Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Meni kao čoveku koji je pola veka u novinarstvu nekad Jugoslavije, a danas Srbije, uz ISTINU rutina je bila obavljanje tog posla. Analizirajući agrar, sela i zadruge danas, uz novinarstvo danas, mislim da novine više nemaju svoju specifičnost, svoj šarm, svoje škole, kao što je to svojevremeno bilo. Odnosno, moj pogled je da su previše u službi listopadne tekuće dnevne politike. Da previše ima uticaja malih sitnih listopadnih političra. Recimo nekada se prepoznavao stil ,,Novosti“, koje su pre pola veka imale prosečan tiraž u SFRJ od 400.000 primeraka, u kojima sam ja učio novinarski zanat. To su tad bile prave jugoslovenske novine!
Piše: Branislav Gulan
Mislim da je u listovima na području Srbije danas jedna siva uniforma na kojoj malo ko ima zvezdice i činove po kojima možeš da ih prepoznaješ ko je ko!
Potreban je novi koncept medija i agrara!
Dakle, potreban je novi koncept medijima i agraru! Potrebni su i novi ljudi koji bi to sprovodili!
Ja se sad zalažem, za novi koncept poljoprivrede Srbije kojim se bavim u novinama. Dakle, smatram da je potrebna i novi koncept medijima u Srbiji. Malo je znanja u vlastima, a onda još manje u medijima o pojedinim životnm temama. Posebno u agraru. To razumem jer novinari, kao univerzane neznalice moraju da rade različtie teme,a nema vremena za specijalizaciju. Jer, ako bi se uhvatio sa nekom temom u koštac, morao bi uvek više da zna od svog sagovornika. Tako je bilo vreme kada sam ja učio taj zanat. Danas to nije običaj ni pravilo!
I to je ISTINA o novinarstvu danas.
Po tome treba oni da se prepozunaju, bez obzira da li su štampane novine, sajtovi, radio ili TV… Mora da se zna šta medij treba da bude, kome je namenjen, kojoj populaciji, u sprotnom je to propala stvar.
Slično je i sa nagradama koje se daju. Ako, vas pitaju ko stoji iza tog priznanja, svi se u sve razumeju, pa kažu onaj ko je dodeljuje. Nema nikave institucije, pa nagradu dobija onaj ko plati onome ko je dodeljuje! Nema analize izbora tema i način na koji se pripremaju i obrađuju u medijima, što mora da bude osnov svega. Toga je najmanje u medijima danas. Ne samo u Srbiji već svuda. Posebno na prostorima eks Jugoslavije. Jer, to vidim iz novina koje svakodnevno čitam sa tih prostora. I to je ISTINA o medijima sa prostora eks Jugoslavije danas.
Novine danas i njihov uticaj!
To traži i povratak profesionalizmu, osnovnim principima novinarstva. Jer, ovo danas je najmanje to! Mislim da je pravo novinarstvo napušteno, pa je to veoma često – škrabanje! Ponekad liči na tviter giljotine. Prepoznatljivo je da u novinama nema zanata, da ljudi nisu prošli kroz novinarsku školu, nisu obučeni, nema jakih pera, uglednih novinara, moćnih glavnih urednika… Sve se nekako istopilo i svi kao da su time sad zadovoljni, mislim ja, koji sam ceo svoj radni vek posvetio ovom poslu. Zato se i postavlja pitanje mogu li onda novine sa ovako malim tiražima, kakvi su danas, najnižima u pola veka, da imaju uticaj na promene u društvu? Ja msilim da ne mogu! Jer, novine nisu u službi čitalaca, ni naroda, već aktuelne listopadne tekuće dnevne politike. Odnosno,vlasti. A, ta tekuća dnevna politika sprovodi isključlivo politiku svoje partije. Uzmimo primer predsednika države Srbije, koji je predsednik svih građana Srbije, ali se najviše zalaže za politiku partije čiji je predsednik bio sve do nedavno.
I to je ISTINA poslednje decenije!
Mediji korektor ili sluga vlasti!
To ističem zbog toga što sam radio u velikim jugoslovenskim medjima. Bio sam u listu ,,Borbi’’ koja je bila među deset najuticajnijih novina na svetu. U vreme uvođenja višestranačja u Jugoslaviji, bila je najpoznatija i najuticajnija opoziciona novina na Balkanu. Mislim da informacije moraju da privuku čitaoce, da budu, tačne, ozbiljne, ali i izazovne. Dakle moraju da budu zasnovane na objektivnom, poštenom, tačnom pisanju o svim zbivanjima (ekonomskim, kulturnim, sportskim…). Samo tako se mogu privući i čitaoci. Ponekad su u svemu tome potrebne i srećne okolnosti. Čitanost može da zavisi i od poltiičkog previranja, ali i to zavisi kako će se prezentovati.
Mislim da od strane novinara mora da bude uvek prisutna ISTINA! Nekad se na nju i dugo čeka, kao što je ova informacija obrađena na početklu o stradanju provg novinara na ratištu Jugoslavije, u Vukovaru. Zatim ne sme da bude poltronstva i sluganstva. Ali, mišljenja sam da je takav rad zahvatio srpsko novinarstvo danas!
Gledajući medije danas s druge strane mislim da se ne ume da se radi valjano, da je bezidejno novinarstvo, jalovo i jednosmerno. To znači da pisati o problemima ne sme da znači izmišljanje niti napadanje nekog, već samo čitaocu preneti šta se događa. A, vlast ako se ljuti, neka se ljuti!
Mediji treba da budu korektor vlasti.
Ako to nisu, onda su sluškinja vlasti.
Svedok sam danas svega toga, da se često javljaju moćnici koji se ljute, prete…
U svemu mora da bude poverenja, a ne zluradosti! To se, pre svega, odnosi na sprovođenje utvrđene uređivačke politike. U tom slučaju glavni urednik, urednici i novinari postaju politički relej, sa kojim neko manipuliše. Mislim da to nije dobro, ali takvih pojava u medijima ima danas, veoma, veoma, veoma, mnogo!
U takvim slučajevima poltika postavlja glavne urednike i urednike, a oni moraju da slušaju vlast koja ih je dovela i postavila. Oni to isto onda traže od novinara i niko sa nikim tada nije zadovoljan! Jer, u tekstovima u takvom radu nema istine! Dakle, zalažem se za to da novinarstvo ne bude takav zanat za sve koji stvaraju i medije od glavnog urednika do njegovih izvršnih urednika.
Gde god budemo imali podaničko novinarstvo, nećemo imati zdravu političku situaciju u zemlji!
Želja političara i nesporazuma sa njima će uvek da bude!
Sve to će da prate i pritisci moćnika. Bilo je i biće slučajeva, ako nećeš to tako da uradiš što traže od tebe, moraćeš da platiš cenu svoje slobode. Međutim, nadajmo se da će i toga biti sve manje ako se bude radilo uvek sa istinitim informacijama, tekstovima, komentarima, reportažama… Dakle, da istina uvek bude u prvom planu. Pa makar bila i sporo dostižna! Kao đto je ova inforamcija opogibiji prvog noviana na ratištu,koaj je ugledala svetlo dana tek posle tri decenije
A, sve da bude stvarano zbog čitalaca, a ne trenutnih, listopadnih političara! Dakle, pritisaka će uvek biti iz svih partijskih struktura. Ali, treba to izdržati! To će često da ima svoju cenu!
Dakle, u poslu kojim se bavimo treba biti:
- Vešt u odabiru vesti, tema, komentara i događaja;
- Mudar, u prognozi šta će biti ne samo danas nego uskoro, u buduće;
- Iskren u dogovoru sa saradnicima, u razgovoru sa prijateljima, u polemici sa protivnicima;
- Mora se biti spretan u nevolji, u iskušenju, u izazovima;
- Stvaraoci medija znaju i zlatno pravilo: navijanje je dozovljeno, svrstavanje – rizično, poslušnost pogubna;
- Mora se imati hrabrosti da se ne drhti pred političkim strašilima, slugama, manekenima i pilićarima;
- Zlatno pravilo profesije uvek mora biti istina. Jer ona je najjača!
Dakle, naše zlatno pravilo profesije je: istina je najjača! O tome najbolje govori i ovaj primer na početku feljtona o stradanju prvog novinara na ratištu nekadašnje SFRJ.
I to je ISTINA!
On ukazuje da je posle čekanja više od tri decenije, tek sad vest stigla da bude objavljena u javnosti! I kad te ne vole, i kad ti prete, i kad ti šalju špijune, i kad te mame na ,,poverljive činjenice’’, i kad ti na tacni donose ekskluzive, i kad te vole – moraš na rešetu odvojiti grumičke zlata od prljave jalovine.
Iako sam već više od pola veka u novinarstvu, takvih pojava sam imao nedavno, kad sam pisao i ovaj tekst… Jer, sam pisao druge o neadekvatnom, lošem radu pojedinih prvih ljudi u Akademijskom odboru za selo SANU Srbije. Koji sad sa evoluiranom novom pameću u stare životne dane menjaju stavove, mišljenja i akcije, kako bi promenili i svoju biografiju. Jer, sad se služe sa tuđim podacima i radom, pa prikazuju drugačiju sliku Srbije, nego onu koju su oni gradili. Radi se, pre svega, o nestajanju sela, što je i nestajanje Srbije! Iz tuđih podataka objavljuju ekskluizivne intervjue, a bez navođenja izvora podataka. Tuđi rad prikazuju kao sopstveni! Sve je bila istina, koja nije njima odgovarala.
Nalogodavci, su preko svojih poslušnika, pokušali da omalovaže i autora ovih redova, kroz kritiku zašto se ono što članovima Akaemijskog obora za selo SANU u ovom trenutku neodgovara. Nije potrebno da im objavljujem imena sad, sami će se pronaći. A, već su registrovani, pa ukoliko nastave takav rad, nadam se da će biti i pozvani na odgovornost za neodgovoran rad, izjav, napade i ponašanje. Bez demantovanja objavljenih podataka i činjenica, a jedini razlog je bilo zašto je to u javnosti! To su radili pa i sad čine oni koji su u proteklih pola veka doprineli gašenju zadruga i nestajanju sela, a samim tim i Srbije. Jer, samo za jednu deceniju Srbija ima manje za 500.000 stanovnika. A, sa nestajanejem sela, nestaje nam i Srbija, koja na početku 2024. godine ima samo 6,6 miliona stanovnika. Da ponovo, prema podaciam RZS već do 2050. godine u Srbiji će nestati 3.000 sela! Dabnađšnji nafod ćče u to vreme biti u manjini u vojoj zemlji!
Mnogi sad u trećem životnom dobu, sa pameču koja je evoluirala, žele da se iskupe za grehe i predlažu osnivanje zadruga i nude rešenja za opstanak i ostanak sela! A, do sada su predlagali rešenja za gašenje zadruga, po 100 godišnje i nestajanje sela. Jer, radeći po njihovom receptu, za deceniju će nestatui svako četvrto selo u Srbiji. A, kada su bili moćni i na funkcijama, pa su u socijalizmu živeli kao da su u komunizmu, nisu ništa učinili da se to spreči. Tada su doprineli rušenju, a sad bi to isto da grade. Sa takvim radom Srbiji i naslednicima ostavljaju ruine od sela, jer su pri kraju i trećeg životnog doba. A, za rušenje su imali vremena, a sad za gradnju zbog biologije, nemaju ni vremena, ali se još uvek nalaze u prvim redovima i stranama novina.
I to je ISTINA Srbije danas.
Strategija pada, a ne rasta
Strategija proizvodnje agrara u procentima od 2014. do 2024. Godine
2014. godine + 2,0 odsto
2015. godina – 7,7 odsto
2016. godina + 7,7 odsto
2017. godina -11,4 odsto
2018. godina +15,1 odsto
2019. godina – 1,7 odsto
2020. godina + 2,2 odsto
2021. godina – 5,7 odsto
2022. godina – 7,8 odsto
2023. godina ? odsto
2024. godina ? odsto
Izvor: Republički zavod za statistiku/2023.g
Dakle, važeća stgrategija, koja nikada nije stigla do Skupštine Srbije, da je I ona usvoji, planrala je godišnji rast od 9,1 odsto, ili u lošijim godinama 6,1 odsto. To su bile samo nerealne želje njenih kreatora. A, da nešto nije kako treba sa poljoprivredom Srbije, ukazuju i činjenice da je vrednost agrarne proizvodnje u Srbiji po jednom hektaru samo 1.200 dolara. To je u zemljama kojima težimo od 20.000 pa do 37.000 evra. U Srbiji ukupna vrednost agrarne proizvodnje u nikada nije prešla 5,6 milijardi dolara! Dakle, potreban nam je novi, nordijski sistem agrara, a njega nema dok se u sela nevrati prerađivačka industtrija.
Za vreme prezentacije ove strategije pada na Zlatiboru, na seminaru koji je organizovao novosadksi Institut za ratarstvo I povrtarstvo, institucfija od nacionalnog značaja, pored autora ovih redova, među panelistima nalazio se i Aleksandar Bogunović, rukovodilac biljne proizvodnje u Pirvrednoj komori Srbije. On je za celo vreme prezentacije, autora ovih redoval, dok je publika pažljivo slušala izlagača, negovodovao na iznošenje zvaničnih državnih podataka, o rezultatima sprovođenja Strategije agrara od 2014. do 2024. godine. U negativnom smislu drmao glavom negodujući na navodnu netačnost zaničnih državnih podataka o padu agrarne, umesto rasta kako je on kao jedan od kretaroa to drugačije očekivao. A, napisali su da će agrar do 2024. godine rasti godišnje po stogi od 9,1, odnowno po 6,1 odsto ako je lošija godina. To su bile samo želje autora strategije, jer su se udvarali novoj političkoj oligarhiji. Svojim reagovanjem Bogunović on je ,,demantovao i zvanične državne podatke, od službe RZS’’!
U jednom trenutku došlo je i do prekida izlaganja. Moderator Goran Eror, novinar RTS, je upozorio na neumesno reagovanje, odnono na čin Bogunovića, pred više stotina posetilca koji su pažljivo slušali analize, pa su aplauzm nagradili autora ovih redova, panelistu Branislava Gulana. Bio je to I navjeći aplauz na savetovanju za niz podataka o stanju u agraru.
Posle toga svoje neznanje član Privredne komore Srbije koji vodi biljnu proizvodnju pokazao je još na jednom primeru. Neuzimajući za razlog nedolično ponašanje za vreme održavanja Panela, lično sam mu poslao na viber poruku sa podacima sa poslednjeg popisa poljoprivrede, koji je tog dana saopštio na PRESS konferenciji dr Miladin Kovačević, direktor RZS. Uvaženom kolegi Bogunoviću, da bi mu upotpunio znanje, poslao sam informackiju vlade sa podacima RZS, a to je da imamo 508.365 gazdinstava, zatim da se sad u Srbiji obrađuje 3.257.100 hektara njiva, da imamo 725.408 goveda, pa da je u oborima 2.263.705 svinja, u torovima da imamo 1.702.682 ovaca, 149.558 koza, pa 22.022.439 živine, 1.261.323 košnice pčela, i ida imamo 1.150.653 u poljoprivredi radne snage. I sve to je ISTINA! Jer, njegovo čedo je ta loša straegija. Koja je dobila loše ocene I nije pokazala dobre rezultate. Jer, umesto rasta agrara imamo pad! A, za rto delo pada, njih 240 popodelili su između sebe donacije pristigle od nekoliko zemalja EU.
Neinformisani sekretar PKS
Kada je dobio podatke, slabo informisani kolega Bogunović je znatiželjno me je pitao … iz koje godine su ti podaci, odnosno tabela, saopštena na PRESS konfernciji u Beogradu. Moj odgovor je bio da je to saopštio direktor RZS Milan Kovačević, na PRESS konferenciji o rezultatima popisa poljoprivrede. Toliko o znanju rukovodioca za biljnu proizvodnju u PKS. Pored svega, ponudio sam mu ako ima drugačije podatke, osim ovih državnih, koji se nalaze u tabeli i analizi o sprovođenju strategije o razvoju agrara, da pripremi pa du mu objavim… Nije ponudio, jer nema drugih podataka, osim državnih, a ja verujem državnim institucijama. Slično negoodovanje imao je i u 2023. godini takođe kada smo bili u istom panelu, ali sam i tada i sad sa više podataka, iznosio činjenice koje daje strategija pada, a ne rasta. Pre početka sednice, u razgovoru Bogunović mi je rekao da je strategija njegovo delo, odnosno njegovo čedočU tabeli po godinan njengo sprovošenaj vide se samo loši rezultati!
Inače autori ove strategije pada su 240 naših eksperata koji su napisali u strategiji 145 strana. Za to delo koje se nije dokazalo u praksi, sebe su častili sa oko 8,2 miliona evra stranih donacija pristiglih iz nekoliko zemalja za ovaj posao! Vlada je strategiju usvojila 31. jula 2014. godine, a važi do 31. jula 2024. godine. U to vreme premijer je bio današnji predsednik države, a tih dana mesto ministra poljoprivredede i završenu strategiju preuzeo je prof dr Dragan Glamočić. Bilo je rečeno da će se Strategija uputiti u parlament na raspravu pa da je i Skupština usvoji. To se nikada nije dogodilo!
Niko do sada se nije bavio analizom kako se sprovodi ta strategija i kako su njeni rezultati u praksi, a Strategiaj agara je u stvari, Ustav poljoprivrede. Da prati kako kako se ostvaruej ono što predvijđa stgrategija bio je zadatak Vlade Srbije, Privredne komore Srbije, Akademijskog odbora za selo SANU… Nije ih interesovala poljoprivreda jer ona nije ni strateška grana!
Na sednici Panela autor ovih redova, prisutnima je izuneo podatke o nekadašnjim rekordnim prinosima osnovnih kultura u agraru. Na osnovu tih zvanuičnih državnih podataka, on je ukazao da se naša budućnost nalazi u prošlosti, odnosno da se vratimo takboj proizvodnji. Prema zvaničnim podacima RZS, u Srbiji rekordnu proizvodnju pšenice imali 1991.godine od 3.736.503 tone.To nikada nismo ni do danas stigli. Ili recimo 1986. godine u Srbiji je bila rekordna proizvodnja kukuruza od 8.062.020 tona, dok je rekordna proizvodnja šećerne repe od 4.920.000 tona bila 1989. godine. Sad već daleke 1969. godini u Srbiji je bilo ubrano 886.540 tona šljiva, a iste godine rod grožđa je bio 748.530 tona. U 1974. godini bio je i rekordan rod od 1.148.660 tona krompira, paradajz koji sad uvozimo kod nas je imao rekordnu proizvodnju od 244.960 tona daleke 1977. godine. Rekordan rod trešnje od od 30.823 tone u 2004. godini…
Problem je u tome sto Aleksandar Bogunović jedan od 240 autora strategije, koja ima lose ocene gde god se pojavi. Zbog toga nije ni upućena na usvjanje u Skupštinu Srbije. Posle javne rasrpave u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, nekadašnji savezni ministar poljoprivrede, profesor Ekonomskog fakutleta u Subotici dr Koviljko Lovre, napisaoje recenziju strategiju, kojoj jedao negativnu ocenu pre nego što je otišla na usvajanje u Vladu Srbije, 31. Jula 2014. godine.
I baš te 2014. godine prilikom donošenja te još uvek validne strategije, Vlada je obećala poljoprviredi med i mleko. Premijer u vreme donošenja Strategije razvojaa poljoprivrede bio je današnji predsednik Republike Srbije, a već kada je pisanje Strategije završeno, ministarsko mesto za poljoprivredu u Vladi Srbije preuzeo je prof dr Dragan Glamočić.
Kada je Vlada 31.jula 2014. Godinre usvojila Strategiju poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije za period od 2014. do 2024. godime, u kojoj je piše da će se agrar u narednom period godišnje razvijati tempom od 9,1 odsto, odnosno po 6,1 odsto godišnje, ako je lošija godina.
Međutim, ispostavilo se da do sada, za proteklih devet godina nikakvog rasta nije ni bilo! Čudan je i rast zabeležen za vreme korone, 2020. godine u vreme bolesti Korone 19. Jer, poljoprivrednici su starosti 60 godina, a tada je onima koji su imali 65 godina bio zabranjeen izlaz. Pa ako im je bo zabranjen izlaz iz kućča, pitanej je ko im e onda obrađivao njie koje su denele rast od 2,2 odsto? Naprotiv, u 2021. godini agrarna proizvodnja je imala pad, kao i u 2022. godini kada je pad bio blizu osam odsto. Vlada nikada nije dokument uputila Parlamentu na razmatranje i usvajanje. Možda i zato što niko ozbiljno nije ni msilio da tu strategiju sa reči pretoči u dela. Jer, da je usvojena u Skupštini Srbije, ona bi obavezivala sve vlade da je sprovode. Ovako ona je bila samo neostvareno očekivanje – i onima koji su je pisali, proizvođačima, kao i Vladi Srbije.
I to je ISTINA!
Koju njeni kreatori žele da sakriju u javnosti. Jer, nisu privhatili nijednu primedbu iz javne rasprave kojs je vođena u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Naprečac su je usvojili na sedncii Vlade Srbije,kajem jula 2014. godine. Iako su obećali da će je uputi na usvajanaje u Skupštinu Srbije, da će i tamo biti na javnoj raspravi pred Parlamentom, pa kad se tamo usvoji da bude obavezna za sve naredne premijere to se nikada nije dogodilo. Najstrašnije je i to što se o njenom sprovođenju nikada nigde nije raspravljalo! A, to je bio zadatak da organizuje Vlade Srbije, Privredne komore Srbije, Akadmeijskg odbora za selo SABNU… Valjda su bili svesni svog neznanja i udvaračkog pisanja vlastima o visokom rastu agrarne proizvodnje, koji nije bilo moguće ostvariti, pa im je možda proradila savest i sumnja da ona neće biti usvojena.
I stavila su je ispod tepiha, osim kada su dolazili Kinezi, pa su im pokazivali kako i mi imamo visoku agrarnu proizvodnju!? Ali, to nij bila istina, jer, agrar je poslednje tri i po decenije, do pojave Korone 19, imao rast proizvodnje od samo 0,45 odsto! Ima godišnju vrednost proizvodnje po hektaru od samo 1.200 evra i ukupna vrednsot proizvodnje nikada nije prešla vrednost od 5,6 milijadi dolara. U novi koncept mogla bi da iznosi čak 64 milijarde dolara!
I poslednja ISTINAu lošem je kada na nedavnom sastanku u Palati Srbije više desetina članova ministarstva poljoprvirede, članova Konventa EU, na pitanje autora ovih redova da li znaju da u Sribji postoji Srategija poljoprvirede koja je 2014. paa važi do 2024.godine, samo troje prisutnih iz ministarstvapoljoprivrfed eje znalo da ona postoji! Na pitanje da li znaju kakvi su rezutlati tog Ustava poljoprivrede u praksi, svi su se zgledali, ali niko nije znao. Autor ovuih redova im je nudio odgovore. Ali, tada nisu imali vremena ali ni želje da ih čuju. Jer, njih glavni dokument agrara koji je ksupo plaćen, nije ni interesovao.
I to je ISTINA!
Posle javnih rasprava odnosno, recenziju i komentar strategije radio je I prezetovao nekadašnji savezni ministar poljoprvirede u SFRJ, prof dr Koviljko Lovre, profesor Ekonomskog fakulteta Subotici. Ukazaio je na niz slabosti i netačnosti te promašene i štetne strategije. Kao i na primedbe iz javnih rasprava. Ali, vlastima je to ušlo na jedno, a izašlo na drugo uvo. Ništa od toga nije privhaćeno. SVe na šta se ukazivalo pokazačlo se pokazalo u njenim rezultatimau praksi, a sva sreća je što se njen kraj i loše poslovanje agrara očekuje 31. jula 2024. godine.
Rezultat delovanja ove loše strategije je da je Srbija od izvoznika hrane postala zavisna od uvoza! Njeno delo je i to što su poljoprivrednici nezadovoljni, što njihov glas niko neće da čuje, sve dok ne izađu na ulice. Rezultat loše strategije je i taj što mi u Sribiji više nemamo nijedno selo, bar po Ustavu. To su sve naselejan mesta. Što nam nestaje zasad svako četvrto sloe, a da već 2050 godine neće ih biti čak 3.000 na ovim porostorima. Rezultat te loše strategije je i što u 2000 sela nema bankomata ni pošte, što u 1.000 sela nem prodavnice, što je prazno 200.000 kuća, što je u njima isto toliko paznih staja za goveda, što imamo manje svinja nego posle Drugog svetskog rata, što se uvozi kancerogeno zamrznuto meso sa kojim hranimo narod, što svake godien iz zemlje u svet sa kartom u jednom pravcu ode 60.000 mladih školovanuih, što nam godišnje umre više od 123.000, a rodi se tek oko 60.000 novih stanovnika… Sve to propada jer smo posle demekratskih promena 2000. godine obavili i pljačkašku privaitzaciju u Srbiji, gde je ukradena i preerađivačka indsutrija iz sela. Jer, da nje ima u selima, bilo bi i proizvodnje.
I to je ISTINA o Srbiji juče i danas. A, sutra videćemo! Evo I predembi I recenzhiej kojuje na aktuelnu Strqategiju razvioaj agarara, usvoijenu 2014.godien prezentoao I napisao prof dr Koviljko Lovre.
Strategija razvoja, poljoprivrede
KOMENTAR – RECENZIJA prof. dr Koviljka Lovre, Ekonomski fakultet Subotica, nekoliko dana ore usvajanja u Vladi Srbije
Obrazac za komentare na tekst Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja 2014-2024
1. Opšti komentari i sugestije na tekst Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja 2014-2024.
Autori Strategije koriste netačne podatke, te otuda i projekcije i vizija razvoja poljoprivrede je potpuno nelogična i besmislena. Izvedene projekcije pokazuju da će se poljoprivreda razvijati sasvim suprotno od razvojnih zakonitosti. Ono što autori Strategije projektuju još ni jedna država nije uspela da ostvari. Šta više, bilo bi porazno za našu privredu da se ostvare.
Naime, autori projektuju da udeo poljoprivrede u BDP privrede treba da se poveća do kraja perioda na 15 do 20 odsto. U varijanti da udeo poljoprivrede poraste na 15 odsto znači da poljoprivreda do 2023. treba da se razvija po stopi od 6,1 odsto prosečno godišnje, a nepoljoprivredni deo privrede da u istom periodu opada po prosečnoj godišnjoj stopi od -0,76 odsto. U varijanti da bi poljoprivreda ostvarila rast udela u BDP od 20 odsto trebala bi da se razvija po stopi od 9,19 odsto prosečno godišnje, uz istovremeni pad nepoljoprivrednog sektora od -1,36 odsto prosečno godišnje. Kakve su implikacije i besmisao ovako projektovanih veličina ne treba ni naglašavati.
Takođe, autori projektuju rast bruto investicija u poljoprivredi od 10-15 odsto godišnje u nominalnom iznosu.
NEREALNO, AKO SE ZNA DA POLjOPRIVREDA U SRBIJI PREDSTAVLjA NEATRAKTIVNU DELATNOST ZA STRANE INVESTICIJKE. JER ONE U STRUKTURI UKUPNIH SDI U SRBIJI OD 2004. DO 2011. GODINE UČESTVUJU SA 0,7 DO 1,6 ODSTO!
U realnom izrazu to je znatno manje. Ako se uzme prosek nominalnog rasta od 12,5 odsto znači da ta sredstva neće ni približno biti dovoljna da se ostvari projektovani rast navodnjavanih površina (za 210.000 ha). A šta je sa ostalim investicijama u poljoprivredu, uključiv i zamenu osnovnih sredstava. Šta više, autori ispuštaju iz vida vrlo bitan momenat udela poljoprivrede u bruto i novim investicijama. U 2012. godini udeo poljoprivrede u bruto investicijama je iznoso 3,34 odsto, dok je novih investicija bilo samo 2,75 odsto.
Takođe, projektovane veličine za razvoj trgovanja posredstvom Produktne berze je u potpuno nerealan. Naime, autori predviđaju rast trgovanja od prosečno godišnje od 11,4 odsto, što je precenjena veličina, ako se ima u vidu da Produktna berza u Novom Sadu i nije berza u pravom smislu te reči.
Nije jasno zašto su autori projektovali rast sertifikovanih savetodavaca da raste do pretposlednje godine projektovanog perioda sa 262 na 387, da bi u poslednjoj godini njihov broj bio ponovo „sveden“ na 2014. godinu (262).
Ako se ove cifre stave u kontekst projektovanog rasta poljoprivrede lako je uočiti sve nelogičnosti i neosnovanosti Strategije.
Najžalosnije je što autori celokupnu Strategiju zasnivaju na spontanom, a ne potrebnom rastu poljoprivredne proizvodnj…piše u recnziji pred usvjanje u Valdi Srbije. Rezutlati su i mnogo gori, neo na šta je sve upozoravao prof dr Koviljko Lovre.
Za svu tu neodgovornost- nema odegovornih, ali dobro nagrađenih 240 autora. Kada je strategija na sednici vlade Srbije, 31. jula 2014. godine , premijer je bio današnji predsednik Republike Srbije.
ISTINA o zloupotrebi demokratije
Ponavljam, ja sam u novinarstvu više od pola veka! Mislim da nikada, nije kroz novine, televizijske studije prolazilo toliko neznalica, toliko šarlatana, toliko narcisa, toliko prepotentnih i osionih ljudi. Svedok sam nedavno skupa u Palati Srbije dobrog dela članova ministarstva poljoprivrede i članova Konventa EU iz agrara. Članovi ministarsta nisu znali da imamo Strategiju razvoja poljoprivrede Srbije, kojoj je tog trenutka bila istekla deveta godina njenog sprovođenja. A, da se i ne ogovori o rezultatima njenog sprovođenja. Jer, analizu tog sprovođenja u životu trebala je da uradi Vlada, Privredna komora Srbije Akademijski odbor za selo SANU… Ali, nije niko, jer ih agrar interesuje.Vapaj i glas proizvođača hrane čuje se samo kada seljaci izađu na ulice.
Mnogi koji pišu, danas su odjednom proizvedeni u kolumniste!? I tako prave potpunu konfuziju: svako ima pravo da nešto piše, kritikuje predlaže… I to je tobož demokratija. To nije demokratija, to je zloupotreba demokratije. To nije sloboda medija, to je zloupotreba medija u kojima se to objavljuje. Sa takvim ljudima se publika ne dobija, niti se privlači. Publika brzo prepoznaje da li jeste ili niste profesionalac. Da niste objektivni, da ne radite za nju nego za nalogodavca! Ovako su mi govorili moji učitelji u novinarstvu bivši glavni urednici ,,BORBE“ i ,,NOVOSTI“ pok Stanislav Staša Marinković, Nikola Burzan, Tomislav Milinović i danas živi i aktivni Manojlo Manjo Vukotić, Rade Brajović i još poneki od kojih sam učio ovaj zanat. Nažalost, danas je stanje na području u kome živimo i radimo – tako.
(Sledi nastavak)