Aranžman Srbije sa MMF-om, Kopaj Lazare zakopaj se

Objavljeno u novembru 2008. godine na portalu ekonomija.

Da li ste čitali priču o svetom Lazaru? Ja priznajem da nisam i da ću se potruditi da je pročitam. Nikola Tasić mi je preveo pesmu Nick Cave-a „Dig Lazarus Dig“ i ona mi je u glavi od njegovog koncerta u Beogradu (4. juna ove godine). Par nedelja nakon izbora i par nedelja pre formiranja ove vlade.

Lazar je, nasuprot bezgrešnog Isusa, bio veoma grešan i poročan. I kako je vreme proticalo grehovi su postajali veći. Sve dok jednoga dana, od bremena grehova koji je nosio, nije odlučio da prekina takav život. I da se živ zakopa.

Srbija ima demokratski izborni sistem 18 godina. U sistemu izbora kakav ima (proporcionalni na većini nivoa) političari uživaju u potrošnji i nemoralu, na šta podstiču i stanovništvo, koje se na njih kao javne ličnosti ugleda. U vreme najteže materijalne bede devedesetih godina (koje su doduše bile duhovno bogate, a sada smo zapali u duhovno siromaštvo jureći za materijalnim, barem ja), kada smo se bunili protiv diktature Slobodana Miloševića roditelji su nas, uplašeno, smirivali. Jednom mom prijatelju je otac rekao da je dobro dok ima šta da se pojede i popije. A on bi upitao oca u čemu se onda razlikujemo od životinja.

Došle su demokratske promene, sa njima je došao i MMF, da garantuje da će Srbija u svojoj potrošnji obezbediti prostor za otplatu spoljnih dugova, i da Pariski i Londonski klub poverilaca izvrše dvotrećinski otpis 8 godina kumuliranog duga (uključujući i zatezne kamate na docnju).

U aranžmanima sa MMF-om, do februara 2006. godine, vlasti u Srbiji su se ponašale krajnje odgovorno. Iz situacije štampanja para za budžetsku potrošnju prešlo se u budžetski suficit i zvučnu finansijsku poziciju. Do okretanja leđa MMF-u i prodaje Mobi 063. Od tada je država krenula da besomučno troši pare, ne osvrćući se na efikasnost potrošnje i imali ikakvih koristi od potrošenog novca.

Vrhunac u ovom ponašanju predstavlja formiranje koalicije sa ZES-a sa PUPS-om čije će se posledice najjače osetiti u 2009. godini. Najjače, zato što će se ZES odreći predizbornih obećanja o investicijama i zapošljavanju pri našem svetlom putu u EU. Umesto 200 hiljada novih radnih mesta broj zaposlenih u Srbiji može se smanjiti i za 100 hiljada, nakon godinu dana od formiranja koalicije, sa neizvesnošću hoće li pad broja dostići i 200 ili 300 hiljada za dve ili tri godine.

O tome koliko se smanjuje broj stanovnika Srbije, koliko se odseljava mladih iz nje, koliko se smanjuje broj rođene dece pisali smo u „Regionalni razvoj i većinski izborni sistem“. Ali koga se to od naših političara tiče? To što smo jedan od najstarijih naroda na svetu, ne zato što živimo najduže, već zato što je mladi napuštaju? Bitno je da se ostane na vlasti, a cena opstanka uopšte nije bitna.

I sad imamo novi dogovor sa MMF-om. MMF insistira na ukupnom nivou potrošnje i otplatnoj sposobnosti spoljnog duga. Njega ne interesuje portfolio/meni potrošnje države, samo veličina porcije i deo koji treba smanjiti.

I šta je srpska vlada odlučila da učini? Da se izdaci za penzije iduće godine povećaju za 16% (8% realno, pri projektovanoj inflaciji od 8%, koja će, kao svake godine biti veća), plate u javnom sektoru za 8%, uz nominalni pad subvencija i drugih socijalnih izdataka za četvrtinu, a realni za trećinu.

U situaciji kada ćemo biti oštro pogođeni svetskom finansijskom krizom vlada smanjuje iznos moguće pomoći preduzećima i smanjuje iznos socijalne pomoći. Materinski dodaci, dečiji dodaci, pomoć nezaposlenima treba da se smanje?

I vraćamo se na početak teksta. Kopaj Srbijo, zakopaj se. Ako ne želiš da gledaš 5 ili 10 godina u napred.