Модерна комуникација западног човека

Када је Брус Спрингстин напунио четрдесет година, тако је негде писало, доживео је нервни слом: био је најутицајнији рокер, мултимилионер, the Boss, али је и постао свестан да је већи део његовог живота прошао.

Тада је објавио легендарну песму, по којој је и албум насловљен „Human Touch“ (људски додир), са стиховима:

I just want someone to talk to

And a little of that human touch

Док је људски додир био много енергичнији и свеобухватнији, брачни парови су имали много деце, а жене су тражиле начине како да уживају у додиру, али да ипак смање укупан број рођене деце – ради властитог живота и здравља.

Али, овде нам је тема комуникација, а не људскост или додири, па да се њој и вратимо.

Чак и у ово данашње време у нашим крајевима има много бучних људи (оба спола) који вичу, а не говоре, што је навика донесена из брдских и планинских крајева, где су штедели на времену и додирима тако што су се довикивали са различитих даљина и висина. Њих је, на жалост, све мање, јер је и у тим високим подручјима све мање људи који би кренули у низије да дођу до већег и укуснијег хлеба у односу на онај горе.

Модерна комуникација без контакта и додира настала је услед војних потреба, као и већина модерних технологија (линк). Телеграфи су се развили у време Наполеонових ратова, па како су развијане технологије комуникације, тако је и напредовао колонијализам у суровим и бруталним облицима током XIX века.

XX век је даљом експанзијом бестелесних комуникација произвео два светска рата, тоталитаризме, брутална гажења основних људских права у колонијама и у империјалним матицама, па је питање да ли је уопште овај напредак донео ишта добро човечанству. Цитираћу Сабата (линк):

„– Ахм сада ћете ми доказивати да данашњи човек живи горе од старих Римљана.

– Зависи. На пример, не верујем да је јадник који осам часова ради у некој топионици, под надзором електронских уређаја, срећнији од каквог грчког пастира. У Сједињеним Државама, том рају механизације, две трећине становништва су неуротичари“.

Однос броја фиксних телефона према броју становника, или породица, био је један од основних показатеља материјалног развоја у другој половини XX века, уз однос броја веш машина, телевизора итд (Немци су 1933. године били један од најписменијих народа на свету. Када људи не би знали да читају, барем их не би свакодневно заглупљивале новине и ревије. На жалост, чак и да су неписмени, ту су и друга чуда напретка: радио и телевизија. Деци би требало пробити бубне опне и ископати очи. Али, тај програм би се тешко дао извеси – исто цитат Сабата).

Приложене слике из статистичких годишњака показују апсолутне бројеве, а не израчунате показатеље. Интересантно је да је Југославија 1977. и 1978. имала више телеграма у међународном промету од Велике Британије, највише у Европи без података за СССР. Код већине земаља број телеграма је био у паду, а већ у годишњаку за 1991. они нису укључени, али се из приложених података може пратити пораст броја телефона, радио-апарата и телевизора.

Америчка војска је развила преносивне рачунаре и мобилне телефоне како би своје окупаторске (ослободилачке или хуманитарне из њиховог пропагандног угла) мисије учинила ефикаснијим, бољом комуникацијом између војних јединица, још осамдесетих година прошлог века, а већ су деведесетих година ови производи постали мера цивилизацијског напретка (попут веш машина, телевизора и фиксних телефона). Кинези су данас највећи извозници свих ових производа, а ускоро ће постати и код саобраћајних средстава, која су комплементарна комуникацијама (дрању, телефонирању, „блејању“ у рачунаре…).

И када би човек помислио да је цивилизацијски напредак достигао врхунац, јер сви поседују мобилне телефоне, појаве се нови производи који га додатно подстичу попут друштвених мрежа – њима се може приступати и са мобилних телефона и са рачунара – мада су андроиди већ преузели мноштво функција рачунара. Најмоћније оружје до сада: Велики брат нас све посматра!

Мотив за ово мисаоно расплињавање било ми је словеначко саопштење (линк):  

„У поређењу са четвртим кварталом 2022, у истом 2023:

• Трећина више преноса података у мобилној мрежи,
• 8% мање послатих SMS-ова,
• 2% мање националних одлазних позива из мобилне мреже,
• 2% мање националног одлазног мобилног промета,
• 9% мање националних одлазних позива из фиксне мреже,
• 13% мање националног одлазног фиксног телефонског промета.“

Подаци за Србију изван КиМ и за Косово и Метохију су слични словеначким (линк), осим што не садрже први податак, о томе колико је више преноса података у мобилној мрежи.

И подаци Федерације БиХ су слични нашим и словеначким, а указују да се фиксних телефона брже ослобађају пословни субјекти од приватних лица (https://fzs.ba/wp-content/uploads/2024/03/5.8.5.pdf).

Дакле, Словенци баталишу разговоре фиксним и мобилним телефонима, не да би више времена проводили у људском додиривању и непосредним разговорима у ресторанима или шетњи, већ да би студиозније пратили садржаје који се емитују на светским друштвеним мрежама.

Да би сазнали да ли су и колико овде Словенци напреднији од Срба потражили смо податке на Евростат-у, који су ажурирани пре четири месеца, али се односе на понашање од пре девет година. По њима, уз Хрвате, Словенце и Италијане смо најзаосталији у Европи, а најнапреднији су били Исланд, Данска, Норвешка и Шведска. Ту су и Финци на десетом месту који измишљају истраживања о срећи (линк) како би убедили своје становништво да је најсрећније на свету. Пошто су наши млади на трећем месту, изгледа да „тебра идиотизација“ одлично утиче на лично осећање среће.

Завршићемо још једним цитатом Сабата:

А најлепше је било јахати, уздисати ваздух и уживати на сунцу, безбрижно посматрати предео кроз који се путује. Апостоли машине казали су нам да ће човек сваким даном имати све више слободног времена. А истина је обратна: човек има све мање времена и сваким даном је луђи.