REGENERATIVNA POLJOPRIVREDA SRBIJE: Klima je izvor neizvesnosti

Poljoprivredna proizvodnja u zemlji Srbiji suočava se mnogobrojnim izazovima, od agroekoloških uslova za primarnu proizvodnju do promena na tržištu. Zbog toga je u Novom Sadu osnovan Savez za regenerativnu poljoprivredu Srbije. On pod jedno okrilje okuplja stručnjake čiji je cilj da zajedno rešavaju sistemske probleme, a koji zahtevaju saradnju između privrede, nauke, državnih institucija, udruženja poljoprivrednika, nevladinih organizacija i drugih relevantnih učesnika. Osnivači Saveza su Poljoprivredni fakultet iz Novog Sada, Udruženje “Eko Inovacija na Balkanu” iz Novog Sada, Institut za razvoj i inovacije iz Beograda i kompanija “Gilab” iz Beograda, uz podršku poljoprivrednika koji već primenjuju regenerativne poljoprivredne prakse u svojoj proizvodnji.

Savez za regenerativnu poljoprivredu Srbije predstavio je svoju viziju, ciljeve i aktivnosti. U njegovom radu biće organizovane i panel diskusije, koje će se baviti aktuelnim temama od značaja za ceo sektor regenerativne poljoprivrede, pokrivajući problematiku gazdinstva, ali i kreiranja tržišta za regenerativne proizvode. Regenerativne poljoprivrede prvi je definisao Robert Rodejl, američki izdavač poljoprivredne literature. 

Jedan od ključnih principa je pokrivanje tla tokom cele godine, čak i u periodima kada na njemu nisu zasejani usevi. Zemljoradnici koji koriste taj model najčešće koriste ostatke ratarskih kultura posle žetve, poput stabljika kukuruza ili pšenice. Ostavljanje “dobro usitnjenih ostataka žetve” na njivama doprinosi očuvanju tla, ali i boljem prinosima u narednom periodu. Procena je da u Srbiji posle sakupljanja agrarnih useva, na njivama ostane oko 12,5 miliona tona otpadaka. Taj dodatni sloj sprečava brzo isparavanje vode iz zemljišta, tokom kišne sezone, ali usporava brzo oticanje vode u dublje slojeve zemljišta, a i snižava temperaturu i smanje eroziju.

Kako isti prof. dr Svetlana Vujić, nedovoljna sposobnost konvencionalne poljoprivrede da se prilagodi klimatskim promenama je izvor ekonomskih i mnogih drugih neizvesnosti. U intenzivnoj proizvodnji se nedovoljno primenjuju organska đubriva, zemljište se intenzivno obrađuje, određeni period u godini je bez biljnog pokrivača i izložen eroziji, što dovodi do pitanja održivosti takvog sistema. Inače, organskih djubriva ni nema dovoljno. U Srbiji se nedovoljno koriste organska đubriva, jer nema stoke. Prazna su sela, prazne su i staje. Primera, radi recimo da je u selima prazno čak 200.000 kuća. U njima je nekoliko puta više praznih staja gde je nekada bila stoka. Sad nema ljudi, pa nema ni stoke da je gaje! A, čim nema stoke, nema ni organskog đubriva na njivama. A, kada bi se njive navodnjavale, a da nema đubriva one bi se veoma brzo isposnile, pa bi već za tri decenije od 1,7 miliona hektara a u Vojvodini, još uvek plodnih njiva, nastale pustinje. A, nema ni navodnjavanja. Bez organskog đubriva, ako bi se navodnjavale njive, one bi se isposnile. To znači da onda nema ni visokih prinosa,. Dve i tri žetve ostaju san već decenijama. Zbog svih tih nedostataka humus je u Vojvodini  sa nekadašnnih pet odsto u zemljištu opao danas na samo 2,5 odsto! 

U tome i treba tražiti razloge za što se u Srbiji na hektaru plodnih njiva proizvodi vrednost od  samo 1.200 evra godišnje. Ili zašto vrednost ukupne agrarne proizvodnje u Srbiji već decenijama godišnje nema veću vrednost od 5,6 milijardi dolara! U svetu je uobičajeno da se po hektaru dobij vrednost proizvodnje ne manja od 25.000 evra, koliko je sad u Evropi… A, u Srbiji na prste jedne ruke mogu se nabrojati takvi proizvođači hrane!

Za ovakvo stanje u poljoprivredi Srbiji, odgovorna je neodgovorna vlast, jer poljoprivreda nije strateška grana u zemlji. Vlast o tome govori samo kada proizvođači hrane izađu na ulicu da protestuju. Jedino tada se čuje njihv glas, daju se obećanja, ali mnogi odu sa ovog sveta, da ne dočekaju taj boljitak da mogu da žive od svog rad au proizvodnii hane. Za većinu je to uglavnom preživljavanje. Ima nekoliko njih koji su kulaci, ali to je mali broj. Oni su se obogatili u pljačkaškoj privatiziji koaj j ez meljobalvjena posle demokratskih promena, uz pomoć države, nakon 2000. godine! Ostalo je sirotinaj koaj sad prodaje njive da bi izmirila obaveze I obavial setvu na preostalim njivama…

BLAGO SRBIJE

Prema najnovijim podacima iz popisa RZS, u Srbiji hrana odnosno sirovine za njenu  proizvodnju priemaju se na:

Prema popisu agrara u 2023. godini, Srbija poseduje ovog blaga, među kojima je:

• 508.365 poljoprivrednih gazdinstava. Najveći broj gazdinstava 224.433 nalazi se u regionu Šumadije i Zapadne Srbije;
• Oni obrađuju 3.257.100 hektara poljoprivrednog zemljišta. Najveća površina 1.474.709 hektara koristi se u Vojvodini;
• Gaji se ukupno725.408 goveda. Region Šumadije i Zapadne Srbije prednjači po broju goveda;
• Tovi se 2.263.705 svinja; Region Vojvodine prednjači po broju svinja sa 1.000.249 grla;
• U Srbiji postoji i 1.702.682 ovaca;
• Tu je i 149.558 koza;
• U njoj postoji i oko 22.022.439 živine.Od toga je u Vojvodini 9.794.304;
• Tu je i 1.261.323 košnica za pčele. Najveći broj košnica nalazi se u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji, a to j 527.045 košnica;
• Sad se poljoprivredom u Srbiji bavi 1.150.653 radnika! Po brojkama to je 662.943 muškaraca i 487.710 žena. Od toga je 231.118 angažovanih žena, u upravljanju gazdinstvom.  Prosečan broj članova i stalno zaposlenih na gazdinstvu je 2,2;
• Prosečna veličina gazdinstva je 6,4 hektara;
• Prosečna sarost gazdinstva je 60 godina;

Prema podacima RZS na kraju 2022. godine stočarstvo Srbije je učestvovalo u BDP agrara samo sa 28,1 odsto.Veruje se da se ta brojka na početku 2024. godine, približila cifri od oko 20 odsto!? Sve ispdo 60 odsto je karakteristika nerazuvijenih. Jer, stočari ističu da u oborima nema više od 1,5 miliona svinja! U stajama je pre jedne decenije bilo 1,1 miliona krmača, a stočari kažu da ih sad ima manje od 100.000… Sa tim brojem nemože da se obnovi fond svinja, pa se one moraju uvoziti!

• Za 10 godina broj farmi u Srbiji manji je za 62.000!

Prema podacima RZS na kraju 2022. godine stočarstvo Srbije je učestvovalo u BDP agrara samo sa 28,1 odsto.Veruje se da se ta brojka na početku 2024. godine, približila cifri od oko 20 odsto!? Jer, stočari ističu da u oborima nema više od 1,5 miliona svinja! U stajama je pre jedne decenije bilo 1,1 miliona krmača, a stočari kažu da ih sad ima manje od 100.000… Sa tim brojem nemožee da se obnovi stočni fond!

Ubica zemljišta hara Srbijom!

Ako se u narednom periodu ne popravi odnos prema zemlјištu, Vojvodina, koja poseduje oko 1,47 miliona hektara, od žitnice Evrope, ona bi ya tri decenije mogla da postane pustinja, upozoravaju stručnjaci i napominju da je u poslednjih pola veka, nivo organske materije drastično opao! Nekada je čak tri četvrtine oranica na severu Srbije  imalo više od pet odsto humusa, dok  danas takav sastav ima tek jedan odsto njiva. Ovu degradaciju stručnjaci nazivaju sporim ubicom zemlјišta koji hara Srbijom.

Ukoliko se ne zaustavi, proizvodnja hrane mogla bi da bude upitna u narednim decenijama, ističu stručnjaci. Ona se vec svake godien smanjuje, tako da je Srbija od zemlje izvoznika postala zavisna od uvoza mnogih potrepština koje je sama proizvodila. Najbolji dokaz je neophodan uvoz svinjskog mesa za koga se sad godišnje troši po 200 miliona dolara. Po stanovniku se  godišnje troši manje od 40 kilograma svih vrsta mesa. Potrošnja svinjskog je opala samo na 15 kilograma godišnje pšo jednom stanovniku,, dok je istovremeno porasla potrošnja živinskog mesa na 18 kilograma! To je dokaz siromaštva, jer u Srbiji je svaki dan 500.000 gladnih ljudi. A, po poslednjem popisu ima 6,6 miliona stanovnika. 

„Postoji dosta degradacionih procesa zemlјišta. Poplave i erozije su očigledne. I tada se u kratkom vremenskom periodu deluje, kako bi se procesi zaustavili ili posledice sanirale“, kaže dr Jovica Vasin, pedolog u Laboratoriji za zemlјište i agroekologiju Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, koji je jedan od četiri instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju. Međutim, proces uništavanja zemlјišta koji je najbitniji i najizraženiji jeste gubitak organske materije.To se zove tihi ubica zemlјišta! Tihi, jer traje jako dugo. Ubica zato što je sadržaj organskih materija u oranicama i u centralnoj Srbiji, a pogotovo u Vojvodini, već došao do toliko niskog nivoa da ugrožava polјoprivrednu proizvodnju.

U čemu je problem

Nekada je većina vojvođanske zemlјe bila bogata humusom. To znači da je oko 75 odsto površine Vojvodine pokriveno sa dva tipa zemlјišta, černozemom i ritskom crnicom, koji su u drugoj polovini prošlog veka imali sadržaj organske materije iznad pet odsto. Danas je ovoliki sadržaj humusa prisutan na samo jedan odsto površina. Problem je što rapidno opada stočni fond – prethodne tri decenije po stopi od dva do tri odsto godišnje. U tome leži odgovor na pitanje zašto se na većini njiva u Srbiji ne koristi stajnjak kao organsko đubrivo nego mineralna gnojiva. Negativni efekti smanjenja humusa su već vidlјivi, jer uprkos tome što se primenjuju kompletne agrotehničke mere, prinosi opadaju. 

Živimo u vremenu klimatskih i društvenih promena u svetu. Zato je bitno sačuvati stare sorte pšenice koje su plod domaćih stručnjaka genetičara. Preporuka na ovakve klimatske uslove i stanje zemljišta je da strna žita ne zahtevaju oranje, jer dobro podnose neke od redukovanuh sistema obrade (recimo tanjiranje). Sistem obrade svakako treba prilagoditi tipu zemljišta i stanju vlage. U sušnim uslovima bolje rezultate daju redukovani načini obrade zemljišta, dok u vlažnim uslovima to je plug. S obzirom da je oranje skuplje, naravno da će proizvođači pribegavati jeftinijim načinima obrade. “Za što bolje unošenje đubriva najbolje je orati kako bi se ta đubriva nalazila u zoni budućeg korena sistema biljaka. S obzirom na klimatske promene poslednjih godina može se očekivati veći broj glodara” dodaje Vladimir Aćin, sa novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo.

Pada plodnost zemlјišta, šta učiniti? 

U Vojvodini se iz godine u godinu registruje pad plodnosti zemljišta. Kako savetuju stručnjaci, postoji način da se to spreči. Sa druge strane, uprkos smanjenom humusu, naše zemljište je i dalje pogodno za gajenje bilja i u zahtevnijem organskom režimu.

Nedostatak stajnjaka, ali i loše gazdovanje, ispošćuje vojvođanske oranice. U proseku, poslednja merenja pokazuju da je procenat humusa pao ispod tri odsto…Uprkos padu plodnosti, naše oranice zadržale su kvalitet koji je neophodan i za najzahtevniju proizvodnju bilja. Kod dobijanja mnogih sertifikata koje garantuju kvalitet, neophodna je analiza zemljišta. Novosadski Institut za ratarstvo i povrtarstvo, kao Institut od nacionalnog značaja i referentna laboratorija, bio je put koji su morali proći i mnogi vinari čije se vino prodaje pod oznakom geografskog porekla. Uz to, već godinama naši ratari analiziraju zemljište besplatno zahvaljujući podršci.

Bez stajnjaka ne vredi zalivati njive

Intenzivna polјoprivreda se ne može zamisliti bez navodnjavanja. O postojećim i novim zalivnim sistemima se najviše govori leti i u sušnim godinama. Sad se najavljuje da će u budućnosti od 100 godina čak 52 biti sušne! Najkritičnije će biti od 2070 do 2100 godine. Ipak, čak i da zalivamo daleko više površina nego što to činimo, pitanje je kakve bismo rezultate dugoročno ostvarili sa ovakvim odnosom koji imamo prema zemlјištu. Dobro je što se grade novi sistemi za navodnjavanje. Ali, to se samo najavljuje, kad novi lnjdi doju na vlast, Beyobyira koja je partija  Njihovi rezultati su da sad imamo manj sistema za navodnjavanje, nego pre pola veka! To je reztilati njih voo grada jer su uništili i one postoječe, kao pšto su godipnej gasili po 100 zadruga i  od sela ostavljaju ruine. Jer, za jednu deceniju  nestaće 1.200, a 2050. godine na povim prostorima neće više biti 3.000 sela. Prema pšopisu iz 2023. godine u Srbiji je bilo 4.720 sela, odnosno kako to piše u USTAVU, naseljenih mesta! Ti rezultati su delo trustova mozgova koji su proteklih pola veka kreirali agroekonomsku politiku ove zemlje, dobar njih je bio i izvršni organ. Posle su se kao takvi mislioci  smestili u fotelje Akadmeijskog odbora za selo SANU. I sad se zalažu za novu politiku, pamet mi je evoluirala, promenili su mišljenje, pa podržavaju vraćanje zadruga i opstanak sela če,kau ko će biti poslednkiio ga  ugasi lampu u njima.

Žedna polja

Njive u Srboiji su šedne jer voda stiđe samo na 1,4 odsto povšrina. U svetu se navodnjava čak 17 odsto obradivih njiva! Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u Srbiji je u 2023. Godini voda stizala  samo na nesto više od 47.000 hektara! Prema podacima RZS, u Srbiji se koristi, od nosno obgrađuje 3.257.100 hektara poljoprivrednih površina. Međutim, ako u narednih pola veka budemo zalivali plodne oranice, čiji kvalitet zemlјišta stalno opada, a ne bude prirodnog đubriva, od žitnice zemlјe, stvorićemo pustinju! Ne afričku po pesku, već po prinosima!

– Vremenski uslovi za biljnu proizvodnju postaju sve izazovniji, njihov negativan uticaj je izraženiji na zemljištima lošijih svojstava – kaže Vujić – U tom smislu, regenerativna poljoprivreda, odnosno mere koje se podrazumevaju kao regenerativne, doprinose održavanju i poboljšanju stanja zemljišta. Imajući u vidu da Savez okuplja različite institucije i organizacije, pomoć bi se ogledala u edukaciji i većoj informisanosti samih proizvođača, ali i svih drugih učesnika u proizvodnji, kao i u intenzivnijem istraživanju različitih praksi regenerativne poljoprivrede u agroekološkim uslovima naše zemlje.

Krajnji cilj je održiva, ekonomski stabilna i razvijena poljoprivreda u regionu, zasnovana na regenerativnim praksama kako bi pripremili naše poljoprivrednike da budu što nezavisniji, otporniji i stabilniji. Pojedini proizvođači već primenjuju mere regenerativne poljoprivrede, međutim neophodna je veća informisanost kako bi se podigla svest o važnosti očuvanja, prvenstveno kvaliteta zemljišta, kako bi se u budućnosti moglo odgovoriti na sve veće zahteve tržišta.

Po rečima Siniše Borote iz Instituta za razvoj i inovacije, Savez treba da funkcioniše kroz pet radnih grupa.

– Neprofitna organizacija ABE donosi svoje iskustvo u polju umrežavanja, razmene znanja i edukacije. Poljoprivredni fakultet sa svojim akademskim kadrom pokriva aspekte istraživanja i inovacija. Poljoprivrednik i savetodavac Florian Farkaš, koji je po struci agronom, i koji u sklopu svog privatnog gazdinstva primenjuje regenerativne metode proizvodnje već dugi niz godina, obezbeđuje potrebna iskustva iz prakse. Kompanija “Gilab” poseduje stručnost u sferi savremenih digitalnih tehnologija i mehanizacije. Institut za razvoj i inovacije donosi ekspertizu iz oblasti društvenih nauka i u sklopu Saveza se prvenstveno bavi mehanizmima finansijske podrške i drugim društvenim podsticajima regenerativnoj poljoprivredi – navodi Borota. Po njegovim rečima, plan Saveza je da u 2024. godini uključi što veći broj zainteresovanih poljoprivrednika, kroz predavanja, treninge, kurseve i radionice. Ne terenu se planira uspostavljanje demo-farmi i promovisanje digitalnih tehnologija u sklopu optimizacije regenerativne proizvođe.

Plan Saveza je da u 2024. godini uključi što veći broj zainteresovanih poljoprivrednika, kroz predavanja, treninge, kurseve i radionice. Ne terenu se planira uspostavljanje demo-farmi i promovisanje digitalnih tehnologija u sklopu optimizacije regenerativne proizvođe. 

Problemi učestaliji, posledice sve veće!

Pitanje klimatskih promena predstavlja sigurno jedan od najvažnijih prioriteta različitih međunarodnih organizacija i foruma koji se bave globalnim pitanjima. Ova pitanja već neko vreme su nezaobilazni deo i strategija svih velikih svetskih sila. Pitanje ozbiljnosti i drastičnosti posledica klimatskih promena spomenuto je i u govorima (u tekstovima promotivnog govora predsednice Skupštine Srbije Ane Brnabić). Jedan poseban aspekt ovog višedimenzionalnog problema jeste i kako prilagoditi uslove života u naseljenim područjima efektima klimatskih promena. Pitanje kojim se ovde bavimo jeste kako da nam urbanističke politike pomognu da lakše podnesemo neminovne klimatske promene. Odnosno – kakvi se efekti klimatskih promena pojavljuju u Srbiji i kako da se tim efektima što uspešnije prilagodimo, piše Mihailo Gajić, urednik ekonomskog sadržaja na sajtu Talas. Sad je na nauci da stvori nove sorte i hibride, svih kulturas koje će se prilagoditi novim vremenskim, suđnim uslovima!

Klimatske promene su posledica efekta zagrevanja atmosfere usled povećanja koncentracije gasova sa efektom staklene bašte – oni otežavaju da se deo toplote koje Zemlja dobije od Sunca vrati nazad u kosmos. Ovaj porast globalne temperature deluje kao mali, ali može da ima ozbiljne posledice. Kako se Srbija nalazi daleko od mora, topljenje lednika nije nešto što će nas pogoditi za razliku od Bangladeša ili koralnih ostrva, ali to ne znači da smo zaštićeni od posledica klimatskih promena.

Efekat klimatskih promena u Srbiji

One će se u našem regionu prvenstveno ogledati u povećanju prosečne temperature tokom leta, kao i u promenama u ciklusu padavina. Leta će biti nešto duža i toplija nego do sada i umnožiće se pojava toplotnih talasa, a padavine će se prorediti i suše će biti češće. Ali zato kada kiša bude padala, to će sve češće biti u vidu bujičnih padavina i pljuskova, umesto obične kiše.

Za urbanističke politike u Srbiji – što nije ograničeno samo na Beograd ili Novi Sad, nego se tiče svih većih urbanih mesta – najvažnije su dve pojave: porast temperature i povišena učestalost toplotnih talasa, kao i promena rasporeda padavina, sa povećanom učestalošću bujičnih padavina. Ovi problemi iako postaju sve vidljiviji, za sada još nisu dobili adekvatno mesto u planiranju i implementaciji lokalnih politika razvoja gradova. Sa klimatskim promenama, i ovi problemi će postajati sve učestaliji i njihove posledice sve teže, a njihovo rešavanje nije moguće nekim brzim koracima. Zato je potrebno da o tome razmišljamo već danas.

Živimo u vremenu klimatskih i društvenih promena u svetu. Zato je bitno sačuvati stare sorte pšenice koje su plod domaćih stručnjaka genetičara. O banci gena, ali i o uslovima za ovogodišnju žetvu žita stručnjak novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, ustanove od nacionalnog značaja, Vladimir Aćin između ostalog kaže: “Preporuka na ovakve klimatske uslove i stanje zemlјišta je da strna žita ne zahtevaju oranje, jer dobro podnose neke od redukovanuh sistema obrade (recimo tanjiranje). Sistem obrade svakako treba prilagoditi tipu zemlјišta i stanju vlage. U sušnim uslovima bolјe rezultate daje redukovani načini obrade zemlјišta, dok u vlažnim uslovima to je plug. S obzirom da je oranje skuplјe, naravno da će proizvođači pribegavati jeftinijim načinima obrade” objašnjava naš sagovornik. 

“Za što bolјe unošenje đubriva najbolјe je orati kako bi se ta đubriva nalazila u zoni budućeg korena sistema bilјaka. S obzirom na klimatske promene poslednjih godina može se očekivati veći broj glodara.” dodaje Vladimir Aćin.

Toplotni talasiToplotni talasi odgovorni su svake godine za hiljade smrti širom Evrope – čak 53.000 ljudi umrlo je tokom vrelih talasa u julu 2023. godine, a najviše su bili pogođeni Portugal, Španija, Francuska i Velika Britanija. Tokom toplotnih talasa nije problem samo u tome što je tokom dana veoma vruće, već i to što se tokom noći temperatura ne spušta dovoljno da se ljudski organizam efektno rashladi, usled čega se ljudi koji nemaju klime nalaze pod višestrukim temperaturnim stresom koji može da se završi fatalno. U najvećem riziku su stariji ljudi kao i oni sa već postojećim medicinskim problemima, prvenstveno ljudi sa onim srčanim.

Pojedini evropski gradovi su počeli da regulišu radno vreme onih koji rade na otvorenom tokom vrelih dana (dvokratno radno vreme, s pauzom tokom najtoplijeg dela dana), a u nekima se organizuju čak i privremena skloništa za one koje kod kuće nemaju rashladni uređaj, kao što je slučaj sa pariskim metroom ove godine. Imajući u vidu da su cene klima uređaja pristupačne gotovo svima, i da u Srbiji nema posebno oštrih uslova za postavljanje spoljašnjih jedinica klima uređaja (usled čega njih gotovo da nema u Parizu ili Beču, ali zato barem imaju lepe fasade na zgradama) kod nas je stanje u ovom domenu nešto lakše. Takođe postoji i regulisanje radnog vremena ljudi koji rade napolju i po centru grada se postavljaju cisterne sa pijaćom vodom. Ali pitanje je da li će ovo biti dovoljno u narednim godinama.

Ovde dodatan problem predstavlja to što moderni urbani prostori stvaraju efekat toplotnog ostrva – velika količina betona, čelika i stakla brzo se zagreje i duže isijava toplotu, pa je temperatura u gradovima mnogo viša i bez efekta klimatskih promena. Ovo je nešto što je svima intuitivno jasno kada se tokom vrelog dana prošetaju Košutnjakom umesto Knez Mihailovom sa njenim usijanim pločnikom. A, ovde se posebno Beograd ističe kao grad koji čini sve što može da stanje pogorša, kao astmatičar koji nastavlja da puši dve pakle cigareta dnevno.

Visoko rastinje je ono što može da umanji efekat toplotnog ostrva jer krošnje drveća zaklanjaju asfalt i beton od direktnih sunčanih zraka, usled čega je temperatura pri tlu mnogo prijatnija. Kod nas je problem što izgleda kao da postoji konsenzus da treba da posečemo svako drvo koje vidimo. Ovde zelene površine kao takve ne pomažu puno – uređeni park sa cvećem i travom neće imati ni delić efekta koliko drvored niz ulicu. Tako ni veliki planovi za pošumljavanje – koji su deo strategije Grada Beograda – neće imati puno efekta jer koliko god sađenje novih stabala jeste dobro, ona nama trebaju u centru grad gde su skoro nestala, a ne na široj periferiji grada i na mestima koja su udaljena od onih gde ljudi borave ili žive. Celoj Srbiji  nedostaju šume, a ponajviše Vojvodini gde ih ima samo sedam odsto!

Pored ovog standardnog rešenja ozelenjavanjem centra grada drvoredima, neki gradovi počeli su i sa nekim inovativnijim rešenjima, kao što je bojenje asfalta u belu boju, koja odbija više sunčevih zraka i tako prima manje toplote, te zelenim krovovima na zgradama gde se uzgajaju biljke, ili postavljanju većeg broja solarnih panela na javnu infrastrukturu (na nastrešnice autobuskih stajališta, na ulične bandere, ili kao nastrešnice iznad biciklističkih staza).

 Bujične padavine

Preraspodela padavina tako da imamo više suvih dana, ali da zato tokom onih kišnih padne više padavina slika je Beograda već nekoliko godina, a bujični pljuskovi su primetni naročito tokom leta. Ovo predstavlja ozbiljan problem za postojeću komunalnu infrastrukturu, koja nije pravljena da izdrži tako jake pritiske u kratkom vremenskom periodu.

Kišni kolektori i kanalizacija ne mogu da odjednom prime toliko vode, pa delovi grada budu bukvalno potopljeni. Dok su ovakvi događaji ranije bili retki iako se jesu događali, sada će ovakvih slučajeva biti sve više. Naravno da rešenje za to nije dosetka da treba označavati ulice kojima ne treba ići tokom padavina, već postepena zamena i proširenje kapaciteta kanalizacionog sistema da primi veću količinu vode. Ovo je naravno veoma skupo i zahteva ne samo puno novca, nego i vremena. Ali to ne znači da planovi komunalnih preduzeća vezanih za širenje kanalizacione mreže ne treba da se shodno tome unaprede da bi se stanje polako ispravljalo po malo, koliko finansijske mogućnosti to budu dozvoljavale u skladu sa već razvijenim planovima proširenja kanalizacione mreže ili njene rekonstrukcije i zamene cevi.

Ili recimo, prilikom gradnje hidrosistema Dunav- Tise – Dunav vremenu od 1947. pa do 1977. godine , kada je sistem pustio u rad visoki funkcioner tadašnje SFRJ Stane Dolanc, iskopano je više od 135 mliona kubika zemlje. Prilikikm otvaranja ovog sistema narodu je bilo saopšteno da će on doprineti da se u Srbiji navodnjava više od 510.000 hektara oranica. Takođe je narodu napomenuto da će on stvoriti uslove da se odvode suvišene vode sa milion hektara! Ako se pogleda iz današnjeg  ugla, tgo je sve urušeno od onih koji su posle toga vladali ovom zemljom. Niti ima navodnjavanja (jer se u Srbiji u 2023. godini navodnjavalo samo 47.000 hektara njiva), a sve češće su i poplave. Od 2005. godine neodvode  se suvišne vode kada se pojave u rekama, pa jedne godne suša odnosi prinose, (za poslednjih deset godina štete od suša bile su veće od 7,5 muilijardi evra).  Posle toga, stigle su poplave 2005. godine, pa sui i one smanjile rod.  Tada su suvišne vode nanele ogormne štete poljoprivredi,  jer su odnele useve sa zasejanih njiva. Razlog je što se hidrosistem Dunav– Tisa – Dunav neodržava valjano, pa sad od njega ima više štete nego koristi. Da bi se on vratio onome čemu je namenejen, a to je plovidba. Treba da se očisti od mulja! Za navodnavjanje i odvodnjavanje, potrebno je hitno očistiti iz njega najmanje 15 miliona kubika mulja koji se nalazi u njemu. Kada bi to uradili oni koji su obavezn i za to, hidrosistem bi bio plovan, donsoio bi novac, zatim navodnjavao bi žedne njvie, a u godinama kad ima suvšnih voda primao bi ih u svoje korito i  tako sprečio poplave u Srbiji! Uz te njive bi plovili teretni brodovi jer je to najejftinii vid transporta. Pored toga plovikli bi turističlki brodovi Dunavom, uzvodno do Budimpešte i dalje. To je razhvoj turizma, koga takvog ovde zha sad nema. 

Hidrosistem D-T-D, najveća promašena investicija EU!

Ovako o toj temi više ni novine nepišu niti pričaju funkcioneri, ni prošli ni sadašnji, ni budući. Taj problem samo za njih nepostoji. Narod ga vidi, oseća, ali ga niko nesluša! Čak je i tužno, što to kao šansu za narod u predizbornim obećanjima da će očistiti  mulj iz tih kanala, više ne govore ni funkcioneri, u svojim inače praznim obećanjima, u predizbornim kampanjama.

Kao da da nežive na tim prostorima gde se proteže blizu 1.000 kilometara kanala hidrosistema Dunav – Tise – Dunav u kome se nalazi više desetina miliona kubika mulja koga treba očistititi. Jer, bi se tek tad aon priveo svojoj nameni koji nema već nekoliko decenija. A,tu je I 22.000 kiloemtara kanala.  Pitanje je kako da oni to nevide, kako da im taj mulj nesmeta? Kako im nesmeta što tim hidrosostemom neplove ni teretni brodovi jer bi taj transport bio najjeftiniji. Od pružnog jeftiniji najmanje čak za 50 odsto, a od drumskog transporta najmanje za 20 dosto. Uz to pitanje, kako im nesmeta što se tim putevima nevoze brodovi sa turistima, domaćim i stranim. Oni bi zemlji donosili n nove prihode, kao što to rade u svetu. 

Ovako niti se voze, a niko ni ne primećuje taj mulj koji stoji u vodama propalog hidrosistema u Srbiji. Već se u svetu  govori o tome kako će on za koju godinu biti proglašen kao najveća promašena investicija u Evropi za poslednjih pola veka. Jer, u njegovu izgradnju u vreme njegove izgadnje bilo je uloženo blizu milijadu dolara. Taj novac sad je pojeo mulj koji se nalazio u toj promašenoj investicij ne samo u Srbiji, već i u Evropi! Jer, kada je stvaran hidrosistem iskopano je 135 miliona kubika zemlje. Sad da bi se očistio i priveo nameni, potrebno je iz kanala izvaditi oko 15 miliona kubika mulja! Ovaj problem sa bujičnim padavinama nadovezuje se na prethodni sa toplotnim ostrvima: kada se izbetonira svaki komadić zelenila ne samo da će vam leti biti toplije, nego sada više neće biti ni zemljišta da primi i upije padavine, već će sve morati da završi u kanalizaciji. Kada kanalizacija taj pritisak ne može da primi, eto vam gejzira iz šahtova i jezera na ulicama. Stoga prvo rešenje trebalo bi da bude i povećanje zelenih površina u širem centru svakog grada.

U Srbiji u 2023. godine navodnjavano 47.579 hektara poljoprivrednih površina!

Republički zavod za statistiku navodi i da se tokom 2023. godini u Srbiji navodnjavalo samo 47.579 hektara poljoprivrednih površina, što je za 12,9 odsto manje nego u 2022. godini.  Prilikom puštanja u rad hidrosisema  D-T-D, sad daleke 1977. godine, što je tada učinio visoki funkcioner  SFRJ Stane Dolanc, on je između ostalog naglasio, da će on omogućiti da se navodnjava čak 510.000 hektara njiva i da se odvodnjava milion hektara. Navodnjavanje tih površina nije nikada funkcionisalo, dok je sistem odvodio suvišne vode sve do 2005. godine.  Tada su bile velike poplave, sistem je bio zapušten i nije mogao da primi suvišne vode pa su bile velike poplave u Vojvodini.  Republički zavod za statistiku (RZS) objavio je da je za navodnjavanje u 2023. godini ukupno bilo zahvaćeno sa 70.429 miliona kubnih metara vode, što je za 29,1 odsto manje nego u prethodnoj godini. Najviše vode, kako se navodi crpelo se iz vodotokova (93,5 odsto), dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda, jezera, akumulacija i iz vodovodne mreže. Najzastupljeniji tip navodnjavanja bio je orošavanjem i od ukupne navodnjavane površine, tako se navodnjavalo 91 odsto površine, zatim sledi kapanjem (8,7 odsto površine), dok se površinski navodnjavalo svega 0,3 odsto površine. Dodaje se da su oranice i bašte imale najveći udeo u ukupno navodnjavanim površinama (93,4 odsto), a potom slede voćnjaci (šest odsto), pa ostale poljoprivredne površine (0,6 odsto). RZS ističe da su istraživanjem o navodnjavanju obuhvaćeni poslovni subjekti i zemljoradničke zadruge koje se bave poljoprivrednom proizvodnjom i uslugama u poljoprivredi ili upravljaju sistemima za navodnjavanje. Podseća se i da RZS od 1999. godine ne raspolaže pojedinim podacima za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Srbiju (ukupno). 

U Srbiji je sad na vlasti 14 ministar poljoprvirede od 2000. godine. Svaki od njih kada je dolazio na vlast obećavao je izgradnju novih sistema za navodnjavanje na više stotina hiljada hektara. Poslednjih ministar iz Demorkatske stranke čak govorio o gradnji sistema za navodnjavanje na million hektara. Minostarka poljoporivred ekoja je na vlasti u tom resoru, Jelena Tanasksović, isto je učinila kao I njeni šrethodnici, ar što se tiče obesćanja, koj anisu izostala. Jer, prvo je obećala gradnju na više od 100.000 hektara, a posle je dodala još nekoliko desetina hiljada hektara,  Ali, ako se pogledaju sva dosadašnja obećanja o gradnji,  ostala su samo obećanja!  A, samo da je svaki od njih 14 ministara izgradio sisteme  na po 10.000 hektara, Srbija bi sad imala novih 140.000 hektara sistema za navodnjavanje! Naravno,  pored već postojećih, kako statistika navodi 47.579 hektara. A, gde se nalazimo u svetu u toj oblasti najbolje poređenje je Albanija u kojoj se navodnjava čak 380.000 hektara. Najveći deo sistema za navodnjavanje je u plastenicima pa imaju ranu proizvodnju povrća, a među značajnim kupcima je i Srbija. 

U Vojvodini se za navodnjavanje koristi manje od petine raspoložive vode! A,samo  u njoj bi moglo da se, prema sadašnjim procenama, navodnjava oko pola miliona hektara oranica. Umesto toga, voda stiže tek do 70.000 hektara!? Ali, yani;na podaci RZS su da se u celoj Srbiji u 2023. godini navodnjvalo 47.579 hekrtara. Autor ovih redova veruje državnim zhvanuičnkim podacima, a ne procenama političara na vlasti, koiji rto friziraju, pa u svojim izjvama povećavaju površine, koj nepostoje.

„Vojvodina je jedna od najnižih tačaka evropskog tla, ovde se ka njoj slivaju reke Tisa, Dunav, Drava, Sava i, da nije gazdovanja vodama i izgradnje vodnih objekata, 50 odsto od njenih 1,7 miliona obradivih površina bilo bi pod vodom“, kaže za javnost,  pomoćnik direktora za tehničke poslove u JP Vode Vojvodine Igor Kolaković.

JP ,,Vode Vojvodine’’ gazduju i sa 22.000 kilometara kanalske mreže, ali nije sva ova mreža usmerena na navodnjavanje njiva. Kolaković objašnjava da ovi sistemi imaju više funkcija. Hidrosistem ,,Dunav–Tisa–Dunav’’  ima oko 700 kilometara osnovne kanalske mreže, koja služi i za odvodnjavanje vode, ali i za navodnjavanje. Imamo i 400 kilometara kanalske mreže koja je namenjena za navodnjavanje i ovi kanali su zimi prazni, a leti se pune vodom. Osim toga, imamo i 400 kilometara dvonamenskih kanala, kod kojih se leti upumpava voda, dok zimi služe za njeno odvodnjavanje“, objašnjava Kolaković.

To znači da na području Banata i Bačke postoji oko 1.500 kilometara kanalske mreže koja može da služi za navodnjavanje. Iako bi kanalska mreža Voda Vojvodine, prema projekcijama, mogla da navodnjava oko pola miliona hektara oranica, ili četvrtinu vojvođanskih njiva, trenutno se iz njih crpi voda tek za oko 70.000 hektara. 

„Naši kanali su infrastrukturni kanali, da uporedim, kao što je to auto-put. Na poljoprivrednicima je da isprojektuju svoje sisteme za navodnjavanje, to što mi imamo vode u kanalu ne znači da ona može odmah da se koristi na njivi. Potrebno je da poljoprivrednici razviju sisteme za zahvatanje vode, ali malo ljudi je htelo da se time bavi, to dosta i košta“, kaže Kolaković. On dodaje da nije dovoljno imati osnovni kanal za navodnjavanje, već i da su potrebni vodni objekti, odnosno podsistemi koji će se dalje granati po Vojvodini i tako omogućiti da voda stigne do pojedinačnog korisnika. 

„Vode Vojvodine je 2012. godine imalo započeta četiri podsistema za navodnjavanje, a danas ima započetih osam podsistema i izgrađenih nekoliko dvonamenskih sistema. Treba znati da je reč o kompleksnim i velikim projektima koji se grade više godina. Iz Abu Dabi (Abu Dhabi) fonda dalje razvijamo i otvaramo nove podsisteme za navodnjavanje, te u ovom trenutku imamo aktivnih 15 gradilišta vodnih objekata. Osnovna kanalska mreža Dunav–Tisa–Dunav od pre 50 godina omogućava projektovanje navodnjavanja za 500.000 hektara, izgradnja dodatnih regionalnih podsistema omogućila bi za još 500.000 hektara, ili pola Vojvodine’’, kaže Kolaković.

Iz ovih kanala vodu trenutno koriste tek 173 gazdinstva ili poljoprivredne firme i zalivaju površine koje su daleko ispod potencijala sistema! Kolaković kaže da cena naknade za navodnjavanje nije razlog. „Mi ne možemo da nateramo poljoprivrednike da razvijaju svoje sisteme za navodnjavanje. Naknadu propisuje vlada i ona zavisi od više faktora, od instalisanih kapaciteta, hektara i korišćenih kapaciteta. Ali je sigurno da se isplati jer su prinosi stabilni i višestruko veći nego bez navodnjavanja i niko ko je izgradio sistem nije od toga odustao.

Igor Kolaković navodi za javnsot da ,,Vode Vojvodine’’ ove godine primećuju trend da im sve više gazdinstava upućuje zahteve za tehničke informacije, upite o tome da li pojedine parcele uopšte imaju pristup kanalima za navodnjavanje, o tehničkim uslovima i uslovima za dobijanje lokacije. „Država zna za ovaj problem, zato je i uzet kredit za dalju izgradnju sistema. Takođe, pokrajina daje subvencije za kupovinu sistema za navodnjavanje kako bi se to spustilo do nivoa poljoprivrednika“, zaključio je Kolaković.

Održavanje zelenih džepova

Ovo sada već više ne deluje moguće da se desi putem izgradnje novih parkova imajući u vidu gustinu izgrađenosti, ali barem oni postojeći mogu da se zaštite, da se održavaju mali zeleni džepovi okolo i između zgrada, kao i da se obnove ili zasade ulični drvoredi – drveće će putem korenskog sistema upiti veliku količinu vode. Tu je i mogućnost korišćenja propusnog betona koji, kako mu i ime kaže, može da propušta vodu velikog brzinom za razliku od običnog betona, i to do čak 36.000 litara po kvadratnom metru po satu, dok su jake bujične padavine za Beograd reda 100 po kvadratnkim metru. Ovaj beton može da se koristi za biciklističke ili pešačke staze, stambena naselja, parkinge i sportske terene, i u Beogradu ga već možemo videti na drvoredima u centru gde je tlo oko samih stabala izbetonirano upravo ovakvim propusnim betonom.

Kao što je prekasno tražiti rešenje za visoku zagađenost vazduha onda kada je on toliko zagađen da ga vidimo, tako je i rešavanje problema nastalih ili pojačanih usled klimatskih promena prekasno kada ti problemi postanu akutni. Jer nijedno od postojećih i predloženih rešenja nije moguće implementirati na kratak rok u dovoljnoj meri da to može da se oseti. Ako zasadimo drvored danas, trebaće nam barem dve decenije da to drveće poraste dovoljno da njihove krošnje zaklone ulicu od sunca. Ali to ne znači da ne treba što pre da počnemo sa iznalaženjem rešenja za ove probleme, naročito imajući u vidu da će sa daljim protokom vremena uticaj klimatskih promena na kvalitet života u našim gradovima, prvenstveno u Beogradu, biti sve veći. Zato mora da se zna da to narodu neobećva ni dosadašnja, al ni opoziciona vlast? Ni jedni ni drugi neprimećujući te probleme. Jer, jure samo da ugrabe fotelje i da budu na vlasti.  Samo to ih interesuuje, sadašnje vlasti da ostanu u foteljama, a opozicone da sednu bar u te stare fotelje, a možda i da kupe nove? Jer, ova sadašnja nepromenljiva vlast, suviše dugo sedi u tim istim foteljama, pa se plaši, ako ustane iz njih da neko drugi na njih nesedne.  Ali, bitno je i da životne probleme ne vide ni oni koji dugo vladaju, ali ni oni koji su se  nameračili da sednu u fotelje. 

                                             (Autor je analitičar i publicista)