Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Grupa proizvođača semena pšenice, sa severa Vojvodine, uputila je zajedničko saopštenje kompaniji Best Seed Producer DOO iz Feketića u kojem se navodi da skoro tri meseca potražuju novac za isporučeno seme. Odnosno, da im daju njihovo seme kako bi zasejali njive!
Piše: Branislav GULAN
Poslednje procene su da će ove godine u Srbiji biti zasejano tek oko 500.000 hektara pšenicom. To je za 225.000 hektara manje nego protekle 2022.godine. Već sad se ukazuje da će polovinu površina zauzeti nekvalitetno sortno seme ,,tavanka’’. To je odmah upozorenje, da uz lošiju obradu zemljišta i manju upotrebu đubriva, da sledeće godine na žitnim poljima neće biti visokih, rekordnih prinosa. Na njivama će vladati šarenilo. Visoki prinosi mogu da se očekuju tamo gde je posejano kvalitetno sortno seme, dok na poljima na kojima je ,,tavanka’’, neće biti rekorda. Jer, u prošlogodišnjoj setvi 2022. godine, koja je bila obavljena na rekordnih 725.000 hektara, čak 60 odsto površina bila je zauzela ,,tavanka’’. Od takve setve, u 2023. godini požnjeveno je 3,4 miliona tona pšenice što je za 10,9 odsto više u odnosu na prošlu godinu, saopštio je Republički zavod za statistiku (RZS). U odnosu na desetogodišnji prosek (2013-2022) proizvodnja pšenice je veća 25,1 odsto. Procene su da će i ove godine ,,tavanka“ zauzeti oko 50 odsto zasejanih površina!
Međutim, za ishranu 6,6 miliona stanovnika u_Srbiji, kao i za robne rezerve i seme, potrebno je oko 1,55 miliona tona pšenice. Te potrebne količine za Srbiju, uz prosečan prinos od pet tona po hektaru, mogu da se proizvedu i na 300.000 hektara zasejanih površina. Dakle, Srbija ne treba da brine. I u žetvi 2024. godine, za njene potrebe biće dovoljno hlebnog zrna!
Poljoprivrednici sa severa Vojvodine traže da im se plati seme ili da im se kao kompenzacija isporuči dorađeno seme prema realnim cenama. Vrednost koju je stotine ratara predalo na čuvanje kompaniji u Srbobranu je oko 195 miliona dinara. Jer, kilogram semenske pšenice vredi oko 65 dinara. S tom kvalitetnom semenskom pšenicom trebalo je da se zaseje oko 1.000 hektara na poljima severne Vojvodine.
,,Poljoprivrednika koji čekaju novac, ima oko stotinak sa severa Vojvodine. Reč je o količini od 3.000 tona semenske pšenice ( ili tri miliona kilograma semenske pšenice). Za jedan hektar potrebno je oko 220 kilograma, ove kalitetne semenske pšenice. Tu pšenicu su proizvođači isporučili bilo kao kooperanti, bilo kao učesnivci u posredničkom lancu drugih pravnih lica. Upozoravaju da ističe optimalni rok za setvu pšenice, a još nisu dobili u zamenu seme koje bi mogli da poseju ili prodaju’’, kaže Tibore Berze, proizvođač iz Utrina kod Subotice.
Neki ratari su slučaj predali nadležnim organima, jer su izgubili strpljenje. Ratari su zatražili zaštitu od državnih organa i odgovarajućih službi.
Proizvođači u saopštenju navode:
,,Molimo pomoć i od Instituta za ratarstvo, koji je pokrenuo semensku proizvodnju pšenice preko kompanije koja nije pokazala poslovnost. Ovo može i treba da bude ozbiljan razlog za potpuno novi model proizvodnje semenske pšenice bez prava na ekskluzivnost, što je pomenuta kompanija imala. Ko to može imati pravo na nacionalnu vrednost kao što je seme pšenice i to svojatati na najgrublji način? Molimo sve odgovorne ustanove da razmotre položaj i zadatke u semenskoj proizvodnji, upravo ratara’’.
Možda je ovakva praksa dovela do toga da mi u Srbiji više nemamo primat u prodaji semena kukuruza, šećerne repe, suncokreta, pa izgleda i pšenice. A, i mi mali ljudi znamo, kada jedna zemlja ostane bez snage svog semena da joj sledi skuplja proizvodnja i ucene.
Molimo hitno da nadležne institucije intervenišu i da ostvarimo svoja poslovna i moralna prava. Velika je šteta što smo do ovoga došli proizvodeći najbolje domaće sorte pšenice. Ovo saopštenje, uz kopiju prijava kriminalističkoj policiji, uputićemo i poljoprivrednoj inspekciji, Ministarstvu poljoprivrede, finansijskoj inspekciji, Ministarstvu trgovine i Naučnom institutu za ratarstvo i povrtarstvo, navodi se u saopštenju koje je u ime stotuinak oštećenih ratara potpisao Tibor Berze iz Utrina.
Sta sledi onima koji izgube semenarsku proizvodnju?
Posle saopštenja seljaka, proizvođača pšenice, na zahtev autora ovih redova, dobili smo i stav, odnosno Poslovno saopštenje proizvođača semena pšenice iz kompanije Best Seed Producer DOO iz Feketića.
Kao proizvođači semena pšenice, za pomenutu kompaniju, skoro tri meseca potražujemo novac za isporučeno seme ili da nam se kao kompenzacija kroz nadoknadu za učinjeno isporuči obrađena – dorađena količina semena prema realnim cenama. Međutim, ni jedan od očekivanih poteza kompanije nije se dogodio i nama je potrebna pravna i poslovna zaštita, jer smo dovedeni do prevare. Prema nepotpunim podacima, nas koji čekamo novac, za čega u nekim ugovorima ne postoji datum plaćanja, a ima ih oko tridesetak iz Bačke, Banata i Stiga, kao i Srema. Reč je o količini od 3.000 tona semenske pšenice koju smo isporučili bilo kao kooperanti bilo kao učesnici u posredničkom lancu drugih pravnih lica. Optimalni rok za setvu ističe.
Tražili smo seme u zamenu koje bi mi koristili ili prodali. Obećavani su utovari za nas: „sutra”, „prekosutra”, „sačekajte, možda ćemo i platiti”… i tako sve do danas. Neki ratari su slučaj predali nadležnim organima, jer su izgubili strpljenja. Zato ražimo zaštitu od državnih organa i odgovarajućih službi. Molimo pomoć i od Instituta za ratarstvo, koji je pokrenuo semensku proizvodnju pšenice preko kompanije koja nije pokazala kvalitet poslovnosti.
Ovo može i treba da bude ozbiljan razlog za potpuno novi model proizvodnje semenske pšenice bez prava na ekskluzivnost, što je pomenuuta kompanija imala. Ko to može imati pravo na nacionalnu vrednost kao što je seme pšenice i to svojatati na najgrublji način? Molimo sve odgovorene ustanove da razmotre položaj i zadatke u semenskoj proizvodnji, upravo ratara. Možda je ovakva praksa dovela do toga da mi u Srbiji više nemamo primat u prodaji semena kukuruza, šećerne repe, suncokreta, pa izgleda i pšenice. A i mi mali ljudi znamo, kada jedna zemlja ostane bez količine i snage svoga semena da joj sledi skuplja proizvodnja i ucene.
Molimo hitno da nadležne institucije intervenišu i da ostvarimo svoja poslovna i moralna prava. Velika je šteta što smo do ovoga došli proizvodeći najbolje domaće sorte pšenice. Ovo saopštenje, uz kopiju prijava kriminalističkoj policiji, uputićemo i poljoprivrednoj inspekciji, Ministarstvu poljoprivrede, finansijskoj inspekciji, Ministarstvu trgovine i Naučnom institutu za ratarstvo i povrtarstvo. Utrine, 02.11.2023.
Uzroci…
Treba pomenuti i neke objektivne okolnoati, koje su dovele do ovakvog stanja u semenarstvu domaćih sorti pšenice. Nezainteresovanost proizvođaća za setvu ove jeseni proizašla je zbog katastrofalno niskih cena merkantilne pšenice i punih skladišta prošlogodišnjeg, neprodatog hlebnog žita. Poznato je da je izvoz pšenice i brašna bio zamrznut do pred samu žetvu prošle godine, što je dovelo do ogromnih zaliha u skladištima.
Tokom ovogodišnje žetve na Produktnoj berzi je formirana otkupna cena merkantilne pšenice od 21,5 dinara za kilogram.. Ta cena je bila osnova za formiranje cene naturalne semenske pšenice kategorije C 1 (certifikovano seme prve generacije), koju su isporučili proizvođaći semenske pšenice. Na tu cenu je dodat rabat od 10 odstoi stimulacija od 15 odsto, koju daje organizator proizvodnje. Formirana je cena od oko 26 dinara po kilogramu pšenice koja je primenjena kod obračuna isplate proizvođačima. Na žalost. zbog malog interesa za setvu deklarisanog semena domaćih sorti, prodaja u smanjenom obimu je tekla sporo, iako je veleprodajna cena bila formirana na nivou od 45 dinara po kilogramu/kg (26 x 1,8), što je daleko ispod cena stranih sorti.
Dalje degradiranje cena domaćeg semena se dogodilo kada su se pojavile mogućnosti za razmenu semenske i merkantilne pšenice u paritetu 1 :1,6. na bazi trenutne cene na berzi. To znači 20 – 21dinara pokilogramu (trenutna cena merkantila) X 1,6, što iznosi 32 -34 dinara za kilogam deklarisanog semena domaćih sorti. Razumljivo je da je to izazvalo dalji pad cena na tržištu semena, ali samo domaćih sorti!
Treba napomenuti da su proizvođači semenske pšenice dobili za setvu oko 250 kilograma po hektaru, od organizatora proizvodnje (BSP) osnovno seme (čija je cena 117 dinara po kilogamu), stim da ga vrate posle žetve u paritetu 1: 1,5. Isto treba napomenuti, da je transport proizvedene naturalne pšenice do doradnog centra u Srbobranu bio trošak organizatora.Organizator je snosio i troškove stručne kontrole proizvodnje – aprobaciju, pišeizmeđu ostalog usaopštenju Kompoanije BSP iz Feketića.
Sve je to dovelo kompaniju BSP u tešku finansijsku situaciju,zbog kojeg je isplata duga proizvođačima semena bila otežana. Tek ovih dana je počela ozbiljnija isplata, pa se može očekivati da će svi proizvođači biti isplaćeni u najskorije vreme,po ugovorenoj ceni.
Pšenica, neatraktivna berzanska roba
Pšenica je trenutno neatraktivna berzanska roba, pa Evropa postaje veliko skladište ove žitarice, a silosi su puni i u Srbiji. U odnosu na prethodne godine, izvoz je minimalan, polјoprivrednici nemaju kome da prodaju žito i dodatno gomilaju gubitke.Polјoprivrednicima koji su prošle godine planirali da vraćaju rate kredita prodajom pšenice sada im treba duplo veća količina robe pod uslovom da imaju kome da prodaju. Arsen Gradinac, polјoprivrednik iz Srbobrana, u izjavi za RTS, da i on smatra da je zbog toga potrebna državna pomoć kojom bi se subvencionisale kamate. „Znamo da se tržište kapitala drastično promenilo u poslednjih godinu dana, da su kamate enormno porasle. Istini za volјu postoje tu neki subvencionisani krediti, ali imamo one investicione koji su vezani za Euribor. Euribor rapidno raste i to dovodi u dodatni problem sve polјoprivredne proizvođače koji su imali neke investicije“, navodi Arsen Gradinac, polјoprivrednik iz Srbobrana.
Na forumu o pšenici u selu Utrine kod Ade koji je organizovalo više polјoprivrednih udruženja rečeno je da će ove godine u svetu biti proizvedeno šest miliona tona pšenice manje. Trebalo bi zbog toga da rastu cene, ali tržište zavisi od trgovinskog sukoba Rusije i Ukrajine.
„Rusija spušta cene na nivo damping cena i na neki način utrkuje se sa Ukrajinom, koja opet ima sasvim drugi motiv da se reši prevelikih količina pšenice“, Žarko Galetin, agroekonomski analitičar.
Italija je povećala kupovinu našeg žita i brašna od novog roda na oko 30.000 tona mesečno. Pad izvoza je za Rumuniju i ove godine iznosi 65.000 tona, a prošle je bio 15 puta veći.
„Prema nekim procenama, mi imamo oko dva miliona tona pšenice za izvoz viška. Znači mi bi trebali prosečno mesečno da izvozimo bar 180.000 tona da bi se svih viškova rešili što sigurno neće biti slučaj jer u mesecima koji predstoje tradicionalno pada izvoz“, smatra Zdravko Šajatović iz Poslovnog udruženja mlinara „Žitounija“.
Ako ne krene izvoz biće manjka i skladišnog prostora. Za pšenicu i kukuruz ima mesta u silosima za oko pet miliona tona roda.
Akcije države
Aktuelna akcija države, odnosno Robnih rezervi, da ponude ratarima 36.000 tona mineralnog đubriva NPK (6:24:12) u zamenu za merkantilnu pšenicu i merkantilni kukuruz roda 2023. i 2024, neće tu imati mnogo efekta.
– Cena pšenice na tržištu je katastrofa. Ljudi u Vojvodini ne znaju da li da prodaju ili da bace u Dunav i nahrane ribu, ili da čekaju. Pariret po kome se ta pšenica menja za đubrivo je izuzetno nepovoljan i ljudima se to isplati jednako kao i da je prodaju na berzi po ovoj žalosno niskoj ceni – kaže Petar Radić, saradnik u Zadružnom savezu Vojvodine
NATURALNI PARITETI ZAŠTITNIH GARANTOVANIH CENA
1.KG SUNCOKRETA 2,50 KG PŠENICE
1.KG ŽIVE MERE SVINјSKOG MESA 8,00 KG KUKURUZA
1.KG JUNETINE 12,00 KG KUKURUZA
1.KG ŠEĆERA 16,00 KG ŠEĆERNE REPE
1. KG ŽIVE MERE JUNEĆEG I OVČIJEG MESA 12,30 KG KUKURUZA
1. L MLEKA 4,30 KG KUKURUZA + PREMIJA
1. KG BELOG ŠEĆERA (U MALOPRODAJI) 20,00 KG ŠEĆERNE REPE
1. KG HLEBA 2,50 KG PŠENICE
1. L ULjA 2,80 DO 3,00 KG SUNCOKRETA
1. KG PASULjA 5,70 KG PŠENICE
1. KG KROMPIRA 1,50 KG PŠENICE
1. KG DUVANA 13.00 KG PŠENICE
1. KG JABUKA 2,00 KG PŠENICE
1. KG STONOG GROŽĐA 3,30 KG PŠENICE
1.KG GROŽĐA ZA VINO 1,70 KG PŠENICE
1.KG ĐUBRIVA (15:15:15) 1,7 KG PŠENICE
1. KG ĐUBRIVA (KAN) 1,00 KG PŠENICE
1. KG ĐUBRIVA (UREA) 1,60 KG PŠENICE
1. TONA PŠENICE 300,00 L NAFTE
1. TRAKTOR TIP 539 30,00 TONA PŠENICE
Pogubljeni pariteti
Ove paritete je, decembra 1995. godine predložio tadašnji savezni ministar polјoprivrede Jugoslavije prof dr Tihomir Vrebalov, nakon obimnih preračunavanja ekonomista i proizvođača hrane, kao deo reforme polјoprivrede. Bilo je predviđeno da jednim utvrđeni ovi pariteti važe do 2015. godine i da se na osnovu njih određuju zaštitne cene polјoprivrednih proizvoga i ublažavaju tržišmne razlike. ,,Verujem da su ti pariteti bili pomno proučleni i da su odražavali realne odnose natržištu. Sada su međutim, svi pariteti poremećeni i pitanje je dali bi se i neki drugačije uspostavlјeni održali na duži rok, rečeno je posle ukidanja sankcija za Jugoslaviju, posle bombardovanja 1999. godine. Đubrivo za pšenicu je skupo, i zbog toga će se ono mnogo manje baciti u zemlju. Uz to, seje se svoja proizvodnja, a ne deklarisano seme pa će i zbog toga prinosi biti znatno manji. Kolko rodi, rodiće i to je to.
Zakasnela etva pšenice, manji prinosi!
Prema oglasu Republičke direkcija za robne rezerve, kilogram (kg) mineralnog đubriva NPK menjaće se za 2,3 kg merkantilne pšenice roda 2023, odnosno za 2,4 kg roda 2024, kao i za 2,8 kg merkantilnog kukuruza roda 2023, i 2,9 kg roda 2024. Može da se dobije 350 kilgrama đubriva po hektaru i to za do 100 hektara.
– Davno smo mi pogubili ove normalne paritete. Poslednji put su bili u korist proizvođača osamdesetih godina prošlog veka. Tada je kilogram pšenice vredeo koliko i dva kilograma brašna ili četiri hleba ili se za osam kilograma pšenice dobijalo koliko i za kilogram žive vage mesa. A, danas kifla košta koliko tri kilograma žita – priseća se Radić.
Prevedeno u današnje dinare, a ako bi gledali prema velikoprodajnoj ceni brašna (50 dinara), to bi značilo da bi kilogram pšenice trebalo da vredi bar 25 dinara, a da kilogram hleba košta 100 dinara. U Srbiji su poslednjom uredbom Vlade iz septembra, a koja važi do kraja 2023. godine, ograničene cene i brašna i osnovne vrste hleba „sava“ (nekadašnjeg „narodnog hleba), tako da je i ovaj paritet uslovan, ali i po njemu bi pšenica trebalo da vredi mnogo više od 15 do 20 dinara koliko se plaćala u oktobru.
Ovi pariteti se, po svemu sudeći, neće (brzo) vratiti ali bez toga nema ni razvoja ratarstva, a s tim u vezi i stočarstva. Međutim, i sa nerazvijenim ratarstvom Srbija ne mora da brine da neće ostati bez hleba. Koliko god dobijemo, biće dovoljno za naše potrebe, Uz to i centralnoj Srbiji pšenicu većim delom seljaci i prave za svoje potrebe, dok u Vojvodini 80 odsto se pravi za tržište. To možda i jeste deo problema, jer možda bi tek kada nam zafali uradili nešto da stvar u korenu popravimo. Ovako se oslanjamo na seljaka i njegovu potrebu da zemlja ne bude u parlogu, zaključuje Petar Radić.
U Silosi su po Srbiji i dalje puni stare robe jer ona prvo nije mogla da se proda zbog zaliha prošle godine napravljenih donekle opravdanom zabranom izvoza, a potom i prirodnim (niski vodostaj), geopolitičkim (sukob u Ukrajini) i na kraju ekonomskim problemima (niska cena kod konkurencije u okruženju i svetu).
(Autor je analitičar i publicista)