Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Dosadašnji razgovori i navodni dogovor Vlade i poljoprivrednika Srbije bili su samo ,,gašenje požara’’, a potrebna su sistemska rešenja. Na poslednjim razgovorma u Vladi poljoprivrednicima je, dan uoči izbora, ponuđena samo stranačka brošura! Zamerke su na vođenje agrarne politike, pa se ističe da se ona ne može voditi na ovakav način gde se trguje predlozima jedne i druge strane. Dakle, ratara i farmera u Srbiji vlast se seti samo kad protestuju ili uoči izbora kao što je to sad slučaj. Tako poljoprivrednici, njih oko 565.000 gazdinstava koji obrađuju oko 3.488.000 hektara u Srbiji, koliko poseda ima prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prolaze od ružičaste budućnosti do surove realnosti!
Branislav GULAN
Strategijom razvoja poljoprvirede koju je Vlada Srbije usvojila 2014. godine bilo je planirano da će se do 2024. godine agrar Srbije dinamično razvijati, po stopi od 9,1 odsto, odnosno najmanje 6,1 odsto godišnje. A, od tada nikakvog rasta zapravo i nije bilo. Naprotiv. realna vrednost poljoprivredne proizvodnje sada je manja nego kada je taj dokument donet. Jer, vrednost agrarne proizvodnje po hektaru je samo 1.200 evra, dok se u razvijenim zemljama ona kreće u rasponu od 25.000 do 37.000 evra po hektaru! Vrednost ukupne agrarne proizvodnje nikad nije prešla milijardi dolara ukupne godišnje vrednosti! Sa takvim radom oni ne mogu biti konkurentni nigde u svetu. To govori i činjenica da je vrednost izvoza agrara u 2022. godini bila oko 4,8 milijardi dolara, dok je to u 2023. godii sad samo 3,8 mlijardi dolara. I to je još jedan dokaz strategije pada!
Kada je reč o dokumentn razvoja agrara do 2024. godine njega je jula 2014. godine na 145 strana napisalo 240 eksperata poljoprivrede Srbije. Za to su sebe častili sa 8,2 miliona dolara subvencija pristiglih iz više evropskih zemalja. Taj dokument validan je do kraja jula 2024. godien, a njegovi loši rezultati vide se u proteklih devet godina! To je strategija pada!
Nerešeni problemi su uglavnom oko subvencija s kojima seljaci nisu zadovoljni. I sad pošto je vlast konačno bila na razgovoru u multinetničkoj zajednici, selu Kisaču, prećutno su se razišli. Prestala je blokada puteva, traktori su vraćeni u ekonomska dvorišta.Vlast misli da je gotovo, ali nije. Požar je samo trenutno ugašen kao što je bilo i u maju 2023. godine. Jer, seljacima se nikada ne kaže istina! Da još nema kraja ni dogovoru, videlo se dan pred izbore u Srbiji, 16. Decembrea 2023. godine, kada su i konačno propali pregovori vlasti i onih koji ih hrane!
Nsjbolji dokaz bui je pred izbore kada su opet proizvođači hrane bili pozvani da dođu na razgoovore kod tehničke premijerke. Svi su očekivali da će to biit konačan dogovor za bolju dugoročnu budućnost agrara. Međzutim, i ovaj put su propali razgovori i pregovori Vlade i poljoprvirednika koji kažu: ,,Ponudili su nam stranačku brošuru’’ – predizborni materijal SNS. Najavili su i još jedan susret do kraja 2023. godine.
To je bilo poniženje i omalovažavanje proizvođača hrane. Ima u zemlji oko 565.000 gazdinstava,a oko 1,4 miliona ljudi se bave ovim poslom. Oko 40 odsto ljudi živi na selu. I svi se pomalo bave ovim proizvodnjim hrane. Jer, čak 217.623 poljoprivrdnika imaju male posede, a to je do dva hektara. Poljoprivreda je usitnje pa u Srbiji ima čak 19 mliona parcela. P Proizvošači hrane su stavljeni na stub srama i poniženja! A, koliko vlast brine o selima vidi se da je svako četvrto selo, ato je njih višer od 1.200, u Srbiji je ruina i uskoro će nestati. U time seliamj neće biti ni kučća, a osaće tek po koji stanovnkika da na kaju ugsi svetlo! A, sa selima nestaje i Srbija! Zato nam je potrebno hitno spašavanje, saela I varošica, a samim tim u Srbije!
Ponižavanje premijerke!
Poljoprivrednik Mileta Slankamenac ocenio je da je ”sramno da prvi čovek izvršne vlasti zavitlava poljoprivrednike“. ”Premijerka je na sastanku sa poljoprivrednicima u zgradi Vlade Srbije delila stranačke flajere! Da loi je to njen posao? Sramno i za premijerku i za stranku“, rekao je Slankamenac. Istakao je da ništa nije ispunjeno od zahteva za koji je, po njegovoj oceni, postignut dogovor na prvom sastanku u Kisaču, 26. novembra 2023. godine. Sastanak premijerke sa poljoprivrednicima trebalo je, po njenom obećanju, da se održi između 11. i 15. decembra, ali je taj rok probijen zbog čega su poljoprivrednici bili podeljeni u mišljenju da li na njega uopšte treba otići, ali je većina odlučila da se prihvati poziv. Zajedno sa tim pozivom stigao je i poziv za sastanak radne grupe koja se bavi uređenjem robne berze za 21. decembar, kao i poziv za 26. decembar, za zajednički sastanak Brnabić sa predstavnicima svih udruženja poljoprivrednika. Poljoprivrednici ocenjuju da je sada velika nepoznanica šta će biti rezultat protesta i njihovih pregovora sa Anom Brnabić posle tog, novog sastanka.
Ovo je još jedan dokaz da proizvođači hrane ne treba da idu na noge na razgovore vlastima! Da dođu i da budu među zidovima i njihovim kabinetma, da ih potcenjiački gledaju, a posle toga daju saopšenja kakva samo njima odgovaraju. Proizvođači hrane prvo treba da shvate da su vlasti tu zbog njih, a ne obrnuto! Tako treba i da se ponašaju. Vlastima treba da dokažu da su one smenjive, a da proizvođači hrane ostaju večno! O poslednjem susretu proizvođača hrane i vlasti, odnosno pregovorima i nazovi dogovorima, kojih nema, predstavnika Vlade Srbije, koji su propali, a održani su za vreme predizbornog ćutanja, samo jedan dan uoči izbofa, 16. decembra 2023. godine, potvrdio je za javnost Đoko Ćurčić iz Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije, koji je bio i jedan od učesnika sastanka održanog u Nemanjinoj.
Propali pregovori Vlade i poljoprivrednika: „Ponudili su nam stranačku brošuru“!
Poljoprivrednici Vojvodine, koji su očekivali da na završnom sastanku sa premijerkom Anom Brnabić potpišu sporazum o ispunjenju do sada dogovorenih zahteva i privedu kraju razgovor oko obezbeđenja povoljnih kredita, dobili su od nje, kako su rekli „jedno veliko ništa“ i brošuru Srpske napredne stranke (SNS).
Predsednik Upravnog odbora Udruženja poljoprivrednika Subotice Marko Gabrić rekao je za javnost posle sastanka da su svi razočarani. „Ništa nismo dobili. Bio je cirkus, smejurija, pola sastanka su delili brošure SNS u kojima su, kako kažu, objasnili da ćemo naredne godine dobiti subvencije od 300 evra po hektaru“, rekao je Gabrić.
Dodao je da ni to nije tačno jer je Brnabić u ranijim pregovorima obećala 18.000 dinara plus 17.000 za deklarisano seme, ali da taj novac ne može da se iskoristi za svako seme.
„Zvali su nas da nam kažu da zapravo ništa nismo dobili, osim što su rekli da na agrokarticu možemo, umesto 120 litara dizela, dnevno da u kante točimo 400 litara“, rekao je Gabrić. Istakao je da od glavnog zahteva koji su poljoprivrednici prioritetno pripremili – da im država obezbedi kredite za refinansiranje starih dugova i „izbriše“ ih iz Kreditnog biroa, kako bi mogli da se ponovo zaduže – gotovo da nije bilo ni reči. „Samo su obećali da će za sastanak 26. decembra razmotriti mogućnost za odobravanje kredita“, dodao je Gabrić. On je još rekao da poljoprivredni proizvođači neće odustati od zahteva, iznetih početkom novembra 2023. godine, kada su devet dana blokirali puteve, kao i da će udruženja doneti odluku o daljim koracima, nakon što im se predoče rezultati poslednjih preizbornih razgovora, u kojima je učestvovala i ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković.
Predsednik Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije Goran Filipović za javnost je rekao da je od sastanka održanog uoči izbora (za koji je poziv zakasnio jer im je bilo obećano da će se održati između 11. i 15. decembra), očekivao da se potpiše sporazum o zahtevima za koje smatraju da je već postignut dogovor. Filipović je naveo da poljoprivrednici smatraju da je na prvom sastanku, posle protesta, dogovoreno da dobiju dizel na svim pumpama bez akcize, da se subvencija od 18.000 dinara po hektaru isplati do 31. marta 2024. godine, da se subvencije dodeljuju umesto na 20 hekara za 100 hektara. On je još dodao da na tom sastanku nije bilo dovoljno vremena da se dogovore oko kredita za refinansiranje i da su mnogi poljoprivrednici zbog sušnih godina u ogromnim dugovima, pa će, ako im država ne pomogne, morati da prodaju imovinu ili će je banke uzimati po osnovu hipoteke. Poljoprivrednici su, kako je rekao, čak bili spremni da ublaže zahtev za otpis dugova po osnovu doprinosa za penzijsko osiguranje i prihvate predlog da im se otpiše kamata, pod uslovom da osnovni dug isplate na 60 rata, ali pošto ništa nije potpisano ne znaju šta je bilo sa tim predlogom.
Zahtevi poljoprivrednika su Vladi Srbije saopšteni tokom protesta započetih 13. novembra 2023. godine, koji su trajali devet dana, a predvodila su ga četiri udruženja, najvećim delom ratari, Inicijativa za opstanak poljoprivrednika Srbije, Udruženje poljoprivrednih proizvođača Subotice, Savez udruženja poljoprivrednika Banata i Udruženje poljoprivrednika Aradac. Njima su se pridružila udruženja „Elemirski paori“ iz Elemira, „Složni Pidikanci“ iz Bavaništa, „Paori iz Padine“ i uduženje „Stig“. Poljoprivrednici su 22. novembra obustavili blokade kao znak dobre volje i jer je to izričito zahtevala premijerka Ana Brnabić, kao uslov za početak pregovora, 26. novembra u Kisaču.
Pregovori poljoprivrednika i predstavnika Vlade Srbije su propali, potvrdio je za javnost i Đoko Ćurčić iz Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije, koji je bio jedan od učesnik sastanka u Nemanjinoj, tog 16. decembra 2023. godine. „Uopšte nije bilo razumevanja, mi iz Kisača kad smo završili sastanak u ovoj multinetničkoj zajednici, mi smo se nadali sastanku, potpisivanju i završetku obećanog od premijerke i Ministarstva poljoprivrede“, rekao je Ćurčić.
Međutim, već 10, 15 minuta od početka sastanka, dan uoči izbora, 16. decembra 2023. godine, poljoprivrednici su videli da su, kako je rekao, „ušli u cirkus običan“ koji su izvodila „dva klovna“. „Na kraju nam je premijerka izbacila brošuru SNS-a gde piše da ćemo mi dobiti 300 evra u sledećoj 2024. godini, a to je bio jedan cirkus običan, gde smo mi sedeli sat i nešto bez veze“, naveo je Ćurčić, ističući da u brošuri koju im je dala premijerka „piše svašta i svačega obećanog“, ali da oni u ta obećanja više ne veruju. „Mi smo totalno razočarani. Klovnovi su otišli njihovim putem, a mi svojim kućama“, rekao je Ćurčić i dodao da će udruženja poljoprivrednika, kojih u zemlji ima oko 60, sesti da razgovaraju kako bi koordinirali svoje dalje akcije.
Poljoprivrednicima je, kako je dodao, ponuđen još jedan sastanak, 21. ili 26. decembra 2023. godine, na koji bi bila pozvana sva udruženja poljoprivrednika u zemlji, kojih je više od 60. „Ja sam rekao ministarki da će to biti cirkus, ona je rekla: ‘Pa, znam’“, naveo je Ćurčić.
Podsetimo, to je bio drugi sastanak predstavnika Vlade i poljoprivrednika, a prvi je održan u Kisaču 26. novembra 2023. godine, nakon blokada puteva širom Srbije. Posle toga traktori su vraćeni u ekonomska dvorišta i kučama, ali su spremni uvek ponovo da izađu na ulice, sve dok se bar na kraće vreme ne obezbedi izlazak iz surove realnosti.
Gde su naše pare?
Poljoprivrednici ni danas neznaju ni gde je nestalo 54 milijarde dinara koje su im upućene od 2016. do 2020. godine. Jer te godine je stočarima iz Ministarstva poljoprivrede bilo upućeno 28 milijardi dinara. To je kontrolisala Državna revizorska institucija i utvrdila da nema rezultata u stočarstvu, a to znači povećanja broja grla, kvaliteta, kvantiteta, izvoza – pa nije moguće ni utvrditi gde su te ogromne pare potrošene. Nakon toga, samo posle dve godine, i 2018. godini iz Ministarstva poljoprivrede Vlade Srbije selima, odnosno za ruralni razvoj je upućeno još 26 milijardi dinara. I to je kontrolisala Državna revizorska institucija i donela sličan zaključak. Nema rezultata, pa nije moguće ni utvrditi gde su pare potrošene. To znači da od sela imamo samo ruine. Nije bilo moguće utvrditi ni gde je nenamenski potrošen novac, namenjen ruralnom razvoju, odnosno selima ili kako to piše u Ustavu, naseljenim mestima.
Dakle, u ova dva slučaja nije bilo moguće utvrditi gde je potrošeno te 54 milijarde dinara. Kada se taj novac pretvori u evre, to je onda oko 460 miliona evra. Skoro pola milijarde evra je negde nestalo! Koliko je to bilo tada novca, najbolji dokaz je agrarni budžet koji je 2021. godine iznosio 400 miliona evra! Novac je iz nadležnog ministarstva upućen stočarima i selima, a do njih nije stigao! Gde je – nije utvrđeno? Odnosno, nema rezultata, a ni traga parama! Odgovornih za tu neodogovornost nema. A, nema ni para! Za taj novac moglo se kupiti više stotina hiljada krava mlekulja i milion ovaca. Ili drugi primer, samo malo više od toga, potrošiće se za budući nacionalni stadion.
I dok stočari pitaju i gde je nenamenski otišao njihov novac, istovremeno Srbija nema mleka, nema mesa, nema sira, sela se ruše… Nema ni para! U 2022.godini uvezeno je 84.000 tona konzumnog mleka, 10.000 tona mleka u prahu i 12.000 tona sireva… Slične brojke su i u 2023. godini. Svako četvrto selo, ili njih 1.200 će uskoro nestati. Dakle taj novac da je stigao do stočara, staje i obori bi bili puni, a sela bi drugačije izgledala. Bila bi privlačna za život. Dakle, ne bi više to bile ruine! Vlast u tom slučaju ne bi imala problema sa proizvođačima hrane na protestima. Jer, oni ne bi blokirali puteve već bi bili na njivama, u stajama u svojim ekonomskim dvorištima. Država bi imala dovoljno svog mleka, dovoljno mesa…
Ali i oni su, po svemu sudeći shvatili da se sa zemlje (njive) njhov glas mnogo slabije čuje nego sa asfalta odnosno ulice. I krenuli su u akcije pa nekada nešto dobiju da bi preživeli! Sve dok nisu počeli protesti na ulicama, godinama se niko u vrhu vlasti nije preterano uzbuđivao što je proizvodnja u agru poslednje tri i po decenije, do pojave Korone 19 virusa u proseku imala rast od samo 0,45 odsto godišnje. Da nevolja bude veća, u 2021. godini BDP Srbije povećan je za 7,5 odsto, a fizički obim poljoprivredne proizvodnje bio je za pet odsto manji nego u godini pandemije, dok je lane, 2022. godine smanjen za dodatnih osam odsto! Iako je prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku, u prvom i drugom ovogodišnjem kvartalu sektor poljoprivrede, šumarstva i ribarstva ostvario značajan realni rast bruto dodate vrednosti od 10,5 i 9,3 odsto, to nije dovoljno da se nadoknadi pad u prethodne dve godine. Na stranu što je u 2022. godini dodata vrednost ukupne proizvodnje agrara Srbije realno bila za oko sedam odsto manja nego u 2014. godini, koju su obeležile katastrofalne poplave.
A, te 2014. godine Vlada Srbije obećavala je med i mleko. Posle toga proizvođači hrane umesto ružičaste budućnosti imaju surovu realnost. U leto te 2014. godine Vlada na čijem je čelu bio sadašnji predsednik Srbije Aleksandar Vučić usvojila je Strategiju poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije za period od 2014. do 2024. godine iz koje proizilazi da će se agrar Srbije u narednih deset godina, do 2024. godine, razvijati po stopi od 9,1 odsto ili ako je godina lošija po 6,1 odsto. A, ispostavilo se da nikavog rasta od 2014. godine nije ni bilo! Naprotiv, u 2022. godini je realna vrednost poljoprivredne proizvodnje realno bila bila manja za više od sedam odsto, nego u godini u kojoj je Strategija uvojena, jer je u pet do devet prethodnih godina poljoprivredna proizvodnja padala. Međutim, taj dokument Strategije Vlada Srbije koja ga je usvojila 21. jula 2014. godine nije nikada uputila Parlamentu na usvajanje. Možda i zato što niko nije ozbiljno ni misliio da tu strategiju sa reči pretoči u dela. I što se vlast farmera i ratara seti sako kada ih muka natera na blokadu ili u finišu pred izbore kao što je sad bio slučaj. Jer, u Srbiji ima više od 400.000 registrovanih gazdinstava, a svaki glas bio je važan za pobedu na izborima. Toga su izgleda postali svesni i poljoprivredni proizvođači, koji su na nedavnim skupovima ocenili da bi agrar uz adekvatnu podršku države, mogao da stvara nekoliko puta veću vrednot od pet milijardi evra, koliko stvara godinama unazad. Ako bi imali novce koncept poljoprivrede, po zatvorenim nodijskikm sisemu, agar bi mogao godišnej da stvori prihjdo od 64 milijarde dinara!
Realan rast (pad) poljoprivredne proizvodnje u Srbiji
U procentima
———————————————————————-
2014. rast + 2,0
2015. pad – 7,7
2016. rast + 8,1
2017. pad – 11,1
2018. rast + 15,1
2019. pad – 1,7
2020. rast + 2,2
2021. pad – 5,7
2022. pad – 7,8
Izvor: Republički zavod za statistiku (RZS)
——————————————————————-
Ostaju samo ruine
,,U prethodne tri decenije svaka stranka obećavala nam je kule i gradove, a po preuzuimanju vlasti nas je zaboravila i ostavila“, kaže poljoprivrednik Nenad Radin, iz Stapara. A, Svetozar Murgaški iz Čeneja kod Novog Sada želi da se život na svemu učini boljim, da sve ne dođe u situaciju da vlast rasparčava zemlju , uvozi mleko, a da mladi napuštaju sela, koja postaju ruine! Jer u više od 1.000 njih imanje od po 100 stanovnika! U 1.000 sela nem aprodavnce, a u 2000 njih nema ni pošte, ni bankomata. U njima je I skoro0 praznjuihkuća kuća. Jer, krozu akciju kooju vodi Minisrtarstovb zua brigu o selu za nekoliko godina podeljenoi je om 2.650 kuča. Tako su sela dobila oko 10.000 novih stanovnika među kojima je i oko 3.000 dece.
Da bi se bilo šta promenilo mora se promeniti vlast i doneti novi koncept poljoprivrede po nordijskom sistemu gde se on radeći po zatvorenom receptu od njive do trpeze u okviru zadruga, pokazao valjanim. A, po sveu sudeći valtima, odgovgara nerazvijeni agara jer oni nisu gladni! U suprotnom, još veći problemi će nastupiti ako ostanemo bez sela i bez baze. A, što će se uskoro dogoditi, ukoliko se nešto ne promeni! Zato spašavajuči selo, sad i varošice, spašavamo i Srbiju!
Osim velikog broja zaparloženih njiva, zbog čega se u Srbiji, prema podacima RZS, obrađuje manje od 3,5 miliona hektara, veći problem je što se vrednost agrarne proizvodnje po hektaru procenuje samo na 1.200 evra, dok se ona u razvijenim zemljama kreće u rasponu od 25.000 pa do 37.000 evra po hektaru. Holandija na primer, iako raspolaže sa površinama od oko 1,7 miliona hektara (koliko ima samo Vojvodina) upola manje nego što se obgrađuje u Srbiji, svake godine izveze poljoprivredne proizvode vredne vie od 95 milijardi evra! A, ove 2023. godine iz Srbije je izvezeno samo za 3,8 mlijardi evra! Ta zemlja dakle izveze 25 puta više nego što Srbija upola manje proizvede.Ni nevoid račujanh ni o toem što svake godienj u SRbiji neane po 25.000 hektara najplodnihjih orania. Slično je i u svetu, jer godišnje se plodne oranice smanje za oko 30 miliona hektara, a to je približno površina jedne Italije!
Zbog loše agroekonimske politike i nebride vlasti u Srbiji je u poslednjoj deceniji ugašeno čak 62.000 domaćih farmi, pa je Srbija od izvoznika postala uvoznik mesa. Prošle 2022. godine uvezeno je po 300.000 svinja za klanice i još 300.000 prasića. Za prvih sedam meseci 2023. godine uvezeno je 180.000 prasića i 18.000 tona zamrznutog svinjskog mesa. Do kraja godine odobren je uvoz ukupo oko 500.000 prasića. Sve to je razumljivo ako se uzme u obzir da je pre jedne decenije u oborima Srbije bilo čak 1,1 miliona krmača prasilja, a sad ima manje od 100.000. Rezultat svega toga je da nema svinja u Sribji pa nema ni čvaraka. Ili tu se nalazi kvačka zašto su čvarci skupi. Sad godišnje trošimo samo 15 kilograma svinjskog mes po stanovniku, manje od četiri kilogama junetine, 3,1 kilorama ribe. Sve to je u EU po deset puta više. Jedino nam je porasla proizvodnja piletine na 115.000 tona godišnje i potrošnja sad stiže čak 18 kilograma po jednom stanovniku. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku učešće stočarstva u BDP agrara Srbije je samo 28,1 odsto. Sve ispod 60 odsto je karateristika nerazvijenih zemalja.
Pored toga poljoprivreda poslednjih godina učestvuje u stvraranju BDP zemlje sa 6,3 pa do 10 odsto, što je jedno od obeležja nedovoljno razvijenih zemalja. Primera radi to je u Sloveniji samo 1,7 odsto!
Mora se rešiti pitanje amortizacije visokih troškova proizvodnje, tako što će se usvojiti Zakon o regresiranju cene troškova inputa.Takav zakon bi regulisao amortizaciju troškova za mineralno đubrivo, gorivo, sredstva za zaštiut bilja, seme i sadni material.
Drugi bi bio zakon o regresiranju kamata, kojim bi se amortizovali troškovi onih poljoprivrednika koji su ušli u kreditne aražnamne.
Treće pitanje, je pitanje tržišta, je mnogo teže, jer se odnosi na tržište na kom više ne postoje garantovane cene i spoljnotrgovinske barijere. Mi ne pominjemo jednu instituciju, a to je zadruga. Možemo je zvati kako god hoćete, stara je gotovo 180 godina, tu se moraju okupiti mali i srednji farmeri, koji ne mogu da konkurišu velikim kompanijama. Sada kada teže ide izvoz, treba formirati specijalizovanu zadrugu za izvoz. Ona treba da radi poput nekadašnejg ,,Geneksa’’, ,,Progresa’’, ,,Graneksporta’’ i drugih skličnih, sve do sve do formiranja pravih izvoznih sistema kakve smo nekada imali.
Vlast pognutih glava, prihvatila zahteve seljaka u Kisaču!
Posle devet dana protesta, poljoprivrednici i predstavnici Vlade Srbije postigli su dogovoru Kisaču, pa su traktori biti sklonjeni sa puteva. Ovo je bila prava akcija i zahtev proizvođača da bi i valst, konačno počela da dolazi na razgovore sa poljoprivredncima. A, ne samo da ih zovu u svoje kabinete u Beograd. Odnosno da vlasti dođu u selo na razgovore i pregovore. Jer, uvek do sada su protestanti posle protesta zvani na razgovore u kabinete vlasti u Beogradu. Cilj je bio ,,isprivfanje glave’’. Al, ovoga puta dogodilo se i to – da vlast konačno ode na noge seljacima! To je i značilo malu pobedu seljaka posle protesta! Talo je vlast je došla u multinetničku zajednicu – Kisač kod Novog Sada. Vlast je došla i otišla pognutih glava u salu i iz nje posle razgovora otišla, gde je prihaćeno u tom trenutku sve što su protestanti tražili! Usvojila, je načelno i vlast, ali to ništa neznači, dok se ne sprovede u delo. Jer, to će biti tek kada se sve ostvari. Odmah se to i naslućialo.
Videvši vlast pognutih glava, seljaci su tražil, pa im je i prihvaćeno nešto što nije dobro za njih i neće moći da ostvare. Oni su i nedovoljno inforrmisani pa su tražili nešto u korist svoje štete! A, to je da samostalno mogu da izvoze svoje proizvode. To je teško ostvariti. Jer, i da su najmoćniji, samostalno nemogu ništa da ostvare na tom surovom tršištu Jer, samo Moskvi dnevno treba oko 24 šlepera mesa. Pa šta će oni sa svojom sirovinom ili proizvodom moug da urade kada se pojave tamo na tržitu. To što budu nudili niejnikap vode u moru!
Jedini recept je da se organizuju i da tako nastupaju udruženi u zaderuge, kooperative, ili neka ih zvou kako god hoće, samo da mali budu organizovani za zajednički nastup. Znači da imaju proivzode za zajendički nastup. Proizuvodi da buidu sbvi kao jedin i kvalitetni. Kada se prodaju naranvo da svako dobije svoj novac. Da svi nastupaju organizovan kao jedna kompanija koja će da izvozi. Samo tako organizovani mogu da postignu uspeh, a ne pojedinačno. Jer, ako to bude pojedinačno – onda nema uspeha. Možda poneki ponekad poneko i uspe, ali to je kao lutrija. Ako budu orgnanizovani onda nastupaju kao nekopa su mnogo jači, sa mnogo jači i pojavljuju se kao neko ko je moćan. U suprotnom nema rezultata. Nestaće, i ne da će ih unišiti nego će ih progutati velike multinacionalne kompanije, koje nastupaju u tom regionu!
Dakle, ako tako budu nastupali – neće biti rezultata. To je njihovo pogrešno mišljenje i zato je tako lako i bez problema taj zahtevprihvaćen od vlasti. Kada vide i osete da su samo zrno maka na tom ogromnom tršižtu shvatiće da su nemoćni! Tada će se uveriti u svoje neznanje i nepoznavanje zahteva velikih tržišta. Kasno će im biti jer će nestati. I to će biti pobeda vlasti! Jer, odogovr će biti svte smo vam dali sve što ste tražili, a da rezultata opet nema. I ceo trud će otići uzalud! To će biti kao kad krava da puno mleka, pa šutne i sve prospe! Zato sad, dok još uvek nije kasno, nemoraju to odobrenje nikada da brišu, ali neće moći niti će imati znanja i snage da ga koriste!
Pre kraja poslednjih razgovora u Kisaču, traktori su bili parkirani kraj puteva u iščekivanju rezultata dogovora poljoprivrednika sa premijerkom Anom Brnabić i ministarkom poljoprivrede Jelenom Tanasković. Poljoprivrednidi kažu da su ovog puta pobedili. To će biti pobeda ako samo dobiju dogovoreni novac. I sve ono što im je obećano. A, da od toga nema ništa videli su dan pre izbora, 16. decembra kada su ponovo bili u kabinetima vlasti u Beogradu.
Poljoprivrednici su zbog nezadovoljstva kako je Vlada ispunila sporazum iz maja 2023. godine, devet dana blokirali saobraćajnice. Rezultati postignutog dogovora u Kisaču, videće se pred početka prolećne setve 2024. godine, na 2,5 miliona hektar u Srbiji. Dogovor će biti uspešan jedino ako oni dobiju novac, za prolećnu setvu na tim površinama. U nekadašnjim sistemima taj novac se dobijao iz primarne emisije koje sad više za takve namene nema!
Propao postignut dogovor?
Navodno je prihvaćen predlog Vlade o povraćaju akcize iako je zahtev poljoprivrednika bio da gorivo na pumpi plate bez tog poreza, umesto po punoj ceni, pa da čekaju da se taj iznos vrati. Međutim, sad posle nvodnih razgovora, kojih nije ni bilo u valid Srbije 16. decembra, dan uoči izbora, dovode se u pitanje i svi navodno postignuiti dosadašnji dogovori! Jer, poljoprivrednic su taj skup napustili, a dobili sa samo programe i nova obećaanja SNS!
Jer, navodno je bilo dogovoreno i da paori dizel mogu da kupe na benzinskim pumpama Naftne industrije Srbije (NIS) po povlašćenoj ceni od 179 dinara, a da onda u roku od dve nedelje dobiju povrat 50 dinara po litru. Takođe, novina je i da mogu odjednom da kupe 400 litara goriva.
Kako se nekada govorilo, dogovor je bio i da se deo subvencija vrednosti 17.000 dinara isplati u robi, dok će drugi deo subvencija vrednosti 18.000 dinara biti isplaćen u novcu.
Poljoprivrednici su tražili i dozvole da mogu da sami izvoze žitarice, umesto da ih prodaju trgovačkim firmama, dok se ne obezbedi dovoljno javnih skladišta i usvoje odgovarajući zakoni za uvođenje robnih zapisa kojima se može trgovati i koji se mogu koristiti kao zalog za kredit. I to je dogovoreno. O tome smo već rekli da oni to neće biti u mogućnosti da rade na surovom tržoištu.
Na listi zahteva je bilo i obezbeđenje kredita po niskoj kamati za refinansiranje postojećih kredita kao i rešavanje problema velikih dugova za doprinose za penzijsko i socijalno osiguranje. I ova stavka je dogovorena.
Dogovoreno je i da se radi na implementaciji robne berze koja će paorima omogućiti povoljniji način trgovine.
Dogovoreno je i da narednih dana usledi novi sastanak predstavnika poljoprivrednika i Vlade Srbije, verovatno u Beogradu, kako bi se precizirao način realizacije dogovorenog i rokovi. Skup je je održan, adogovori I pregovori su propali. Popljoporivrdnci kažu, ponudili su im, pamphlet, odnosno stranačku brošuru!
Premijerka Srbije Ana Brnabić rekla je, posle sastanka sa poljoprivrednicima u Kisaču rekla, da su razgovori bili teški, da je bilo mnogo tema i mnogo stvari je potrebno urediti. „Treba da vidimo kako bi privatna gazdinstva mogla da učestvuju na produktnoj berzi i trguju proizvodima i da ne zavise više od kartelista i monopolista, jer će to definisati njihov pravi položaj i održivost njihovog poslovanja“, rekla je Brnabić. Dodala je da taj zadatak treba da bude završen u narednih nekoliko meseci.
Ali, svi ovi navodni dogovori sad su pod znakom pitanja, posle zvanja poljoprivrednika na ,,dogovor“ u vlast, samo jedan jedan dan pred održavanje izbora! I to se pokazalo presudnim jer su prakstično zvani na ispiranje glava i na ucenjivanje! Tako je i bilo.
Podsećamo da je Vlada Srbije uslovila nastavak pregovora s poljoprivrednicima zabranom da sastanku u Kisaču prisustvuju novinari 021.rs, N1 i TV Nova. Obrazloženje Vlade je bilo da se radi o „medijima koji imaju političke emisije, a ne agrarne“ i da im nije mesto na pregovorima u Kisaču. Udruženja poljoprivrednika koja su učestvovala u protestu su, nakon konsultacija, odlučila da pristanu na ovaj zahtev Vlade Srbije, a njihovi predstavnici su se informativnoj kući 021.rs posle izvinuli što njihovi predstavnici nisu mogli da prisustvuju razgovorima, već su inormacije preuzimali posrednim putem od svojih izvora.
U evropskim zemljama država stimuliše osnivanje zadruga, i mali poljoprivrednici putem njih učestvuju na produktnim berzama. A, takvih poljoprivrednika koji u Srbiji poseduju do dva hektara njiva, danas ima 217.623! Cilj je da se od njih stvore i robni proizvođači! To može, ali samo uz intenzivnu poljoprivredu, da imaju staklenike i plastenike. Znači uz proizvodnju u staklenicima i plastenicima, uz navodnjavanje. Pozdravlja se uvećanje agrarnog budžeta na 105 milijarid dinara u 2024. godini. To će biti i ispunjenje zakona po kome taj budžeta treda da iznosi najmanje pet odsto ukuonog budžeta Srbije. Međutim, udeo sredstava za poljoprivredu u ukupnom budžetu trebalo da bude srazmeran udelu poljoprivrede u ukupnom BDP-u, odnosno oko 10 odsto! Zatpo poljoprivrfednci rtraže da njihov budzet bude ravan učešću doprinsia agara u BDP zemlje. Ipak u svim ovim razgovorima samo je ,,požar trenutno ugašen’’. Probemi na sitemski način nisu nikada dugoročno rešeni. Ovakav način rešavanja problema, na koji se oni rešavaju uz donošenje stavki u uredama, nije dobar! Takav način rada nikada nikome nije doneo ništa dugoročno dobro. Ni nezadovoljnim poljoprivrednim proizvođačima ni vlasti. U tom slučaju proizvođači hrane će se boriti isključivo za preživljavanje. Jer i do sada su ukazivali da problem nije rešen i da će protesta biti još. Pa su se oni i ponavljali. Sve dok se ne reše sistemski i dugoročno! Zto će oni ponovo, već uskoro izaći na ulice da se čuje njihov glas.
Gde je Srbija i koliko zaostaje za svetom vidi se iz poređenja sa EU. Jer, u zemlajma kojima težimo, udeo agrarnog budžeta u ukupnom budžetu EU od 39 odsto. Poljoprivrednici u Srbiji su zbog ukupne situacije doživeli ekonomski fijasko, već u jesen 2023. godine su ušli sa skromnim ulaganjem. A, to znači bićeimanja proizvodnja. Ovo je bilo samo jedno, gašenje požara. Prolećne kulture i prolećna setva na 2, 5 miliona hektara traže mnogo veća ulaganja od jesenjih, pa ćemo tek sredinom naredne 2024. godine godine znati kakvo je pravo stanje. Poslednji podaci RZS ukazuju da je pšencia posela na 625.000 hektara, što je skoro za 100.000 hektara manje nego lane, Na tim njivama neće biti rekorda ni visoke proizvodnje, jer je čak polovinu površina zauzeola pšencia tavanka. Dakle, nkjej bilo sortngo semena, pa neće biti ni rekordnih prinosa. Najgore u svemu tome je što trenutnim stanjem nisu zadovoljni ni poljoprivredni proizvođači, a ni potrošači. I jedni i drugi plaćaju ceh loše agrarne politike koja se vodi u zemlji.
(Autor je analitičar i publicista)