Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
По оцени компетентних пољопривредника 1889. година била је добра односно бербе виноградске.
Према томе израчуната је и количина произведеног вина у тој години, а налази се у овом прегледу за сваки округ по се.
Родност већу од главне средине налазимо само у седам округа; у осталим окрузима родност је била слабија. У овом погледу први је округ врањски, где је један хектар винограда донео по 28,39 хектолитара вина. После врањског округа долази књажевачки, а тек за овим округ крајински.
Кад произведену количину вина у нас помножимо с просечном ценом вина средње каквоће, онда излази, да је произведено вино представљало вредност од прилике до 10.280.110 динара.
Ако међу тим узмемо пијачну цену вина која је за 1889 годину износила 23 динара за један хектолитар, онда је права вредност произведенога вина 19.143.780 динара. Овој вредности одговара и она, коју су трговци при извозу вина означили код царинарница.
Од произведене количине вина долазило је просечно на једнога становника по 40 литара, а од вредности његове по 9,30 динара.
Од ове просечне размере много одступају размере појединих округа.
Тако долазило је од произведене количине вина на једнога становника у
Округу: литара
Крајинском 125,0
Црноречком 84,0
Књажевачком 83,6
Нишком 73,7
Крушевачком 66,1
Ћупријском 62,5
Смедеревском 47,1
Пожаревачком 45,0
Пиротском 42,3
Алексиначком 41,8
Јагодинском 41,6
Крагујевачком 38,9
Београдском 35,7
Врањском 20,1
Топличком 16,7
Ваљевском 12,2
Чачанском 11,8
Шабачком 10,4
Рудничком 7,5
Подринском 2,1
У Београду 5,7
Да је потрошак вина већи и у оним окрузима, у којима од производње долази на једног становника мање од 40 литара, о томе не може бити сумње; ну без одговарајућих тачних статистичких података тај потрошак не да се ни приближно одредити.
Да видимо сад колику је вредност представљала произведена количина вина у сваком округу на по се, и колико је од исте долазило просечно на једнога становника.
Просечну цену узимамо једну исту за све округе, и ако би по правилу требало узимати цене, које су биле на месним пијацама у појединим окрузима.
Према томе имају релативно највећи приход од винограда окрузи: крајински, крушевачки и црноречки. Докле од истог прихода у подринском округу једва долази пола динара на сваког становника.
Мали је приход од винограда још и у окрузима: рудничком и шабачком.
Цене нашем вину подигле су се знатно услед јачега извоза у стране државе, па и услед мање продукције. Докле овога извоза није било, ни цене нису биле изложене великом колебању, с тога, што је вина било довољно за потрошак у земљи. У следећем прегледу поредили смо цене вина за десет година. Из овог прегледа види се какве су биле цене вина у сваком месецу на по се.
Из овог прегледа видимо прилично велико колебање цена. У првој половини посматранога периода цена вина била је већа од цене у другој половини за 13 процената.
Разлика између највеће и најмање цене износила је у периоду
Од 1881-1885 год. 6 пара по литру = 27%
Од 1886-1890 год. 7 пара по литру = 37%
Од 1881-1890 год. 9 пара по литру = 47%.
Просечна цена за цео посматрани период била је најнижа у октобру, а највећа у августу. Разлика између највеће и најниже цене износи само 4 паре или 18 процената.
У појединим годинама износила је разлика између највећих и најмањих месечних цена, и то:
1881 године 5 пара или 25 проц.
1882 године 6 пара или 30
1883 године 4 пара или 20
1884 године 8 пара или 35
1885 године 9 пара или 45
1886 године 6 пара или 26
1887 године 8 пара или 42
1888 године 3 пара или 18
1889 године 12 пара или 75
1890 13 пара или 62 процента.
Најмања разлика била је у 1888. години, када су у опште и цене вина биле најниже.
Највећа разлика била је на против у 1889. години, а те године био је опет највећи извоз вина, као што ћемо мало даље видети.