Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Na sastanku, premijerke Vlade Srbije Ane Brnabić, minisitarke poljoprivrede Jelene Tanasković i njihovih saradnika, sa proizvođačima hrane Srbije, iz više udruženja (26. decembra 2023. godine) na kome je najavljeno formiranje poljoprivredne komore Srbije, razgovaralo se, i o tome, kako bi se poljoprivrednim proizvođačima pružila mogućnost da kroz takvo telo štite svoje interese na tržištu. Odnosno, kako bi paorksa komora, bial jedna vrsta seljalke straže. Tu je pokazana dobra volja vlast,i da se pomogne oblast, za koju su i ovaj put pokazali – neznanje.
Piše: Branislav Gulan
Ovakva odluka koju su doneli je doboranamerna ali, loša, štetna i dokaz da se oni koji se bave ovim poslom, nisu dovoljno upoznati, o njemu i njegovim problemima! Možda nešto drugo znaju, pa zašto se nebave onda takvim poslovima, možda bi imali bolje rezultate? Imali bi i više ugleda u zemlji gde pokazuju veliko neznanje! Bar, sa poslom kojim se trenutno samo bave!
U tom slučaju i zemlja Srbija bi imala veći i brži prosperitet kada se oni ne bi bavili sa poslovima za koje nisu nadareni. Ako se ostvari ovo odobrenje vlasti, kada je u pitanju osnivanje još jedne agrarne komore, ono neće nikom koristiti,već će vlastim biti upisana još jedna loša odluka u biografiji! Jer, baš ta i takva komora, koju su davno osnvoali sami seljaci, već postoji i u zemlji Srbiji!
Kada kažemo da vlast možda ima dobru volju da pomogne, ali nezna to da čini, je agrarni budžet od 119 milijardi dinara za 2024. Gidinu, koji će čak premašiti i zakoskih pet odsto od ukupnog budžeta Srbije! Valjana suma, ali ako se dobro raspordi i iskoristi!
Evo o čemu se radi.
Vlast je dala saglasnost, ka kjraju 2023. godine, za formiranje Agrarne poljoprivredne komore Srbije! Čudi da se članovi vlasti nalaze na tako visokim funkcijama Srbije, a da ne znaju da seljačka zemlja Srbija već ima AGRARNU KOMORU POLJOPRIVREDNIH PROIZVOĐAČA SRBIJE! Ova sadašnja, osnovana je pre više od šest godina! ŠTA ĆE IM JOŠ JEDNA? OVO JE JOŠ JEDNA POGREŠNA ODLUKA VLASTI, KOJA DOKAZUJE NEZNANJE POSLOM KOJIM SE BAVI!
Jer, da valjano rade svoj posao, da se upoznaju sa problemima, znali bi da je davno, pre njih takva odluka donetа i kao СЕЉАЧКИ БУКВАР, sad već daleke 1937. godine! Da su to pročitali ne bi sad donosili takvu odluku, kao svoju inovaciju! Mnogi su je već sproveli u praksi. Jer, Srbija i u vreme kada vlast donosi ,,spasilačku’’ odluku za seljake, država u kojoj vladaju, VEĆ VIŠE OD ŠEST GODINA IMA AGRARNU KOMORU POLJOPRIVREDNIH PROIZVOĐAČA! Šta će im još jedna? Možda je vlast planirala da neke svoje nerešene kadrovske probleme rešava u novoj instituciji?
Neuka vlast!
Pitanje je ipak zašto vlast tako malo zna o poslu kojim se bavi? To su dokazali i u razgovorima sa proizvođačima hrane. Neuspešno! Najčešće u prostorijama vlade Srbije, a jednom i u višenacionalnoj zajednici Kisaču. Zašto nepotrebno osnivaju još jednu instituciju, koja već postoji?! Jer, da su znali, da ona postoji, onda je trebalo samo unaprediti njen rad! A, to znači da vlast postojećoj seljačkoj KOMORI pomogne sa umnim kadrovima i da ih upute u nju, da rade sa proizvođačima hrane! Poznavaoce prilika u agraru mora da čudi ovako nizak nivo znanja kreatora i ljudi koji vode agrarnu politiku u Srbiji!
Ali, ako se ovo zna, onda je i jasno zašto ovih godina umesto rasta, proizvodnje imamo pad! Odninoi, za protekle tri I po deceniej agara Srbiej do pojave Korne 19 imao skroman rast od samo 0,45 odsto! Onda nije čudno da članovi ministarstva poljoprivrede na jednom sastanku nedavno održanom u Palati Srbije, nisu čak ni znali da već više od devet godina imamo Strategiju razvoja poljoprivrede Srbije, donetu krajem jula 2014. godine, a čija validnost istile kraje jula 2024. godine! To je još jedna dokaz da imampo neuku vlast! Štetu imamo svi,m vlast koja gubi ugle, proizvođači hrane, ali ponajviše I – potrošači koji plaćaju ceh svih tih gluposti!
A, da se i ne govori o tome da članovi ministarstva poljoprivrede nisu imali pojma o tome ni kakvi su rezultati tog krunskog dokumenta agrara Srbije. Taj dokument je donet kada je na početku vlasti bila baš ova vladajuća garnitura! Sad već bi trebalo da se priprema novi dokument, jer validnost ove strategije pada proizvodnje, izlazi krajem jula 2024. godine!
Uprkos silnim obećanjima vlasti, poljoprivrednim proizvođačima u Srbiji je izgleda dogorelo do nokata. Toliko da je prvo u selu Viševac kod Rače, u blizini Kragujevca, održana sednica inicijativnog odbora za osnivanje Pokreta poljoprivrednika Srbije, koji bi uskoro mogao da preraste i u političku stranku. Na tom sastanku poručili su da je domaća poljoprivreda devastirana i optužili Vladu Srbije da nije ispunila brojna obećanja. U maju 2023. godine, nakon višednevnih protesta, nezadovoljni ratari i stočari potpisali su, naime, sporazum sa Vladom, tačnije sa ministarkom poljoprivrede Jelenom Tanasković, nakon čega su se povukli sa ulica. Vlast im je zauzvrat obećala da će povećati subvencije za biljnu proizvodnju sa 9.000 na 18.000 dinara po hektaru, premije za mleko sa 15 na 19 dinara po litru, a za mlečne krave sa 30.000 na 40.000 dinara po grlu. Uz to, dogovoreno je da se 2023. godine prepolove, a naredne potpuno ukinu naknade za odvodnjavanje, da će se kontrolisati uvoz mleka i mlečnih proizvoda, uvesti „plavi dizel“ od 1. januara 2024. i da će odmah početi dijalog o novoj agrarnoj i politici subvencija. Jer, Srbiji je potreban novikoncept agara, a san jive inovi ljudi koji vo vodili taj projekat. Ministarka je svoej mneznanje pokazali sa obećanjem o gradni novih 103.000 hetkara isstema za navodanvjanje. Poslednjihj podaak RZS iz januara 2023. godine je da se u Sribji navodnbavja samo 54.639 hektara njiva. Ona je 14 ministar agrara Srbije, pa da je svaki izgradio nove sisteme na po samo 10.000 hektara, sad bi bilo čak 140.000 hektara koji imaju nove sisteme. Ovako imaju samo nova obećanja i očekivanja!
Posto suprazuen staj eu Sribji, nema jnadi, koaj se uvoze, pa nema nipšrirpodnog gnovija, sad stižu i novi zahrtevi za subvencije za junad, ukoliko želimo damnapunio staje. Jer, Srbije je nekada pre vieš od tri i po decenije godišnje izvozila po 30.000 tona najkvaltietnijeg junećeg mesa ,,bebi bifa’’,a sad potšo nema juandi, izvizi samko po 300 do 400 tona godišnje! Dakle, 100 puta manje nego nekada!
Ispunjavanje nekih od ovih uslova verovatno je čekalo da se najpre usvoji rebalans budžeta Srbije za 2023 godine u kome su predviđena dodatna sredstva za te namene. U međuvremenu, u Aradcu kod Zrenjanina, ponovo su se okupili predstavnici udruženja koja su u maju protestovala, zahtevajući da Vlada ispuni sve što im je obećala, a uz to su od nadležnih zatražili i da odgovore gde su nestale subvencije od 54 milijarde dinara ili oko 460 miliona evra, koje su bile namenjene za stočarstvo (28 milijardi dinara) i ruralni razvoj (26 milijardi dinara) od 2016. do 2020. Deo tog novca nije stigao do stočara i stanovnika sela, a nepravilnosti u upotrebi tih podsticaja utvrdila je i Državna revizorska institucija još krajem 2019. i 2020, analizirajući efektivnost podsticaja za stočarstvo i ruralni razvoj. Da je taj novac došao do onih kojima je bio namenjen, verovatno pravdu ne bi ni tražili na ulici, već bi bili u svojim stajama, oborima za tov, na njivama… Ali i oni su, po svemu sudeći, shvatili da se sa zemlje (njive) njihov glas mnogo slabije čuje nego sa asfalta (ulice). Godinama se niko u vrhu vlasti nije preterano uzbuđivao što je proizvodnja u agraru u poslednje tri i to decenije, do pandemije virusa kovid-19, u proseku rasla po stopi od samo 0,45 odsto godišnje. Da nevolja bude veća, u 2021. Godini, kada je BDP Srbije povećan 7,5 odsto, fizički obim poljoprivredne proizvodnje bio je više od pet odsto manji nego u godini pandemije, dok je 2022. godine smanjen za dodatnih osam procenata. Iako je prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku, u prvom i drugom ovogodišnjem kvartalu sektor poljoprivrede, šumarstva i ribarstva ostvario značajan realni rast bruto dodate vrednosti od 10,5 i 9,3 odsto, to nije bilo dovoljno da se nadoknadi pad u prethodne dve godine. Na stranu što je 2022. godine godine dodata vrednost ukupne proizvodnje srpskog agrara realno bila za oko sedam odsto manja nego 2014. godine, koju su obeležile katastrofalne poplave. A, te 2014. Vlada je obećavala med i mleko. U leto te godine, Vlada na čijem je čelu bio Aleksandar Vučić, usvojila je Strategiju poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije za period od 2014. do 2024, iz koje proizlazi da će se srpski agrar u narednom periodu razvijati tempom od 6,1 do čak 9,1 odsto godišnje. A ispostavilo se da nikakvog rasta od 2014. do prošle godine zapravo nije ni bilo. Naprotiv, u2022. godini je vrednost poljoprivredne proizvodnje realno bila za oko osam odsto manja nego u godini u kojoj je Strategija usvojena, jer je u pet od devet prethodnih godina poljoprivredna proizvodnja padala.
Dokument za utehu!
Ako je za utehu, taj dokument, za čije je pisanje na više od 140 strana bilo angažovano 240 eksperata i koji je sa 8,2 miliona evra finansiralo više evropskih institucija, Vlada nikada nije ni uputila Parlamentu na usvajanje. Možda i zato što niko ozbiljno nije ni mislio da tu strategiju sa reči pretoči u dela. I što se vlast farmera i ratara seti samo kada ih muka natera na blokadu puteva ili u finišu predizborne kampanje, jer u Srbiji ima blizu pola miliona registrovanih gazdinstava, a svaki glas je važan za pobedu na izborima. Toga su, izgleda, postali svesni i poljoprivredni proizvođači, koji su na nedavnom skupu ocenili da bi agrar, uz adekvatnu podršku države, mogao da stvara nekoliko puta veću dodatu vrednost od pet milijardi evra, koliko stvara godinama unazad. Oni poručuju da bi po novom konceptu agrar mogao da stvori blizu 70 milijardi dolara godišnjeg prihoda, a toliko je bio ukuan BDP Srbije u 2023. godini!
„U prethodnih 30 godina svaka stranka obećavala nam je kule i gradove, a po preuzimanju vlasti nas je zaboravila i ostavila“, kaže poljoprivrednik Stevo Mišić iz Ravnog Sela u opštini Vrbas, jedan od inicijatora Pokreta poljoprivrednika Srbije, sa željom da se „život na selu učini boljim, da se ne dođe u situaciju da vlast rasparčava zemlju, uvozi mleko, a da mladi napuštaju sela“. Da bi se bilo šta promenilo, najpre se mora promeniti vlast, a onda i sistem. Ivan Naumović iz Srema upozorava da će još veći problemi nastupiti „ako ostanemo bez sela kao baze“. Osim velikog broja zaparloženih njiva, zbog čega se u Srbiji, prema podacima RZS, obrađuje manje od 3,5 miliona hektara, veći problem je što se vrednost proizvodnje po hektaru procenjuje na samo oko 1.200 evra, dok se ona u razvijenim zemljama kreće u rasponu od 25.000 do 37.000 evra po hektaru. Holandija, na primer, iako raspolaže sa samo 1,8 miliona hektara obradivih površina, upola manje nego što se obrađuje u Srbiji, svake godine izveze poljoprivredne proizvode vredne više od 95 milijardi evra.
Najgore je što trenutnim stanjem u agraru Srbije nisu zadovoljni ni poljoprivredni proizvođači, a ni potgrošači. I jedni i drugi plaćaju ceh loše agrarne politike.
Brojka
- Samo 1.200 evra je vrednost poljoprivredne proizvodnje po hektaru u Srbiji, dok se u razvijenim zemljama kreće u rasponu od 25.000 do 37.000 evra po hektaru! Ukupna godišnja vrednost agrarne proizvodnje u Srbiji retko kad godišnje pređe vrednost od pet milijardi dolara”
Realni rast (pad) poljoprivredne proizvodnje prema podacima RZS
U procentima
2014. godine RAST 2,0 odsto
2015. PAD 7,7 odsto
2016. RAST 8,1 odsto
2017. PAD 11,4 odsto
2018. RAST 15,1 odsto
2019. PAD 1,7 odsto
2020. RAST 2,2 odsto
2021. PAD 5,7 odsto
2022. PAD 7,8 odsto
2023. PAD ? odsto
Izvor: Republički zavid za statistiku!
Dokazi o postojanju AGRARNE KOMORE!
Evo i dokaza o postojanju AGRARNE KOMORE POLJOPRIVREDNIH PROIZVOĐAČA SRBIJE. ONA POSTOJI U ZEMLJI SRBIJI GRADU BEOGRADU, VEĆ VIŠE OD ŠEST GODINA! A, to je naqjvovoikja inovacija kojui je izmislila sadašnaj agararna vlast Srbije! Ovu komoru koja postoji, baš takva kakva je potrebna proizvođačima hrane, osnovao je Nenad Manić, proizvođač hrane iz Crepaje u Vojvodini. Agrarna komora koja postoji u Srbiji osnovana je 24. septembra 2017. godine. Osnivači su asocijacije i udruženja iz četiri regiona Srbije, a priključila su se i udruženja iz još pet regiona Srbije. Odmah posle samo nekoliko meseci rada, i velike podrške proizvođača hrane, ova AGRARNA KOMORA POLJOPRIVREDNIH PROIZVOĐAČA SRBIJE, već tada je IMALA IZMEĐU 4.000 I 5.000 ČLANOVA.
Međutim, nije bilo podrške vlasti, pa ona i danas postoji, samo malo u praksi, a više na papiru!
U agrarnoj zemlji Srbiji imamo sv 4.700 sela (po Ustavu nemamo ni jedno!). Od 4,1 miliona hektara njiva, obrađujemo, prema pdoaciam RZS tek 3,48 miliona hektara poseda. Na tim njivma humus se smanjio sa pet na 2,5 odsto, pa će njive uskoro postati i pustinja! Razlog je nestajanje svakog četvrtog sela ili 1.200 njih, u njima je isto toliko praznih staja za tov goveda (kojih ima samo 0,30 odsto po hektaru) a, u oborima je pre tri decenije bilo blizu šest miliona svinja, a sad ih imamo manje od 1,5 miliona. Pre jedne decenije u oborima je bilo i više od 1,1 miliona krmača prasilja, a sad ih je manje od 100.000! Rezultat takvog vođenja agrarne politike je da smo u 2022. godini uvezli 300.000 svinja za preradu, 300.000 prasića, 35.000 tona zamrznutog mesa, 84.000 tona konzumnog mleka, 10.000 tona mleka u prahu, 12.000 tona sireva… Sve to je nastavljeno u 2023.godini pa je odobren uvoz čak 500.000 praića, zatim 35.000 tona mesa lošeg kalitetata… Nekada smo godišnje iz Srbije izvozili čak 30.000 tona ,,bebi bifa“, a danas izvozimo 100 puta manje ili tek oko 300 do 400 tona godišnje. Proteklih decenija godišnje smo gasili po 100 zadruga… Isti ljudi koji su gasili zadruge i podržavali nestajanje sela, sad u cilju pranja svojih biografija donose obrnute odluke, pa podržavaju osnivanje novih zadruga i navodno ,,spašavanje“, odnosno nestajanje sela i varošica. Sanjiam nestakje i Srbija. Dokaz ej da za poslednjih deset godina imanje za 500.000 stanovnika. Sad je ih oko 6,6 miliona.
Spasavanje sela, varošica i Srbije…
Ali, ima ideja za bolje, a da bi se to osetilo u praksi treba da prođe bar šest decenija. Jer, toliko se uništavalo zadruarstvo i gasila su se sela. Ipak se nešto kreće ka boljem, pa je zahvaljujuči akciji Ministarstva za brigu o selu (MBS) osnovano 1.100 novih zadruga. Ali, da bi bile efikasne potrebna im je prerađivačka industrija, da bi se zaposlili ljudi u selima. A, prerađivačka industrija je odneta u pljačkaškoj privatizaciji agrara posle 2000. godine. U akciji MBS uz pomoć države kupljeno je u selima oko 2.650 kuća u kojima trenutno niko nije živeo. Tako su sela dobila oko 10.000 novih stanovnika, a među njima je i oko 3.000 dece. To je za sada dobra ideja, ali ako ti ljudi u selima nedobiju posao gde će da zarade da može porodica da živi, a i ako se ne ubrza taj proces, od akcije neće biti vidljivih rezultata, a ni spasavanja sela, varošica i države Srbije! Ona će nestati jer svake godine više umre nego što se rodi oko 50.000 ljudi u zemlji Srbiji, a još toliko ode iz zemlje u svet, sa kartom u jednom pravcu, mladih i školovanih ljudi.
Međutim, možda vlast želi da pomogne, ali nezna! Jer, KOMORA, čije novo osnivanej navodno podržavaju, već postoji. A, neuka vlast se hvali sa idejom da pomaže osnivanje nove! Međutim, već postojećoj agrarnoj komori nije stigla sistemska podrška za rad, ona se nije ni ugasila, postoji i danas, a vlast hoće da se osniva nova, još jedna takva ista institucija, ali sa ,,novim’’ idejama sadašnje vlasti! I to baš nekadašnje, ali i sadašnje, nedovoljno informisane, koja nije znala da već imamo baš takvu komoru, pa izmišljaju novu i velikodušno njeno osnivanje odobravaju seljacima! Samo kao svoju inovaciju! I sa time se hvale! Međutim, o postojanju ove komore i javnost je veoma malo bila informisana. Čak ni novinari koji prate agrar nisu znali ili ih nije interesovalo njeno postojanje! Da jeste možda bi vlast od njih bar saznala da netreba osnivati KOMORU KOJU VEĆ IMAMO, VIŠE OD ŠEST GODINA, BAŠ TU U BLIZINI VLASTI. I to ove vlasti koja pobeđuje na izborima, a da nije znala da postoji AGRARNA KOMORA u glavnom gradu Srbije”.
Evo i podataka iz osnivačkog akta već postojeće AGRARNE KOMORE SRBIJE:
„АГРАРНА КОМОРА ПОЉОПРИВРЕДНИХ ПРОИЗВОЂАЧА СРБИЈЕ“
Удружење
28240988
БЕОГРАД (ЧУКАРИЦА)
Општина: ЧУКАРИЦА
Улица: ПЕТРА МАРТИНОВИЋА
Број и слово: 21/8
Ненад Манић, ЦРЕПАЈА
Ненад Илић, ДЕБРЦ
Назив удружења/савеза: АГРАРНА КОМОРА БЕОГРАДА
Облик организовања: Удружење
Матични број: 28261039
Место: БЕОГРАД (ЧУКАРИЦА)
Општина: ЧУКАРИЦА
Улица: ПЕТРА МАРТИНОВИЋА
Број и слово: 21
A, da ideje o agarnim komorama nisu novost i inovacija ove vlasti, evo i dokumenta iz arhive zadružnog saveza Srbije, sačuvanog iz vremena Jugoslavije 1937. godine. U njemu se doslovce govori, ,,Šta se hoće i šta se želi sa poljoprivrednim komorama koje će se godine osnovati u našoj državi’’ – tada Jugoslaviji!
Neznanje vlasti!
Pretpostavljamo, da su vlasti znale da ona već postoji, onda ne bi doneli odluku, odnosno dali podršku, za osnivanje nove komore, već bi odlučili da se pomogne ovoj već postojećoj komori, da može da pomaže proizvođačim hrane u Srbiji! Ali, pitanje za vlast je, da li možda osniva novu komoru, kako bi uposlila svoje kadrove, vrle stručnjake da pomognu poljoprivrednom sektoru koji proizvodi hranu na 3.48 miliona hektara. Njihov cilj bi trebalo da bude da pomoć bude takva da se vrednost proizvodnje po hektaru podigne sa skromnih 1.200 na 25.000 evra. Rezultat takvog rada ove vlasti, kao što je I ova odluka, je da retko kad ukupna godišnja vrednost agrarne proizvodnje u Srbiji pređe vrednost od pet milijardi evra!
Dokaz će biti i ova 2023. godina. Jer, Srbija je od velikog izvoznika postala uvoznik hrane. Da ove neznalice u vlasti imaju, možda samo dobru volju, to nije sporno. Dokaz njihove dobre volje je rekordan agrarni budžet koji su sad doneli od 119 miliajrdi dinara. To je po prvi put više od zakonskih pet odsto ukupnog budžeta, koloiko je trealo uvek da ide u agrarni budžet. Ali, uzalud kada se to dobro neiskoriisti! Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić održala je, 26. decembra 2023. godine, u prisustvu ministarke poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Jelene Tanasković, sastanak sa poljoprivrednicima. Brnabić je tom prilikom ocenila da je ovo istorijski sastanak, imajući u vidu to da njemu prisustvuju predstavnici više od 60 udruženja poljoprivrednika iz čitave Srbije. Ona je navela da je ovo bio prvi put da je neka vlada okupila sva relevantna udruženja iz oblasti poljoprivrede, kako bi im predstavila budžet za subvencije za narednu godinu, koji će iznositi rekordnih 119 milijardi dinara.
Ali, normalnije bi bilo da je ministarska sa saradnicima odtišla u selo i tamo sa njiam da razgovara. Jer, to bi onda bilo pravo mesto. A, ne da seljaci dolaze u četiri zida vlasti u Beogadu i da im se serviraju saopštenja koja oni ni ne razumeju, pa tek posle shvate da su prevevareni! Tada je na sastanku najavljeno i formiranje poljoprivredne komore Srbije, kako bi se poljoprivrednim proizvođačima pružila mogućnost da kroz takvo telo štite svoje interese na tržištu. Veći deo sastanka protekao je u pitanjima poljoprivrednika predsednici Vlade i ministarki, kako bi sva otvorena pitanja u vezi sa funkcionisanjem subvencija bila razrešena. Brnabić je istakla da je namera da ovakvi dijalozi između poljoprivrednika i Vlade budu redovni, kako bi zajedničkim snagama kontinuirano radili na dodatnom unapređenju položaja poljoprivrednih proizvođača.