Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
U Srbiji se godišnje trošilo do 50.000 tona raznih vrsta ribe. Od toga moralo je da se uvozi čak 35.000. tona! Sad je sve manja potrošnja, proizvodnja, a i sve manje je ribnjaka u Srbiji. Sve do nedavnose govorilo da sese na slatinastom zemljištu mogu podici novi ribnajci čak na 100.000 hektara. ne da nisu nikli novi ribnajixci nego su stari prepolovljeni! Ipak, ove 2023. godine biće dovoljno šarana tokom božićnog posta, koji je počeo krajem novembra, i obeležava se Sveti Nikola i Badnji dan, zatim Božić, pa Pravoslavna nova godina, Sveti Jovan…kada za ribom vlada najveća potražnja. U Srbiji se sad po jednom stanovniku godišnje troši samo 3,1 kilograma ribe godišnje! Po tome smo samom svetskom dnu!
Piše: Branislav GULAN
Pred početak posta u Srbiji, 2023. godine, u ponudi je bilo oko 4.000 tona šarana, a potrebno nam je oko 3.500 tona da bi zadovoljili potrebe kupaca tokom posta i slave koju slavi najviše porodica. Ribari su nastojali da šaran u tom periodu ne poskupi, ili ako se to ponegde i desi, da bude minimalno.
U Srbiji je do početka 2023. godine bilo 149 registrovanih ribnjaka, od čega 77 šaranskih, 68 pastrmskih i tri ribnjaka za gajenje kečiga. Registrovanih poljoprivrednih gazdinstava za proizvodnju riba bilo je 518, od kojih samo ribe gaji 126 gazdinstava, dok se 392 pored ribarstva bavi i ratarstvom, voćarstvom, stočarstvom. U proizvodnji riba sa više od 90 procenata dominiraju šaran i kalifornijska pastrmka. Kao najveće prepreke domaćem ribarstvu navodi se i to što ribnjaci nemaju pravo prečeg zakupa zemlјišta u poređenju sa drugim granama privrede. Sektor ribarstva je do početka 2023. godine u Srbiji zapošljavao, zavisno od doba godine, blizu 2.000 radnika. Učešće tog sektora u BDP zemlje bilo je tek 0,07 odsto. Pema poslednjim podacima u Srbiji je u 2013. godini bilo je proizvedneo tek 10.120 tona ribe. I pored malih količina, to je tada bilo za 12 puta više nego li 2000. godine.
U svetu se godišnje proizvede oko 52,5 miliona tona ribe, a to je veća vrdnost od 100 milijardi dolara. Ribarstvo u EU osvaruje godišnji promet ribe vredan oko 2,8 milijardi evra.
Bogati vodama, siromašni ribom!
Mada smo bogati vodama, koje su nekad bile bogate i ribom, kako su nas nekad učili, po potrošnji ribe sad smo siromašni! Tačno je da je u rekama sve manje ribe. Uzroka ima dsota. Od krađe ribe, zapuštenosti reka, isušivanje ribanja, nebrige i teze da je lakše uvesti nego prizvesti… A, ni ne koristimo vljano ni reke koje bi mogli. Najbolji primer je Dunav, koji je u mističnoj Đerdapskoj klisuri najuži i najdublji: Kazan opasan džinovskim stenama kojima je oivičen Dunav u ovom delu Đerdapske klisure visoke su oko 300 metara, a zbog brojnih virova reka izgleda kao da vri.
U dolini Đerdapa, na granici Srbije i Rumunije, nalazi se klisura Kazan, koja pripada Nacionalnom parku Đerdap. Klisuru čine Veliki i Mali Kazan, a korito Dunava u ovom delu toka reke je u isto vreme i najuže i najdublje. Naime, širina druge po dužini evropske reke u klisuri Kazan iznosi od 150 do 170 metara, dok je izmerena dubina oko 82 metra. Kako se u ovom delu Dunava nalazi puno vrtloga i virova, tako i ne čudi što turisti opisuju Kazan kao „mesto gde Dunav vri“. Pored nestvarne lepote reke, impresivnom izgledu kanjonske doline doprinose i stene visoke oko 300 metara. Najlepši pogled na Veliki i Mali Kazan pruža se sa vidikovca Ploče, koji se nalazi na planini Miroč. Sa istog vidikovca može se videti i Trajanova tabla, latinski natpis na steni iznad Đerdapske klisure.
Dunav je druga reka po dužini u Evropi nakon Volge. Izvire na planini Švarcvald u Nemačkoj od svojih izvorišnih krakova Breg i Brigah kod grada Donauešingena. Dunav je dugačak oko 2.850 kilometara. On protiče kroz nekoliko centralnoevropskih glavnih gradova, pre nego što se ulije u Crno more kroz deltu Dunava u Rumuniji i Ukrajini. Reka protiče kroz, ili čini granicu 10 država: Nemačku, Austriju, Slovačku, Mađarsku, Hrvatsku, Srbiju, Rumuniju, Bugarsku, Moldaviju i Ukrajinu.
Dužina Dunava kroz Srbiju je 588 kilometara. Bogatstva ni te, ni svih drugih reka ni približno ne korsitimo, a moglo bi se reći da ih više zloupotebljavamo. I tako dok smo učili kako smo bogati s vodama, danas konstatujemo, kako i nismo! Odnosno da vode pored nas samo protiču! Dokaz za to je i hidrosistem u Srbiji Dunav-Tisa-Dunav, dužine čak 960 kilometara, koji je danas praktično mrtav. Jer, nije plovan, a ni privredi koristan. Kako je bilo zamišljeno prilikom izgradnje koja je trajala više od tri deceneije. Tada je iskopano i 135 miliona kubika zemlje. Da bi se priveo nameni treba sad iskopati 15 miliona kubika mulja, sagraditi marine za turizam, pristaništa, vratiti u njega riblji fond koji je sve manji. Hidrosistem je građen od 1947.pa do 1977. godine i to je tada bila najveća investicija te vrste u Evropi u koju je uloženo blizu milijardu dolara. Po današnjij vredenstoi to je nekoliko milijadi dolara.
Reke Dunav, Savu, Drinu, Tisu i druge u Srbiji, koriste uglavnom zaljubljenici u pecanje i prirodu. Više desetina hiljada pecaroša provodi na njima lepe trenutke, čekajući svoj primerak ribe. Sve manje ih je koji imaju sreće sa bogatim ulovom ribe.
Sad pred slave i druge praznike 2023. i 2024. godine kada se više jede riba u Srbiji, kilogram šarana koštao je od 650 do 750 dinara, u zavisnosti od toga gde se kupuje, marketima ili ribarnicama, ali pošto su troškovi proizvodnje višestruko povećani nego prošle sezone, preduzetnici u ribarstvu ne vide drugi izlaz osim da povećaju cenu šarana, ističe Krum Anastasov,predsednik Grpaciej za ribarstvo u Privrednokj komori Srbije. ,,Da riba ne bi bila skuplja a ribarstvo se razvijalo, potrebni su nam znatno veći podsticaji nego što su sada, bar u visini PDV-a, kako bi se održala i povećala proizvodnja. Sada dobijamo deset dinara po kilogramu proizvedene i prodate ribe. I pokrajinski Sekretarijat za poljoprivredu izdvaja novac za podizanje novih ribnjaka i proširenje postojećih, a to treba nastaviti i povećati. Takođe, vodoprivredni doprinos trebao bi da se ukine ili smanji’’, kaže Anastasov.
Ribolov se ponekom i posreći. Tako je kraj septembra 2023. godine bio u znaku sjajnog ulova: Na Dunavu kod Velikog Sela na Dunavu „pao“ je šaran od 12 kila! Pasionirani ribolovac Nikola Božić iz Beograda, sa 30-godišnjim pecaroškim stažom, kod Pančevačkog mosta izvukao je krupnog „dunavskog lisca“
,,Trenutno ribarima probleme stvaraju lopovi. Što su ribnjaci manje površine, to su krađe ribe, sve češće i većeg obima. Sada se te krađe tretiraju kao prekršaji, što nisu, ako se iz ribnjaka odnese više tona ribe u vrednosti od nekoliko miliona evra. On navodi da ribari zajednoi sa predstavnicima MUP nastoje da se krađama stane na put’’, navodi zamenik predsednika Grupacije za ribarstvo Aleksandar Stajčić, koji je i generalni direktor DTD Ribarstva u Novom Sadu.
Svetska organizacija za prirodu (WWF Adrija-Srbija) i Ujedinjeni ribolovci Srbije i ove 2023. godine, zbog povećane konzumacije ribe uoči praznika, upozoravali su na probleme ribokrađe i prekomernog izlova mnogih vrsta riba, pa čak i strogo zaštićenih. Podaci do kojih je WWF došao u saradnji sa stručnim institucijama i udruženjima pokazuju da se u Srbiji legalno ulovi oko 5.000 tona ribe, dok je količina nelegalno ulovljene znatno veća – procene idu i do 10.000 tona. Čak se sve to javno ni ne prikazuje, pa država nema ni koristi, kada je reč o porezima. Ribokrađa uništava riblji fond, životnu sredinu i zdravlje ljudi.
“Ribokrađa, a zatim i nelegalna prodaja ribe na ulici, omogućena je zbog slabe kontrole i malih, praktično nepostojećih kazni. Ribokrađa je zbog toga izvor lake zarade, bez mnogo rizika. Ribokradice se ne libe da otvoreno i iz dana u dan prodaju nelegalni ulov ribarnicama i na pijacama, dajući primer i restoranima da u svoju ponudu uključe zaštićene vrste. Vrsta koja se po svoj prilici nalazi u najnepovoljnijem položaju je kečiga, kojoj bez preterivanja preti izumiranje”, dodaje Vladimir Stakić iz Ujedinjenih ribolovaca Srbije.
Na meti ribokradica je prvenstveno kvalitetna riba – smuđ, som i šaran, a naročito kečiga. Ukus i kvalitet mesa ove ribe pokrenuo je lanac njenog masovnog izlovljavanja. Sprovođenje totalne zabrane lova te vrste, pre svega, kečige, koju je Ministarstvo zaštite životne sredine uvelo početkom 2018. godine na inicijativu WWF-a je za sada neefikasno, te se ta riba ulovljena u otvorenim vodama i dalje nalazi u redovnoj ponudi mnogih restorana i na pijacama.
“Građani nam i posle nepune tri godine od uvođenja zabrane šalju putem društvenih mreža fotografije kečige koja je poslužena u restoranu. Za nas je to dobar znak da su oni svesni zabrane, ali mi nismo prava adresa za prijave, već inspekcija. Problem je što se pojedini ugostiteljski objekti, pre svega, riblje čarde, otvoreno hvale na društvenim mrežama da su uspeli da nabave kečigu iz divljine. Zakon jasno propisuje da je to zabranjeno, a pri tom nema ni razlike u ukusu između kečige iz Dunava i iz ribnjaka. Legalna alternativa koja bi pomogla oporavak ribljeg fonda jeste konzumacija kečige iz uzgoja. Na taj način bi inspekcija, ali i aktivisti dobili veću podršku u svom radu”, dodaje Deni Porej, direktor WWF Adrije-Srbije.
WWF i Ujedinjeni ribolovci Srbije apeluju na nadležne organe da na zločine prema prirodi ne gledaju blagonaklono, da ribokrađu počnu da tretiraju kao bilo koju drugu krađa koja ostavlja ekonomsku štetu po državu, ali, pre svega, kolektivnu štetu po građane zbog narušavanja prirode. Apelujemo i na tužilaštvo i sudstvo da zahtevaju i izriču adekvatne kazne. Ribokrađu ne treba tretirati kao socijalnu kategoriju, jer se njome bave organizovane kriminalne grupe i pojedinci, koji ostvaruju veliku nelegalnu dobit. Adekvatno sprovođenje postojećih zakona, osnaživanje inspekcije i podrška javnosti mogu doprineti rešavanju ovog problema na otvorenim vodama Srbije, te očuvanju reka i ribljeg fonda Srbije.
Prepolovila se proizvodnja ribe!
Predsednik Grupacije za ribarstvo u PKS Krum Anastasov naveo je da ova grana privrede u Srbiji iz godine u godinu, sve više slabi, što se odrazilo i na samu proizvodnju ribe. Otprilike se za 50 odsto prepolovila proizvodnja ribe u odnosu na proteklih 15 godinu. Sada imamo oko 5.000 hektara pod ribnjacima, a pre 15 godina bilo ih je na površini većoj od 12.500 hektara. Imamo samo tri velika ribnjaka, koji se prostiru na oko 500 hektara, a bilo ih je 11. Manjih ribnjaka imamo dosta, ali se ne zna pouzdano da li imaju vodoprivredne dozvole, odnosno da li rade legalno.
Krizu je pogoršalo i to što tokom epidemije Kovid-19 ribari nisu dobili nikakav dodatni podsticaj od države jer zbog zatvaranja pijaca i zabrane kretanja nisu imali mogućnosti da prodaju ribu. Zapali su u gubitke i mnogi su odustali od proizvodnje, dok su, s druge strane, zemlje u okruženju i šire davale vanredne novčane podsticaje da ribarstvo pokrije dugove nastale zbog epidemije.
Za vreme Božićnog posta, kada je povećan promet sveže i zamrzntue ribe, veterinarska inspekcija pored redovnih kontrola, sprovodi i vanredne kontrole, na osnovu procene rizika, sa posebnim osvrtom na mesta na kojima se u prazničlne dane očekuje veća ponuda i potražnja. Prilikom kupovine ribe posebu pažnju kupci treba da obrate na sledeće: riba ne sme neprojatno da miriše, ne sme imati upale oči i zamućenu rožnjaču, jer to ukazuje na starost ulovljene ribe. Škrge sveže ribe su vlažne, jasno crvene boje i bez stranog mirisa, a promena boje škrga, suve škrge, nesvojestven ili intenzivan miris, su početni znaci kvarenja. Bitno je da se zna da je koža sveže ribe sjajna, vlažna i klizava, a meso sveže ribe treba da je čvrsto, što se vidi ukoliko nestane udubljenje koje nastaje na mestu koje se pritisne prstima. Zato veterinarska inspekcija savetuje potrošače da ribu kupuju u ribarnicama, odnosno na mestima gde je potrošačima dostupan podatak o vrsti i poreklu ribe, kao i roku upotrebe.
Koliko Srbija pojede ribe i zašto se odustaje od podizanja ribnjaka?
Od Mitrovdana, krsne Slave u Srbiji počinju da se ređaju. Najpre dolazi Đurđic, Aranđelovdan, sveti Mrata, pa potom i najčešća slava kod nas Sveti Nikola, pa Badnji dan u sledećoj godini. Kada neki svetac padne na posni dan tada se umesto pečenja jagnjećeg ili prasećeg na trpezu iznese riba, uglavnom šaran, smuđ, pastrmka ili som. U toku godine mi potrošimo po glavi stanovnika tek oko 3,1 kilograma ribe, dok se na primer u zemljama srednje Evrope potroši i do tri puta više, kaže analitičar dr Miroslav Zdravković iz Beogrtada. Kada se sve uzme u obzir, čini se da ribu jedemo samo za Svetog Nikolu ili u vreme posta. Dakle, potencijal za ribnjake imamo, a jedemo uvoznu ribu!
Selo u Srbiji s 16 ribnjaka!
U užičkom selu Potpeć, kroz koje protiče reka Petnica nalazi se najveći broj ribnjaka u ovom kraju Srbije. Iako je rečica dugačka svega dva kilometra, na njoj prihode zarađuje čak 16 porodica. Upravo na tom putu između Užica i Čačka caruje pastrmka, koja dalje ide u domove i ribarnice širom Srbije. Ova reka izvor je egzistencije 16 porodica iz sela Potpeće kraj Užica, iako je dugačka samo nešto više od kilometar.
„Već decinijama unazad ovde postoje ribnjaci, a ja sam nastavila porodičnu tradicuju, kao i moji rođaci. Reka Petnica jako je pogodna za uzgoj ribe, zbog njene temperature koja se čak i u zimskim mesecima kreće između osam i dvanaest stepeni. Nikada ne ledi i to je jako važno za opstanak ribe“, rekla je Milica Vuković, čiji ribnjak se nalazi na samoj obali rečice za agenciju RINA.
Iako na Petnici ima 16 ribnjaka, posla kako kažu, ima za sve. Da bi riba bila dobra i kvalitena mora redovno i kvalitetno da se hrani, a o higijeni i čistoći bazena mora da se vodi računa svih 12 meseci u godini.
„Iako je posao isplativ, nije lak. Pastrmka se svakodnevno hrani, a leti kad su temperature visoke, mora da se vodi računa da hrana nije preterano masna, jer u tom slučaju bi ribe uginule. Pastrmke su različite veličine i kreću se od 50 do 250 grama, ukoliko preraste onda je filetiramo“, izjavila je Milica.
Selo Potpeć svakako je najposećenije u vreme posta, pa se na većini ribnjaka čeka red i unapred zakazuju termini, kako kupci kućama ne bi otišli praznih ruku.
„Za Nikoljdan je ubedljivo najveća potražnja i vrlo često svi ribnjaci tada ostanu pusti. Koliko god da je ima, sve se proda. Ljudi iz svih obližnjih gradova i opština, ovde je naručuju, ali imamo kupce i iz Beograda i Novog Sada. Dobar glas daleko se čuje“, rekla je kroz osmeh Milica Vuković.
Uz ribnjake su nikla i tri restorana, koja su zahvaljujući blizini Potpećke pećine izuzetno posećena, tako da je selo Potpeć mesto u kom mladi odlučuju da ostanu, jer ima posla, ali i dobre zarade.
Poznato po pećini koja ima najveći ulaz na Balkanu, selo Potpeć i ove 2023. godine našlo se na mapi domaćih turista. Udalјeno je 14 kilometara od centra Užica i vrlo često ga obilaze i putnici koji krenu da svoj odmor provedu na Zlatiboru ili Crnoj Gori. Međutim, tokom posta ono postaje još punije jer je na obalama reke Petnice, kako rekosmo, smešteno čak 16 ribnjaka. Ako je suditi po popunjenosti i nemogućnosti da ovde pronađate parking mesto svi ribnjaci rade odlično, a domaćini su ne želeći da veliki potencijal propada otvorili i svoje restorane u kojima se tokom sezone traži mesto više. Na većini ribnjaka čeka se red i unapred zakazuju termini, kako kupci kućama ne bi otišli praznih ruku.
Ribnjak „Jezero” u Bačkom Jarku privlači pecaroše iz cele zemlјe
Stari pecaroši čuli su i za nadaleko poznati Ribnjak „Jezero”, koji se nalazi u Bačkom Jarku, a uz pomoć putokaza, lako se može pronaći. Postoji bezmalo 25 godina i uređuje ga i neguje Udruženje sportskih ribolovaca „Jezero’’, osnovano 1998. godine, kada su počeli i prvi iskopi na jezeru. Po rečima člana pomenutog Udruženja i člana Upravnog odbora Zorana Bosančića, kompleks je u početku imao samo veliko jezero, a kasnije su iskopana još dva: srednji, na kom pecaju deca uzrasta 10 do 15 godina i mali, za najmlađe, koji tu pecaju na plovak.
,,Srednje jezero je 0,6 hektara i iskopali smo ga pre skoro pet godina, a služi nam za sve vidove ribolova, pa ko šta voli’’, kaže Bosančić. Na velikom jezeru se isklјučivo pecaju amur i šaran, da li golać ili krlјuštar, parabolik i „fider’’ sistemom, a pokriva jedan i po hekatar.
Tu organizujemo i takmičenja za odrasle, s obzirom na to da ima dosta velikih riba, ali mogu da učestvuju i mlađe generacije uz obavezno prisustvo odraslog lica. Prošle godine smo organizovali sa Udruženjem „Amber Alert” sportsko takkmičenje za decu do 14 godina, a ugostili smo i decu sa Kosova i Metohije, koji su bili u poseti Novom Sadu. Više su to druženja i upoznavanja nego takmičenja, a dolaze nam ribolovci iz cele Vojvodine i nekih krajeva Srbije. Dolazili su nam čak iz Mađarske, Rumunije, Hrvatske… Kako kaže, u jezeru se nalaze i druge vrste, naročito bela riba poput meleza i babuške, alohtone vrste iz Azije, a tu su i grablјivice: som, smuđ, štuka, pa čak i bas, isto uvežena riba koja i nije tolika „napast”, kao ostale koje su ušle u vode. Tu su i crvenperke, bandari i deverike.