Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku, na početku 2024. godine, poljoprivredna proizvodnja u Republici Srbiji u 2023. godini, premašila je očekivanja i ostvarila je rast fizičkog obima od devet odsto, u odnosu na 2022. godinu (koja je imala nezadovoljavajuće ostvarene rezultate, odnosno pad od blizu osam odsto, usled ekstremne suše). Pod pretpostavkom prosečne sezone u 2024. godini, očekuje se da će agrarna proizvodnja u Republici Srbiji biti manja za oko tri odsto od prošlogodišnje. Dakle, stvarna bi trebala da bude veća za oko šest odsto!? Evo i rezultata agrara Srbije, prema podacima RZS, od 2014. godine!
Piše: Branislav GULAN
Sektor poljoprivrede, šumarstva i ribarstva je u 2023. godini učestvovao sa 5,2 odsto u BDP-u Republike Srbije (u 2021. i 2022. godini to učešće je bilo 6,3 i 6,5 odsto respektivno), prema podacima RZS-a (kvartalni obračun). Protekla, 2023. godina bila je izazovna za poljoprivrednike, usled velikog dispariteta cena primarnih poljoprivrednih proizvoda i troškova proizvodnje. Cena proizvođača proizvoda poljoprivrede i ribarstva je u Republici Srbiji u proseku 2023. godine bile manja za 7,7 odsto u odnosu na 2023. godinu. Najveći pad cena zabeležen je kod ratarskih proizvoda (22,6 odsto), žita su bila jeftinija za 25,8 osto, a industrijsko bilje za 22,1 odsto. Cena proizvođača stoke i živine zabeležila je rast od 12,0 odsto, a najviše je porasla cena svinja, za 17,6 odsto. Cena proizvođača stočnih proizvoda zabeležila je rast od 21,7 odsto, u odnosu na 2022. godinu, a među njima, cena proizvođača mleka i jaja je bila veća za 23,4 odsto i 18,4 odsto. Posmatrajući potrošačke cene za hranu i bezalkoholna pića 2023. godine trebalo je izdvojiti 17,9 odsto više sredstava nego u 2022, godini. Najveći rast zabeležile su cene povrća ( 27 odsto), a mleko, sir i jaja su sa cenom većom od 25,5 odsto na drugom mestu. Novi informacioni sistem e – Agrar uveden je 20. marta 2023. godine sa ciljem modernizacije i ubrzanja procesa upisa podataka, promene podataka u Registru poljoprivrednih gazdinstava (RPG), kao i odobravanja i isplate podsticaja poljoprivredi.
Budućnost u prošlosti!
Kada se pogleda budućnost, mada su najbolji rezultati bili sad već u davnoj prošlosti, u Vojvodini je u jesenjoj setvi 2023. godine zasejano 408.525 hektara površine, što je za 9,8 odsto manje u odnosu na jesenju setvu 2022. godine. Tad je bilo posejano 453.085 hektara. Svi ozimi usevi su posejani na manje površina nego prethodne jeseni, i to posmatrano po usevima, ovas, pšenica, raž, ječam i uljana repica za 14,8 odsto, 10,4 odsto, 9,6 odsto, 7,2 i 7,1 odsto. Uzrok se nalazi u niskim cenama primarnih poljoprivrednih proizvoda, visokim troškovima setve, ali i sušnom oktobru 2023. godine.
Istovremeno u zemljama EU različite su cene žitarica. Pšenica je u decembru 2023. godine bila najskuplja u Portugaliji (255 eva po toni, što je za 77 evra po toni više nego u Srbiji), dok je najjeftinija bila u Mađarskoj (172 evra po toni, što je bilo za šest evra niža nego u Srbiji).
Kada je reč o kukuruzu, treba reći da je on 2023. godinu započeo visokom cenom, kako na inostranom, tako i na domaćem tržištu. U januaru2024. godine je zabeležena maksimalna cena ,,žutog zlata” od 33,5 dinara po kilogramu (bez PDV), a posle je imala negativan trend. U aprilu 2023. godine je cena kukuruza pala na 23,5 dinara po kilogramu, a minimalnu godišnju cenu kukuruz je zabeležio u oktobru prošle godine, samo (15,3 dinara po kilogramu).Potom se blago oporavlja, da bi cena na kraju godine iznosila 17,9 dinara po kilogramu ili je bila 153 evra po toni. Od početka 2023. godine, ponderisana cena kukuruza se prosečno mesečno smanjivala za 6,6 odsto. Inače, kukuruz je najznačajniji izvozni proizvod naše primarne poljoprivrede. Od zemalja EU, kukuruz je u decembru najskuplji bio u Grčkoj (240 evra po toni, što je bilo za 87 evra više nego u Srbiji), dok je najjeftiniji bio u Slovačkoj (151 evra po toni, što je bilo za dva evra jeftinije nego u Srbiji).
Slično je bilo i sa sojom, pa smo od izvoznika postali i njeni uvoznici jer je u 2023. godini u svetu kupljeno 81.742 tone soje. Krajem 2023. godine kilogram soje je vredeo 53,7 dinara po kilogramu, što je bilo za 17,4 odsto manje nego u decembru 2022. godine.
Suncokret roda 2023. godine otkupljivan je po ceni od 38 do 40 dinara, što je bila niska cena na onu iz 2021. godine, kada je iznosila oko 60 dinara po kilogramu, a 2022. godine je prometovan po ceni od 66 do 67,5 dinara po kilogramu. Na svetskom tržištu cena mu je bila oko 390 evra po toni.
Uljana repica je imala nisku cenu u 2023. godini, svega 43,4 dinara po kilogramu, a 2022. godine, na početku žetve cena joj je bila 85,1 dinara po kilogramu. Na svetskom tržištu cena je takođe bila niska, malo iznad 420 eva po toni.Na osnovu podataka i poređenja iz protekle godine sa podacima iz prethodnih godina, zaključuje se daje 2023. godina na tržištu žitarica i uljarica cenovno bila izuzetno nepovoljna za poljoprivredne proizvođače.
Kada je reč o stočarstvu, trend je zabrinjavajući. Zavisni smo od uvoza svinjskog mesa, mleka i mlečnih proizvoda. Tokom 2023. godine zabeležen je uvoz živih životinja. Uvezeno je više od 500.000 prasadi! Istovremeno izvozila su se junad za klanje. Proizvođači tovnih junadi mogu biti zadovoljni cenom žive mere na kraju godine, koja je dostigla 320 dinara po kilogramu. Za govedarstvo je u 2023. godini bila dobra proizvodnja, i cena bikova od 350 dinara po kilogramu žive mere je zadovoljavajuća!
Prema podacima RZS u Republici Srbiji, sa stanjem 1. decembra 2023. godine, u odnosu na stanje istog dana prethodne godine bio je manji broj svinja za 19,7 odsto, goveda za 9,3 odsto, živine za 3,6 odsto i ovaca za 0,2 odsto. U odnosu na desetogodišnji prosek ukupan broj svinja u
Srbiji manji je za 28,2 odsto, goveda za 18,2 odsto i živine za 12,1 odsto, dok je jedino veći broj ovaca za 1,1 odsto. U Republici Srbiji klanje stoke obavlja se u klanciama, ali i van njih, ukupno 1.600 mesta! Naši najveći prinosi, odnosno proizvodnji, pa i rekordi bili su, sad u dalekoj prošlosti, pre tri ili četiri decenjije. Kada je reč o govedima, klanje u klanicama iznosi 57 odsto, dok je kod svinja i ovaca, pretežno zastupljeno klanje van klanica čak do 84 odsto, navodi se u publikaciji Privredne komore Vojvodine s naslovom Privredna kretanja u Vojvodini.
U se i u svoje kljuse!Proizvođači hrane su odlučili, kako i sami kažu da rade po sistemu ,,uzdaj se u se i u svoje kljuse”! Jer, stranci su uzimali pare, a ni u čemu nam u ovoj delatnosti nisu pomogli. Čak im je i tadašnji resorni ministar Branislav Nedimović, obećao da će pružiti pomoć, prihvatiti njihove zahteve. Ali, on je završio mandate i otišao, a to se nije ostvarilo. A, zahtevi su se uvek, načelno, prihvatali i pred izbore. Očito je to i sad slučaj. Bolje ikad nego nikad. Zato to treba i iskoristiti. Ali, nikada se nije valjano iskoristilo. I ostalo je na obećanjima i blagodetima o boljem životu u agraru. Seljaci to čekaju već više od pola veka, mnogi su i otišli sa ovog sveta, čekajući taj bolji život, ali njega nema još na vidiku.
Stočari kažu da bi agrarna proizvodnja u Srbiji mogla da ima ukupnu vrednost ide i blizu 70 milijardi dolara godišnje. Za to je potreban novi koncept agrara koji bi vodili i novi ljudi. U tom slučaju bi vrednost proizvodnje po hektaru bila ne 1.200 evra, već odmah da stigne najmanje do 5.000 evra, pa potom 10.000, a za koju godinu da se približi brojci od 25.000 evra! Ali, za to je potrebno i da agrara iz državnog budžeta dobija najmanje 10 odsto novca, koliko sad i unosi u njega. Uz samoorganizovanje, po Nordijskom zatvorenom sistemu, gde bi prerađivačka industrija bila u selima i zadrugama, pada se tako sve ovo sprovede u delo, to može, možda i da se ostvari! U tom slučaju bi kao u celom svetu, novac obrtao 52 puta. Jer, to znači da bi u svakom selu bila mala fabrika, koja bi preko zadruge otkupljivala seosku proizvodnju. U svakom selu bi bila i prodavnica, a danas ih nema u 1.000 sela Srbije.
Prema najnovijim podacima RZS u Srbiji će već 2050. godine sa mape nestati čak 3.000 sela! Za jednu deceniju biće ih manje za 1.200 jer su sad to ruine. Njih nam ostavljaju oni koji su ranije zalagali da se godišnje gasi po 100 zadruga i podržavali su nestajanje sela. Isti ti, trustovi mozgova za agrar Srbije, sad u poznom životnom trećem dobu, promenili su mišljenje pa zarad promene svojih biografija, podržavaju osnivanje zadruga (do sada njih 1.100) u selima bez prerađivačke industrije. Istovremeno očekuju da u ta sela dođu mladi da žive u četiri zida, da nemaju posao i gde da rade i zarade za život. Jer, u selima nema malih fabrika, pa nema ljudi ni gde da se zaposle! A, ne mogu živeti od okućnice
Žal za ruinama
Među onima koji kreiraju takav razvoj ruralnih sredina u Srbiji, nalazi se i Akademijski odbor za selo SANU, odnosno njegovi rukovodioci i kreatori agrarne politike, sa pogledima iz njega. Sa takvim pogrešnim razmišljanjima oni podržavaju i mnoge pogrešne odluke sadašnje vlasti, kada je u pitanju ruralni razvoj Srbije. Zbog takvog dosadašnjeg rada oni su i odgovorni što nam od sela ostaju ruine! Jer, prvi čovek Akademijskog odbora za selo SANU dr Dragan Škorić, nikada se nije odazvao pozivima za rad Balkanske akademije za selo na tradicionalnim Vlasinskim susretima, koji su se četvrt veka održavali u južnoj Srbiji! Njihova jedina tema je bila – selo! Predsednik akademijskog odbora za selo nikada nije stigao ni na jednu sesiju njenog rada, iako je četvrt veka bio pozivan. Razlog jer da ga nije interesovalo selo i njegov razvoj! Jer, tu nije imao ništa što bi mu bar zveckalo u džepu! Sad sela koje nestaju posećuje sa nadležnim ministrima, da bi se fotografisali u selima, pored njih. Fotografije, njemu i sličnima, služe da bi pokazali kako žale što ostavljaju ruine iza sebe, a to su sela, koja posećuje tek u trećem životnom dobu. U selima govore šta bi oni voleli d ata selaju imaju I da oni za života vide! A, takvom takvom izgledu sela dali su značajan doprinos! Šteta što se za loš rad i rezultate u trećem životnom dobu ne daju priznanja za to akademicima koji su se nekada zalagali za gašenje zadruga i sela, a danas im je pamet evoluirala pa sad suprotno rade. Cilj je pranje biografije. Jer, ih nekada selo i zadruge nisu interesovale.
Sumorna sela i stočarstvo!
A, sela nam nestaju, stočarstvo je na izdisaju, hrana koja može da se proizvede u Srbiji se uvozi… U Srbiji je svaki dan 500.000 ljudi gladno… Veliki broj mladih prima minimalne zarade koje ne pokrivaju ni sirotinjsku potrošačku korpu. Hrane se proizvodi sve manje, ali i sve skuplje u Srbiji. Sve manja je i sve skuplja, njena potrošnja, što prikazuje RZS. Posebno osnovnih životnih namirnica. Jer, pre samo osam godina, u Srbiji se godišnje po jednom stanovniku trošilo mnogo više svih vrsta mesa, a i više od 100 kilograma hleba po jednom stanovniku godišnje. Danas se troši manje od 40 kilograma mesa i samo po 48 kilograma hleba 10 kilograma peciva.
Zato proizvođači hrane, posle slatkih predizbornih obećanja, sad u Srbiji veoma često izlaze na ulicu, kako bi se čuo i njihov glas. Zahvaljujući merama koje sami stočari kreiraju, a ne kabinetski agropolitičari u predizbornoj kampanji, u tovnom govedarstvu postojeće mere su postale predvidljive za stočare, a uvedene su i nove stimulacije. Međutim, u svim delovima ovog stočarstva nisu ostvareni očekivani efekti naspram otvorenih mogućnosti. Sa potsticajima u kvalitetna priplodna grla brojnost je mogla biti povećana da je prihvaćen predlog Udruženja o kupovini u prošloj godini. Evo i najnovijih zahteva stočara za veće subvencije za krave i junice od 40.000 dinara.
Proizvođači mleka u Srbiji osnovali u nacionalnu asocijaciju pa od države traže da poveća subvencije za krave sa predloženih 40.000 dinara po grlu na 55.000 dinara, a za junice sa 40.000 na 150.000 dinara, izjavio je predsednik Udruženja odgajivača goveda centralne Srbije i član novo osnovane asocijacije veterinara Milija Palamarević. On je za javnost rekao da je nerazumno da država subvencioniše uvoz junica za 170.000 dinara, već deset godina. ,,Tražimo da se podstakne domaća proizvodnja junica sa 150.000 dinara, umesto što je Ministarstvo poljoprivrede predložilo 40.000 dinara. Da li je realno i pametno da država podstiče uvoz junica, umesto da stimuliše domaću proizvodnju sa 20.000 dinara manje nego što daje na uvoz”, rekao je Palamarević. Dodao je da odgoj junice traje tri godine da bi se otelila i bila za mužu i da u tom periodu od nje nema nikakvih prihoda, a da su troškovi izuzetno visoki. On je još naglasio da stočari traže od države i da se goveda čipuju i iz registra izbaci oko 70.000 ,,fiktivnih” krava na koje se dodeljuje subvencija. Ta sredstva bi se, kako je naveo, mogla iskoristiti za povećanje subvencija na domaće krave i junice.
Predlog stočara za za rešenje krize:
Za navedene tovne rase goveda starost grla u nabavci – kupovini: 10 do 34 meseca;
Podsticaj za držanje licenciranog bika tovne rase 50.000 dinara – do dva grla na gazdinstvu;
Podsticaj za vlasnike krava tovnih rasa (čista rasa) 40.000 dinara – broj krava u stadu do 200 (za gazdinstva i pravna lica);
Podsticaji za krave ukrštenih tovnih rasa 25.000 dinara (ukida se podsticaj za krave dojilje) – broj grla do 200;
Za kupovinu kvalitetnih priplodnih grla tovnih rasa predlažemo sledeće podsticaje:
za gazdinstvo koje zasniva proizvodnju tovne rase, a ne koristi podsticaje za mlade – do 3.000.000 dinara ili 50 odsto učešća u nabavci;
Primer: ako kupuju grla za ukupno 4.000.000 dinara dužni su da ulože 2.000.000 dinara svog novca, a maksimalno mogu dobiti 3.000.000 po gazdinstvu!
za gazdinstva koja kupuju kvalitetna priplodna grla u našoj zemlji ukupan podsticaj po gazdinstvu je 40 odsto od ukupne vrednosti kupljenih grla i do iznosa od 1.500.000 dinara;
za gazdinstva koja kupuju kvalitetna priplodna grla u inostranstvu podsticaj iznosi 60 odsto od ukupne vrednosti kupljenih grla do iznosa od 4.000.000 dinara. Ovo pravo ne mogu ostvariti gazdinstva koja koriste bespovratna sredstva fondova;
Stimulacije za tov i korišćenje domaće teladi:
pravo na ostvarivanje premije za utovljeno june ima gazdinstvo ili pravno lice koje za tov koristi telad od domaćih proizvođača u iznosu od 15.000 dinara, a za telad kupljenu u inostranstvu premija iznosi 5.000 dinara;
pravo na podsticaj za utovljenu junad ima gazdinstvo i pravno lice koja tove po sistemu „uvoz radi izvoza” uz carinski nadzor u iznosu od 5.000 dinara po isporučenom junetu;
Stočari predlažu mere zaštite domaćeg govedarstva, traže novac za opremu i objekte i posebno traže da se očuvaju pašnjaci koji se nalaze pored sela, kako bi na njima mogli da napasaju goveda, kao što se to nekad radilo u Jugoslaviji.
Šansa za junetinu iz prirode RS!
Stočarstvo je u ozbiljnim problemima i neophodne su hitne mere, a to su:
– isplata zaostalih davanja, više državnih subvencija za tu granu, osnivanje genetskih centara;
– u protivnom broj grla će nastaviti da pada, a uvoz mesa raste, što jeocenjeno na nedavnom stručnom skupu na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu, održanom 12. marta 2024. godine;
-Stočari kažu da sa trenutnom cenom od 3,5 evra po kilogramu živih junadi, odnosno šest evra po kilogramu mesa, može dobro da se zaradi;
– “Osnova svega je ulaganje u priplodni materijal, pronalaženje novog tržišta uz primenu ekonomske diplomatije i da se na neki način pojavimo na tržištu sa novim proizvodima kao što je “junetina iz prirode” na čemu radi naše udruženje”, ističe Čedomir Keco iz Udruženja stočara ,,Agroprofit” u Novom Sadu.
-Stočarstvo je u ozbiljnim problemima i neophodne su hitne mere – isplata zaostalih davanja, više državnih subvencija za tu granu, osnivanje genetskih centara;
– u protivnom broj grla će nastaviti da pada, a uvoz mesa raste!
Na stručnom skupu Poljoprivredngo fakulteta u Zemunu, sa velikim ambicijama, ali i problemima, stigao je i stočar iz Utrina kod Bačke Topole, Tibor Berze. Član je udruženja “Kasun” koje odgaja 400 grla za tov. Planiraju da uvezu 200 novih grla, ali kažu da nemaju novca da uđu u kupovinu. “Dosta su skupi (grla), kreću se oko 2.000 do 2.500 evra, što zavisi da li su steoni. Ljudi nemaju toliko para da plate, pa da posle čekaju godinu dana isplatu preko banke, ljudi ne idu u takav sistem kupovine. Sad smo došli do toga da nemamo priplodnih bikova i to je jako velika muka”, naglašava Tibor Berze, vlasnik farme kod Utrina na severu Vojvodine.
Stočari kažu da sa trenutnom cenom od 3,5 evra po kilogramu živih junadi, odnosno šest evra za kilogram mesa može dobro da se zaradi, budući da zemlje poput Italije i Grčke plaćaju i sedam evra. Računaju i da kontejnerski izvoz zamrznutog mesa u Kinu ima veliki potencijal za zaradu. “Osnova svega je ulaganje u priplodni materijal, pronalaženje novog tržišta uz primenu ekonomske diplomatije i da se na neki način pojavimo na tržištu sa novim proizvodima kao što je ‘junetina iz prirode’ na čemu radi naše udruženje”, ističe Čedomir Keco iz Udruženja stočara ,,Agroprofit”.
Subvencije usmeriti u proizvodnju i preradu
Umesto direktnih uplata na račune velikih proizvođača, bolje bi bilo, kažu, subvencije usmeriti u domaću proizvodnju i preradu. Ukupna davanja države za poljoprivredu, kako ocenjuju, nisu mala, ali zameraju smanjen stočarski udeo u tom kolaču. “Mi smo 2013. godine uspeli da sa 70 posto, kada je bilo davanje za stočarstvo, direktnim podsticajima da dođemo do toga da je danas svega 35 odsto podsticaja za stočarstvo, smanjili smo mere ruralnog razvoja. Prestigli sa 300 evra po hektaru u 90 odsto evropskih zemalja i stimulišemo izvoz pšenice, kukuruza da bismo posle uvozili od njih mleko i meso”, objašnjava nekadašnji ministar poljoprivrede prof. dr Dragan Glamočić sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.
Proizvođači i analitičari ističu da se domaće potrebe za mesom i mleko moraju zadovoljiti najpre iz sopstvene proizvodnje, kako nam ne bi dodatno rastao minus u spoljnotrgovinskoj razmeni. Samo u trgovini svinjetinom minus u 2021. godini bio je 72 miliona evra, a prošle 2023. godine, čak – gotovo 200 miliona.
Posebnu analizu zaslužuje procena o tržištu za našu ukupnu proizvodnju, kao i procena moći i korišćenja tačaka oslonca i alata za poslovanje u celom sektoru poljoprivrede. Godinama, uz manje izuzetke tragamo za odgovorom ko je i odakle je naš kupac? U sektoru goveđeg mesa, izgleda da smo blizu rešenja, nudeći ovu robu Narodnoj republici Kini! ,,Niz ekonomskih turbulencija na svetskom i domaćem tržištu ojačalo je potrebu za većim učešćem države u agrarnoj proizvodnji, što je i potvrđeno izdvajanjem novca poreskih obveznika za potrebe poljoprivrede – najviše u novijoj istoriji! Vremena su takva da je potrebno da svaki činilac, učesnik u proizvodnji utvrdi svoj pregled obaveza i mogući doprinos za popravljanje stanja u agraru. Zbog toga i navodimo mogući obim proizvodnje junećeg mesa i korišćenja goveda sa naših farmi”, navodi Čedomir Keco, iz Udruženja tovne junadi ,,Agroprofit”.
U uzgoju u Srbiji trenutno ima 95.000 goveda starosti do šest meseci, a 116.207 grla starosti do 12 meseci. Do 24 meseca starosti, što je veoma značajna kategorija, imamo 140.824 grla. U procesu muže, sistemu krava – tele ili u priplodu Srbija ima 363.615 grla. I u ovom broju je oko 25.000 visokokvaltitnih tovnih rasa goveda.
Međutim, karakteristično je da od 4.720 sela u Srbiji, postoji čak 600 sela gde nema nijedna krave! Može se zaključiti, da je za ozbiljnu proizvodnju i mleka i mesa, što zahteva i određeno vreme. Ceo sektor govedarstva u pogledu kvaliteta grla, stimulativnim merama pomogla je država, ali u celini, bitka je izgubljena zbog cenovne politike prerađivačke industrije, pre svega, za meso i mleko! Kada pogledamo stočarstvo danas, vidi se da nemamo malih farmi tovljača junadi, koje su nestale u cenovnom vihoru, jer tovom i ovim poslom više se ne bavi 8.000 gazdinstava, a skoro je to radilo njih 12.000 u Srbiji.
Junetina iz prirode RS!
Posmatrajući stanje u svetu i EU, Srbiji je potrebno prvo transparentno izračunati potrebe za prehrambenu potrošnju nacije (mleko, meso, jaja, ulje i brašno)! Institucionalno rešiti rukovođenje viškovima i obezbeđivanje nedostatka prehrambenih proizvoda; Mora se liberalizovati izvoz mesa iz Srbije u Evropsku uniju oslobađanjem fiskalnog nameta za kupljeno goveđe meso iz Srbije što je nametnula EU; U poslovima izrade nove Strategije razvoja poljoprivrede, koja je Ustav za agrar, (koja treba da se usvoji ove godine), moraju se definisati prioriteti u sektorima, ekonomska i poslovna održivost uz razvojne pravce i potrebe zakonske regulative i finansija;
Državna administracija mora se ojačati stručnom i racionalnom Upravom za stočarstvo i uvođenjem ombudsmana za hranu;
U izbor tržišta mora se uključiti ekonomska diplomatija i celovito sagledati gde su nam najveće šanse za prodaju poljoprivrednih proizvoda. Kada je reč o goveđem mesu to je Narodna republika Kina;
Moraju se izraditi regionalni programi korišćenja pašnjaka i odgajivačkih programa za tovne rase, sa namenom da se koriste zelene površine u brdsko – planinskim uslovima i poluzaštićenim prostorima;
Nužno je obezbediti više novca za opremanje radionica za konfekcioniranje mesa svih vrsta, malih mlekara i prodaje;
Potrebno je izmeniti, odnosno dopuniti zakon o regulisanju tržišta poljoprivrednih proizvoda upisivanjem intervencija za reagovanje države kada se javljaju viškovi ili manjak mleka i mesa;
Na osnovu zakona o tržištu treba precizirati uvođenje mleka za đake;
U mlečnom sektoru, preraspodelom podsticaja treba pomoći kupovinu kvalitetnih grla usklađivanjem nabavke prema interesima mladih iz regiona sa otežanim privređivanjem;
Treba utvrditi i javno publikovati kodeks o obavezama uprave za agrarna plaćanja gde su stranke gazdinstva. To podrazumeva analizu dosadašnjeg rada i rukovođenja ovom upravom;
Za ozbiljne planove i nove programe u sektoru stočarstva potrebno je da se konačno saberu dugovi prema poljoprivrednicima po svim osnovama, što znači od isplate premija do IPARD-a;
Treba osnovati Fond za razvoj govedarstva za nabavku kvalitetnih grla i osnivanje Selekcionog centra (uzgoj i prodaju);
Potrebno je raditi na novoj ponudi stočara vezano za obradu i doradu, kao i proizvodnju junećeg mesa pod imenom ,,JUNETINA IZ PRIRODE RS”, što je pokrenulo Udruženje odgajivača. Treba omogućiti da se pašnjaci bez nadoknade, sa programom održavanja dugoročno izdaju samo stočarima i da preuzeti pašnjaci ne isključuju stočare iz prava zakupa po principu ,,pravo prečeg”!
Odgajivači kvalitetnih tovnih rasa goveda poslovni oslonac vide u povezivanju sa Privrednom komorom Srbije gde su osnovali i Grupaciju za ovu vrstu stočarstva. Očekuju da će efikasnije i kvalitetno učestvovati u kreiranju agrarne politike, kao i u izradi bitnih dokumenata kojima se reguliše stočarstvo i odnos države prema ovom poslu.
Nikola Mihailović, predsednik Zadružnog saveza Srbije, u programski pristup, na prvo mesto stavlja da se obezbedi juneće mesto, odnosno ,,bebi bif”. On odmah postavlja i pitanje hoćemo li iskoristiti ponuđene šanse za razvoj proizvodnje junećeg mesa u Srbiji? ,,Moramo održati minimalan broj organizovane proizvodnje junadi i junećeg mesa koji je bio predviđen u 2018. godini. Postoji i neophodnost postojanja stočarskih zadruga u funkciji razvoja poljoprivrede. Zato moramo da formiramo upravu za stočarstvo u okviru ministarstva poljoprivrede. Ako želimo sigurno da poslujemo potrebno je i formiranje fonda za finansiranje zadruga. Da bi sve uspešno radili potrebni su i stručni kadrovi u zemljoradničkim zadrugama”, navodi Nikola Mihailović.
Kada je reč o Zadružnom savezu Srbije treba istaći da imamo 2.920 aktivnih zadruga (među njima je čak 75 odsto zemljoradničkih zadruga). Od toga 293 imaju pretežnu delatnost u stočarskoj proizvodnji. Od ovog broja zadruga, oko 130 njih se nalazi u centralnom delu Srbije, i uglavnom objedinjuju male poljoprivredne proizvođače, koji u proseku imaju dve do četiri krave. Od ukupnog broja tih zadruga, njih 94 iskazuju poslovne prihode. Treba istaći i da 30 tih zadruga radi mere selekcije u stočarstvu. Od oko 300.000 gazdinstava koja su upisana u E – agrar, oko 10 odsto njih se bavi stočarstvom!
(Autor je analitičar i publicista)