i sada, pa su nam i takvi rezultati. Najbolji dokaz su rezultati Srategije razvoja poljoprivrede čija validnost ističe 31. jula 2024. godine.

Kraj strategije pada

Foto Goran Mulić – Stado goveda u blizini Subotice, vlasništvo stočara Miroslava Kiša

Sad na isteku validnosti te Strategije, evo i njenih rezultata prema podacima Republičkog zavoda za statistiku: Dakle, već godinama se niko u vrhu vlasti nije preterano uzbuđivao što je proizvodnja u agraru u poslednje tri i po decenije, do pandemije virusa  Kovid – 19, u proseku godišnje rasla samo 0,45 odsto godišnje. Pošto ovoj strategiji PADA ističe validnost 31. jula 2024. godine izradu nove strategije sad su najavili nadležni iz Vlade Srbije.

Ako se vide ovi podaci, onda i nije čudno što je Srbija od izvoznika hrane postala zavisna od uvoza. Samo u 2022. godini uvezeno je 300.000 prasića i oko 300.000 tovljenika za klanice, a i prošle 2023. godine do jula uvezeno je 500.000 prasića i oko 30.000 tona zamrznutog svinjskog mesa. U oborima je pre jedne decenije bilo 1,1 krmača prasilja, a sad je manje od 100.000. Kada se raspadala SFRJ iz Srbije se u svet izvozilo oko 34.000 tona ,,bebi bifa“godišnje, a danas se izvozi samo između 300 i 400 tona godišnje. Dakle, 100 puta manje!  Razlog je što se u Srbiji proizvodi samo 86.000 tona junećeg mesa godišnje i torši po stanovnikui manje od 3,5 kilograma godišnje.  Nekada se u Srbiji godišnje proizvodilo oko 650.000 tona svih vrsta mesa, i trošilo po stanovniku oko 65 kilograma godišnje. Danas se proizvodi oko 400.000 toan svih vrsta mesa i troši godišnje po jednom stanovniku manj od 40 kilograma. Zato se postalvja pitanje gde će se pronaći obećane desetine hiljada tona junetine za izvoz u u Kinu. Jer, posrnuilo stočarstvo koje je pušteno niz vodu u Srbiji, nije grana koja se može preko noći obnoviti. Uništavano je decenkija pa sad treba i nekoliko decenija da prođe da se obnovi. Naravno ako vlast donese odluku da mu daje podršku za obnovu!

Prema podacimka RZS slika agrarne proizvdonej u Sribgj9i danas vidi se po rezutlatiam njene proizodnej u proteklih deceniji:

Strategija pada u procentima

2014. godine                             + 2,0           odsto

2015. godina                             – 7,7            odsto

2016. godina                            + 7,7            odsto

2017. godina                            -11,4            odsto

2018. godina                           +15,1            odsto

2019. godina                             – 1,7            odsto

2020. godina                            + 2,2            odsto 

2021. godina                             – 5,7            odsto

2022. godina                             – 7,8            odsto

2023. godina                             +9,0            odsto

2024. godina očekuje se          +6,0             odsto

I baš te 2014. godine prilikom donošenja još uvek validne strategije, Vlada je obećala poljoprivredi med i mleko. Jer, tada je vlada na čijem čelu je bio današnji predsednik Srbije, usvojila Strategiju poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije za period od 2014. do 2024. godime, u kojoj je piše da će se agrar u narednom period godišnje razvijati tempom od 9,1 odsto, odnosno po 6,1 odsto godišnje! Ispostavilo se da do sada, za proteklih deset godina nikakvog rasta nije ni bilo. Naprotiv, u 2021. godini agrarna proizvodnja je imala pad, kao i u 2022. godini kada je pad bio blizu osam odsto. Ako je za utehu, taj dokument na 145 strana pisalo je oko 240 naših agrarnih eksperata. Za izradu tog dokumenta, uz boravak na Zlatiboru i Tari, sebe su častili sa 8,2 miliona dolara ili evra, koji su stigli od više evropskih institucija. Vlada nikada nije dokument uputila Parlamentu na razmatranje i usvajanje. Možda i zato što niko ozbiljno nije ni msilio da tu strategiju sa reči pretoči u dela. Jer, da je usvojen u Skupštini Srbije, on bi obavezivao sve vlade da je sprovode. Ovako donela je samo nevolje i onima koji su je pisali i proizvođačima, potročačima, kao i Vladi Srbije.

Strategiju je usvojila Vlada Srbije, 31.jula 2014. godine i tada je rečeno da će ona ići u parlament na razmatranje u usvajanje. Jer, da je usvojila i Skupština Srbije, potom bi ona bila obavezujuća sve sve sledeće vlade i ministre! Ali, to se nije dogodilo. Vrednost agrarne proizvodnje u Srbiji je 1.200 evra godišnje po hektaru. Ukupna vrednost proizvodnje na 3.257.000 hektara nikada nije se primakla željenoj brojci od šest milijardi dolara godišnje! Vrednost te proizvodnje po hektaru u Danskoj je 37.000 evra, Holandiji više od 25.000 evra, a to su zemlje kojima teži Srbija. U svetu koem težimo0 nvoac s eobrće 52 puta godišnej, a uSribji samo jednom u proseku! Tu se inalazio kačka njihovom uspeha I našeg neuspeha!

Novi minisgtar ne dolazi kao znalac u ovoj oblasti već kao čovek koji je mesto ministra zaslužio radom u politici. Dakle, on neće biti novi čovek iminkistar sa ovlašćenjima u toj oblasti već, faktički samo državni sekretar! Jer, neće imati moć, ali čim nemamoć, nećče imati ni volju, ništa da menja. Prvo što bi trebalo da se menja je da bi agrar morao da bude strateška grana! Ali, agararu se to obećava samo kada poljoprivrednici izađu na ulice, da će dobiti. I to ne u celosti nego samo granbama koje su u krizi kao što je sad stočarstvo! To je onjda opet ,,gašenje požara’’,a njiej sisemsko re[avanej problema! Dk god se sisemkisve to nere[I nema boljitka!

Nestaju mala sela i gazdinstva

Kada je reč o nestajanju sela i malih gazdinstava u Srbiji analize pokazuju da se tu, mahom radi, o zaseocima i selima u kojima maksimalno ima 500 stanovnika. Jer, sa padom broja seoskiih domaćinstava, opada i broj poljoprivrednih gazdinstava, pa je i logično da se za poslednjih pet godina beleži njihovo smanjenje za 10 odsto. Sve to je pokazao i poslednji  popis poljoprivrede. To je u stvari manje gazdinstava za više od 50.000 nego što ih je bilo pre pet godina! To znači da će do sredine veka, većina tih malih sela – nestati! Za jednu deceninju će nestati oko 1.200 sela koja sad imaju do 100 stanovnika. Prema podacima RZS do2050 godine od 4.720 naseljenih mesta kako piše u Ustavu sa mepo ćenestati njih oko 3.000! Jer, Srbija odavno poo svom Usavu odavno nema više nijedno selo, već pipe da su to naseljena mesta.

U Srbiji postoji pšoljoprivrednog zemljišta                       4.070.000             hektara

Broj gazdinstava                                                                 508.365

Površine koje se obrađuju u Srbiji                                     3.257.100            hektara

Broj goveda?                                                                     25.408 grla

Broj svinja                                                                         2.263.705

Broj ovaca                                                                         1.702.682

Broj koza                                                                             149.558

Broj živine                                                                       22.022.439

Broj košnica?                                                                     1.261.323

Možda i ima toliko košnica u Srbiji.  Ali, po proizvedenom medu može se izračuanti da ih nema više od 800.000. Sve ostale su prijavljene kako bi se dobile subvencije od Vlade Srbije koje iznose 1.000 dinara po košnkicie. Ali one su bez meda! Inače rekordna proizvodnja meda u Srbiji bila je 2013. godine kada je proizvedeno oko 9.750 tona meda. Od toga je bilo izvezeno više oid 4.750 tona. Tada je Srbija od izvoza meda imala prihod veći od 14 miliona dolara.! To je bilo znatno više nešto što je te godine bio prihod od izvoza mesa koji je tada bio manji 14 miliona dolara

Foto arhiva ZSS – Jenda od najstarijih zaderuga u zemlji nalazei se u Sićevu

Kada je reč o zadrugarstvu Srbije njega krakterišu sledeći podaci:  Ukupan broj zadruga je 5.127. U tom broju su sve vrste zadruga (zemljroadničke, ili poljoprivredne, stambene, potrošačke, zanatske, radničke, studentsko omladinske, socijalne, zdravstvene kao i druge vrste zadruga za obavljanej proizvodnje, prometa, robe, zanatskih uslga i drugih delatnosti u skladu sa Zakonom o zadrugama donetim krajem 2015. godine.

  • Od ukupnog broja zadruga njih 2.902 su aktivne ili njih 57 odsto, a od ovog broja aktivnih zadruga 75 odsto su poljoprivredne;
  • Beleži se da u 1.448 yadrua postoje poslovni prihodi;
  • Ali, I 664 zadruge sad imaju račuen u blokadi;
  • Takođe da zadrugarstvu ne cvetaju ruže pokazuje i podatak  da se 180 njih nalazi u postupku likvidacije!
  • Stečaj je uveden u 57 zadruga!
  • Čak 1.908 zadruga je brisano iz Registra;
  • Danas je u zadrugama Srbije zaposleno 5.605 radnika!

Loše stanje u selima i zadrugama je zbog toga što je posed u Srbiji mali i usitnjen. Imamo čak 19 miliona mini parcela. Prosek je 6,4 hektara, na jugu nešto više od dva hektara. Poljoprivrednici mogu da uspeju samo ako se udruže. Ako to neučine poječšće ih velike multinacionalne kompanije. Onda će postati radnici, kulučari na svojim posedima. Ukoliko se udruže, tako će najlakše i najbrže njihovi proizvodi postati roba na tržištu, a oni robni proizvođači. Do sada se sa bespovratnim sredstvima, od 2,2 milijarde dinara,  za podizanje novih voćnjaka, vinograda, zapata stada ovaca, koza, steonih junica, podizanje mlekara, sušara,  pomogli rad 207 zadruga, od toga nekoliko na Kosovu i Metohiji.  

Od njive do trpeze

Dakle, nova koncepcija treba da podrazumeva odmicanje od primarne proizvodnje, odnosno zaokruživanje celog ciklusa od njive do trpeze, što zanli da se u 1.100 novih zadruga u Srbiji vratili mali prerađivački kapaciteti. To značli da kuće koje deli Ministarstvo  za brigu o selu, a do sada ih je dodeljeno 2.750 u selima, oni koji odu tamo dažive, tread a dobiju i posao. Nači selaim su potrenbimakli prerađivački kapaciteti  ukojima će novi stanovnici sela dobiti i posao. U tim malim fabriajma oni će da prerađuju sirovien za hranu u više faze prerade. SVe treba d aide preko zadruga koje će organiuovait proizvodnju sirovina,m preradu i prodaju. Naranvo da proizvošali dobiju inovac za prodati rod. Jer, od toga treba i žive. Na taj način će se u selima stvarati isti uslova život kao i u gradu pa će biti privlačna i za život. Otvaraće se prodavnice, a njih sad nema čak u 1.000 sela.  To donosi mnogo veći obrt kapitala i mnogo veću zaradu, što znači i zainteresovanost lјudi za ostanak na selu, ali i drugih da se orijentišu na taj vid biznisa. Jer, u zemljama gde se tako radi kapitla se obrće 52puta godišnje, koliko ima i nedelja u godini. O Srbiji je to zvanično jedan do dva pputa godišnje. I tu se nalazi ključ uspeha.

Ovu osnovni osnovni preduslovi  preporuak za minsita ukoliko želi da krene novim putem! Trea na 20 do 30 strana napisati novu strategieju, ili novi progqam za akciju, ili kako god hoće da se zove, samo je važno da se odmah krene u obnovklu agrara i zadružngog sistema, kakakv je unordijskim zemljama. A,obnvoa je potrebna inašem zadrugžbnkimn sisemu koem je Konvent EU uSrbijoi uptuio blizu 80 primedbi, ali se niko od vlasti n ate primedbve do sada nije svrnuo.  Pod dva da su sve zadruge privatnog karaktera, da se u njih vrati prerađivačka industrija. Da se postigne nacionalni konsenzus i da se po granama i vrstama proizvodnje vidi kako će se funkcionisati po detalјima i da se krene na posao. Ne treba nam ništa više. 

To bi,  bila samo polazna osnova. Na konstataciju da je poslednjih godina osnovano više od 1.100 zadruga, istipče se danije samo cilј da imamo zadruge koje okuplјaju nekoliko domaćina i ne mogu da napune šleper robe nedelјno. Neophodna je promena koncepta funkcionisanja polјoprivreda kako bismo umesto samo 1.200 evra vrednosti proizvodnje po hektaru godišnje, imali minimum deset hilјada.

Dakle, neophodne velike specijalizovane zadruge! Koje će u izvozu da zamene nekadašnji ,,Geneks’’, ,,Progres’’ i druge koje su se bavile izvozom. Dakle, ideja profesora dr Vitomira Vidovića, iz Novog Sada,  podrazumeva osnivanje specijalizovanih, velikih izvozno orijentisanih zadruga koje bi okuplјale sve zainteresovane koji se bave proizvodnjom u samo jednoj oblasti. Tako bi u celoj Srbiji postojala jedna zadruga specijalizovana, na primer, za proizvodnju povrća, koja bi u svom delokrugu imala i kapacitete za njegovu preradu, pa bi u izvoz umesto sirovine išao finalni proizvod. Samo govedarstvom bi se bavila posebna zadruga, treća proizvodnjom svinja i tako redom i sve one bi u svom sastavu imale i prerađivačku industriju. Na zapadu, ako ste samo proizvođač žita vi državi plaćate rentu jer iscrplјujete zemlјu, koliko god da ste njen nominalni vlasnik. Ako, pak, proizvodite i stoku koju hranite tim žitom i zemlјi vraćate stajnjak i obnavlјate sloj humusa, pa u okviru zadruga obavezno imate i klanicu i još i prerađujete meso, onda možete da računate i na subvencije.

Nauka u vlasništvu farmera

Sadašnji koncept (ne)korišćenja skupe nauke u polјoprivredi daje slabe rezultate. Treba nam sistem transfera nauke preko instituta čiji su vlasnici farmeri. Ljudi od nauke će farmere „hraniti“ pravovremenim i krajnje konkretnim znanjem koje će moći odmah da primene u proizvodnji.

Slikovito objašnjavajući kako to funkcioniše, Vidović kaže da su taj zapadni sistem preuzeli i u Rusiji. Po njegovim rečima, oni su potpuno primenili nauku u praksi. Školski, baš kako treba, tako su uradili. A, sve je privatno, ništa nije državno. Država tu samo plaća fakultete, ostalo, pa i institute plaćaju farmeri, kako to rade i Danci. Oni od jedne svinje kilogram daju u fond za nauku i za razvoj. Znači 32 miliona svinja – 32 miliona kilograma ide u taj fond“.  Naravno, pretvoreno u novac iz koga se finansira rad instituta od kojih farmeri dobijaju nalog kako da postupaju u proizvodnji. Koliko sledećeg jutra mogu da dobiju nalog šta da promene u načinu rada, ne čekaju godinama kao mi da primene nauku. Kod nas transefer znanja traje 15 godina, a u  razvijenim zemlјama nekoliko meseci, ili nekoliko nedelјa.

Kako su Rusi preporodili polјoprivredu

Doktor biotehničkih nauka, profesor Polјoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, dr Vitomir Vidović, pod čijim mentorstvom su izrasli magistri i doktori nauka koji danas prenose znanja drugima, od Harvarda, preko Nemačke, Švajcarske do Australije, smatra da treba da menjamo i način sticanja znanja. I on ističe, učeći od uspešnih, kakvi su Holandija, Danska, Rusija, i SRbija može da izraste u polјoprivrednu silu. Te zemlje su od uvoznika mesa, postala je najveći izvoznici svinjetine u svetu. Srednjoškolci, a posebno studenti polјoprivrede i veterine, kaže, tri dana bi trebalo da idu na teorijsku nastavu, a dva dana na praksu, a studenti bi od zadrugara dobijali stipendije i odmah posao kada diplomiraju. Rusi su napredovali jer su prekopirali taj danski i holandski sistem, ističe naš poznati stručnjak, koji je na poziv više zemalјa radio na podizanju reprocentara za proizvodnju svinja. Prethodnih godina je bio angažovan i na megaprojektu u Vladivostoku gde je  prema ugovoru Rusije i Kine napravlјen centar za uzgoj prasadi za potrebe Kine.  

On  napominje da ima i kod nas nekoliko primera za proizvodnju od njive do trpeze gde obrnu kapital 52 puta godišnje i zapošlјavaju 3.000 radnika.  Ako samo tovite bika i prodate ga onda taj kapital obrnete samo malo više od jednom godišnje. Zato mi godišnje imamo vrednost proizvodnje sa hektara oko  1.200 evra, a Holanđani preko 25.000 evra!

Ne treba nam mnogo novaca za to, a naš BDP bi se multiplikovao, galopirajuće bi išli napred. Kad se zalaufate organizacijski, kada se zalaufa kapital i znanje, onda stvar ide sama po sebi. To nije lak posao, ali u zemlјama kao što je Danska umešala se svojevremeno čak i crkva i rekla vladi – ne može narod da bude sirotinja“. To bi s početka morao da bude državni projekat gde bi država pomogla da se napravi moćna prehrambena prerađivačka industrija u okviru zadruga. Dakle, ako ne promenimo koncept ostaje nam samo da budemo sirotinja, a narod će i dalјe s pravom da napušta sela.

Bacanje hrane

Svake godine 16. oktobra se obeležava Svetski dan hrane. Međutim, situacija sa dostupnošću hrane odavno nije bila teža. Više od tri milijarde lјudi, odnosno, skoro 40 odsto svetske populacije, ne može sebi da priušti zdravu ishranu. Istovremeno, skoro dve milijarde lјudi su prekomerne težine ili gojazni zbog loše ishrane i sedećeg načina života. Zbog toga je Organizacija UN za hranu i polјoprivredu (FAO) i ove godine organizovala niz aktivnosti kako bi skrenula pažnju javnosti na probleme u prehrambenim sistemima, ali i omogućila svima da se priklјuče rešavanju problema. Sve potrebne informacije o ovoj temi mogu se naći na sajtu Organizacije UN za hranu i polјoprivredu – World Food Day.

 U Srbiji 500.000 lјudi ( sedam odsto stanovnika), živi na samoj ivici egzistencije, a gotovo četvrtina populacije je u riziku od siromaštva. S druge strane, svakoga dana se u našoj zemlјi baci dva miliona kilograma hrane, jedan čovek baci 300 grama. Umesto u kanti, evo načina kako da ta hrana završi u tanjiru onih koji nisu u mogućnosti da je kupe. U toku je kampanja „Spasimo hranu, spasimo humanost“, u sklopu Projekta za unapređenje okvira za davanje koji podržava Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), a koju sprovodi Koalicija za dobročinstvo predvođena Fondacijom „Ana i Vlade Divac“.

Menadžer tog projekta Želјko Mitkovski kaže da svaki stanovnik Srbije godišnje baci 30 do 40 kilograma hrane, te da je neophodno da zajedno povedemo računa o tome – da smanjimo količinu hrane koju bacamo i povećamo količinu hrane koja se donira. „To možemo učiniti na različite načine – možemo bolјe planirati kupovinu, bolјe skladištiti hranu i bolјe organizovati u frižiderima. A, naravno, ukoliko se dogodi da vidimo da smo pripremili više hrane, uvek je možemo podeliti sa prijatelјima ili ugroženim komšijama“, rekao je Mitkovski. Kao primer naveo je svoju komšinicu koja kada spremi veću količinu hrane za nedelјni ručak uvek, bar deo kolača ili neku šniclu, odnese komšiji koji je ugrožen. Kampanji se priklјučio veliki broj kompanija, pa tako sada u pojedinim trgovinskim lancima građani mogu da kupe neki proizvod i da ga odlože u korpu za doniranje. Takođe se organizuju akcije u kojima kada potrošači pazare određeni proizvod, ta kompanija, proizvođač ili distributer doniraju jedan sličan proizvod. Međutim problem je sa PDV-eom. Trgovinski lanci  bi donirali deo svojih proizvoda, ali da bi donacije bile veće kada bi se ukinuo PDV na takve artikle. „Proizvođači i prodavci kada hranu doniraju, moraju platiti PDV kao da su tu hranu prodali. Kako bi se povećale donacije, bilo bi dobro da se problem reši po ugledu na 20 zemalјa članica EU, „, objasnio je Mitkovski.

 Seoska domaćinstva su male fabrike, a mnogo ljudi gladuje

„Sa druge strane su razvijena društva koje imaju problem sa velikim brojem gojaznih osoba i ogromnim količinama hrane koja se baca“

„Dragi moji, u vreme mnogih ograničenja koja su posledica ove pandemije, svesni smo i da će mnoga dobra biti nedostupna ili će biti ograničena. Kao prvo i najznačajnije je dostupnost i proizvodnja hrane.Danas se obeležava Svetski dan hrane i moramo da se podsetimo da oko dve milijarde ljudi nema pristup dovoljnoj količini hrane ili su u situaciji da umiru od gladi“, napisao je Bogoljub Karić na svom Fejsbuku i dodao. „Sa druge strane su razvijena društva koje imaju problem sa velikim brojem gojaznih osoba i ogromnim količinama hrane koja se baca. Imamo i treću stranu ove teme, a to je pametno i strateško planiranje i razvoj novih resursa u borbi za bolju i kvalitetniju hranu“.

Sećate se, dodao je, da sam promovisao ideju o seoskim domćinstvima kao malim fabrikama, koje bi u Srbiji proizvodili hranu za pola Evrope. Ta ideja u novonastaloj situaciji bi mogla da bude rešenje velikog broja problema. Mnoga domaćinstva u Srbiji su napuštena, a sve je više radnika čije firme ili poslovi propadaju, pa ideja o fabrikama pod otvorenim nebom je veoma realna i dostižna. „Naše oranice plodne zemlje, čekaju preduzetne i vredne ljude da pokrenu proizvodnju povrća, voća, žitarica ili se bave uzgajanjem životinja… Šta god se posadi na plodnoj srpskoj zemlji će roditi, a o kvalitetu i da ne govorimo. Takve male fabrike hrane su izvor profita za preduzetnike ali i sigurno tržište hrane za građane Srbije i hiljade drugih širom sveta“, istakao je Karić.

                                    (Autor je analitičar  publicista)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *