Über-oportunizam

Mada već neko vreme ne bi trebali, mene nemački postupci u međunarodnoj politici i ekonomiji nikada ne omanu iznova iznenaditi. Isti slučaj je tako i danas sa čitanjem intervjua Angele Merkel datog londonskom Financial Times-u 9 Novembra (što je koincidencijom godišnjica pada Berlinskog zida ali i godišnjica Kristallnacht-a). Umesto da čitav intervju prihvatim na način na koji se unapred spremam da ga prihvatim, a što je nacin na koji ga čitam, dakle sa velikom dozom uključenog sarkazme i cinizma,  ja ipak ostajem iznenađen  količinom oportunizma koji Nemačka tako otvoreno demonstrira, a da to kancelarka čak i ne primećuje.

Moja upotreba ovoga za mnoge Nemce neumesnog Über je namerna ali iz ironičnih razloga. Neminovno je da će ovo asocirati na dramatičnu fazu globalno-nemačke istorije.

Medjutim ja ovde pokusavam da budem ironičan. Umesto jedne agresivne Nemacke koje se mnogi pribojavaju mi imamo jednu samoživu, samu sebi dovoljnu Nemačku za koju je koncept evropske solidarnosti ništa više nego maska i instrument koji služi za očuvanje postojeceg status qua i održavanje nemačkog visokog standarda zivota.

Otprilike Nemačka sve više postaje nepogrešivo visoko moralna i principijelna zemlja sa rešenjima i predlozima koji će daleko više ići preko leđa gradjana drugih zemalja, nego njenih vlastitih građana.

Iz Merkelovog intervjua proizilazi da se Nemačka beskompromisno zalaže za slobodnu trgovinu pogotovo ako se to obija o leđa Kine koja je u poziciji da dopuštanjem plivanja renimbija doprinese ubrzanijem balansiranju globalne ekonomije. Treba pri tome imati na umu da Nemačka nije isto što i Kina, pošto je Nemačka samo jedna od članica monetarne unije te zbog toga nije u stanju manipulisati valutom. Ono što, međutim, Nemačka jeste u stanju uraditi je dovesti Grčku do ruba provalije (toliko o Evropskoj solidarnosti)  a istovremeno cinično koristiti slabost evra, od kojeg Nemačka kao najveći izvoznik unutar unije je imala i najviše koristi, u cilju stimulisanja vlastitog ekonomskog rasta.

Merkelova također kaže da će Nemačka nastaviti da se oštro zalaže za striktnu kontrolu duga i deficita zemalja članica monetarne unije, a moram da primetim da je lako biti striktan i oštar iz pozicije Nemačkog suficita. Praktično ovo znači da se Nemacka u potpunosti solidariše sa konceptom da građani Grčke, Španije, Irske itd plate ceh zbog  restriktivnosti koja je mozda neminovna, ali koju nemački građani neće preterano osetiti.

Srbija nema izbora nego da nastavi sa pristupom EU-u, ali mora u svakom momentu da bude svesna šta od zajednice je realno da očekuje.