Левач виноградарски

У манастир Прерадовац (линк) дошао сам из трећег покушаја у 11 година (линк), пошто сам у претходна два пута ишао само до манастира Каленић.

Манастир Прерадовац налази се у атару села Опарић, мада приказани пејзаж припада атарима села Калудра и Драгово. Слика је направљена са места паркинга манастира и одавно ме није узбудио овако величанствен поглед. Испод манастира се спушта поглед у дубину од преко 80 метара а затим се приказано брдо подиже за око 100 метара.

Годинама уназад тужно погледам демографске податке за општину Рековац и поставим себи питање: како је могуће да је Левач толико много демографски пропао, а представља идеалну жупу за виноградарство?

Уколико Левач дефинишемо као област између Јухора на истоку, Гледићких планина на западу и Западне Мораве на југу, где се у облику левка шири ка северу, онда овом крају припадају и села у општинама Трстеник и Крушевац.

Белушић је, шести километара северније од Опарића, од Јагодине удаљен 30 километара, од Крагујевца 36, од Трстеника 33 и од Крушевца 36 километара. Једнака удаљеност од четири велика урбана центра требало би да становницима Левча омогућава осећај централне локације, а не периферне забачености.

Овде је излистано 60 насеља са највећом површином под виноградима у Србији и њих 16 припада овом подручју, које се од Опарића спушта, ка Трстенику и Крушевцу. У томе је 11 у општини Трстеник, три у општини Крушевац и Лепојевић и Опарић у општини Рековац.

Не знам како је могуће да овај, географски централни, крај Србије опет оживи, уколико је пад у демографску провалију одавно започео. Остаје ми мисао да ће последњи слободни људи у Србији живети у живописним пределима попут приложеног на слици.