У бази Евростат-а постоје показатељи о прерађивачкој индустрији за 32. земље у 2021, с тиме да за Албанију недостају укупни подаци о додатој вредности, те не учествује код шест података и показатеља.
Србија је, међу овим земљама, била на 17. месту по броју становника, на 16. по броју запослених у прерађивачкој индустрији и на 21. по укупном броју запослених у пословној економији (без запослених у војсци, државној управи и обавезном социјалном осигурању).
- У 2021. години удео прерађивачке индустрије у укупној додатој вредности у Србији био је 28,6%. Већи удео имале су само Чешка (31,1%), Словенија (29,1%) и Босна и Херцеговина (29%).
- На 1.000 становника у Србији је у прерађивачкој индустрији било запослено 72,5. По овом показатељу већи број је имало 11 земаља.
- Укупно је у пословној економији у Србији било запослено 253 на 1.000 становника. Мање су имале само Босна и Херцеговина (153) и Румунија (244) без података за Албанију.
- Додата вредност у прерађивачкој индустрији у Србији била је 8,95 милијарди евра. Мању додату вредност имало је десет земаља.
- Укупна додата вредност у пословној економији у Србији била је 29,3 милијарди евра. Мању додату вредност имале су Естонија, Кипар, Летонија, Малта и БиХ, без података за Албанију.
- Удео прерађивачке индустрије у додатој вредности у Србији био је 30,5%. Већи удео имале су Ирска, Словачка, Словенија, Чешка и Мађарска, без података за Албанију.
- Додата вредност прерађивачке индустрије по становнику износила је 1.302 евра. Мању додату вредност прерађивачке индустрије по становнику имале су Грчка, Бугарска, БиХ и Албанија.
- Додата вредност прерађивачке индустрије по запосленом у Србији била је 17.958 евра. Мању додату вредност по запосленом имале су само Бугарска и Албанија.
- Укупна додата вредност по запосленом у пословној економији у Србији била је 16.824 евра. Без података за Албанију, ни једна земља није имала мању додату вредност по запосленом.
- У Србији је додата вредност по запосленом у прерађивачкој индустрији била за 6,7% већа у односу на укупан податак, док је у ЕУ она у просеку била већа за 24,2%. Осам земаља је имало мању додату вредност у прерађивачкој индустрији од просечне на нивоу укупне економије а највеће одступање у корист прерађивачке индустрије имале су Иска (3,4 пута већа од просечне), Белгија (+56,4%) и Грчка (+55,6%).