GOVEDARSTVO U SVETU, EU I SRBIJI (2): Kriza tovnog govedarsta Srbije!

Tovno govedarsvo u Srbiji je u dubokoj krizi. Sad kada se ukazuje šansa za izvoz, svaki put se javljaju novi problemi. Jednom nema dovoljni stoke, drugi put je problem sa tržištem… Pošto se država javljala sa različitim merama, koje nisu donele rezultate stočari su sami odučili da se organizuju, predlože program mera i krenu u akciju, kako bi stabilizovali stanje u ovoj grani koja je desetkovana

Da je stanje devastirano najbolje ukazuju podaci iz godine kada se raspadala Jugoslavija. Tada je u svet iz te ,,trule“ Jugoslavije izvezeno 54.000 tona najkvalitetnijeg crvenog mesa ,,bebi bifa“. Od toga samo iz Srbije oko 30.000 tona. Od 1996. godine kada su ublažene sankcije Srbiji doneta je kvota za izvoz junetine, a u okviru toga i ,,bebi bifa’’ u kolilini od 8.875 tona godišnje. Zbog loših strategija i agropolitičkih mera, posle toga staje u Srbiji su ispražnjene. Prazno je 200.000 kuća, skoro isto toliko staja za tov stoke u Srbiji!

Rezultati loše politike su da se proteklih godina, recimo, ,,bebi bif“ iz Srbije 100 puta manje izvozio nego pre tri i po decenije. Evo i rezultata u Srbiji koji su stočare doveli u sitauciju da se sami organizuju. Jer, shvatili su, ne da će propasti, nego će nestati, ako se prepuste merema države i stihiji tržišta. Jer, poješče ih velike multikompanije.

Proizvodnja i poređenje

Pošto Srbija danas ima manje od 1,36 odsto od ukupnog broja stanovnika EU, to znači da ima i 58,9 odsto nižu proizvodnju od prosečne u EU. Po glavi stanovnika najveću proizvodnju imaju Poljska, Mađarska, dok je najniža u EU – na Malti. Govor brojki najbolje prikazuje broj stoke u ovoj privrednoj grani. Prema podacima RZS na kraju 2018. i početku 2019. godine stanje je bilo sledeće:

GOVEDA:
•    Oko 881.000 goveda. To je istorijski minimum u Srbiji. Ta brojka je manja za 2,3 odsto u odnosu na 2017. godinu;

• Prema zvaničnim podacima RZS u 2016. godini bilo je oko 892.000 goveda;
•  Na početku 2018. godine u Srbiji je bilo 12.000 junadi u tovu. Zbog izvoza u Tursku sve je veoma brzo poklano, ali nije obnovljen tovf pa su staje ostale pazne  (podaci Zadružnog saveza Srbije);

• Zvaničnih podataka o novom tovu u 2019. godini za sada nema. Pominje se brojka od 30.000 junadi, što znači da je izvoz bio pokrenuo i tov. Ako je tako to je dobro! Potrebno je prvo vratiti poverenje kod tovljača stoke, a posle će oni i napuniti staje sa govedima!

• Turska je, recimo, u 2018. godini uvezla ukupno 54.000 tona govedine, a u tome je bilo 3.609 tona iz Srbije. Prosečna uvozna cena tone ovog mesa po podacima Turske, bila je 3.959 evra;

• Jedino je Srbiji više plaćano, čak 5.314 evra po toni (što je 34,2 odsto iznad prosečne cene). Razlog je ishrana bez GMO, što daje kvalitet mesu, koji drugi nemaju!

Po poslednjim podacima RZS slično stanje je i u drugim granama stočarstva. Svi imaju pad, osim ovčarstva. Prema podacima RZS u Srbiji  je 2020. godine bilo još 1,7 miliona ovaca, 2,7 miliona svinja, 196.000 koza, 16 miliona živine…

Prema podaciam RZS na kraju 2022. godine stočarstvo Srbije je učestvovalo u BDP agrara samo sa 28,1 odsto.Veruje se da se ta brojka danas, na početku 2024. godine, približila cifri od oko 20 odsto!? Jer, stočari ističu da u oborima nema više od 1,5 miliona svinja! U stajama je pre jedne decenije bilo 1,1 miliona krmača, a stočari kažu da ih sa ima manje od 100.000…

• Za 10 godina broj farmi u Srbiji je manji za 62.000!

Siromašno stočarstvo

Stočarstvo Srbije do sada je u BDP agrara učestvovalo sa 30 odsto. Sada je to i manje! Sve ispod 60 odsto je na niovu nerazvijenih zemalja. Na početku raspada SFRJ iz Jugoslavije se u svet izvozilo 54.450 tona ,,bebi bifa”. To je najkvalitetnije juneće crveno meso. Više od 30.000 tona bilo je iz Srbije.

Pošto je stočarstvo devastirano evo nekoliko podataka o izvozu, najtraženijeg proizvoda iz ove oblasti ,,bebi bifa’’ poslednjih godina:

• U 2015. godini je izvezeno 315 tona ,,bebi bifa’’;
• U 2016. godini u svet je otpremlјeno 420 tona ,,bebi bifa”;
• U 2017. godini to je bilo oko 480 tona ,,bebi bifa’’;
• U 2018. godini oko 400 tona ,,bebi bifa”;

Od 2019. do krraja 2023. godine izvoz ,,bebi bifa’’ se kretao od 300 , najviše do 440 tona godišnje!

Kako se tvrdi, u Srbiji je u 2023. godini od 228.000 grla mlečnih krava dobilo oko 1,4 milijardi litara mleka. Od njega  se godišnje proizvede se i oko 60.000 tona sireva. Proizvodimo 70 vrsta sireva u zemlji. Od toga oko 15.000 tona izvozi. Međutim, u Srbiji se godišnje uveze oko 85.000 tona konzumnog mleka, zatim više od 10.000 tona u mleku, koje je čak i kancerogeno, i više od 12.000 tona sireva.

Od postojećeg mčlečnog stada u Srbiji  se dobijalo godišnje oko 1,4 milijardi litara mleka. Stočari kažu da u vreme skupe stočne hrane prasići popiju po 100 miliona litara mleka! Jer, jeftnije je to nego kupovait skupu hranu. Uz to bio je i godišnji pad proizvodnje mleka za 100 miliona litara. Dobri poznavaoci prilika kažu da je krava mlekulja znatno manej nego što statistika prikazuje. Jer, zahaljujučinauci porsla je njihova mlečnsot pa se kreće od 7.000 pa do 9.000 litara u proseku. Znači sa manej grla dobiaj se isa količina bele reke. Dokaz krize u stočarstvui je da  sve više ima sela gde se podiže spomenik kravama, pa se ukazuje, na činjenicu ako se ovako nastavi, da će deca uskoro moći da ih vide jedino u zoološkim vrtovima! U svemu toem bitno je istaći da dugor građne alaboratoriaj za bleko u okolini Batajnij, u koju je uložen I ogorman novac, posle nekoliko tvaanja ni danas neradi! Mnogi iz današnjih vlasti su se slikali na njeom otvaranju za medije, ali ona nikad nije proradila! Jer država Srbija nema za to nema novac da kupi opremu! Svake godine, pa i ove sad, se obećavao početak njenog rada, ali su to samo ostala predizborna obećanja!

Uvoz mleka u prahu i sireva takođe veći

Kada je reč o mleku u prahu u Srbiju je u 2022. godinu, pema podacima RZS,  uvezeno u količini od 9.663 tone, u vrednosti od 39,4 miliona evra. Države iz kojih smo najviše uvozili mleko u prahu su Poljska i Francuska. Isti izvoz nvodi da je uvoz sireva i drugih mlečnih proizvoda takođe nije izostao. U Srbiju je u 2022. godini iz uvoza stiglo 12.764 tone sira, zbirno svih vrednosti za 6,59 miliona evra. Države iz kojih smo najviše uvozili su Nemačka, Poljska, Holandija i Italija. Dakle, za uvoz mleka i mlečnih proizvoda samo u 2022. godini potrošeno je više od 100 miliona evra. Tendencija uvoza mleka, mleka uprahu i sireva, ka i mesa svih vrsta, se nastavlja. Srbaije je od zemlkje izvoznika postala zavisna od uvoza da bi tržite bilo valjano snabdeveno. Poznavaoci priliku ističu  da nedostatak domaćeg mleka i mlečnih proizvoda „…nije problem koji se može rešiti hirurškom intervencijom, danas za sutra, već sistemskim pristupom, subvencionisanjem domaće proizvodnje i kontrolom uvoza. Mora proći dugačak period kako bi se veliki nedostatak mlečnih krava nadoknadi’’…

Država da obezbedi uslove

Moraju se obezbediti uslovi da se u Srbiji za svakog stanovnika obezbedi bar po 400  litara mleka godišnje, zatim da u staji  svakog stočara da bude najmanje 20 pa do 40  krava muzara smatra profesor dr Milan St. Tošić, iz Zemuna. Proizvodnja mleka, potrebe i korišćenje u Srbiji ne bi trebalo da se razlikuju od onih u Evropi. Po prirodnim uslovima proizvodnja mleka u Srbiji je čak u boljem položaju. Srbija ima odlične uslove za proizvodnju kukuruza kao osnovne hrane i bar slične uslove za proizvodnju trava, sena i silaže za stoku. A, svake godine I kada je loša godina mi imamo kukuruza za izvoz. Razlog je što nema stoke u Sribjida ga troši, pa je uvek dovoljno četiri miliona tona ,,žutog zlata’’. Po tradiciji i iskustvu u govedarstvu naša zemlja takođe je visoko cenjena. Na osnovu svega toga bi mogla lako da obezbedi sopstvenu proizvodnju mleka za svoje potrebe od najmanje 400 litara po stanovniku godišnje, računajući i sve potrebe od proizvoda mleka. Time bi Srbija u velikoj meri doprinela kod održavanja kvaliteta obradivog zemljišta preko vraćanja većih količina organskog đubriva, direktno povoljno uticala na povećanje radnih mesta i održavanje industrije prerade mleka. Umesto svega toga, Srbija je u Evropi pala među države koje su prisiljene da mleko ili njegove proizvode delom i uvoze, navodi Tošić.

To znači i da se prosečna mlečnost krava mora povećati  najmanje na 7.000 litara mleka godišnje. Nije legenda, niti mit, podatak koji su otkrili istraživači iz britanske kraljevske bolnice u Glosteru, a to je da nacije koje konzumiraju puno mleka i mlečnih proizvoda imaju tendenciju da među stanovništvom imaju više nobelovaca nego ostali! U oba slučaja – Skandinavci dominiraju. Očigledno neka veza postoji!

Zemlje u kojima stanovnici najviše konzumiraju mleko i prerađevine:

1. Danska……………..900,00 kilograma godišnje;
2. Finska………………361,19 kilograma godišnje;
3. Švedska…………… 355,86  kilograma godišnej;
4. Holandija…………..320,15 kilogtrama godišnje;
5. Švajcarska………….315,78 kilograma godišnje;
6. Grčka……………….314,69 kilograma godišnje;
7. Srbija……………….200,00 kilogama godišnje;

Analitičari daju i predloge o mogućim rešenjima problema u stočarstvu, pa i mlekarstvu. Prosečna mlečnost krava mora se povećati  na najmanje 7.000 litara mleka godišnje. Iz ugla mlečnih govedara najvažniji potez bio bi prekid uvoza mleka, da se povećaju subvencije po grlu što bi ublažilo štetu. I na kraju da se dozvoli uvoz samo manjka mleka. Država treba da zna tačno koliko Srbiji mesečno treba mleka i sireva i samo da dozvoli manjak potreban tržištu.

Nesigurnost posla

Seljaci, u ovom slučaju oni koji su tovili junad, nisu imali sigurnost, jednom se proda stoka i naplati, ali su najčešće su bivali prevareni. I tako iz godine u godinu.

Najbolji dokazi takvog stanja su da je Srbija poslednjih godina proizvodila prosečno  godišnje oko 73.000 tona pa najviše do 86.000 tona junetine (strancima smo govorili mnogo, mnogo, mnogo veće podatke i stavljali ih u strategije koje su ostale u fiokama, ali su i danas validne). Jednog trenutka je bio obećan izvoz junetine Kinu čak od 500.000 tona! Obmanjiali smo sebe, narod i strance…Prema najnovijim podacima RZS u zemlji se troši po jednom stanovniku samo 3,1 pa možda do 3,5 kilograma junetine godišnje! U EZ to je za 10 puta više!

Po stanvoniku trošimo do tri i po kilograma ovog mesa! Daju se i drugi podaci pa u svet odlazi da smo mnogo bogatiji i jedemo daleko više junetine i teletine. Poneka bogata porodica, a retke su, možda i da?! Takve, ali retke poznaje i autor ovih redova.  Ne zna se tačno ni koliko junadi ima u tovu, jednom su viškovi jer se ne može prodati, drugi put kada se javi tržište nema goveda.! I to je Srbija danas.

Kako to rade susedi…

Tovljači stoke su se odlučili kako da vide kako to rade, susedi. Nedavno, krajem 2019.godinje, analitičlari su posetili farme u Hrvatskoj u kojoj se tada tovilo oko 120.000 junadi. U Srbiji čas ima viškova, a ali i najčešće manjkova, kada je reč ovoj, ali i drugoj stoci. Ni u Hrvatskoj nisu zadovoljni, jer je među tovnom stokom najviše uvozne teladi (iz Mađarske i Rumunije), ali su daleko ispred Srbije bar nekoliko decenija po tome. Koliko sad imaju stoke, kako su snabdeveni, i kako i koliko izvoze, nemamo zvaničnih podataka. Rešili su probleme zemljišta, probleme pašnjaka… Daju stimulacije stočarima, veće nego u Srbiji.

U Srbiji su one još uvek simbolične, u povoju, i naša proizvodnja ne može biti konkurentna. Zato su i staje prazne. U Hrvatskoj juneće meseo proizvode za svoje hotele, ali i za izvoz… Nalaze se u EU, koja godišnje iz Brazila i Argentien uvozi 700.000 tona junećeg mesa. Ali, oni neće to  meso, već rekalamiraju da se kupuje meso proizvedeno na hrvatskim, domaćim pašnjacima i stajama. U njemu nema GMO, postiže se izuzetan kvalitet. Baš  zbog takvog mesa dolaze i turisti.

Dakle, i u Srbiji se vidi svetlo na kraju tunela zahvaljujući, entuzijastama, koji su se udružili i posle prevara, države, pojedinaca i svih drugih koji se bave ovim poslom, sudbinu ove delatnosti (zvanićno stočarstvo u BDP poljoprivredeprfe nepune dve godine učestvovalo je samo sa 28,1  odsto). To značli das mo tada mislili das u komačlno bili svoju sudibnu uzeli u svoje ruke uzeli u svoje ruke. Međutim, niej bilo velikog pobolkjpšanaj, samonam se to činilo i počeli su problemi da se rešavaju na ulici. Jer, Vlada je to pokušalava uredbama. A, uredbe nikome nikada nisu donele ništa dugoročno dobro! Samos u ,,gasile požar’’. A, potregna su sistemska rešenja.

Odlučili su, a kako i sami kažu ,,uzdaj se use i u svoje kljuse“. Jer, stranci su uzimali pare, a ni u čemu nam u ovoj delatnosti nisu pomogli. Čak im je i tadašnji resorni ministar Branislav Nedimović, obećao da će pružiti pomoć, prihvatiti njihove zahteve. Ali, on je završio  madnate iotišao, a to se nije ostvarilo. A, zahtevi su se uvek, načelno, prihvatali i pred izbore. Očito je to i sad slučaj. Bolje ikad nego nikad.  Zato to treba i iskoristiti. Ali, nikada se nije valjano iskoristilo. I ostalo jena obećanjima.

 Dakle, tovljači su bili krenuli u akciju u pravo vreme. Sad, opet su uputili i mere nadležnom ministarstvu za sledeće godine. Ukoliko se one ne samo verbalno prihvate, već budu imale podršku od nadležnih i u selima, narednih godina i decenija Srbija se može nadati i boljitku? To će biti rezultat samoorganizovanja. Ovaj potez tovljača tovne junadi, treba da bude dobar primer i drugima. Decenijama vrednost agrarne proizvodnje u Srbiji se godišnje kreće oko pet milijardi dolara. Odnonoi tek oko 1.200 evra po hetkaru.

Stočari kažu da bi agrarian proizvodnja u Srbiji mogla dad a ima ukupnu vrednost ude i blizu 70 milijardi dolara godišnje. Za to je potreban onovi koncept agrara koji bi vodili i novi ljudi. U tom slučaju bi vrednost proizvodnje po hetkaru bila ne 1.200 evra, već odmah da stigne najmanej 5.000 evra, pa požtom 10.000, a za koju godinu da se približi brojci od 25.000 evra! Uz samoorganizovanje, ako se sve to sprovede u delo, to može da se i možda ostvari!

,,Zahvaljujući tim merama koje sami stočari kreiraju, a ne kabinetski agropolitičari u predizbornoj kampanji, u tovnom govedarstvu postojeće mere su postale predvidljive za stočare, a uvedene nove stimulativne. Međutim, u svim delovima ovog stočarstva nisu ostvareni očekivani efekti  naspram otvorenih mogućnosti. Sa podsticajima u kvalitetna priplodna grla brojnost je mogla biti povećana da je prihvaćen predlog Udruženja o kupovini u prošloj godini. Zbog toga ga ponavljam“, kaže Čedomir Keco.

Evo i najnovijih zahteva stočara za veće subvencije za krave i junice od 40.000 dinara. Zahtev je upućen vladi Srbije 27. decembra 2023. godine.

Proizvođači mleka u Srbiji osnovali u nacionalnu asocijaciju pa od države traže da poveća subvencije za krave sa predloženih 40.000 dinara po grlu na 55.000 dinara, a za junice sa 40.000 na 150.000 dinara, izjavio je predsednik Udruženja odgajivača goveda centralne Srbije i član novosnovane asocijacije Milija Palamarević. On je za javnost rekao da je nerazumno da država subvencioniše uvoz junica za 170.000 dinara, već deset godina. ,,Tražimo da se podstakne domaća proizvodnja junica sa 150.000 dinara, umesto što je Ministarstvo poljoprivrede predložilo 40.000 dinara. Da li je realno i pametno da država podstiče uvoz junica, umesto da stimuliše domaću proizvdonju sa 20.000 dinara manje nego što daje na uvoz“, rekao je Palamarević.

Dodao je da odgoj junice traje tri godine da bi se otelila i bila za mužu i da u tom periodu od nje nema nikakvih prihoda, a da su troškovi izuzetno visoki. On je još rekao da stočari traže od države i da se goveda čipuju i iz registra izbaci oko 70.000 ,,fiktivnih“ krava na koje se dodeljuje subvencija. Ta sredstva bi se, kako je naveo, mogla iskoristiti za povećanje subvencija na domaće krave i junice. Palamarević je još kazao da su stočari trenutno zadovoljni premijom  na mleko od 19 dinara po litri, a da će u slučaju da država odbije ovaj njihov zahtev za povećanje subvencija po grlu, preduzeti radikalne mere borbe za realizaciju njihovih zahteva.

Predlog mera za Vladu Srbije

U predlogu koji navodimo pojedine stavke se odnose na opremu i alate, što je bitno za ovo govedarstvo.

Kupovina kvalitetnih priplodnih grla i podsticaji.

1. Za navedene tovne rase goveda starost grla u nabavci – kupovini: 10 do 34 meseca;
2. Podsticaj za držanje licenciranog bika tovne rase 50.000 dinara – do dva grla na gazdinstvu;
3. Podsticaj za vlasnike krava tovnih rasa (čista rasa) 40.000 dinara – broj krava u stadu do 200 (za gazdinstva i pravna lica);
4. Podsticaji za krave ukrštenih tovnih rasa 25.000 dinara (ukida se podsticaj za krave dojilje) – broj grla do 200;
5. Za kupovinu kvalitetnih priplodnih grla tovnih rasa predlažemo sledeće podsticaje:

• za gazdinstvo koje zasniva proizvodnju tovne rase, a ne koristi podsticaje za mlade – do 3.000.000 dinara ili 50 odsto učešća u nabavci;

Primer: ako kupuju grla za ukupno 4.000.000 dinara dužni su da ulože 2.000.000 dinara svog novca, maksimalno mogu dobiti 3.000.000 po gazdinstvu.

• za gazdinstva koja kupuju kvalitetna priplodna grla u našoj zemlji ukupan podsticaj po gazdinstvu je 40 odsto od ukupne vrednosti kupljenih grla i do iznosa od 1.500.000 dinara;
• za gazdinstva koja kupuju kvalitetna priplodna grla u inostranstvu podsticaj iznosi 60 odsto od ukupne vrednosti kupljenih grla do iznosa od 4.000.000 dinara. Ovo pravo ne mogu ostvariti gazdinstva koja koriste bespovratna sredstva fondova.

6. Stimulacije za tov i korišćenje domaće teladi:

• pravo na ostvarivanje premije za utovljeno june ima gazdinstvo ili pravno lice koje za tov koristi telad od domaćih proizvođača u iznosu od 15.000 dinara, a za telad kupljenu u inostranstvu premija iznosi 5.000 dinara;
• pravo na podsticaj za utovljenu junad ima gazdinstvo i pravno lice koja tove po sistemu „uvoz radi izvoza” uz carinski nadzor u iznosu od 5.000 dinara po isporučenom junetu.

Mere zaštite domaćeg govedarstva

• Obustava izvoza muške i ženske teladi mlađe od 150 dana za period od 12 meseci.
• Zabrana klanja ženske teladi svih rasa mlađe od 150 dana za period od 12 meseci.

 Ulaganja u opremu i objekte

• Uvođenje elektronske evidencije goveda u sistemu „krava-tele” sa 60% podsticaja do ukupne vrednosti od 1.500.000 dinara.
• Postavljanje solarnog sistema kao izvora energije za pumpe za vodu na pašnjacima 60% od ukupne vrednosti do 500.000 dinara (ako nije regulisano drugim merama).

Mere za zaštitu pašnjaka: preuzimanje površina na duži period, uz nadoknadu iz državnog fonda u iznosu od 6.000 dinara po hektaru (u okruženju je ova nadoknada 12.000-24.000 dinara), dodela na 25 godina.

Korisnici: stočari sa registrovanim farmama od najmanje dve godine.

Očekujući troškovi za koje nije predviđen izvor finansiranja

• Standardizacija proizvodnje junećeg mesa – uvođenjem bebi-bif kvaliteta: sertifikat, kontrole, marketing.

Nosilac posla: Udruženje „Agroprofit” – Proizvodna grupa odgajivača i stručnjaci (veterinari, tehnolozi, farmeri…)

• Regionalizacija područja za gajenje rase tovnih goveda, uz korišćenje postojećih pašnjaka i „otvaranje” novih u zaštićenim i poluzaštićenim prostorima;
• Izrada mape pogodnih i održivih pašnjaka u Srbiji po regionima;
• Izrada programa za investicije u ekonomski opravdane i održive mini klanice junadi u okviru farmi (primer Češka);
• Osnivanje uzgojnog centra mlađih kategorija tovnih rasa. (Imamo projekt čime se rešava skup uvoz priplodnih bikova i junica. Moguće je sprovesti i embrion transfer);
• Uređenje prostora za izlaganje tovnih rasa na Poljoprivrednom sajmu (deo smo uredili);
• Izbor profesionalne klanice za konfekcioniranje junećeg mesa i brendiranje (postoji program) i povezivanje sa trgovinskim lancem;
• Utvrđivanje programa za obuku – „odgajivač tovnih rasa goveda” u saradnji sa poljoprivrednim školama u Valjevu i Futogu.
• Formiranje oglednog zapata tovnih rasa goveda (edukacija, promocija – biramo mesto);   

                (Autor je analaitičar i publicista)