TUŽNA SLIKA SELA U SRBIJI: Do 2050. nestaće ih 3.000!

U Srbiji sad postoji 4.720 sela. Procena RZS je da će do 2050. godine sa mapoe nestati njih 3.000! Sela nestaju, ali sad dolazi vreme za spasavanje i varošica, jer i one sve više liče na sela. U oko 86 odsto naselja, odnosno sela, opada broj stanovnika. U naseljenim mestima Srbije danas je prazno blizu 200.000 kuća! Od toga oko 50.000 nema ni naslednike, pa je teško utvrditi i vlasnike, kako bi se i one prodale, odnosno dodelile beskućnicima! Zahvaljujuči akciji Ministarstva za brigu o selu, do sada je 2.750 beskućnika dobilo na poklon od države kuće na selu!

Piše: Branislav GULAN

Ipak, tužna je slika sela u Srbiji. Od njih nam sad uglavnom ostaju ruine! Za takvo stanje ima mnogo odgovornih, pre svega, nekadašnjih rukovodilaca i kreatora  pogrešne agroekonomske politike. Jer, oni su se nekada zalagali da se godišnje u Srbiji gasi po 100 zadruga i podsticali ljude na iseljavanja iz sela. To je i najveći razlog zašto su nam sela ostala prazna,  a u njima staje i obori za tov  svinja, tororvi za ovce… Ozemlje izviznhiak psotaloi s,mo zavisni od uvoza mesa I mnogih drugih proizvdoea koej bi mogli sami da proizvodimo!

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u Srbiji postoji:

• 508.365 poljoprivrednih gazdinstava;
• Od ukupnog broja, oko 313.495 gazdinstava se bavi stočarstvom;
• Ukupno ima 4.073.703 miliona hektara raspoloživog zemljišta;
• U Srbiji se koristi 3.257.100 hektara njiva;

Vlasnici gazdinstava poseduju:

• 725.408 grla goveda;
• 2.263.705 grla svinja;
• 1.702.682 grla ovaca;
• 149.558 grla koza;
• 22.022.439 grla živine;
• 1.261.323 košnica pčela;
• Poljoprivredom se bavi ukupno 1.150.653 lica;
• Prosečna starost  nosioca gazdinstva je 60 godina, a svaki 11 je mlađi od 40 godina;
• Prosečno gazdinstvo u Srbiji je veličine 6,4 hektara. Najveći prosek je u Vojvodini i iznosi oko 13,2 hektara po gazdinstvu;

U Srbiji ima dosta takozvanih trustova mozgova kojima je evoluirao razum, pa su danas promenili mišljenje, za razliku od nekdašnjeg rada i zalaganja. Nekada su trudili i zalagali da se godišnje ugasi po 100 zadruga u selima. Sad u posećuku sela, pa se sad zalažu za oporavak zadrugarstva, opstanak i ostanak sela! U trećem životnom dobu u naučnim institucijama, gde se još uvek nalaze u udobnim foteljama, zalažu za ono protiv čega su se bpolrivli za vreme redovngo svog radnog veka. Odjednom idu po selima Srbije i slikaju se sa onima koji pokašavaju da spasu neka neka sela i varošice. I da vrate život u njih! Cilj takvih novih poseta sedih glava selima, pre svega je pranje biografija, ali i da im kroz novi doprinos selima, ponešto zazvecka u džepovima!

• Ubrzano, za jednu deceniju, nestaće oko 1.200 sela, jer imaju manje od po 100 stanovnika;
• Prema podacima RZS Srbija danas ima 4.720 sela. Do 2050. godine sa mape će ih nestati najmanje 3.000!
• Sva sela, koja uskoro nestaju, a to je njih 1.200 ne treba spasavati. Treba samo ona koja imaju šanse za opstanak i ostanak! U većini se čeka samo ko će biti poslednjih da ugasi svetlo!
• U 86 odsto naseljenih mesta, kako to piše u Ustavu, odnosno sela Srbije, smanjuje se broj stanovnika!

• Poštu ni bankomat nema oko 2.000 sela, odnosno, naseljenih mesta!
• Blizu 3.000 sela nema vrtića!
• U dve trećine sela nema ambulante!
• U 20 odsto sela nema osnovne škole!
• Razlog je da nema đaka da idu u njih!

U 2023. godini u Srbiji se prema podacima RZS navodnjavalo samo 47.529 hektara njiva. To je 1,4 odsto obradivih površina. U svetu se navodnjava čak 17 obradivih površina!

Kada je pušten u rad hidrosistem D-T-D, 1977. godine, narodu je tada bilo obećano da će se navodnjavati 510.000 hektara njiva i da se odvodi suvišna voda sa milion hektara. Sve je to ostao samo san na papiru! Jer, njive su žedne vode, pa zato na njima nema ni dve ni tri žetve, što bi se realno moglo! A, to je obećavamo narodu. Ali, obećanja su ostala u fiokama, a potvrda tome je poslednji podatak RZS da se u Srbiji navodnjava samo 1,4 odsto obradivih površina! To je u 2023. godini bilo samo 47.529 hektara!

• Prema podacima RZS u 463, a to je10 odsto sela, odnosno naseljenih mesta u Srbiji nema nijednog maloletnog deteta!
• Čak 55 sela, odnosno naselja, nema ženskog stanovništva;
• Više od 500 sela nema asfaltnu vezu sa svetom niti do puteva i magistrala!
• Čak 90 odsto njih nema asfaltni put u selima!
• U 315 sela, odnosno naselja, nema ženskog stanovništva koje je u fertilnom periodu (a to je od 15 do 49 godine)!
• Prema podacima RZS, u 545 sela nema ženskog stanovništva u optimalnom dobu, a to je od 20 pa do 34 godine života;
• U 2.894 naselja, odnosno, sela Srbije broj starijih od 60 godina je dvostruko ili više od toga veći od broja mladih od 19, a u 168 sela nema sanovništva mlađeg 50 godina!
• Prema poslednjem popisu krajem 2023. godine, a prema podacima RZS, poljoprivredom se bavi 57,6 odsto muškaraca i 42,4 osto žena na selu od ukupnog broja od 1.150.653 poljoprivrednika!
• Analitičari ističu daje najveća boljka poljoprivrede Srbije, usitnjenost gazdinstava i nedostatak organizovanja na nacionalnom nivou.
• Statistika beleži da u toj rascepkanosti imamo čak 19 miliona mini parcela!
• Broj košnica je u porastu, ima ih više od 1,1 miliona, ne samo zbog potražnje za medom, već i zato što pčelari jedini imaju sektorsku nacionalnu organizaciju! Rekordna proizvodnja meda u Srbiji bila je 2013. godine u količini od 9.750 tona. Tada je bilo izvezeno više od 4.750 tona meda. To je tada u zemlju donelo 14 miliona dolara, što je tada bilo više od meda nego od izvoza mesa!

Stručnjaci ističu, da bi nam selo opstalo, a potom i ostalo, moramo da počnemo da izvozimo prerađevine, umesto robe u rinfuzi. Izvozimo soju, kukuruz i pšenicu, umesto da kukuruzom bez GMO hranimo stoku. Ili od kukuruza u višim fazama prerade, može da se dobije oko 5.000 raznih proizvoda. Pa kada se prodaje imao bi i mnogo višu cenu nego kao sirovina! Jer, cena takvog mesa i mleka drugih proizvoda iz viših faza prerade  izuzetno je visoka. U prodaji oni bi doneli znatno više novca nego prodaja sirovine u zrnu! Svetli primeri su Šumadije i Zapadne Srbije, gde je i najmanji pad i broja gazdinstava i poljoprivredne proizvodnje!

Trenutno Srbija u tovu imamo oko 25.000 junadi, pa se očekuje da bude i potražnje, pre svega, za izvoz.  Uskoro će se prodavati kao junadi iz RS, što znači da nisu hranjeni GMO. Šansa za novu prodaju je Kina i bivši nesvrstani svet!

Sva ta naselja, pre svih sela, posebno u ruralnim sredinama su iscepkana, bez upotrebne infrastrukture a tu neće ni migranti da dolaze, da ih ožive i sa tim moramo da se pomirimo!

Nešto drugačiji slučaj je sa 460 vojvođanskih sela, koja su planski pravljena, ali i ona doživljavaju depopulaciju. Napreduju sela u kojima postoji i dobra zadruga sa više desetina zaposlenih. U takvim selima postoji i neki mali prerađivački kapacitet, gde se ljudi zapošljavaju.

Šansu za opstanak ne mogu da imaju svih 3.000 sela, kojima preti nestanak do 2050.godine. Opstati i ostati mogu samo ona naseljena mesta koja se nalaze u blizini gradova, koji su dobrim saobraćajnicama povezani sa centrima, i imaju dobru infrastrukturu i sadržaje. U neka od tih urbanizovanih naselja sve više se preseljavaju oni koji beže iz gradova, ali se oni retko i to samo sporadično bave poljoprivredom;

Prema podacima Ministarstva za brigu o selu Srbije, u njima je poslednjih godina osnovano oko 1.100 nivih zadruga! To ukazuje da je vraćen zadružni duh. Ali, nije zadružna imovina oduzeta posle Drugog svetskgo rata. Jer, siromašna država, danas nema  više od dva milijarde evra, da bi se to nadoknadilo. Kada svaka ta nova i stara zadruga na selu, budu imale prerađivačke pogon, onda će to biti dobra organizacija privlačan za bolji seoski život. 

Jer, posle demokratskih promena 2000. godien u Srbiji je obavljena pljačkaška privatiazcije uz pomoć države, pa su odneti ili uništeni postojeći mali prerašivački pogoni koji su se do tad analazili u kombinatima u selima. Kada svaka ta nova  zadruga (osnvoanoi ih je 1.100), kao i one stare u selima, bude imale i male pogone da se u njima zapošljavaju novi žitelji sela, tada sela bitui privlačna za život.

Sada u 2750 dodeljenih seoskih kuća ima oko 10.000 novih stanovnika, a u tom slučaju, biće veće interesovanja za odlazak u sela da se živi. Jer, u selime će tek tada biti svi uslovi za život kao i u gradu. Dobro je što je i sad jedna trećina onih koji odlaze da žive na selo i dobijaju kuće, baš iz gradova.  Jer, u tim novim pogonima, gde ih ima, oni koji se doseljavaju  u ta sela, imaju šanse i da se zaposle. Radiće i prerađivati i sirovine, koji su sami proizveli, kao i ostali zadrugari  i kooperanti.

• Prema pdoc imja Privredne komore Srbije, čak u 1.000 sela danas nema nijedne prodavnice! Da bi se snabdcvali moraju da putuju i po 30 kilometara da odlaze u druga naseljjena mesta u snabdevanje. Otvaranjem malih pogona, dobijaće se finalni proizvodi koji će se prodavati u tim budućim novotvorenim prodavnicama.
• Prema podacima RZS u 600 sela Srbije danas nema nijedne krave muzare!
• Potrebno je da od tih novih zadruga, bar njih nekoliko budu poput nekadašnjeg ,,Geneksa’’, ,,Progresa’’ i drugih nekada sličnih  firmi, koji bi radili kao oni nekad. To znači da se bave izvozom na veliko sve dok se ne stvore novi veliki izvoznici kakve smo nekad imali.

Po rečiamn Nikole Mihailovića, predsednika Zadružnog saveza Srbije, sektor zadrugarstva karakterišu sledeći podaci:

• Ukupan broj zadruga 5.127. To je ukpan broj svih vrsta zadruga (zemljoradničke ili poljoprivreedne, stambene, potrošačke, zanatske, radničke, stdentsko – omaldinske, socijalne, zdravstvene, kao i druge vrste zadruga za obavljanje proizvdonhje, proemta robe, zusluga, i drugoih delatnosti u skladu sa Zakonom o zadrugama;
• Od ukupnog broja zadruga 2.902 su aktivne ili njih 57 odsto;
• Od tog broja aktivnih zadruga 75 odsto su poljoprivredne;
• 1.448 zadruga ima poslovne prihode!
• 664 zadruga imaju račune u blokadi;
• 180 zadruga se nalazi u postupku likvidacija;
• 57 njih je u postupku stečaja;
• 1.908 yadruga je brisano iz Registra!
• Broj zaposlenih u zadrugama je 5.605;

Blagi  oporavak sela oseća  se kroz akciju Ministarstva za brigu o selu. To je dosadašnja dodelaa oko 2.750 kuća beskućncima Sribji, koji prvi put rešavaju stambeni problem, pa sui m uz pomoić države kupljene kuć u selima. Miholјski susreti sela nastavlјaju da bukte Srbijom“ izjavio je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić povodom rekordnog odziva za učešće u manifestacijama i dodao „ono što prihvate sela Srbije postaje tradicionalno za celu Srbiju“. Čak 1.775 sela učestvovaće u Miholјskim susretima ove godine, a očekuje se rekordnih 250.000 učesnika i posetilaca. Bogat kulturni i sportski program  ponovo će odjekivati selima Srbije u toku leta i jeseni, od 1. juna do 1. novembra 2024. godine.

Sve je to dobro, ali za oporavak sela tim tempom biće potrebno pola veka! Za to vreme većina sela će nestati. Najveći deo stanovnika sela koji se bave proizvodnjiomk hrane, čekajuči bolji život na selu, otići će sa o vog sveta. Njihove kuće će ostati prazne. Jer, nekli nemaju nslednike, a oni koji imaju bave se drugim poslovima van granica Srbije ili žive u gradovima. Jer, agrar osim manjem broju ljudi koji se mogu nabrojati na prste, za većinu u Srbiji, nije unosno zanimanje.

 Rezultati popisa

Prema poslednjem popisu poljoprivrede u Srbiji, čiji su rezultati objavljeni početkom 2024. godine, u njoj postoji 4,07 miliona hektara poljoprivrednih površina, dok se obrađuje oko 3.257.100 hektara. Osigurava se samo 10 odsto obradivih površina. Njive u Srbiji karakteriše velika rascepkanost, a to znači da imamo oko 19 miliona parcela. U naseljenim mestima, a ima ih 4.720, čak njih 1.000 nema ni prodavnicu! U selima stoku gaji više od 508.000 domaćinstava. Od onog što se proizvede na njivama, u stajama i oborima za tov svinja, kao i torovima ovaca, radi i živi oko 1.150.653 osobe.

Inače, u Srbiji sad živi ukupno 6,6 miliona stanovnika, a to znači za 500.000 manje nego pre jedne decenije. Vrednost proizvodnje po jednom hektaru je 1.200 evra, a ukupna vrednost proizvodnje  po hektaru u toj fabrici pod otvorenim nebom najviše je 5,6 milijardi dolara godišnje!  Zbog loše agroekonomske politike koja je u proizvodnji donosila samo gubitke, ugašeno je 62.000 farmi! Uz novi koncept poljoporivrede i nove ljude to bi bilo deset puta više! Ali, ako se nastavi samo ovako trebaće pola veka da se oporave sela i agrar.

• Popis je pokazao  da van gradskih sredina živi oko 40, odsto stanovnika Srbije;

Budući da su individualni poljoprivrednici, kojih ima daleko više nego pravnih lica i preduzetnika, sve stariji, realnost je da će se još više smanjiti proizvodnja hrane!

• Prosečna starost poljoprivrednika u Srbiji je premašila 60 godina!
• Popis stanovništva u agraru pokazao je da u Srbiji živi 1.468.000 ljudi starijih od 65 godina, od čega su oko 60 odsto starije žene;
• Od njih, opet, 336.000 žena živi na selu;
• U južnoj i istočnoj Srbiji ima u agraru je oko 94.000 žena;
• Sela u kojima dominira takvo stanovništvo prirodno je da se gase!
• Opstanak sela zavisi od ŽENA! Ugasiće se i ona sela u kojima nema žena u fertilnom dobu! Jer, ako žele da se udaju i žive na selu, rađaju decu, imaju porodice, takva sela imaju šansu za opstanak i ostanak!

Rezultati strategije pada!

To je istina o Srbiji danas i slika njenog razvoja agrara u poslednje tri i po decenije!   Jer, poslednaj Strategiaj razvoaj poljoprivrede koja je doneta 31. jula 2014. godine i važi do 31. jula 2024. godine, obećavala je godišnji rast od 9,1 odsto, odnosno ako je lošija godina da to bude 6,1 odsto.  To je bilo nerentabilno, netačno i neostvarivo, što se pokazalo i u praksi. Pa umesto strategije rasta proizvodnje, imamo strategiju pada! Dokaz je da smo od izvoznika postali smo zemlja zavisna i od uvoza dobrog dela potrebne hrane, koju bi mogli sami da proizvedemo uz bolju organizaciju! To se, pre svega, odnosi na zamrznuto svinjsko meso za čiji uvoz od oko 30.000 tona, zatim 300.000 tovljenika i oko 500.000 prasića trošimo najmanje 200 miliona evra godišnje.

Sve ovo su izazovi sa kojima Srbija moramo da se suočimo, jer 31. jula 2024. godine izlazi važnost strategije duga jednu deceniju, nazovi Strategije poljoprivrednog razvoja, koja je sve bila osim toga. Jer, taj Ustav za poljoprivredu, sad zovu strategijom pada. Nju je kreliralo 240 eksperata Srbije, koji su tada napisali 145 strana.  Nju je tqada usvojila Vlada Srbije. Iako je bilo obećano, nikada nije upućena na usvajanje u Skupštinu Srbije! Zašto – nije rečeno narodu!

Za taj posao koji nije doneo, obećane, dobre rezultate, sebe su častitli sa 8,2 miliona dolara donacija pristiglih iz nekoliko evropskih zemalja. Za taj posao koji je dao loše rezultate, posle jedne decenije (validnost joj ističe 31. jula 2024. godine), dokaz su brojke njenog (ne)sprovođenja u praksi od 2014. godine, do danas, prikazane u prethodnoj tabeli.

To je Srbija danas i slika njenog ,,razvoja“ agrara u poslednje tri i po decenije!  Jer, sve do pojave bolesti Koro0na 19, ya poslednje tri i po decenije agrar je imao godi[nju stopu rasta od samo 0,45 odsto. Kada je usvajana ta strategija pada, pre nepunu deceniju, premijer je bio današnji predsednik Republike Srbije.

Najveći veleposednici u Srbiji su:

• Industrija mesa ,,Matijević;
• Kompanija ,,Al dahra’’ iz Ujedinjenih arapskih emirata;
• ,,Delta’’;
• MK ,,Kostić’’;

Na listi su još ,,Almeks’’, ,,Ćorić agrar’’. Kompanije ,,Mile Blagojević’’, ,,Elit agrar’’, ,,Al Ravafed’’ , kompanija ,,Nicko’’…

Industrija mesa ,,Matijević’’ u čijem sastavu je i ,,Matijević agrar’’, obrađuje oko 36.000 hektara zemljišta širom Vojvodine i oko 2.000 hektara u Hrvatskoj. Prema pisanju  ,,Forbesa“ u njegovom vlasništvu je ukupno 33.000 hektara. On na njima proizvodi i komponente za stočnu hranu.

                              (Autor je analitičar i publicista)