У 2023. години Украјина је имала пад доларске вредности робног извоза за 18,6%, увоз је повећан за 15,1% па је дефицит у робној размени повећан 2,5 пута, у односу на 2022.
У односу на 2021. извоз је смањен за 46,8%, увоз је смањен за 12,7% а дефицит је повећан 5,7 пута, са одрживих 4,8 на неодрживих 27,4 милијарди долара.
Упркос великом паду укупне вредности извоза постоје земље у које је повећана вредност извоза, попут: Румуније, Шпаније, Словачке, Бугарске, Литваније, Летоније, Грчке, Хрватске, Малте… У некима од њих је дошло до протеста сељака због нелојалне ценовне конкуренције.
Србија је била на 38. месту према вредности извоза у 2023. и пад извоза у њу од 37,2% био је испод просечан.
Украјина није забележила извоз у Русију у 2023, док је 2021. вредност износила 3,4 милијарди долара. Извоз у Белорусију смањен је за 99,8%, са 1,5 милијарди долара на 3,5 милиона долара.
Украјина је у 2023. имала готово идентичну вредност извоза сунцокретовог семена и кукуруза (по 5 милијарди долара) и њихов збирни удео у укупном извозу износио је 27,5%. Првих осам производа, од којих су седам пољопривредни, заједно је учествовало са 52,2% у укупном извозу, а приказаних 30 учествовало је са 73,6%. Међу њима је половина припадала пољопривредно-прехрамбеном сектору. Извоз пољопривредних производа је, у односу на 2021, смањен за 19,6%, са 27,3 на 21,9 милијарди долара, док је извоз индустријских производа смањен за 65%, са 40,8 на 14,3 милијарде долара.
Због ратног сукоба, Украјина је смањила увоз из Белорусије, у односу на 2021, чак за 99,6%, а из Русије чак за 99,9%.
Увоз из Бугарске повећан је 4,1 пута, а из Турске је повећан за 44,9% и из Пољске за 32,5%. Велики раст увоза из појединачних земаља у приложеној табели може да буде последица увоза оружја и муниције, али и супституције увоза енергије из Русије са трећих тржишта.
Србија је била на 46. месту према вредности украјинског увоза и она је смањена за 5,7% у односу на 2021. годину, док је у односу на 2022. повећана за 10,2%.
Двадесет производа са највећом вредношћу учествовало је са 47,5% у укупној вредности Украјине, а испод њих је излистано још девет производа који су, вероватно, последица ратних потреба.
На основу назива производа, највећи део вредности увоза припада потребама цивилног сектора, а војне потребе се могу наслутити код производа нигде не спецификованих, код којих је увоз повећан преко 16 пута, са 291 милиона долара у 2021. на 4,9 милијарди у 2023. Увоз беспилотних летелица предео је 704,7 милиона долара у 2023, а други војни производи нису се истицали по вредностима, осим по релативном расту. На пример, увоз експлозива вредео је 40,4 милиона долара, што је релативно мало, али је у односу на 2021. повећан 27 пута.