Светска трговина 1888-1908

У приложеним табелама су приказани подаци о светској трговини у периоду од 1888. до 1908. а на основу статистичких годишњака Краљевине Србије за 1900, 1905. и 1907-1908. годину.

Подаци од ван-европских земаља укључују само САД.

У годишњацима су дати пописни подаци за број становника Хине (сада Кине у српском језику – 426.337.300 становника 1903), Британске Индије (294.361.056), Јапана (46.732.138), Мексика (13.545.462), Мисира – Египта (9.734.405) и Канаде (5.371.315 становника).

Да би се реконструисала целокупна светска трговина недостају подаци за Латинску Америку, Африку, Азију и Аустралију, али је и овако „светска“ јер је у подацима заступљен готово цео колективни Запад, а ту су и Русија и Турска. Глобални југ није интересовао владаоце ни тада, као ни данас.

Подаци о динамици, као и о апсолутним вредностима, робне размене указују на промене у релативним снагама и потребу да се питање прерасподеле колонија реши у корист Немачке.

У периоду од 1888. до 1908. Немачка је имала раст увоза за 142% док су Велика Британија имале раст од 65%, Француска 41%, САД 80%.

Немачка је у истом периоду повећала извоз за 105%, Велика Британија за 67%, Француска за 60% а САД готово за три пута.

Немачка је у посматраном периоду повећала вредност извоза, у односу на Велику Британију, са 66,9% на 82,1%, а увоза са 49,4% на 72,3%.

САД су повећале вредност извоза са 59,9% на 104,7%, у односу на Велику Британију, а увоза са 45,2% на 49,4%. САД су овим растом извоза постали највећа светска економија пред Први светски рат, и наставили су да повећавају свој удео у укупном светском БДП-у до краја Другог светског рата.

Када се посматрају салда робне размене могу се повући одређене сличности са истим периодом 100 година касније (1988-2008):

• Велика Британија је као највећа светска економија, као у новијој историји САД, имала највећи трговински дефицит у свету;
• САД су, као у новијој историји Кина, постајалe највећа светска економија тако што су имале највећи суфицит у светској трговини;
• Русија је, као и од 1992. до данас, имала велики трговински суфицит, те су њени богаташи трошили овај вишак у Западној Европи, док су у њој спремале социјалне и идеолошке револуције.
• У збиру су развијене земље имале трговински дефицит, што значи да су у суфициту биле њихове колоније и независне државе Латинске Америке, Азије и Аустралије. Из колонија су довлачене сировине, руде и јефтина радна снага, а улаган је капитал, као и данас.

Оно шта није слично садашњици је чињеница да је Србија, уз Русију и САД једина у целом периоду посматрања имала трговински суфицит!

Турска, Грчка и Србија су банкротирале од 1893. до 1895. године и од тада потиче израз „дужан као Грчка“ а она је и сада релативно најзадуженија земља у Европи.

Да би сервисирала дугове Србија је имала трговински суфицит и вишком пољопривредних производа је надмашивала своје потребе за индустријским производима и пољопривредним које није производила.

Да би илустровали ниво развијености и релативну интензивност спољне трговине овде смо поделили вредност извоза са пописаним бројем становника у некој од година од 1896. до 1905. Овде су нам важни редови величина а не прецизни подаци.

Србија је имала извоз вредан 28,9 а увоз 28,1 динара по становнику, али је он био мањи за прираст броја становника до 1908 (за око 3%).

Мању вредност извоза по становнику имала је само Русија (20,2 динара) док су блиску вредност нашој имале Бугарска (30) и Португалија (31,8).

Највећу вредност извоза по становнику имале су Холандија (904), Данска (426) и Белгија (375) испред Швајцарске (312) и Велике Британије (232 динара по становнику).

Русија је једина имала мању вредност увоза по становнику (16,3 динара) од Србије, а једино је Бугарска (34,8 динара) имала вредност сличну нашој.

Највећу вредност увоза по становнику имале су Холандија (1.170 динара), Данска (534), Белгија (497), Швајцарска (447) и Велика Британија (316).

САД и Русија су биле велике земље које су имале унутрашње тржиште, и тада је, као и сада, важило правило да су мање државе економски отвореније од великих.

Интересантно је упоредити редове величина робне размене Аустро-Угарске и Србије, а у светлу царинског рата између њих од почетка 1906. па до краја 1910. години (линк).

У 1905. години Аустро-Угарска је имала 32 пута већу вредност извоза и 41,2 пута већу вредност увоза од Србије.

У 1908. години Србија је имала за 8,1% а Аустро-Угарска за 4% већу вредност извоза, те је А-У у 1908. имала 30,8 пута већу вредност извоза.

Увоз Србије је у истом периоду повећан за 36% а А-У за 11,2% па је у 1908. А-У имала 33,7 пута већу вредност увоза.

У ове три године царинског рата, Србија се успешно преоријентисала са размене са А-У на друге земље и започела је припрему за тада неизбежни рат са северним и западним суседом великим куповинама оружја и модернизацијом своје војске.

У овом периоду Србија је смањила увоз из А-У са 64,7 на 21,5 милиона динара те је њен удео у укупном српском извозу смањен са 89,9% на 27,7%. Увоз из А-У смањен је са 33,4 на 32,2 милиона динара, а удео у укупном је смањен са 60% у 1905. на 42,5% у 1908. години.