Црна Гора: Пол и миграције у 2023.

Ото Вајнингер је написао капитално дело „Пол и карактер“ у коме је класификовао „мушке“ и женске“ карактеристике. Свако од нас у себи носи особине оба пола, а у (брачном) пару је важно да су у збиру један мушкарац и једна жена. На пример, уколико неко, попут мене, садржи 0,1 мушкарца и 0,9 жене онда је идеална партнерка са 0,9 мушкарца и 0,1 жене. Није добро ни да је вишак мушких ни вишак женских особина (линк).

Управа за статистику Црне Горе објавила је годишње саопштење о унутрашњим миграцијама (линк) које садржи матрицу међуопштинских сеоба.

У саопштењу пише:

„Većinu tog stanovništva čine žene sa 54% ili 2 126, dok muškarci čine 46% od ukupnog broja, odnosno 1 832 stanovnika.

Žene starosti od 0 do 39 godina i 65 godina i starije sele se više nego muškarci iste starosti. Najveća razlika u odnosu na muškarce je u starosnoj grupi od 25 do 29 godina i iznosi 168;

U svim ostalim starosnim grupama osobe muškog pola više mijenjaju mjesto prebivališta. Najveća razlika u odnosu na osobe ženskog pola je u starosnoj grupi od 45 do 49 godina i iznosi 40.“

Ово сам прочитао тек након пажљивог посматрања билатералних токова миграције, а „хватајући“ националну карактеристику токова: где се селе Црногорци, Срби, Бошњаци и Албанци.

И пажња усмерена на миграције по полу и старости довела ме је до разумевања овог унутар-државног миграционог феномена: жене се више селе од мушкараца ради формирања породица.

Овде се враћам на Ото Вајнингера. Рецимо да постоје мушке и женске миграције. Мушке миграције представљају сеобе читавих породица и масе породица из једног места становања у друго. Женске миграције представљају селидбе жена из једног насеља у друго приликом формирања породица. Постоје и домазети, али они су реткост.

Данашњу Србију, попут савремене Црне Горе, можемо посматрати кроз процес формирања од претежно мушких до претежно женских миграција: прво су је (Србију) насељавале породице са Косова и Метохије, Црне Горе, Херцеговине, Македоније и Босне (ретко из Војводине и Хрватске), а затим је уследило мешање становништва кроз удаје из једног села у друго. Насељавање је текло након 1690. године, прво стихијски и у страху, а достигло је врхунац око 1830. када је књаз Милош молио да се прекине са крчењем шума, јер ће потомци остати без нормалне и здраве природе.

Лична запажања о етничким карактеристикама ових женских сеоба у Црној Гори у 2023. не бих износио. Мени су она послужила да се присетим Вајнингера и насељавања модерне Србије пре око 220 година.