NARODNA BANKA SRBIJE: Održiva opadajuća inflacija

Kada se analizira rad Narodne banke Srbije u 2023. godini vidi se da je uspostavlјena je održiva opadajuća putanja inflacije i inflacija će se krajem 2023. naći na dvostruko nižem nivou nego krajem 2022.godine. Tako je i u 2023. je održana relativna stabilnost dinara prema evru – dinar je prema evru nominalno ojačao za 0,1 odsto, a Narodna banka Srbije je po osnovu intervencija na deviznom tržištu neto kupila rekordno visok nivo deviza – 3,7 milijardi evra (zaklјučnom sa 27. decembrom). Godina 2023. je šesta od poslednjih sedam godina (od 2017.) u kojoj je Narodna banka Srbije neto kupac deviza – u ukupnom iznosu od 8,9 milijardi evra (zaklјučno sa 27. decembrom). Bruto devizne rezerve su na najvišim nivoima ikada zabeleženim i iznose preko 24,5 milijardi evra. Zlato u deviznim rezervama smo i u 2023. godini nastavili da uvećavamo – za više od 1 tone, na rekordnih gotovo 40 tona. Dinarska štednja je u 2023. godini dostigla, a zatim i premašila protivvrednost od jedne milijarde evra, i zabeležila je najdinamičniji godišnji rast do sada.

• Priliv po osnovu stranih direktnih investicija će premašiti projektovani nivo, i u ovoj godini će biti oko rekordnog nivoa koji je zabeležen u 2022.
• Radi očuvanja stabilnosti finansijskog sistema i zaštite korisnika finansijskih usluga, usvojili smo mere kojim su privremeno ograničene kamatne stope na stambene kredite.
• Za korisnike finansijskih usluga je na osnovu supervizorskih aktivnosti NBS ostvaren materijalni efekat od 3,1 milijardu dinara, dok je u pojedinačnim postupcima po pritužbama taj efekat oko 34 miliona dinara, a na osnovu posredovanja 5,2 miliona dinara.
• Uprkos nepovolјnom delovanju faktora iz međunarodnog okruženja rejting agencije su zadržale kreditni rejting Srbije, uz stabilne izglede, pri čemu se rejting prema ocenama agencija Standard & Poors i Fitch nalazi na korak od investicionog.

„Iza nas je još jedna godina ispunjena brojnim izazovima. Najvažniji zadatak bila je borba protiv inflacije, koja je predstavlјala izazov na globalnom nivou. Uspeli smo da uspostavimo njenu snažnu opadajuću putanju i prepolovimo inflaciju. To smo radili postepenim i dobro odmerenim zaoštravanjem monetarne politike vodeći računa da se time ne naruši finansijska stabilnost i da se obezbedi nastavak rasta BDP-a. Održavanjem stabilnosti kursa dinara ograničili smo prelivanje rasta uvoznih cena na domaće cene, i doprineli ukupnoj makroekonomskoj stabilnosti. Stabilnost domaće valute zaštitni je znak Narodne banke Srbije duže od decenije. I ubuduće će svi naši napori biti usmereni ka očuvanju stabilnosti – da svim merama iz naše nadležnosti doprinesemo lakšim uslovima poslovanja za privredu, još većem broju radnih mesta i bolјem životu svih naših građana“, poručila je guverner Jorgovanka Tabaković.

Uspostavlјena održiva opadajuća putanja inflacije

• Od aprila međugodišnja inflacija se nalazi na snažnoj opadajućoj putanji i u novembru je spuštena na osam odsto, čemu je doprinelo znatno usporavanje rasta cena hrane, kao i bazne inflacije.
• U konstantnom padu se nalazi i bazna inflacija koja se sve vreme se kretala na nižem nivou od ukupne inflacije i koja je u novembru usporila na sedam odsto međugodišnje, čemu su klјučno doprinele mere monetarne politike.
• Nastavak opadajuće putanje inflacije očekujemo i u narednom periodu, uz povratak u granice cilјa sredinom 2024. godine i približavanje centralnoj vrednosti cilјa od tri odsto krajem godine.

Očuvali smo relativnu stabilnost kursa dinara prema evru

• I u 2023. godini očuvali smo relativnu stabilnost kursa dinara prema evru odgovarajući na do sada najintenzivnije pritiske na strani ponude deviza, kako ne bi došlo do prekomernog jačanja dinara prema evru.
• Dinar je prema evru nominalno ojačao za 0,1 odsto, a Narodna banka Srbije je po osnovu intervencija na deviznom tržištu neto kupila rekordno visok nivo deviza – 3,7 milijardi evra (zaklјučno sa 27. decembrom).
• Godina 2023. je šesta od poslednjih sedam godina (od 2017.) u kojoj je Narodna banka Srbije neto kupac deviza – u ukupnom iznosu od 8,9 milijardi evra (zaklјučno sa 27. decembrom).

Devizne i zlatne rezerve beleže nove rekorde

• Bruto devizne rezerve su na najvišim nivoima ikada zabeleženim i iznose preko 24,5 milijardi evra. Tokom 2023. godine bruto devizne rezerve povećane su za preko četvrtinu, odnosno za preko pet milijardi evra, i to najvećim delom na najzdraviji način –  neto kupovinom deviza na domaćem međubankarskom deviznom tržištu dinar.
• Zlato u deviznim rezervama smo i u 2023. godini nastavili da uvećavamo – za više od 1 tone, iz domaće proizvodnje, na rekordnih gotovo 40 tona, ukupne vrednosti 2,4 milijarde evra, što predstavlјa najviši nivo ikada i čini oko 10% deviznih rezervi.

Strane direktne investicije će i ove godine premašiti projektovani nivo

• Zahvalјujući očuvanoj makroekonomskoj i finansijskoj stabilnosti i pozitivnim izgledima rasta naše ekonomije, nastavlјa se visok priliv stranih direktnih investicija u Srbiju, koji je u 11 meseci iznosio 4,2 milijardu evra, tako da će taj priliv i u ovoj godini biti oko rekordnog nivoa koji je zabeležen u 2022.
• Nastavak visokog priliva stranih direktnih investicija doprinosi rastu produktivnosti, zaposlenosti i konkurentnosti naše privrede, a potvrda je i da je Srbija poželјna investiciona destinacija. Broj zaposlenih u privatnom sektoru je tokom  2023. povećan u proseku za oko 50.000 i dostigao je rekordan nivo od 1,75 miliona lјudi.

Očuvanje kreditnog rejtinga na korak do investicionog

• U prilog pozitivnoj percepciji Srbije kao investicione destinacije govori i činjenica da su tokom 2023. rejting agencije Standard & Poors, Fitch i Moody’s zadržale kreditni rejting Srbije, uz stabilne izglede, pri čemu se rejting prema ocenama agencija Standard & Poors i Fitch nalazi na korak od investicionog.
• Agencije ističu da su uprkos nepovolјnom delovanju faktora iz međunarodnog okruženja važni faktori zadržavanja stabilnih izgleda bili kredibilan okvir monetarne politike, očuvana finansijska stabilnost i rekordan nivo deviznih rezervi.
• Odlični rezultati u okviru ekonomskog programa sa Međunarodnim monetarnim fondom omogućili su da se stendbaj aranžman tretira kao aranžman iz predostrožnosti jednu reviziju ranije nego što je bilo planirano.

Ojačali smo finansijsku stabilnost i olakšali otplatu kredita

• I tokom 2023. godine, zadržana je visoka adekvatnost kapitala bankarskog sektora (pokazatelј adekvatnosti kapitala iznosi 22,21%), uz povolјnu strukturu kapitala (preko 92% čini najkvalitetniji osnovni akcijski kapital).
• Očuvani su svi relevantni pokazatelјi likvidnosti bankarskog sektora, koji i dalјe beleže dvostruko veće vrednosti od minimalno propisanih.
• Uspešno je nastavlјena konsolidacija bankarskog sektora čime je dodatno ojačana finansijska stabilnost, a kvalitet i obim pruženih usluga građanima i privredi dodatno unapređeni. 
• Radi očuvanja stabilnosti finansijskog sistema i zaštite korisnika finansijskih usluga, usvojili smo mere kojim su privremeno ograničene kamatne stope na stambene kredite. Ove mere obuhvataju privremeni zastoj na rast, odnosno umanjenje ugovorene promenlјive nominalne kamatne stope; ograničenje kamatnih stopa kod stambenih kredita koji se odobravaju u periodu primene mera i mogućnost prevremene otplate stambenih kredita bez naknade. 
• Gotovo 3.000 dužnika fizičkih lica u ukupnom iznosu od 2,7 milijardi dinara je iskoristilo olakšicu u vidu restrukturiranja gotovinskih, potrošačkih i sličnih kredita na rokove otplate tri godine duže u odnosu na redovan režim, čime smo pomogli da se smanji opterećenost njihovih budžeta.
• Reprogramirano je više od 6.000 kreditnih partija (24,2 milijardi dinara) polјoprivrednih kredita, uklјučujući i kredite odobrene licima koja se bave otkupom i skladištenjem voća u hladnjači.
• Za još godinu dana je produžena privremena mera koja se odnosi na odobravanje potrošačkih kredita ročnosti do dve godine i iznosa do 90.000 dinara fizičkim licima, čime se i dalјe omogućava brza, efikasna i jednostavna kreditna procedura.

U kontinuitetu unapređujemo zaštitu prava korisnika finansijskih usluga

I u toku 2023. godine nastavili smo da preduzimamo aktivnosti u oblasti zaštite korisnika finansijskih usluga, postupajući po pritužbama korisnika, kao i da sprovodimo kontrolne postupke u oblasti zaštite korisnika prema bankama.

• Do 10. decembra 2023. godine, Narodna banka Srbije rešila je 1.835 pritužbi korisnika, a najveći broj pritužbi (62 odsto) odnosio se na postupanje banaka. Rešene su 1.132 pritužbe korisnika na postupanje banaka, od kojih je više od trećine bilo osnovano, odnosno 34,4 odsto pritužbi je rešeno u korist korisnika bankarskih usluga.
• U tom periodu, finansijski efekat za korisnike u postupcima po pritužbama je oko 34 miliona dinara, dok je na osnovu postupaka posredovanja ostvaren efekat od 5,2 miliona dinara.
• U kontrolnim postupcima ostvareni su znatno veći efekti, jer kada se utvrdi određena nepravilnost, bankama se nalaže otklanjanje te nepravilnosti prema svim korisnicima na koje se ona odnosi. Finansijski efekat koji je za korisnike ostvaren u kontrolnim postupcima ove godine iznosi 317,3 miliona dinara.
• Pored toga, na osnovu jedne supervizorske aktivnosti koja je bila usmerena prema svim bankama, ove godine je ostvaren efekat od dodatnih 2,2 milijarde dinara. To je ukupan iznos dugovanja koji je korisnicima ove godine otpisan i brisan iz baze Kreditnog biroa.  
• Dodatno, na osnovu aktivnosti NBS koje su preduzete u 2019. godini, kao i tokom 2021. godine, veliki broj korisnika kredita koji vrše prevremenu otplatu, ostvario je određeno umanjenje preostalog iznosa duga. Na nivou bankarskog sektora to prema podacima i procenama iznosi oko 5 miliona evra godišnje, s tim da je taj iznos prošle i ove godine mogao biti i veći zbog rasta iznosa prevremene otplate kredita.
• Zahvalјujući aktivnostima Narodne banke Srbije u postupcima kontrola u proteklom periodu za korisnike usluge osiguranja ostvaren je neposredni finansijski efekat u ukupnom iznosu od oko 200 miliona dinara, sa značajnim iznosom rezervisanih sredstava s cilјem obeštećenja dodatnog broja građana.

Uvođenje inovacija

• U Sistemu za instant plaćanja Narodne banke Srbije tokom 2023. godine (zaklјučno sa 25.12.) realizovano je preko 65 miliona transakcija, što je rast od 25 odsto u odnosu na isti period 2022. godine.
• Još dve banke su uvele uslugu „Prenesi” kao dodatnu funkcionalnost u svojim aplikacijama m-bankarstva, i na kraju 2023. godine ukupno devet banaka omogućava ovu uslugu.
• Pet banaka omogućilo je svojim korisnicima – građanima izdavanje platnog instrumenta za instant plaćanje na prodajnim mestima u okviru novih aplikacija, pet banaka plaćanje računa/faktura skeniranjem NBS IPS QR kôda. Uz to, 13 rešenja banaka dobilo je ocenu spremnosti za prihvatanje instant plaćanja na fizičkim i internet prodajnim mestima.

• U 2023. godini su sprovedene aktivnosti u vezi sa omogućavanjem beskontaktne tehnologije u DinaCard sistemu i u toku su intenzivna testiranja na strani izdavanja i prihvatanja.
• Nastavili smo aktivnosti u vezi sa izdavanjem DinaCard – UnionPay kartica koje se pored domaće prihvatne mreže, koriste i u internacionalnoj UnionPay prihvatnoj mreži.
• U okviru toga, prva banka izdavalac koja je krenula sa masovnim izdavanjem navedenih kartica je Banka Poštanska štedionica.
• Nastavili smo i aktivnosti u vezi sa omogućavanjem prihvatanja Discover kartica na DinaCard prihvatnoj mreži, i u toku su implementacija i sertifikaciona testiranja na sistemu. Prva banka koja će omogućiti prihvatanje u svojoj prihvatnoj mreži, takođe, je Banka Poštanska štedionica.
• Nastavlјen je razvoj tržišta platnih usluga koje u našoj zemlјi, pored 20 banaka, pruža i devet platnih institucija i šest institucija elektronskog novca (tri institucije elektronskog novca su prethodno bile platne institucije, ali su tokom 2023. godine, pored postojećih i novih platnih usluga, dobile i dozvolu za izdavanje elektronskog novca). Od navedenog broja, osam platnih institucija, četiri  institucije elektronskog novca i javni poštanski operator pružali su platne usluge preko veoma rasprostranjene mreže zastupnika.

Digitalizacija menice

Nastavlјene su pojačane aktivnosti na projektu uvođenja elektronske menice, tako da je izvesno  da će one tokom naredne godine u potpunosti biti uvedene u svakodnevnim poslovnim aktivnostima, što će značajno doprineti smanjenju troškova za građane i privredu.

Tržište digitalne imovine

Nakon što su u decembru 2022. godine izdate prve dozvole za pružanje usluga povezanih s virtuelnim valutama, u 2023. godini nastavlјen je kontinuiran posredni, a započet neposredni nadzor nad pružaocima tih usluga. Nastavili smo s proverama određenih pravnih lica, preduzetnika i fizičkih lica zbog postojanja sumnje da se neovlašćeno bave pružanjem usluga povezanih s virtuelnim valutama i preduzimali odgovarajuće mere u skladu sa Zakonom o digitalnoj imovini.

Nadzor nad menjačkim poslovima

Privremeno smo oduzeli ovlašćenje za obavlјanje menjačkih poslova 26 menjača, zato što je u postupku kontrole menjačkog poslovanja utvrđeno da menjač nije ispunjavao uslove za obavlјanje menjačkih poslova koji su utvrđeni zakonom i/ili propisom Narodne banke Srbije, odnosno postupao je suprotno odredbama zakona i/ili propisa. (B.GULAN)