Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Српско вино извозило се до пре неколико година искључиво у Аустро-Угарску и у пограничне области турске царевине. Извоз већих количина вина у Француску и Швајцарску новијега је времена.
Увоз вина у Србију ограничен је на финије врсте и бива опет поглавито из Аустро-Угарске.
У овом прегледу имамо извоз наших вина упоредо с увозом за последњих десет година.
У периоду од 1881. до 1885. год. био је извоз најјачи 1882., а најслабији 1884. године.
У другом периоду од 1886. до 1890. године извоз је био најјачи 1889., а најслабији 1887. године.
На 100 хектолитара вина, који су извезени у првом периоду, долазило је у другом периоду 194 хектолитара.
Увоз вина није од великог значаја. Он је био најјачи у год. 1886., а најслабији у 1890. години.
Односна размера између извоза и увоза била је у години:
1881 … као 100: 30,8
1882 … 100: 9,1
1883 … 100: 23,2
1884 … 100: 117,8
1885 … 100: 64,4
1886 … 100: 28,4
1887 … 100: 27,2
1888 … 100: 6,3
1889 … 100: 3,2
1890 … 100: 3,7
Из овог поређења види се, да је увоз вина према извозу био највећи 1884 г., а за тим је почео нагло опадати.
О вредности извезеног и увезеног вина имамо овај преглед:
Према томе добивено је у последњем периоду за вино које је из земље извезено 8.513.448 дин. или просечно годишње 851.844 динара.
На против издато је вино увезено са стране свега 2.156.385 дин. или просечно годишње по 215.638 динара.
На сваку стотину динара, коју смо примили за наше вино, дали смо за увезено вино просечно годишње у периоду
Од 1881 до 1885 год 34,64 динара
Од 1886 до 1890 год 18,59 динара
Од 1881 до 1890 год 24,86 динара.
Кад поредимо количину вина са његовом вредношћу, онда налазимо да смо за један хектолитар вина п р о с е ч н о
у периоду добили платили
од 1881. до 1885. 28,92 33,52
од 1886 до 1890. 20,72 37,01
од 1881 до 1890. 23,52 34,92
Разлика између просечне цене нашега вина и онога што је са стране увезено износила је:
У првом периоду 4,60 динара
У другом период 16,29
У опште 11,40 динара.
Разуме се да ова разлика уде у главноме на рачун финих вина, која се доносе у стаклима.
Занимљиво је да видимо, у које се државе наше вино извози. Податке о овоме имамо тек од 1884. године и ми ћемо их овде изнети за последњих пет година.
У овом прегледу изложене су редом оне државе, у које су српска вина извожена у периоду од 1885. до 1890. год.
Главни потрошач нашега вина била је у овом периоду Француска. Међу тим у последњој години извоз вина у Француску био је сразмерно врло мали, јер од 139.574,92 хектолитара вина, колико је за последњих пет година извезено, долази на 1890. годину само 4.490,73 хектолитра или 3,2 процената.
Од истога извоза долазило је на
Годину процената
1886 19,6
1887 10,9
1888 38,3
1889 28,0
Тако исто био је и за Швајцарску слабили извоз вина у 1890. год., али је ипак од целе количине извезенога вина долазило на ту годину до 20 процената.
Само у Аустро-Угарску извезено је те године више вина, него ли у ранијим годинама.
О увозу вина имамо овај преглед, у који смо узели само Аустро-Угарску, пошто је из других држава увоз незнатан.
Године Укупно из А-У из осталих држава
1886 10.291,00 10.244,00 47,00
1887 6.651,00 6.523,00 115,00
1888 4.124,50 4.071,00 52,88
1889 2.4267,78 2.394,70 73,08
1890 1.268,21 1.182,38 85,83
Свега 24.802,49 24.428,70 373,79
Просечно 4.960,50 4.885,74 74,76
Из овог прегледа види се, да једино из Аустро-Угарске увозимо ону незнатну количину вина, која износи једва десети део нашега извоза и да је и тај мали увоз пао на минимум у 1890. години.
Кад просечну количину увезенога вина одбијемо од извоза, онда остаје као чист извоз 42.714,80 хектолитара. Према томе остале дакле за потрошак у земљи око 789.624 хектолитара или просечно на једног становника по 38 литара.
Мало даље видећемо како у овом погледу стоје остале европске државе.