Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Бавећи се економском историјом многе ствари узимамо здраво за готово, без да улазимо у дубље разлоге неких појава.
На пример, велика светска рецесија, која је прешла у стагфлацију (раст цена без економског раста, уз пораст незапослености), из 1973-1974, била је последица повећања цене нафте услед одлуке ОПЕК-а да смањи производњу. Позадина ове мере била је арапска фрустрација израелским успехом у кратком рату са суседним арапским земљама.
Или, као други пример, Јапан и Јужна Кореја су проучавани као економска чуда након Другог светског рата. Корејски рат, страх од комунизма и снаге Кине и СССР-а утицали су на америчку брзу обнову Јапана и Јужне Кореје, па нема ничег нарочито специфичног у њиховом економском успону.
Садашња арапска фрустрација понашањем Израела није довела до смањења производње, и последичног раста цене нафте, док је њена цена расла до половине 2022. услед неконтролисаног штампања новца у развијеним земљама као одговора на закључавање држава услед пандемије вируса COVID-19. Које ће земље, уколико их буде, просперирати од овог регионалног сукоба, није нам познато. Можда Турска?
Из сукоба у Украјини могућност да имају дугорочне користи имају њој блиске земље, чланице НАТО-а: Естонија, Летонија, Литванија, Пољска, Словачка, Мађарска, Румунија и Бугарска. Долазак америчке војске утицаће на раст тражње, на долазак америчких фирми за снабдевање, на токове трговине повезане са ратним (и послератним) дејствима у Украјини.
Овде ћемо се задржати на последњем наведеном фактору и користима које има Бугарска: токовима трговине оружјем и муницијом.
По медијима се појави вест како је Босна и Херцеговина у 2023. имала рекордан извоз муниције, те је провера ове вести била мотив за улазак у податке који су, логично, довели до писања претходног текста.
Извоз бомби, граната, ракета и муниције из Босне и Херцеговине (9306 царинске класификације) повећан је за 25,4% у девет месеци 2023, у односу на исти период 2022, са 83,8 на 105,1 милиона евра. Највећи купац у 2023. су САД са 35,1 милиона евра, док су на другом и трећем месту Бугарска (13,4 милиона евра) и Турска (13,4 милиона, за 16 хиљада евра мање од Бугарске). Бугарска је у Т3 2023. постала појединачно највећи купац ових производа из БиХ. У односу на девет месеци 2022. извоз у САД повећан је за 87%, у Турску за 26,3% а у Бугарску је повећан 54 пута.
Извоз истих ових производа из Србије (када већ погледах податке за БиХ) повећан је за 34,4%, са 39,5 на 53,1 милиона евра. Највећи купац у 2023. су САД са 23,7 милиона а на другом месту је Бугарска са 10,5 милиона евра. Извоз у САД је смањен за 15%, али је у Бугарску повећан преко три пута. При томе, извоз у Бугарску је започео у последњем тромесечју 2022.
У Хрватској нема упоредивих података за девет месеци, а трећи по вредности купац у 2023. је Бугарска.
Подаци о стопама раста у периоду 2022-2024. не потврђују ову личну тезу о утицају геополитичких сукоба на економски раст, али ради се о кратком периоду. Све земље источне и југо-источне Европе имају релативно бржи раст од земаља западне, централне и северне, па се налазе у процесу конвергенције у развијености. Одлив становништва из њих у развијене земље убрзава тај процес.
Србија, изван Косова и Метохије, има очекивани раст од 7,4% у трогодишњем периоду (2022-2024) и по томе је упоредива са САД-ом (5,7%) и УК (5,3%) као нашим либералним капиталистичким узорима.
При дну листе вреди приметити да су Немачка и Русија јако блиске, мада је прва предводница у санкционисању друге.
Подаци ММФ-а припремани су за октобарско издање World Economic Outlook-a, па се у њима очекивао раст Западне Обале и Газе од 9,9%, што је сурова стварност демантовала.
Свашта се у овом свету догађа мимо процена и прогноза, али су профити који проистичу из ратова, као и из мира у љубави, вечни.
